Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Ali ne radi se o odvojenim zgradama, to je sve jedan objekat, kako mogu da procenjuju stabilnost pojedinačnih krila??? Čak i da su fizički odvojeni delovi i da postoji dilatacija, ako se uruši krilo B, može da se uruši u smeru krila A i destabilizuje ga.
 
Podatak dana:

Srbija trenutno ima najveci broj zeleznickih stanica izgradjenih po standardima brzih pruga u celoj istocnoj evropi.

Negativni komentari tipa "ali zato ima najsporije, najgore vozove u istocnoj evropi" za 3... 2... 1...
 
Које су цифре у питању? И рачуна ли се кобна станица Нови Сад ту?
 
Primera radi
Brza pruga Pariz-Lyon dužine 491km ima samo 2 stanice po standardu HSR (Stanica Macon Loché i stanica Le Creusot TGV) dok brza pruga Beograd Subotica koja je 3 puta kraća ima čak 14 stanica tog tipa sto čini to područje jedno od najgušćih u evropi po pitanju broja HSR stanica.
 
spatiotecte je napisao(la):
Primera radi
Brza pruga Pariz-Lyon dužine 491km ima samo 2 stanice po standardu HSR (Stanica Macon Loché i stanica Le Creusot TGV) dok brza pruga Beograd Subotica koja je 3 puta kraća ima čak 14 stanica tog tipa sto čini to područje jedno od najgušćih u evropi po pitanju broja HSR stanica.
Kliknite za proširenje...
Šta je tačno HSR tip stanice?
 
Stanica koja može da vrsi manipulaciju putnika na sporednim kolosecima dok na centralnim može da prodje brzi voz maksimalnom brzinom. To su obično stanice sa 4 koloseka i 2 bočna perona.
Postoje i varijante sa 6 koloseka i 2 perona ali su redje. (Vrbas Nova na primer), ima i drugih konfiguracija ali princip ostaje isti.
 
spatiotecte je napisao(la):
Stanica koja može da vrsi manipulaciju putnika na sporednim kolosecima dok na centralnim može da prodje brzi voz maksimalnom brzinom. To su obično stanice sa 4 koloseka i 2 bočna perona.
Postoje i varijante sa 6 koloseka i 2 perona ali su redje. (Vrbas Nova na primer), ima i drugih konfiguracija ali princip ostaje isti.
Kliknite za proširenje...
Станица Инђија има 3 перона и 8 колосека нпр. :)
 
Dakle HSR tip stanice je onaj koji nema perone na prolaznim kolosecima?
Ako je to tako, to je budalaština.
Uzmite stanicu Olten, voz prolazi kroz stanicu punom brzinom (tipa 120 km/h) prolaznim kolosekom koji ima peron. To nema nikakve veze sa HSRom, vec sa obimom saobraćaja i zauzećem koloseka. Što intenzivniji prolazni tok, to je verovatniji prolazni kolosek bez perona.
 
Japanci su izmislili taj sistem i nije uopšte glup već veoma racionalan i bezbedan. Taj sistem služi da brzi vozovi preteknu sporije.
Zamisli peron gde bi prošao voz 300 na sat... oduvao bi sve oko sebe. To su stanice namenjene brzim vozovima, ne onim sto idu 120.
Pogledaj stanice za shinkansen ima dosta snimaka na youtube.
Inače francuzi imaju prilicno veliki broj tih stanica uglavnom van naseljenih mesta isto mogu da se nadju primeri, ukucaš "gare TGV".

612664395a40232133447d33247d383335363332303039.jpeg
gettyimages-803855854-612x612.jpg
cache_2433800816.jpg
 
Poslednja izmena:
Ali takav tip stanice je izgrađen između Subotice i Horgoša, kao i između Ovče i Pančeva, a to nisu pruge za razvijanje velikih brzina..
Mislim da je ipak do saobraćajnih razloga.
 
Tačno je, samo sto tu vozovi idu sporije, potencijalno bi mogle da se konvertuju u HSR stanice kad bi voz išao brze.
 
spatiotecte je napisao(la):
Da da pa kažem, mogu da postoje i drugačije konfiguracije. Dao si dobar primer.
PS: sad proverih Indjija ipak ima samo 2 perona.
Kliknite za proširenje...
Како само 2? Возови стају на првом, четвртом и петом колосеку? То би требало да буде 3 перона за пријем возова? Онај код станичне зграде се не рачуна?
 
johnny_s je napisao(la):
Ali ne radi se o odvojenim zgradama, to je sve jedan objekat, kako mogu da procenjuju stabilnost pojedinačnih krila??? Čak i da su fizički odvojeni delovi i da postoji dilatacija, ako se uruši krilo B, može da se uruši u smeru krila A i destabilizuje ga.
Kliknite za proširenje...
То ја причам све време али нико не слуша. Онај кров може да се сруши на било коју страну и тешко да то ико може да предвиди. До сада су га могли обезбедити од урушавања, а ни то нису у стању да ураде.

MaRtInsrbija1993 je napisao(la):
Станица Инђија има 3 перона и 8 колосека нпр. :)
Kliknite za proširenje...
Станица Инђија има два перона и 3 колосека за путничке возове које опслужују перони. ;)
 
MaRtInsrbija1993 je napisao(la):
Како само 2? Возови стају на првом, четвртом и петом колосеку? То би требало да буде 3 перона за пријем возова? Онај код станичне зграде се не рачуна?
Kliknite za proširenje...
IMG_7521.png


Aha, razumem sta si hteo da kažeš, ti računaš ovaj peron izmedju 4og i 5og koloseka kao dupli.
Ja sam mislio na 2 perona fizički u gradjevinskom smislu, ovaj jedan do stanice i ovaj drugi izmedju 4og i 5og koloseka.
 
Železničar je napisao(la):
То ја причам све време али нико не слуша. Онај кров може да се сруши на било коју страну и тешко да то ико може да предвиди. До сада су га могли обезбедити од урушавања, а ни то нису у стању да ураде.


Станица Инђија има два перона и 3 колосека за путничке возове које опслужују перони. ;)
Kliknite za proširenje...
То да. 3 колосека за путничке возове, а 8 укупно :) Само ми није јасно како два перона? Онај перон где стају возови за НС се рачуна као један? може појашњење?
 
Pa ja gledam na to kao da jedan peron može da ima 2 strane pa može da primi 2 koloseka, kao recimo onaj izmedju 4og i 5og koloseka. A neko će to računati kao 2 različita perona ako pristaju 2 koloseka.
Ne znam kako se gleda pravilno na to, možda neko ko je upućeniji može da pojasni terminologiju.
@mvbg1 sigurno zna da li se peron koji ima 2 koloseka računa kao jedan ili 2 perona. Ja mislim da se računa kao jedan peron.
 
spatiotecte je napisao(la):
Pa ja gledam na to kao da jedan peron može da ima 2 strane pa može da primi 2 koloseka, kao recimo onaj izmedju 4og i 5og koloseka. A neko će to računati kao 2 različita perona ako pristaju 2 koloseka.
Ne znam kako se gleda pravilno na to, možda neko ko je upućeniji može da pojasni terminologiju.
@mvbg1 sigurno zna da li se peron koji ima 2 koloseka računa kao jedan ili 2 perona. Ja mislim da se računa kao jedan peron.
Kliknite za proširenje...
1 peron može imati 1, 2 ili više koloseka. U ovom gore napisanom slučaju je to 1 peron. Takođe, jedan kolosek može biti opsluživan sa 2 perona sa obe strane (retko ali može).
 
Peron je platforma na kojoj su putnici i služi da se tu čeka voz. Na engleskom Platform.
Kolosek je šinski koridor po kome se kreću vozovi. Ne engleskom Track.

Kada dolazimo na žel stanicu prvo tražimo peron na koji treba da stanemo, pa onda gledamo na koji kolosek će doći naš voz - levi ili desni od perona.

Peron može da ima samo jedan kolosek - najčešće je to onaj uz staničnu zgradu, tako da kada se izađe iz nje, stajemo na Peron 1 i tu se čeka voz na Koloseku 1.
Taj Kolosek 1 može da ima i sa druge strane Peron 2, koji može onda da ima Kolosek 2.
Ili posle Koloseka 1 ide Kolosek 2, pa onda Peron 2 sa kog se pristupa Koloseku 2 sa jedne strane i Koloseku 3 sa druge strane.
Ili da posle Koloseka 1 idu Kolosek 2, Kolosek 3, Kolosek 4... (prolazni koloseci) pa onda ide Peron 2.
A može i Kolosek 1 da bude prolazan pa da na njemu ne staju vozovi i onda tek posle njega ide Peron 1. Ali verujem da je neki princip da voz uvek može da stane na kolosek koji je do stanične zgrade tako da prvo ide Peron 1 pa onda Kolosek 1.

Verujem da postje i neke varijante gde je npr peron veoma širok pa postoji mogućnost da je na vrhu usečen za jedan kolosek.
Tu onda dobijemo dugačak Kolosek 1, Peron 1 koji je na jednom kraju uži i tu je kraći Kolosek 2, a onda posle Koloseka 2 peron se širi i počinje Kolosek 3.

Prosto je, peron je za putnike a kolosek za vozove. Pa se od stanične potrebe kombinuju varijenate.
 
Пример станице где први колосек нема излаз на перон до станичне зграде је Петроварадин (јер нема перона испред зграде).
Пример станице где последњи колосек нема приступ са перона (иста ситуација, само обрнута) је Нова Пазова.
Пример станице где се са првог перона приступа на чак 5 колосека је Нови Сад.
Пример станице где се истом колосеку може приступити са два перона је Нови Београд.
Пример станице где један пролазни колосек пролази поред перона а један не пролази је Стара Пазова (шидски колосеци).

Има разних примера по земљи и зависи од ситуације на самој станици.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh