Železnice - infrastruktura

[CEBEP]

Da je bilo pameti, za iste ove pare koje su ulažu, dobre elektifikovane pruge za 120km/h dobilo bi i Banat, možda i deo Srema oko Sombora, "Moravski koridor", uz ove deonice koje se rade.

Електрификација, реконструкција и подизање брзине до 120 уз реконструкцију станица и стајалишта на једноколосечној прузи, без изградње било каквих већих објеката на траси кошта између 2.5 и 3 милиона евра по километру.
Панчево - Зрењанин - Банатско Милошево - Суботица са краком ка Кикинди 220 километара.
Суботица - Богојево / Богојево - Нови Сад 160 километара.
Само за то потребно је најмање милијардa евра.
Све и да је између Београда и Новог Сада изграђена двоколосечна пруга за брзину до 160 и да је између Новог Сада и Суботице уз реконструкцију станица и стајалишта ремонтован само један постојећи колосек за брзину до 120 уз уградњу неопходних безбедносних система то је новац који не би могао да се уштеди.

 

[Fankmaster]

Urednik Forbsa na N1 upravo mrtav ladan govori kako mu nije jasno zašto su renovirane stare železničke stanice u Subotici i drugim usputnim mestima, umesto da se sruše i naprave nove.
Kakvih sve kretena ima na visokim pozicijama i još plus na ovoj "našoj" strani (uprošćavam, ali shvatate). Pa što ne sruše Mađari Keleti i Nugati, ili Englezi pola Londona itd. Svašta.

 

[dveipola]

Dekadencija misli.

 

[DzonTravolta]

Urednik Forbsa na N1 upravo mrtav ladan govori kako mu nije jasno zašto su renovirane stare železničke stanice u Subotici i drugim usputnim mestima, umesto da se sruše i naprave nove.
Kakvih sve kretena ima na visokim pozicijama i još plus na ovoj "našoj" strani (uprošćavam, ali shvatate). Pa što ne sruše Mađari Keleti i Nugati, ili Englezi pola Londona itd. Svašta.

Ok, koliko sam slušao, nije baš to rekao, već je rekao da je problematično bilo uzidati nove delove u stare zidove.
Navodno zbog toga zgrada nije ni prošla inspekcijski nadzor i u budućnosti će biti problema oko toga.

Doduše, para uši činjenica da je rekao kako će morati sve da se ruši, ali kao, novo će biti jeftinije od obnove starog.

 

[Igor]

@spatiotecte

Izvor: B92.net

Na testiranju koje je radio "Dojče ban", voz je u najbržem delu pruge išao i 222 kilometara na čas, ali za putnički saobraćaj brzina će biti ograničena na 200. Brža deonica je Novi Sad - Subotica, gde je prosečna brzina oko 180 kilometara na čas.

 

[spatiotecte]

Znao sam da moze da ide preko 200. Ipak su se malo igrali i pustili masinu da ide brze.
Ovo je novi rekord brzine na zeleznickim prugama Srbije.

 

[Fankmaster]

Ok, koliko sam slušao, nije baš to rekao, već je rekao da je problematično bilo uzidati nove delove u stare zidove.
Navodno zbog toga zgrada nije ni prošla inspekcijski nadzor i u budućnosti će biti problema oko toga.

Doduše, para uši činjenica da je rekao kako će morati sve da se ruši, ali kao, novo će biti jeftinije od obnove starog.

To je drugi put da ga slušam u kratkom roku (Forbs je nedavno baš pisao o stanicama na deonici NS-SU, pa je još tada negde komentarisao tekst kao GlOdUr) i doslovno je rekao tako kako sam ja naveo, verovatno će izaći u toku dana na YT kanalu N1 pa može da se uveri ko sumnja. Živeo sam neko vreme u jednoj evropskoj prestonici koja ima ulicu celu iz srednjeg veka i eno je stoji postojano, tako da ja zaista nemam razumevanja za taj njegov rezon, a naročito subotička štajga ima nespornu istorijsku vrednost, samostalno, ali i kao deo ambijentalne celine (reče čovek "pa to je jako stara zgrada, čak iz 1880. i neke (??)"). Prva linija metroa u Londonu je starija od stanice u SU.

Još je insistirao kako Kinezima nije jasno šta mi tu sad popravljamo, kad je jeftinije i lakše da se diže nova. Bio sam zabezeknut tim njegovim a la Nikola Dobrović svetonazorom.

 

[DzonTravolta]

Lik se pozvao na saopštenje inspekcije.

 

[CEBEP]

То што се десило у Новом Саду јесте страшна трагедија али због тога рушити све постојеће станице и градити нове или престати користити железницу, што сугеришу бумери по Фејсбуку и Твитеру, је безумно.

 

[Boki123]

То што се десило у Новом Саду јесте страшна трагедија али због тога рушити све постојеће станице и градити нове или престати користити железницу, што сугеришу бумери по Фејсбуку и Твитеру, је безумно.

Iskontrolisati sve stanice i sanirati šta treba. Ali tek nakon smene vlasti. Tek tad će ljudi biti sigurni da je to urađeno kako treba.

 

[CEBEP]

Доза неповерења јесте оправдана али коментари које читам јуче и прекјуче, од госпођа које ни за живу главу неће да седну у "вучићев воз" до господе која за железницу признаје само Кенеди и вагоне са купеима којима су у младости путовали на одсуство из ЈНА много више делују као коментари ћација друге стране него као коментари разумне особе.

 

[Vinča307]

Apsolutno, kao da će sve da se sruši i raspadne i da tim vozovima ne sme da se vozi. U voz ne smeju da sednu, a onda sednu u neki raspali autobus sa ćelavim gumama koji ide po raspalim putevima.
Pored svega, voz je daleko, daleko bezbedniji od autobusa i automobila.

 

[Hitachi]

11 Месеци касније: брза анализа механизма пада настрешница објашњена у 5 нивоа разумевања. (Од детета до стручњака за статику).
О чему се овде ради? У ово ј дискусији објашњавам кратке верзије како је дошло до рушења надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду на пет нивоа сложености:

1. За децу.
2. За омладинце.
3. За матуранте/бруцоше.
4. За студенте техничких факултета.
5. За инжењере/пројектанте.

Идеја је да сваки ниво:

• Узима претходне чињенице и гради их даље.
• Додаје нову техничку димензију, а читаоцу који иде кроз све нивое даје осећај прогресије и “откривања слојева истине”.

О мени:
По струци сам сениор грађевински/структурни инжењер са преко 15 година искуства у пројектовању и анализи бетонских и челичних конструкција, дипломирао и мастерирао на Конструктивном смеру Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Радио сам на међународним пројектима као што су болнице, изложбени центри, челични торњеви, тржни центри и инфраструктура у Европи, Африци и на Блиском Истоку, као и на индустријским системима попут термоелектрана, рудника, фабрика и постројења са сложеним челичним и бетонским конструкцијама, али и на локалним објектима укључујући јавне гараже, хале, резиденцијалне објекте, реконструкције и санације. Специјализован сам за оптимизацију конструкција ради смањења масе челика и бетона уз очување сигурности и носивости, као и за санацију и процену стања постојећих објеката ради утврђивања да ли могу издржати ново оптерећење или захтевају реконструкцију.

Па да почнемо...
Ниво 1/5: Објашњење за децу:
Настрешница испред Железничке станице у Новом Саду била је велика бетонска плоча коју су држале металне жице као љуљашка. Кључни појам су жице које су временом зарђале и ослабиле. Уз то, радници који су на њој радили додавали су нове делове, па је постала тежа него што су те жице могле да издрже. Како нико није на време проверавао и поправљао зарђале жице, оне су попуцале скоро у истом тренутку, и комплетан кров је пао.

Ниво 2/5: Објашњење за омладинце:
Настрешница изнад главног улаза станице била је велика бетонска плоча масе око 190  тона, димензија 48,38 м × 7,05 м × 0,45 м, која је осим на стубове била обешена о 18 челичних затега.

Кључни појам су затеге, односно конструктивни елемент који се састоји од више челичних жица које носе највећи део сопствене тежине конструкције. У тренутку рушења, око 40% жица више није било у функцији због корозије (рђе) на споју затега и кровног носача. Још 1964. године на надстрешницу је, уместо предвиђеног танког слоја, уграђен слој неармираног бетона који је био тежи од пројектованог. Током реконструкције 2021-2024. не да нису уклоњени слојеви који су били претешки, него није поправљена ни корозија која је настала током времена, а такође је додатно оптерећена са још више новог оптерећења. Комбинација ослабљене носивости због корозије и додатног оптерећења довела је до ланчаног пуцања затега и рушења надстрешнице.

Ниво 3/5: Објашњење за матуранте/бруцоше:
Надстрешница је била армиранобетонска плоча на гредама, ослоњена на фасадне стубове и обешена на 18 косих затега дужине око 8,65 метара.

Кључни појам су преднапрегнути каблови, односно носиви елемент затеге, састављен од шест жица од челика високе чврстоће. Због малог попречног пресека, ове жице преносе изузетно велике силе затезања, па су напони у тим жицама изразито велики (напон = сила/површина попречног пресека жице). Кроз невидљива места, годинама влага је кородирала ове жице, а корозија заправо смањује ефективни попречни пресек челичних жица, чиме додатно повећава напоне док не дође до кидања. У конкретном случају, оптерећење (сила) је било око 15% веће од пројектованог, због пропуста у извођењу, а вештачење је показало да је 40% каблова било изван функције у тренутку рушења због пропуста да се прегледају и замене током реконструкције , која је први пут рађена након 57 година. Због тога су напони у преосталим деловима кабла били отприлике (1 + 0,15) / 0,4 ≈ 2,87 пута већи од пројектованих вредности, што је довело до тренутног лома појединих каблова и покренуло ланчани ефекат који је убрзао колапс целе конструкције.

Ниво 4/5: Објашњење за студенте (техничких факултета):
Надстрешница је армиранобетонска плоча ослоњена на АБ греде; на једној страни греде су укљештене у фасадне стубове, а на другој су обешене по две косе затеге дужине око 8,65 метара. Свака затега садржи шест преднапрегнутих жица Y1670C номиналне чврстоће 1670 MPa (мега паскала).

Кључни појам је место које се налази на вези преднапрегнутих жица и анкер блока: због мањкавости у геометрији споја и лоше изведене хидроизолације, кондензација је продирала у заштитни део затеге и покрену ла корозију каблова, што није било уочљиво визуелним прегледом. Смањена носивост затег е довела је до прерасподеле сила и преоптерећења везе попречне греде и фасадног стуба. Лом је настао када су греде изгубиле могућност преноса момента савијања у укљештењу, стварајући пластични зглоб. Отказивање укљештења изазвало је нагли скок силе у затегама које су, због смањеног попречног пресека, доживеле крти лом, што је довело до прогресивног колапса конструкције. Надзор током реконструкције није препознао потребу за проценом стања постојеће конструкције, нити је спроведена озбиљна анализа статичког система током реконструкције.

Ниво 5/5: Објашњење за стручњаке који се баве пројектовањем конструкција:
Надстрешница (година 1963.) била је правоугаона АБ плоча статички недоређеног система са гредама у систему г-штапова.

Кључни појам је у начину на који су затеге анкерисане у тестерастој кровној плочи: геометрија споја и локално изведена хидроизолација ограничили су контакт каблова са армиранобетонском плочом и омогућили стварање зазора од 15-20 милиметара, што је до ве ло до развоја тачкасте и униформне корозије. Услед замора материјала, водоничне кртости и напонске корозије, попречни пресек жица се смањивао, а губици преднапрезања расли. Десетак дана пре колапса, према анализама, угиб би био максимум Zp=6,6 cm, а ФЕМ анали з а показује да је непосредно пред лом угиб могао да достигне Zp=12 cm. Иако су затеге биле иницијално деградиране (више од 50 жица је било неактивно), оне су и даље преносиле оптерећење; нагли отказ наступио је када су попречне греде изгубиле капацитет укљештења у споју са ф. стубовима, формирајући пластични зглоб. Повећање силе у затегама након губитка укљештења греда довело је до њиховог потпуног пуцања и прогресивног колапса.

Извори и везе:
1. НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ ВЕШТАКА (Факултет техничких наука у Новом Саду — Департман за грађевинарство и геодезију.)

Analiza pada nastresnice – Disk Google

drive.google.com

2. Надстрешница зграде железничке станице у Новом Саду — стручне и процедуралне чињенице од трагедије до данас. (Др. Јелена Добрић, Др. Сања Фриц)

https://www.nedeljnik.rs/wp-content/uploads/2025/04/Collapse-of-the-canopy-structure-in-Novi-Sad.pdf

Исти дан, форензичари су узели узорке да испитају трагов е експлозива. Није било трагова.

ОКП — Одсек за оперативну форензику. Број КТ уписника: 447- 3680 / 2024. Дана: 02.11.2024. године.

САДРЖИ:

1. 23 (двадесет три) стране.
2. 45 (четрдесет пет) фотографија.
3. Извештај о форензичком прегледу лица места.

Преузето је са српског Редита. То је то. Уживајте и делите даље. Срећно! Измена: правопис и граматика.

 

[Piccolo]

Доза неповерења јесте оправдана али коментари које читам јуче и прекјуче, од госпођа које ни за живу главу неће да седну у "вучићев воз" до господе која за железницу признаје само Кенеди и вагоне са купеима којима су у младости путовали на одсуство из ЈНА много више делују као коментари ћација друге стране него као коментари разумне особе.

Pa s obzirom na to kako se ova vlast ponaša i nakon te tragedije nije ni čudo da ljudi nemaju poverenja u bilo šta što izgrade i da ljudi idu u ekstreme. Oni upravo grade celu staničnu zgradu Novi Beograd bez građevinske dozvole, za Prokop izdaju upotrebnu dozvolu po hitnom postupku u momentu kada se otkriva ozbiljan problem sa konstrukcijom i bukvalno imaš golim oko vidljiva oštećenja, otvaraju novu prugu a većina objekata za prijem putnika bez dozvola, nedovršena ili zatvorena zbog bezbednosti, ludilo totalno. Znači ne trude se da glume da poštuju pravila i procedure čak ni na projektu gde je tih 16 ljudi poginulo.

 

[SOSlurbib]

Verovatnoi je bilo pitanje vise puta, ali ne znam da li se nesto promenilo.
Se zna sta ce biti sa zgradom stanice u NS ? Da li ce se rusi, da li ce da se rekonstruise, da li je i dalje sve pod znakom pitanja.
Uzasno mi krivo sto je cela ta zgrada postala simbol korupcije i ovih gadova, a prelepa je. bas mi bila karakterna za NS

 

[NS arhitekt]

Verovatnoi je bilo pitanje vise puta, ali ne znam da li se nesto promenilo.
Se zna sta ce biti sa zgradom stanice u NS ? Da li ce se rusi, da li ce da se rekonstruise, da li je i dalje sve pod znakom pitanja.
Uzasno mi krivo sto je cela ta zgrada postala simbol korupcije i ovih gadova, a prelepa je. bas mi bila karakterna za NS

Pre svega je potrebno da se završi istraga nakon koje će biti omogućeno snimanje stanja konstrukcije glavnog hola. Tek nakon toga će moći da se donese zaključak šta raditi sa zgradom.
Ukoliko se će se raditi rekonstrukcija mora da se uradi novi projekat, što opet zahteva vreme.
Bojim se da se zgrada u punom obimu neće biti u funkciji još dugo, dugo.
Kada to kažem, mislim na vremenski okvir od tri do četiri godine. Evo prva godina protiče a da ni istraga nije završena....

 

[neshaoct]

11 Месеци касније: брза анализа механизма пада настрешница објашњена у 5 нивоа разумевања. (Од детета до стручњака за статику).
О чему се овде ради? У ово ј дискусији објашњавам кратке верзије како је дошло до рушења надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду на пет нивоа сложености:

1. За децу.
2. За омладинце.
3. За матуранте/бруцоше.
4. За студенте техничких факултета.
5. За инжењере/пројектанте.

Идеја је да сваки ниво:

• Узима претходне чињенице и гради их даље.
• Додаје нову техничку димензију, а читаоцу који иде кроз све нивое даје осећај прогресије и “откривања слојева истине”.

О мени:
По струци сам сениор грађевински/структурни инжењер са преко 15 година искуства у пројектовању и анализи бетонских и челичних конструкција, дипломирао и мастерирао на Конструктивном смеру Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Радио сам на међународним пројектима као што су болнице, изложбени центри, челични торњеви, тржни центри и инфраструктура у Европи, Африци и на Блиском Истоку, као и на индустријским системима попут термоелектрана, рудника, фабрика и постројења са сложеним челичним и бетонским конструкцијама, али и на локалним објектима укључујући јавне гараже, хале, резиденцијалне објекте, реконструкције и санације. Специјализован сам за оптимизацију конструкција ради смањења масе челика и бетона уз очување сигурности и носивости, као и за санацију и процену стања постојећих објеката ради утврђивања да ли могу издржати ново оптерећење или захтевају реконструкцију.

Па да почнемо...
Ниво 1/5: Објашњење за децу:
Настрешница испред Железничке станице у Новом Саду била је велика бетонска плоча коју су држале металне жице као љуљашка. Кључни појам су жице које су временом зарђале и ослабиле. Уз то, радници који су на њој радили додавали су нове делове, па је постала тежа него што су те жице могле да издрже. Како нико није на време проверавао и поправљао зарђале жице, оне су попуцале скоро у истом тренутку, и комплетан кров је пао.
Pogledajte prilog 253877
Ниво 2/5: Објашњење за омладинце:
Настрешница изнад главног улаза станице била је велика бетонска плоча масе око 190  тона, димензија 48,38 м × 7,05 м × 0,45 м, која је осим на стубове била обешена о 18 челичних затега.

Кључни појам су затеге, односно конструктивни елемент који се састоји од више челичних жица које носе највећи део сопствене тежине конструкције. У тренутку рушења, око 40% жица више није било у функцији због корозије (рђе) на споју затега и кровног носача. Још 1964. године на надстрешницу је, уместо предвиђеног танког слоја, уграђен слој неармираног бетона који је био тежи од пројектованог. Током реконструкције 2021-2024. не да нису уклоњени слојеви који су били претешки, него није поправљена ни корозија која је настала током времена, а такође је додатно оптерећена са још више новог оптерећења. Комбинација ослабљене носивости због корозије и додатног оптерећења довела је до ланчаног пуцања затега и рушења надстрешнице.
Pogledajte prilog 253878
Ниво 3/5: Објашњење за матуранте/бруцоше:
Надстрешница је била армиранобетонска плоча на гредама, ослоњена на фасадне стубове и обешена на 18 косих затега дужине око 8,65 метара.

Кључни појам су преднапрегнути каблови, односно носиви елемент затеге, састављен од шест жица од челика високе чврстоће. Због малог попречног пресека, ове жице преносе изузетно велике силе затезања, па су напони у тим жицама изразито велики (напон = сила/површина попречног пресека жице). Кроз невидљива места, годинама влага је кородирала ове жице, а корозија заправо смањује ефективни попречни пресек челичних жица, чиме додатно повећава напоне док не дође до кидања. У конкретном случају, оптерећење (сила) је било око 15% веће од пројектованог, због пропуста у извођењу, а вештачење је показало да је 40% каблова било изван функције у тренутку рушења због пропуста да се прегледају и замене током реконструкције , која је први пут рађена након 57 година. Због тога су напони у преосталим деловима кабла били отприлике (1 + 0,15) / 0,4 ≈ 2,87 пута већи од пројектованих вредности, што је довело до тренутног лома појединих каблова и покренуло ланчани ефекат који је убрзао колапс целе конструкције.

Pogledajte prilog 253879
Ниво 4/5: Објашњење за студенте (техничких факултета):
Надстрешница је армиранобетонска плоча ослоњена на АБ греде; на једној страни греде су укљештене у фасадне стубове, а на другој су обешене по две косе затеге дужине око 8,65 метара. Свака затега садржи шест преднапрегнутих жица Y1670C номиналне чврстоће 1670 MPa (мега паскала).

Кључни појам је место које се налази на вези преднапрегнутих жица и анкер блока: због мањкавости у геометрији споја и лоше изведене хидроизолације, кондензација је продирала у заштитни део затеге и покрену ла корозију каблова, што није било уочљиво визуелним прегледом. Смањена носивост затег е довела је до прерасподеле сила и преоптерећења везе попречне греде и фасадног стуба. Лом је настао када су греде изгубиле могућност преноса момента савијања у укљештењу, стварајући пластични зглоб. Отказивање укљештења изазвало је нагли скок силе у затегама које су, због смањеног попречног пресека, доживеле крти лом, што је довело до прогресивног колапса конструкције. Надзор током реконструкције није препознао потребу за проценом стања постојеће конструкције, нити је спроведена озбиљна анализа статичког система током реконструкције.
Pogledajte prilog 253882
Ниво 5/5: Објашњење за стручњаке који се баве пројектовањем конструкција:
Надстрешница (година 1963.) била је правоугаона АБ плоча статички недоређеног система са гредама у систему г-штапова.

Кључни појам је у начину на који су затеге анкерисане у тестерастој кровној плочи: геометрија споја и локално изведена хидроизолација ограничили су контакт каблова са армиранобетонском плочом и омогућили стварање зазора од 15-20 милиметара, што је до ве ло до развоја тачкасте и униформне корозије. Услед замора материјала, водоничне кртости и напонске корозије, попречни пресек жица се смањивао, а губици преднапрезања расли. Десетак дана пре колапса, према анализама, угиб би био максимум Zp=6,6 cm, а ФЕМ анали з а показује да је непосредно пред лом угиб могао да достигне Zp=12 cm. Иако су затеге биле иницијално деградиране (више од 50 жица је било неактивно), оне су и даље преносиле оптерећење; нагли отказ наступио је када су попречне греде изгубиле капацитет укљештења у споју са ф. стубовима, формирајући пластични зглоб. Повећање силе у затегама након губитка укљештења греда довело је до њиховог потпуног пуцања и прогресивног колапса.
Pogledajte prilog 253883
Извори и везе:
1. НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ ВЕШТАКА (Факултет техничких наука у Новом Саду — Департман за грађевинарство и геодезију.)

Analiza pada nastresnice – Disk Google

drive.google.com

2. Надстрешница зграде железничке станице у Новом Саду — стручне и процедуралне чињенице од трагедије до данас. (Др. Јелена Добрић, Др. Сања Фриц)

https://www.nedeljnik.rs/wp-content/uploads/2025/04/Collapse-of-the-canopy-structure-in-Novi-Sad.pdf

Исти дан, форензичари су узели узорке да испитају трагов е експлозива. Није било трагова.
Pogledajte prilog 253888
ОКП — Одсек за оперативну форензику. Број КТ уписника: 447- 3680 / 2024. Дана: 02.11.2024. године.
Pogledajte prilog 253890
САДРЖИ:

1. 23 (двадесет три) стране.
2. 45 (четрдесет пет) фотографија.
3. Извештај о форензичком прегледу лица места.

Преузето је са српског Редита. То је то. Уживајте и делите даље. Срећно! Измена: правопис и граматика.

To je sve već napisano na ovom Forumu barem jednom, evo ja sam to pisao pre 15 dana i to kao odgovor baš tebi:
OVDE

Samo što na Forumu piše i odgovornost za otvaranje stanice koja je formalno bila još uvek gradilište, tj. pomenuta je i radnja koja je dovela ljude da stoje ispod te nadstrešnice, a u tom pamfletu sa Redita je baš to zgodno izostavljeno u svim ''varijantama'' teksta.

 

[geomaster]

Ovo prevazilazi sposobnosti mog uma - šta znače kineske zastave u Srbiji?

Kina dala kredit za gradnju železničke stanice. Građani Srbije plaćaju otplatu tog kredita i kamata koje idu uz to.

Kredit korišćen za angažovanje kineskih firmi i kineskih radnika. Srpske firme i srpski radnici nisu imali korist od toga.

Ok je da se uzme kredit, ali da se veliča zemlja koja je dala kredit?! Pa nije to poklon. Nisu to besplatne pare. Nije neka domaća firma i domaći radnici profitirali.

Čemu kineske zastave?!

To bi bilo kao da kupujete stan, i uzmete kredit od npr. Raiffeisen banke, i onda svuda okačite reklame Raiffeisen banke jer vam je to dala kredit.

Neverica.

Očigledno si setek sad probudio posle dugog spavanja od 20tak godina

 

[geomaster]

Ok, koliko sam slušao, nije baš to rekao, već je rekao da je problematično bilo uzidati nove delove u stare zidove.
Navodno zbog toga zgrada nije ni prošla inspekcijski nadzor i u budućnosti će biti problema oko toga.

Doduše, para uši činjenica da je rekao kako će morati sve da se ruši, ali kao, novo će biti jeftinije od obnove starog.

Investitor nije hteo od starta da uđe u ozbilj u analizu postojećih objekata jer bi bilo mnogo skuplje i mnogo vremena bis e pitrošilo. Nego daj projemat što pre, zamaži, optimizuj i onda šta se desi

 

[Karlo del Ponte]

Urednik Forbsa na N1 upravo mrtav ladan govori kako mu nije jasno zašto su renovirane stare železničke stanice u Subotici i drugim usputnim mestima, umesto da se sruše i naprave nove.
Kakvih sve kretena ima na visokim pozicijama i još plus na ovoj "našoj" strani (uprošćavam, ali shvatate). Pa što ne sruše Mađari Keleti i Nugati, ili Englezi pola Londona itd. Svašta.

Oд свих "центраал" станица у 4 највећа града Холандије, само Амстердам је сачувао историјску станичну зграду у центру. Хајде да кажемо да је то кре*енизам и вандализам као дијагноза. Али, ипак се нису десиле тамо тако тешке дијагнозе да се доцентра укину пруге и возови, већ су се напротив, вршиле огромне и скупе реконструкције за више возова, и дубљу узајамну интеграцију града и железнице. Односно, укидање пруге и возова за центар је далеко тежа дијагноза.

 

[dado22]

Iskontrolisati sve stanice i sanirati šta treba. Ali tek nakon smene vlasti. Tek tad će ljudi biti sigurni da je to urađeno kako treba.

Lep politički govor za neupćene i one malo mladje , veoma mi poznat.

 

[Karlo del Ponte]

А везано за то сести у напредни воз за 200 на сат, коме је то фетиш или било који други разлог, нека седа у њега.

Док сам живео у Србији, категорички сам путовао возом свуда где је могуће, чак и ако је аутобусом двострука уштеда времена. Радовао сам се јако скромним пројектима типа поправка 20км пруге негде, велики оправак и тиристоризација локомотива 441, 10 "Шаранчићевих" половних возова из Шведске... Иако сам желео много више, и са ентузијазмом студирао. У неком тренутку са ево сада скоро 9 година живота у иностранству, схваташ да си се родио у малтене јединој погрешној земљи у Европи. Лоше железнице до 2012. и армагедон над истим после тога са показним Дизнилендом на којем пада инвентар на људе, све је то последица много дубљих друштвених проблема. О посети Дизниленду сам маштао са 7 година, а није било могуће. Када сам са своје 33 године у првој години живота у иностранству стварно имао све предуслове да посетим Дизниленд, више ми није ни у разматрању, давно сам га прерастао. Зато тамо где живи моја породица ван Србије (а у Европи), за дужа путовања породица највише користи воз, а за градска кретања бицикл.

Једино, и то тек потенцијално светло у Србији ми је омладина која се побунила, и извела неку потенцијалну "Младосрпску револуцију". Намерно поређење са Младотурском, поколење младих које је изразило заслужен презир према старијој генерацији, и на пепелу средњовековне заостале државе створило модерну државу.