11 Месеци касније: брза анализа механизма пада настрешница објашњена у 5 нивоа разумевања. (Од детета до стручњака за статику).
О чему се овде ради? У ово ј дискусији објашњавам кратке верзије како је дошло до рушења надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду на пет нивоа сложености:
- За децу.
- За омладинце.
- За матуранте/бруцоше.
- За студенте техничких факултета.
- За инжењере/пројектанте.
Идеја је да сваки ниво:
- Узима претходне чињенице и гради их даље.
- Додаје нову техничку димензију, а читаоцу који иде кроз све нивое даје осећај прогресије и “откривања слојева истине”.
О мени:
По струци сам сениор грађевински/структурни инжењер са преко 15 година искуства у пројектовању и анализи бетонских и челичних конструкција, дипломирао и мастерирао на Конструктивном смеру Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Радио сам на међународним пројектима као што су болнице, изложбени центри, челични торњеви, тржни центри и инфраструктура у Европи, Африци и на Блиском Истоку, као и на индустријским системима попут термоелектрана, рудника, фабрика и постројења са сложеним челичним и бетонским конструкцијама, али и на локалним објектима укључујући јавне гараже, хале, резиденцијалне објекте, реконструкције и санације. Специјализован сам за оптимизацију конструкција ради смањења масе челика и бетона уз очување сигурности и носивости, као и за санацију и процену стања постојећих објеката ради утврђивања да ли могу издржати ново оптерећење или захтевају реконструкцију.
Па да почнемо...
Ниво 1/5: Објашњење за децу:
Настрешница испред Железничке станице у Новом Саду била је велика бетонска плоча коју су држале металне жице као љуљашка.
Кључни појам су жице које су временом зарђале и ослабиле. Уз то, радници који су на њој радили додавали су нове делове, па је постала тежа него што су те жице могле да издрже. Како нико није на време проверавао и поправљао зарђале жице, оне су попуцале скоро у истом тренутку, и комплетан кров је пао.
Pogledajte prilog 253877
Ниво 2/5: Објашњење за омладинце:
Настрешница изнад главног улаза станице била је велика бетонска плоча масе око 190 тона, димензија 48,38 м × 7,05 м × 0,45 м, која је осим на стубове била обешена о 18 челичних затега.
Кључни појам су затеге, односно конструктивни елемент који се састоји од више челичних жица које носе највећи део сопствене тежине конструкције. У тренутку рушења, око 40% жица више није било у функцији због корозије (рђе) на споју затега и кровног носача. Још 1964. године на надстрешницу је, уместо предвиђеног танког слоја, уграђен слој неармираног бетона који је био тежи од пројектованог. Током реконструкције 2021-2024. не да нису уклоњени слојеви који су били претешки, него није поправљена ни корозија која је настала током времена, а такође је додатно оптерећена са још више новог оптерећења. Комбинација ослабљене носивости због корозије и додатног оптерећења довела је до ланчаног пуцања затега и рушења надстрешнице.
Pogledajte prilog 253878
Ниво 3/5: Објашњење за матуранте/бруцоше:
Надстрешница је била армиранобетонска плоча на гредама, ослоњена на фасадне стубове и обешена на 18 косих затега дужине око 8,65 метара.
Кључни појам су преднапрегнути каблови, односно носиви елемент затеге, састављен од шест жица од челика високе чврстоће. Због малог попречног пресека, ове жице преносе изузетно велике силе затезања, па су напони у тим жицама изразито велики (напон = сила/површина попречног пресека жице). Кроз невидљива места, годинама влага је кородирала ове жице, а корозија заправо смањује ефективни попречни пресек челичних жица, чиме додатно повећава напоне док не дође до кидања. У конкретном случају, оптерећење (сила) је било око 15% веће од пројектованог, због пропуста у извођењу, а вештачење је показало да је 40% каблова било изван функције у тренутку рушења због пропуста да се прегледају и замене током реконструкције , која је први пут рађена након 57 година. Због тога су напони у преосталим деловима кабла били отприлике (1 + 0,15) / 0,4 ≈ 2,87 пута већи од пројектованих вредности, што је довело до тренутног лома појединих каблова и покренуло ланчани ефекат који је убрзао колапс целе конструкције.
Pogledajte prilog 253879
Ниво 4/5: Објашњење за студенте (техничких факултета):
Надстрешница је армиранобетонска плоча ослоњена на АБ греде; на једној страни греде су укљештене у фасадне стубове, а на другој су обешене по две косе затеге дужине око 8,65 метара. Свака затега садржи шест преднапрегнутих жица Y1670C номиналне чврстоће 1670 MPa (мега паскала).
Кључни појам је место које се налази на вези преднапрегнутих жица и анкер блока: због мањкавости у геометрији споја и лоше изведене хидроизолације, кондензација је продирала у заштитни део затеге и покрену ла корозију каблова, што није било уочљиво визуелним прегледом. Смањена носивост затег е довела је до прерасподеле сила и преоптерећења везе попречне греде и фасадног стуба. Лом је настао када су греде изгубиле могућност преноса момента савијања у укљештењу, стварајући пластични зглоб. Отказивање укљештења изазвало је нагли скок силе у затегама које су, због смањеног попречног пресека, доживеле крти лом, што је довело до прогресивног колапса конструкције. Надзор током реконструкције није препознао потребу за проценом стања постојеће конструкције, нити је спроведена озбиљна анализа статичког система током реконструкције.
Pogledajte prilog 253882
Ниво 5/5: Објашњење за стручњаке који се баве пројектовањем конструкција:
Надстрешница (година 1963.) била је правоугаона АБ плоча статички недоређеног система са гредама у систему г-штапова.
Кључни појам је у начину на који су затеге анкерисане у тестерастој кровној плочи: геометрија споја и локално изведена хидроизолација ограничили су контакт каблова са армиранобетонском плочом и омогућили стварање зазора од 15-20 милиметара, што је до ве ло до развоја тачкасте и униформне корозије. Услед замора материјала, водоничне кртости и напонске корозије, попречни пресек жица се смањивао, а губици преднапрезања расли. Десетак дана пре колапса, према анализама, угиб би био максимум Zp=6,6 cm, а ФЕМ анали з а показује да је непосредно пред лом угиб могао да достигне Zp=12 cm. Иако су затеге биле иницијално деградиране (више од 50 жица је било неактивно), оне су и даље преносиле оптерећење; нагли отказ наступио је када су попречне греде изгубиле капацитет укљештења у споју са ф. стубовима, формирајући пластични зглоб. Повећање силе у затегама након губитка укљештења греда довело је до њиховог потпуног пуцања и прогресивног колапса.
Pogledajte prilog 253883
Извори и везе:
1.
НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ ВЕШТАКА (Факултет техничких наука у Новом Саду — Департман за грађевинарство и геодезију.)
drive.google.com
2.
Надстрешница зграде железничке станице у Новом Саду — стручне и процедуралне чињенице од трагедије до данас. (Др. Јелена Добрић, Др. Сања Фриц)
Исти дан, форензичари су узели узорке да испитају трагов е експлозива. Није било трагова.
Pogledajte prilog 253888
ОКП — Одсек за оперативну форензику. Број КТ уписника: 447- 3680 / 2024. Дана: 02.11.2024. године.
Pogledajte prilog 253890
САДРЖИ:
- 23 (двадесет три) стране.
- 45 (четрдесет пет) фотографија.
- Извештај о форензичком прегледу лица места.
Преузето је са српског Редита. То је то. Уживајте и делите даље. Срећно! Измена: правопис и граматика.
