Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

spatiotecte je napisao(la):
Sve je to ok i super za njih ali…
Nas realno boli uvo šta radi CRO.

Jer jednog dana će se pojaviti jedan novi TEN-T 2050 gde će morati koridor X da bude uradjen za 250 ili 300km/h e onda će CRO da se hvata za glavu i morati sve da radi iz početka dok smo ni već na standardu HSR i apgrejdovaćemo se bez problema i za male pare na veće brzine od 200.

Pruge se grade za narednih 100 godina i ovaj put smo izabrali perspektivno rešenje za razliku od Kraljevine koja se opredelila za uski kolosek, male radijuse i male brzine pa su sve te pruge ukinute i moralo je sve od početka da se radi. Ćira je bio najveće železničko zlo 20og veka za Srbiju. Unazadio nas je skroz. E tako su pruge do 160 rešenja iz prošlog veka koje su skroz ograničavajuće i hvala Bogu ulazimo u 21vek sa rešenjem iz 21og veka a to je HSR standard na magistralnim pravcima.
Kliknite za proširenje...

Pozdrav,

Dok se ne pojavi novi TENT-T 2050, brzu prugu ka Šidu treba održavati...a kako smo poslovično 'vični' tome, plašim se da će se iguane šetati po novim UIC-60 šinama levog novoizgrađenog koloseka ka Šidu već 3+ godina nakon izgradnje i puštanja u saobraćaj /pogledaj kako se održava BG-Ns.../...uostalom - trasa kroz Srem nije baš kao da je trasa kroz Kolorado, čak i ako se pojavi u narednih 50+ god potreba za 200+ kmh ka Šidu - neće biti toliko građevinsko špansko selo da se TADA i napravi za 250+ kmh...ovako će ispropadati ako se sada bude radila za 200kmh pa će se morati raditi maltene ispočetka...glede ćire po Srbiji - nisi u pravu ali to je tek ozbiljna i vrlo široka tema za raspravu...

pozdrav,

Petar
 
Mnogo je lakše i jeftinije preći sa 200 na 300 nego sa 160 na 200.
Jer je to pitanje platforme i tehničko tehnološkog rešenja a ne razlike u brzini.

Ja vidim da to ljudi ovde ne shvataju…

Zato sto kad si izgradio prugu za 160 to je plafon klasičnih pruga.
Da bi išao na brzine preko toga, pruga mora da bude potpuno denivelisana u odnosu ne samo na automobilski prevoz već i ja železnički a to znaci dodatne vijadukte za preskakanje koloseka, ima mnogo više mostova, podvožnjaka i raznih gradjevinskih poduhvata koji su ti koji najviše uvećavaju cenu.
Medjusobno rastojanje izmedju koloseka je drugačije na brzim prugama nego na običnim da bi mogli vozovi da se mimoidju a to znaci da cela platforma pruge (donji stroj) je širi u odnosu na običnu prugu za 160.
Kolosečni situacije stanica su potpuno drugačije za brze pruge nego za obične.
Mi u Srbiji smo dobili 20ak stanica na standardu brzih pruga koje podrazumevaju 2 prolazna koloseka u sredini i 2 za otpremu putnika sa strane.
To je potpuno drugačija koncepcija stanica u odnosu na obične koje smo imali do sada a sve je to zahvaljujući standardu brzih pruga koje mi sada implementiramo na magistralnim pravcima.
Poljaci, Česi, Austrijanci i Baltičke zemlje rade isto kao i mi i to je pametna stvar

Dok hrvati slovenci bugari i madjari su se opredelili na standard pruga za 160 i rade pruge i stanice po zastarelim principima iz prošlog veka bez mogucnosti da se to unapredi za brzine preko 160 a da ne mora sve iz početka da se radi.
Za koju deceniju će biti u problemu.

Ovaj put smo odigrali pametno jer smo izabrali moderni standard gradnje železničke infrastrukture jer je perspektivan, ne ograničava nas ni u kakvom pogledu.
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Dok hrvati slovenci bugari i madjari su se opredelili na standard pruga za 160 i rade pruge i stanice po zastarelim principima iz prošlog veka bez mogucnosti da se to unapredi za brzine preko 160 a da ne mora sve iz početka da se radi.
Za koju deceniju će biti u problemu.
Kliknite za proširenje...
Док они дођу до тог проблема, ми ћемо већ бити у проблему како да враћамо кредите за мегаломанске идеје, а још све то време ћемо сами да се возикамо 200км/ч првих годину-две-три док се све што је плаћено не изака, а онда као и сви. Па ћемо сачекати још 20ак година да сви подигну совје стандарде.
 
spatiotecte je napisao(la):
Mnogo je lakše i jeftinije preći sa 200 na 300 nego sa 160 na 200.
Jer je to pitanje platforme i tehničko tehnološkog rešenja a ne razlike u brzini.

Ja vidim da to ljudi ovde ne shvataju…

Zato sto kad si izgradio prugu za 160 to je plafon klasičnih pruga.
Da bi išao na brzine preko toga, pruga mora da bude potpuno denivelisana u odnosu ne samo na automobilski prevoz već i ja železnički a to znaci dodatne vijadukte za preskakanje koloseka, ima mnogo više mostova, podvožnjaka i raznih gradjevinskih poduhvata koji su ti koji najviše uvećavaju cenu.
Medjusobno rastojanje izmedju koloseka je drugačije na brzim prugama nego na običnim da bi mogli vozovi da se mimoidju a to znaci da cela platforma pruge (donji stroj) je širi u odnosu na običnu prugu za 160.
Kolosečni situacije stanica su potpuno drugačije za brze pruge nego za obične.
Mi u Srbiji smo dobili 20ak stanica na standardu brzih pruga koje podrazumevaju 2 prolazna koloseka u sredini i 2 za otpremu putnika sa strane.
To je potpuno drugačija koncepcija stanica u odnosu na obične koje smo imali do sada a sve je to zahvaljujući standardu brzih pruga koje mi sada implementiramo na magistralnim pravcima.
Poljaci, Česi, Austrijanci i Baltičke zemlje rade isto kao i mi i to je pametna stvar

Dok hrvati slovenci bugari i madjari su se opredelili na standard pruga za 160 i rade pruge i stanice po zastarelim principima iz prošlog veka bez mogucnosti da se to unapredi za brzine preko 160 a da ne mora sve iz početka da se radi.
Za koju deceniju će biti u problemu.

Ovaj put smo odigrali pametno jer smo izabrali moderni standard gradnje železničke infrastrukture jer je perspektivan, ne ograničava nas ni u kakvom pogledu.
Kliknite za proširenje...
Pozdrav,

Stara Pazova - Šid ima jedan pružni odvojak za Šabac kod Rume, to je jedan kolosečni nadvožnjak dodatno /smer iz Bgda ka Rumi/, eventualno ako se ikada revitalizuje pruga Šid - Bijeljina još jedan...brzinom 200kmh Šid - N.pazova cca 25min, brzinom 160kmh cca 35min, teretni ionako 100-120 kmh u najboljem slučaju...čak i ako Cro IKADA izgradi 200+ ka nama /a neće/, da li vremenski dobitak od max 15min za Expresne vozove vredi dodatnih 200+ mil eur investicija??

pozdrav,

Petar
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Mnogo je lakše i jeftinije preći sa 200 na 300 nego sa 160 na 200.
Jer je to pitanje platforme i tehničko tehnološkog rešenja a ne razlike u brzini.

Ja vidim da to ljudi ovde ne shvataju…
Kliknite za proširenje...

Ti ne shvataš. Ali pokušavaš da nas ubeđuješ da je tvoje mišljenje jedino ispravno, a nije.

Pruge za mešoviti saobraćaj idu do 200 km/h, ali je uvek u smislu organizacije mešovitog saobraćaja bolje da je do 160 km/h, a da se za veće brzine grade nove pruge za 250+ km/h.

U tom smislu pruga za do 160 km/h ostaje na osnovi postojeće infrastrukture, prolazi kroz naseljena mesta, ima stanice u naseljenim mestima, povezana je na postojeće teretne terminale i nju koriste teretni vozovi, lokalni, regionalni putnički vozovi i eventualno neki sporiji dugolinijski vozovi (noćni, IC, lowcost itd).

Pruga za veće brzine, 250 km/h, 300 km/h, itd. obično se gradi između velikih gradova po potpuno novoj trasi, zaobilazeći manja naseljena mesta, a uključujući se na postojeću infrastrukturu tek oko većih gradova. Njom saobraćaju isključivo vozovi za velike brzine, bez teretnih vozova, ili eventualno teretni vozovi koriste tu prugu samo noću kad nema vozova za velike brzine.

Pruga za 200 km/h sa mešovitim saobraćajem (ono što mi imamo), koja je na osnovi postojeće infrastrukture, je dosta komplikovana i nezahvalna za organizovanje saobraćaja, gde najbrži vozovi idu 200 km/h, a neki teretni imaju maksimalnu brzinu od samo 80 ili 90 km/h, te postoji ozbiljan problem kod intervala sleđenja. Pošto ona, kao i gorepomenuta pruga za 160 km/h ostaje kroz naseljena mesta, sa stanicama u njima, povezana je na postojeće teretne terminale, povećavanje brzine na iznad 200 km/h u budućnosti je nepraktično i neodrživo, jer eksponencijalno povećava gorepomenuti problem, te zbog takođe zahteva građenje potpuno nove trase ukoliko bi se nekad htelo ići na vozove za veće brzine od 200 km/h. Imati vozove od 300 km/h i 80 km/h na istoj pruzi je potpuni košmar.
 
NE! Apsolutno nisi u pravu, evo u baltičkim zemljama se gradi brza pruga za mešoviti saobraćaj za brzine od 250km/h

Pritom ti mešaš prugu na postojećoj infrastrukturi i prugu na postojećoj trasi a to je OGROMNA razlika. Prosto ne mogu da verujem da ne razlikujes te 2 stvari za nekog ko sebe predstavlja nekim “stručnjakom” za železnicu.

Naša pruga je na postojećoj trasi ali je infrastruktura izgradjena 99% od nule, jedino su stanični objekti ostali i uveliko su renovirani. Sve ostalo je potpuno novo i gradjeno od nule. Faktički potpuno nova pruga na postojećoj trasi.

A to sto prolazi kroz centre većine sela može samo biti veliki plus u odnosu na nove trase koje prolaze na obode gradova i naselja pa moraju da se grade nove stanice u kukuruzu (ok imamo i mi par takvih primera na brzoj pruzi).

Mi nismo svesni koju sreču imamo sto skoro svako selo od Beograda do Subotice ima svoju stanicu na standardu brze pruge. U mnogim zemljama grade brzu prugu i potpuno zaobilaze manja mesta. Da smo u nemačkoj ili francuskoj taj brzi voz bi stao samo u Novom Sadu i Subotici.
Tako da je dobro sto je uradjeno ovako.
 
spatiotecte je napisao(la):
NE! Apsolutno nisi u pravu, evo u baltičkim zemljama se gradi brza pruga za mešoviti saobraćaj za brzine od 250km/h

Pritom ti mešaš prugu na postojećoj infrastrukturi i prugu na postojećoj trasi a to je OGROMNA razlika.

Naša pruga je nam postojećoj trasi ali je infrastruktura izgradjena 99% od nule, jedino su stanični objekti ostali i uveliko si rekovirani. Sve ostalo je potpuno novo.

A to sto prolazi kroz centre većine sela može samo biti veliki plus u odnosu na nove trase koje prolaze na obode gradova i naselja pa moraju da se grade nive stanice u kukuruzu (ok imamo i mi par takvih primera na brzoj pruzi).

Mi nismo svesni koju sreču imamo sto skoro svako selo od Beograda do Subotice ima svoju stanicu na standardu brze pruge. U mnogim zemljama grade brzu prugu i potpuno zaobilaze manja mesta. Da smo u nemačkoj ili francuskoj taj brzi voz bi stao samo u Novom Sadu i Subotici.
Kliknite za proširenje...

Bravo, našao si najgori primer koji si mogao. Projekat koji je poprilično besmislen. Pruga koju u nazivaju Rail Baltica Disaster, koja već decenijama guta novac, a uglavnom nigde još ni radovi nisu počeli: https://bnn-news.com/rail-baltica-d...ames-of-those-responsible-are-revealed-263330, https://eng.lsm.lv/article/economy/...-in-latvia-if-eur9-million-not-found.a585416/, https://www.lrt.lt/en/news-in-engli...-faces-eur19-billion-cost-overruns-and-delays
 
Kakve veze ima koliko novca guta Railbaltik?
Poenta je bila da je moguc mesoviti saobracaj za brzine do 250 tamo gde ti tvrdis da je to nemoguce, da preko 200 moraju da se grade potpuno nove brze pruge, sto naravno nije tacno.

Uostalom ti si prvi bio taj koji je uporno pokusavao da uveris ljude ovde na forumu da nasa pruga nije prava brza pruga sto takodje nije tacno jer po svim standardima ona ispunjava sve karakteristike da bude brza pruga i u svetskim okvirima je priznata kao takva. Tako da tu nema vise rasprave, taj mit o laznoj brzoj pruzi u Srbiji je razbijen.
 
spatiotecte je napisao(la):
Kakve veze ima koliko novca guta Railbaltik?
Poenta je bila da je moguc mesoviti saobracaj za brzine do 250 tamo gde ti tvrdis da je to nemoguce, da preko 200 moraju da se grade potpuno nove brze pruge, sto naravno nije tacno.

Uostalom ti si prvi bio taj koji je uporno pokusavao da uveris ljude ovde na forumu da nasa pruga nije prava brza pruga sto takodje nije tacno jer po svim standardima ona ispunjava sve karakteristike da bude brza pruga i u svetskim okvirima je priznata kao takva. Tako da tu nema vise rasprave, taj mit o laznoj brzoj pruzi u Srbiji je razbijen.
Kliknite za proširenje...

Nije nemoguće nego je jako teško i otežavajuće za organizaciju saobraćaja, zbog drastično smanjene propusne moći pruge usled različitih brzina kretanja vozova. Većina tereta u tri baltičke države će ostati na širokom koloseku jer je vezan za terminale pretovara, ima mnogo veću maksimalnu dužinu, težinu i nosivost vozova. Samim tim je jeftiniji. Rail Balticom, ako se izgradi, ići će uglavnom lakši brži teretni vozovi (našom prugom idu svi teretni vozovi). Rail Baltica, ako se izgradi, uglavnom će se koristiti za putnički saobraćak. Maksimalna planirana komercijalna brzina mu je 230 km/h, što je tek nešto malo iznad 200 km/h. Sve tri baltičke države imaju stanovnika kao Srbija, a površina im je mnogo veća. Tako da Rail Baltica, sa većom dužinom pokriva isti broj stanovnika kao Srbija, imaće manje tereta, a pritom, za razliku od bivšeg Koridora 10 je slepo crevo.

Potpuno je nebitno kako ćeš ti nazvati prugu, brza spora ili gvozdeni put. Mnogo se pališ na obične nazive i populizam.
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Dok hrvati slovenci bugari i madjari su se opredelili na standard pruga za 160 i rade pruge i stanice po zastarelim principima iz prošlog veka bez mogucnosti da se to unapredi za brzine preko 160 a da ne mora sve iz početka da se radi.
Za koju deceniju će biti u problemu.
Kliknite za proširenje...
Za koju deceniju ce nam propasti i nasip i nadvoznjaci (a ne ostatak infrastrukture) pa cemo morati sve ponovo.
DzonTravolta je napisao(la):
https://twitter.com/x/status/1932364076920762701
Kliknite za proširenje...
Ko zna koliko cekaju, samo snimak traje skoro minut a voza ni u najavi.
 
spatiotecte je napisao(la):
Kako misliš da će za koju deceniju da propadne armirano betonski nadvožnjak? Za 300 godina će i dalje biti tu.
Kliknite za proširenje...

Bilo bi mnogo lose da je za nadvoznjak za 300 godina i dalje u upotrebi, to bi znacilo da je predimenzionisan kada je rec o trajnosti (citraj preskup).
Optimalan zivotni vek mosta je izmedju 50 i 100 godina u zavisnosti od raspona.

1749641159879.png
 
spatiotecte je napisao(la):
Šta bi sada rekli rimljani i stari grci na ovo?
Kliknite za proširenje...
Јел си стварно изјавио ово? Одређена линијска инфраструктура из Рима и Старе Грчке је опстала због тога што су је вековима користили пешаци, коњи и воловске запреге, евентуално континуални ток воде. Колико је то тона оптерећења по осовини? Нула кома нешто. Протерај било које модерно тешко возило по томе и видећеш како пут који је опстао 2000 година нестаје кроз неколико недеља. Ти митови да су они градили за векове унапред су само то - митови. Није за поређење уопште.

А слажем се да треба применити нове стандарде градње, с тим да можеш и размак колосека и денивелацију радити и колосечну ситуацију радити по новом чак и кад је пруга за 160, нико те не ограничава. Осим ега.
 
А и ти стари мостови су ненормално скупи (ако немаш робове). Да се данас стрпа бетона у Дрину колико је Мехмед Паша Соколовић ставио камења, тај мост би трајао бесконачно, али и коштао би врв као цео Ђердап.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh