Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Postavljanje ograde izmedju dva koloseka, da ne moze da se prolazi. To bar moze za jedan dan da se uradi panlima.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: wk_
Može i to, kao i fizičko obezbeđenje koje je svakako neophodno zbog tolikog broja ljudi, ali i ako su tamo, verovatno samo stoje i gledaju, jer je takvo ponašanje odavno usvojeno kao normalno. Iz ovakve organizacije privremenog saobraćaja, odmah vidimo kako svi nadležni zapravno ništa ne žele da promene, mada nije da smo šokirani tim saznanjem.
 
Još jedan razmišlja tako, a ovo bi za ozbiljno i odgovorno društvo bila prava opomena da se sabere i bar pokuša da uvede red i poveća bezbednost, najpre kontrolom svega što je rađeno skoro, i na isti način, i od strane istih onih koji su uspeli da sruše stanicu u NS.

1731438351980.png
 
Zavrsetak linija iz Banata u Dunav stanici je odvajanje od ostatka zeleznicke mreze. Dunav moze da ostane, ali samo kao prolazna stanica. Sad zamisljam kako bih iz Zrenjanina putovao za Zagreb ili Trst - od Zrenjanina do Dunav stanice, onda torbe, lomljanje i snalazenje po BG tramvajima do Vuka, pa onda dalje.
Zamislite da Soko ide do Petrovaradina, onda hvatate utobus do NS stanice, pa dalje za Bec.
Ako Dunav bude krajnja stanica za vozove iz Banata, onda mogu banatske pruge da se do kraja demontiraju.
Na koji međunarodni voz za Trst kada su poukidani svi međunarodni vozovi osim jednom dnevno za Bar? Dobro, hajde, da računamo da ove Dahije neće jahati doveka, i da ćemo ući u višedecenijski proces podizanja železnice sa ovog sadašnjeg zgarišta. Od ostataka vrednosti, imamo Vračarski tunel sa 2 koloseka sa račvanjima na Karaburmu, i Rakovica-Prokop. U nekoj nedahijskoj razvijenoj formi, to nam je "regionalni metro" sa 4-6 pari vozova na sat od Vukovog spomenika ka Prokopu, Karaburmi, Pančevu i Rakovici, odnosno 8-12 pari vozova između pomenuta dva račvanja. Dvodelni dizel voz su jedva dozvolili u tunelu, i to samo ako je razmak između njih 30 minuta. Zamislite potencijalno korisnu liniju Vršac - Pančevo - Vukov spomenik - Novi Beograd - Stara Pazova - Šabac - Loznica, gde se koristi samo jedna trasa i za Vršac i za Šabac i za Staru Pazovu. Ako se u tehničko-menadžerskom smislu uradi kako treba, vrlo brzo će trebati dupla garnitura posebno vikendom. Da li će se to dozvoliti? Jedino ako bismo imali nekoliko hibridnih garnitura (što smatram da smo davno trebali da naručimo).

Drugo je optimalno korišćenje propusne moći. Situacija je takva da onaj što nije Dahija razmatra minimum dvospratne četvrorodelne garniture, ako ne i produženje Karađorđevog parka, spuštanje perona u Vukovom spomeniku, kako bi se omogućio sistem sa velikom propusnom moći. Nemamo mi u Banatu neku ekstremno veliku naseljenost da tamo šaljemo četvorodelni dvospratni voz osim do Pančeva. Za početak treba da obezbedimo učestalost, na primer svaka dva sata za Vršac i svaka dva sata za Zrenjanin (Kikindu) sa dvodelnim vozovima, i pratimo tokove putnika, pojačavamo na svakih sat u vreme većeg opterećenja, i/ili dupliramo dvodelne vozove. Opet, čak i sa ovom frekvencijom, gradskih vozova, po neki možemo da pustimo do Prokopa van vršnih sati. U najboljem slučaju pomenuti hibrid tipa petodelni Stedler dužine oko 100 metara na polasku Vršac - Šabac - Loznica, ili Kikinda - Zrenjanin - Vukov spomenik - Kragujevac.
Logično kretanje pešaka je najkraćom putanjom bez prepreka i izbegavajući, prljavštinu, gužve, opasna mesta. Petrovaradin je jedina stanica koja nema najudobniji pristanični peron. U pismenijim društvima, a što su sledili pri gradnji Železničke stanice Novi sad pre 60 godina, na većoj prolaznoj odredišnoj stanici se napravi i po par čeonih koloseka sa jedne i druge strane stanične zgrade, kako bi maksimum kretanja pešaka bilo na najudobniji način bez pasarela i podhodnika.

Uzgred, prvi kolosek preko koga putnici prelaze je usmeren ka Beočinu bez veze ka Beogradu. Ta pruga je zatvorena par decenija čini mi se.
 
Poslednja izmena:
To sa beočinskom prugom neću ni da spominjem, mislim da je bila svojevremeno priča da je Cementara htela da finansira oporavak pruge za svoje potrebe, pa bi se tu mogao provući i putnički saobraćaj čime bi cela sremska strana dobila pouzdanu i bržu vezu sa NS-om. Umesto toga ti uzmeš i počupaš prugu a putnike prevoze prepuni autobusi.

Što se Dunav stanice tiče, činjenica je da dosta ljudi (lično sam se uverio u to, jedan sam od njih) preseda sa vršačkih na novosadake vozove pa je Prokop za to idealna solucija. Moguće je naravno to rešiti kroz sistem gradskog prevoza, ali to iziskuje plan i razmišljanje kojeg trenutno nema.
 
Na koji međunarodni voz za Trst kada su poukidani svi međunarodni vozovi osim jednom dnevno za Bar? Dobro, hajde, da računamo da ove Dahije neće jahati doveka, i da ćemo ući u višedecenijski proces podizanja železnice sa ovog sadašnjeg zgarišta. Od ostataka vrednosti, imamo Vračarski tunel sa 2 koloseka sa račvanjima na Karaburmu, i Rakovica-Prokop. U nekoj nedahijskoj razvijenoj formi, to nam je "regionalni metro" sa 4-6 pari vozova na sat od Vukovog spomenika ka Prokopu, Karaburmi, Pančevu i Rakovici, odnosno 8-12 pari vozova između pomenuta dva račvanja. Dvodelni dizel voz su jedva dozvolili u tunelu, i to samo ako je razmak između njih 30 minuta. Zamislite potencijalno korisnu liniju Vršac - Pančevo - Vukov spomenik - Novi Beograd - Stara Pazova - Šabac - Loznica, gde se koristi samo jedna trasa i za Vršac i za Šabac i za Staru Pazovu. Ako se u tehničko-menadžerskom smislu uradi kako treba, vrlo brzo će trebati dupla garnitura posebno vikendom. Da li će se to dozvoliti? Jedino ako bismo imali nekoliko hibridnih garnitura (što smatram da smo davno trebali da naručimo).

Drugo je optimalno korišćenje propusne moći. Situacija je takva da onaj što nije Dahija razmatra minimum dvospratne četvrorodelne garniture, ako ne i produženje Karađorđevog parka, spuštanje perona u Vukovom spomeniku, kako bi se omogućio sistem sa velikom propusnom moći. Nemamo mi u Banatu neku ekstremno veliku naseljenost da tamo šaljemo četvorodelni dvospratni voz osim do Pančeva. Za početak treba da obezbedimo učestalost, na primer svaka dva sata za Vršac i svaka dva sata za Zrenjanin (Kikindu) sa dvodelnim vozovima, i pratimo tokove putnika, pojačavamo na svakih sat u vreme većeg opterećenja, i/ili dupliramo dvodelne vozove. Opet, čak i sa ovom frekvencijom, gradskih vozova, po neki možemo da pustimo do Prokopa van vršnih sati. U najboljem slučaju pomenuti hibrid tipa petodelni Stedler dužine oko 100 metara na polasku Vršac - Šabac - Loznica, ili Kikinda - Zrenjanin - Vukov spomenik - Kragujevac.

Na neki buduci voz za Trst ili u tom pravcu racunam, nisam mislio na konkretne vozove, vec neke koji bi trebalo da se jedan dan uspostave. Ako cemo po toj logici "koji voz za Trst?", onda i "koji voz za Zrenjanin, Kikindu?". Ni njih nemamo danas. Nemamo ni Beograd-Budimpwsta, ako se ne varam.

Ne razumem ni zasto pominjes dizel vozove? Pa nisu valjda krenuli u elektrifikaciju pruga BG-ZR-KI SU i BG-VR da bi i dalje isli dizelkama?
Zivim u CH, svakodnevno koristim voz. Takt za vozove na stanici je od 2 minuta do 7-8 za regionalne vozove. Znaci da kroz tunel prolazi voz svakih 2-8 minuta u istom pravcu. I jos toliko u suprotnom (veza Stadelhofen-Haupt Bahnhof). Jeste tunel dvokolosecni, ali to je ipak oko 20 polazaka na sat. Evo polazaka u sledecuh 3 sata:

Line Departures Direction
S-Train
S3
10:52+1' 11:22+1' 11:52+1' Zürich Hardbrücke
S-Train
S11
10:55+1' 11:25+1' 11:55+1' Aarau
S-Train
S5
10:57+0' 11:27+0' 11:57+0' Pfäffikon SZ
S-Train
S6
10:57+0' 11:27+0' 11:57+0' Baden
S-Train
S9
10:59+0' 11:59+0' 12:59+0' Schaffhausen
S-Train
S9
11:01+2' 11:31+1' 12:01+1' Uster
S-Train
S5
11:02+1' 11:32+1' 12:02+1' Zug
S-Train
S6
11:03+0' 11:33+0' 12:03+0' Uetikon
S-Train
S11
11:05+0' 12:05+0' 13:05+0' Seuzach
S-Train
S3
11:07+1' 11:37+1' 12:07+1' Wetzikon ZH
S-Train
S12
11:09+1' 11:39+1' 12:09+1' Brugg AG
S-Train
S16
11:11+1' 11:41+1' 12:11+1' Zürich Flughafen
S-Train
S15
11:12+1' 11:42+1' 12:12+1' Rapperswil SG
S-Train
S7
11:14+2' 11:44+1' 12:14+1' Rapperswil SG
S-Train
S7
11:15+0' 11:45+0' 12:15+0' Winterthur
S-Train
S15
11:17+1' 11:47+1' 12:17+1' Niederweningen
S-Train
S16
11:18+0' 11:48+0' 12:18+0' Herrliberg-Feldmeilen
S-Train
S12
11:20+0' 12:20+0' 13:20+0' Schaffhausen
S-Train
S9
11:29+0' 12:29+0' 13:29 Rafz
S-Train
S11
11:35+0' 12:35+0' 13:35 Sennhof-Kyburg
S-Train
S12
11:50+0' 12:50+0' 13:50 Wil SG

A "pustanje nekih vozova do Prokopa u vrsnim satima", to bi tek bio haos i greska. Vozovi moraju da imaju stabilnu trasu i stabilan takt, a ne da se gleda u crkveni kalendar gde ce da voz stane i kad da ide. Doziveo sam da vidim kako izgleda ozbiljna zeleznica i nisam daleko od ideje da treba sve nase zeleznicare koji rade na planovima otpustiti i zabraniti novozaposlenim da imaju bilo kakvu vezu sa njima, cak ni uniforme da im ne budu iste, a ne da nasledjuju to anti-normalno planiranje voznog reda. Ako ne znaju, neka angazuju nekog ko zna kako se to radi. Do sada su redovi voznje bili ne za putnike, vec protiv njih.
 
Zivim u CH, svakodnevno koristim voz. Takt za vozove na stanici je od 2 minuta do 7-8 za regionalne vozove. Znaci da kroz tunel prolazi voz svakih 2-8 minuta u istom pravcu. I jos toliko u suprotnom (veza Stadelhofen-Haupt Bahnhof). Jeste tunel dvokolosecni, ali to je ipak oko 20 polazaka na sat. Evo polazaka u sledecuh 3 sata:
Јеси ли ти пробао да пребројиш колосеке у и око Цириха, можда?

Оно, то је `ладно најразвијенији железнички систем на свету; и сад ћемо на основу тог примера да закључимо да је ова беда што је остала у Београду довољна...
 
Pa ako ne pone zeleznica profwsionalno da radi, nema potrebe ni to sto je ostalo da se zadrzi. Koji ce nam, kad je neupotrebljivo.
Ili, kao i mnogo sta, samo Beograd treba da je ima, a ostali neka dovode decu u BG na ekskurziju da vide vozove.
 
Е, па у једном тренутку си имао да је Ниш био најпрометнија железничка станица у Србији. А да ли је то нормално и логично? Зашто у Швајцарској није Лугано, него Цирих? Па зато што у и око Цириха живи људи колико и у Београду.
 
Pogledajte prilog 219659
Pogledajte prilog 219660

Samo da konstatujemo da su tu bile 2 različite reklame za istu banku
Sa različitim položajem slova i logoa banke
I da je sve bilo ok dok neki žile nije cackao po krovu i po nadstresnici

Gornja slika, prvi red kocki i veliki nosač za logo, donja slika drugi red kocki, ta druga reklama je izgleda malo pomerena unazad. Po meni ove kocke su definitivno bili nosači reklama.
Pogledajte prilog 219659
Pogledajte prilog 219660

Samo da konstatujemo da su tu bile 2 različite reklame za istu banku
Sa različitim položajem slova i logoa banke
I da je sve bilo ok dok neki žile nije cackao po krovu i po nadstresnici
Odlične slike. Gornja slika prvi red kocki i veliki nosač za logo, donja slika drugi red kocki, ta reklama je bila pomerena iza. Po meni definitivno su kocke bile samo nosači reklame. Naravno, trebaju merdevine i hilti da se to potvrdi.
 
Evo oštrijih slika. Na ovoj prvoj se lepo vidi i noseća konstrukcija.
Očekujem teoretičare zavere da sad kažu: kocke su imale dvostruku ulogu - da budu kotve zatega nadstrešnica i da drže noseću konstrukciju za reklamu. Budalaštinama nema kraja.

Stanica sa reklamama_.jpg


Stara stanica.png


1731503629734.jpeg
 
Poslednja izmena:
Ne razumem ni zasto pominjes dizel vozove? Pa nisu valjda krenuli u elektrifikaciju pruga BG-ZR-KI SU i BG-VR da bi i dalje isli dizelkama?
Zivim u CH, svakodnevno koristim voz. Takt za vozove na stanici je od 2 minuta do 7-8 za regionalne vozove. Znaci da kroz tunel prolazi voz svakih 2-8 minuta u istom pravcu. I jos toliko u suprotnom (veza Stadelhofen-Haupt Bahnhof). Jeste tunel dvokolosecni, ali to je ipak oko 20 polazaka na sat. Evo polazaka u sledecuh 3 sata:
Nisu, a ako je do zdravog planiranja, nije ni prioritet. Tim prugama je desetkovan red vožnje kadrovskim genocidom do te mere, da (koko je pomenuo jedan železničar) od Zrenjanina do Banatskog Miloševa nema gde da se izvrši ukrštavanje noću. Čak i u dnevnoj smeni je malo stanica otvoreno za ukrštavanje. Imamo ogromni park novih dizelvozova, od kojih više od pola ne radi. Odnosno, prioriteti za Banat u sadašnjim uslovima:
- Sanirati posledice kadrovskog genocida zapošljavanjem otpravnika, mašinovođa, signalno-sigurnosnih tehničara, pružnih radnika
- Vratiti u rad 24 sata mimimum svaku drugu međustanicu, sa uvođenjem savremene svetlosne signalizacije i automatskim skretnicama.
- Remontovati sve vozove serije 711. Eventualno razmotriti rešenje sa novim trećim srednjim niskopodnim vagonom.
- Uspostaviti sistem usluge sa intervalom 2h Iz Beograda za Zrenjanin (Kikindu) i Vršac.

- BG:VOZ za Pančevo Vojlovicu, interval 30 minuta ili češće. Za to nedostaju nova ili polovna transportna sredstva, koja se moraju nabavljati već u prvom investicionom ciklusu.
Za elektrifikaciju, u sadašnjoj situaciji priorotet bi bilo Niš-Bugarska i veza Niške pruge sa Kraljevom bilo preko Kragujevca ili Kruševca. Oba ne rešavamo već predugo. Sada je situacija još gora zbog urušavanja EPS, što nikom donaprednom nije padalo na pamet.
A "pustanje nekih vozova do Prokopa u vrsnim satima", to bi tek bio haos i greska. Vozovi moraju da imaju stabilnu trasu i stabilan takt, a ne da se gleda u crkveni kalendar gde ce da voz stane i kad da ide. Doziveo sam da vidim kako izgleda ozbiljna zeleznica i nisam daleko od ideje da treba sve nase zeleznicare koji rade na planovima otpustiti i zabraniti novozaposlenim da imaju bilo kakvu vezu sa njima, cak ni uniforme da im ne budu iste, a ne da nasledjuju to anti-normalno planiranje voznog reda. Ako ne znaju, neka angazuju nekog ko zna kako se to radi. Do sada su redovi voznje bili ne za putnike, vec protiv njih.
Osnova tehničke baze je ista i za Švajcarsku i za Srbiju, i za bilo koju drugu zemlju. Pozicija tehničara je fah-id*** pozicija. Ako imaš dobra sredstva, sve je tačno i jasno, ako nemaš, uslovno rečeno "improvizuješ", ali po onim pravilima koja su propisana pravilnicima. Na primer "vožnja po nalogu" zato što je uređaj neispravan, "lagana vožnja" privremeno ograničenje brzine, koje godinama niko ne otklanja... Samo u nekim slučajevima do poremećaja dolazi zbog lošeg upravljanja sa strane nižeg menadžmenta, i tolerisanja bola u preponama nekih od zaposlenih. A to je najveći deo zaposlenih. Sa ovim što pišete se slažem samo vezano za srednji i viši menadžment. Drugačiji srednji i viši menadžment će sam dovesti u red ove ispod. Transportna firma u kojoj radim je uspešna zahvaljujući menadžmentu, iako vam otvoreno mogu reći da je prosek i inteligencije i obrazovanja ispod proseka za Belorusiju.

Vezano za red vožnje, moram napomenuti da je Srbija jedna od retkih zemalja Evrope koja nema stabilno finansiranje putničkih železnica. U Švajcarskoj putnici plaćaju skupe železničke karte, a druga i treća po tačnosti vozova. Belgija i Holandija, imaju najskuplje karte u EU. Većina drugih zemalja ima subvencionistički sistem sa brdom socijalnih popusta, ali sa tačnim ugovorom sa državom, kakav prevoz za kakve pare. U Srbiji već decenijama nedostaje neki makar skromni, ali tačno definisan plan. Sa naprednom pošasti je samo nikada gore.

Vezano za stabilnu trasu i stabilan takt, na većini mreže nismo dostigli ni sistem minimalne usluge: tehnička brzina barem 60km/h, i najmanje 4 para polazaka regionalnih vozova: jutro+podne+popodne+uveče. Izgleda jadno, a u stvari je spas za provinciju. Naravno da na više od pola mreže bi trebalo ići i na minimalni standard 80km/h tehnička brzina, 2 sata interval za narednih 5 godina. Ali tamo gde stvarno ima mnogo ljudi/putnika, i gde u normalnim društvima treba puno vozova, teži se ka uprošćavanju sistema do nivoa pune upravljivosti. Tako se u Amterdamu vožnje na pravcu Zaandam - Amsterdam Centraal - Amsterdam Bijmer Arena uopšte ne dodiruju sa vožnjama na pravcu Schiphol (aerodrom)-Amsterdam Centraal-Weesp, i Amsterdam Centraal-Haarlem. Svaki od njih sa po 14 pari vozova u vršnom satu na najopterećenijem delu. Na dvokolosečnom koridoru istok-zapad u Berlinu sa 14 pari vozova u vršnom satu već imamo dosta operativnih problema (kašnjanja). I to su oba društva koja imaju vrlo jak sistem dispečerskog upravljanja/kadrovske politike, nečega što se gradi decenijama. SNS-sekti je mnogo kada se na do maksimum 4 para vozova na sat za Novi Sad i Rumu doda 2 BG:VOZ sa intervalom 30 minuta, pa je u podne na sat vremena. Dodatni problem u Vračarskom tunelu je to što je na odvojnim stanicama samo 1+1 kolosek, tamo gde su pismene uprave pravile 2+2 koloseka. Zato tu i govorim o samo dve homogene linije (homogena snopa) sa 4-6 vozova na sat i intervalom <=15 minuta. Pa i taj gore pomenuti Berlin ima nekoliko "RB" regionalaca sa perifernih stanica sa presedanjima. Recimo, snop Novi Beograd - Vukov spomenik bi bio na tačno 15 minuta Ovča-Batajnica BG:VOZ, na 30 minuta regio-ekspres Novi Sad - Pančevo Vojlovica. Snop iz Rakovice ima razne kombinacije, ali je važno da bude sa dvokolosečnih pruga. Sa jednokolosečnih pruga sa juga vozove treba preusmeriti na Topčider i Sajam, a iz Banata na Beograd Dunav. Cilj je da bude prosto i upravljivo, a da se opek svima obezbedi bar neka direktna veza do Beograda. Sa ukidanjem starih delova Beogradskog železničkog čvora se mnogo izgubilo. Sa opstankom istih bi vozovi iz Zrenjanina i Vršca stajali: Pančevački most - Beograd dunav - Dorćol - Beograd spoljna (Lasta) - Novi Beograd, vezan za mnogo direktnih lokacija i presedačkih čvorišta ne ometajući frekventan rad na dvokolosečnim prugama.
 
Gornja slika, prvi red kocki i veliki nosač za logo, donja slika drugi red kocki, ta druga reklama je izgleda malo pomerena unazad. Po meni ove kocke su definitivno bili nosači reklama.

Odlične slike. Gornja slika prvi red kocki i veliki nosač za logo, donja slika drugi red kocki, ta reklama je bila pomerena iza. Po meni definitivno su kocke bile samo nosači reklame. Naravno, trebaju merdevine i hilti da se to potvrdi.
Aman lljudi pa obe reklame su bile na oba reda kocki, sta mislite koliko sile trpe slova od par metara kad dune niz bulevar sa fruske i dunava u njih direkt, ko jedra.
Ima 2 reda kocki, sa njih je isla neka metalna konstrukcija u neki trougao iznad kocki i na njih reklame. To je sasvim logicno resenje i zakljucak na osnovu par slika
 
Sto se tice reda voznje, evo vec 3-4 godine kolko vozi soko kao i regio stedleri na NS-BG ima mnogo problema, ali poprilicno krecu svi u minut i stizu u vreme kad treba. Znaci i ovi nasi zaposleni umeju da voze i prate red voznje kad stigne naredba od gore da taj soko za slikanje i dizanje rejtinga mora da radi kako treba.
 
Sto se tice reda voznje, evo vec 3-4 godine kolko vozi soko kao i regio stedleri na NS-BG ima mnogo problema, ali poprilicno krecu svi u minut i stizu u vreme kad treba. Znaci i ovi nasi zaposleni umeju da voze i prate red voznje kad stigne naredba od gore da taj soko za slikanje i dizanje rejtinga mora da radi kako treba.
Ovo je vrlo nepoštena konstatacija. Čak i do dolaska naprednog armagedona nad železnicom, bilo je dosta vozova i pravaca gde se dosta poštovao red vožnje. Ka Hrvatskoj i Sloveniji se maltene nije kasnilo. Beovoz za Valjevo je bio popularan, pored svega zbog pouzdanosti. Iz Sombora za Novi Sad, Vrbas i Suboticu, Zaječarski čvor, do 2012. lokalni vozovi Beograd-Niš... Po negde su bili uticaji i sindikalnoj organizaciji, porekla nekog rukovodioca iz nekog kraja, ali i malog korišćenja propusne moći pruge zašto je negde nešto relativno dobro funkcionisalo.

Na pruzi Novi Sad - Prokop je sve novo, staraju se da zatvore tehničko-finansijsko-kadrovsku konstrukciju, a koristi se do 30% propusne moći. U tim uslovima levom nogom može da se održava sve po redu vožnje.
 
Nisu, a ako je do zdravog planiranja, nije ni prioritet. Tim prugama je desetkovan red vožnje kadrovskim genocidom do te mere, da (koko je pomenuo jedan železničar) od Zrenjanina do Banatskog Miloševa nema gde da se izvrši ukrštavanje noću. Čak i u dnevnoj smeni je malo stanica otvoreno za ukrštavanje. Imamo ogromni park novih dizelvozova, od kojih više od pola ne radi. Odnosno, prioriteti za Banat u sadašnjim uslovima:
- Sanirati posledice kadrovskog genocida zapošljavanjem otpravnika, mašinovođa, signalno-sigurnosnih tehničara, pružnih radnika
- Vratiti u rad 24 sata mimimum svaku drugu međustanicu, sa uvođenjem savremene svetlosne signalizacije i automatskim skretnicama.
- Remontovati sve vozove serije 711. Eventualno razmotriti rešenje sa novim trećim srednjim niskopodnim vagonom.
- Uspostaviti sistem usluge sa intervalom 2h Iz Beograda za Zrenjanin (Kikindu) i Vršac.

- BG:VOZ za Pančevo Vojlovicu, interval 30 minuta ili češće. Za to nedostaju nova ili polovna transportna sredstva, koja se moraju nabavljati već u prvom investicionom ciklusu.
Za elektrifikaciju, u sadašnjoj situaciji priorotet bi bilo Niš-Bugarska i veza Niške pruge sa Kraljevom bilo preko Kragujevca ili Kruševca. Oba ne rešavamo već predugo. Sada je situacija još gora zbog urušavanja EPS, što nikom donaprednom nije padalo na pamet.

Projekat elektrifikacije je u toku radi obezbedjivanja alternativnog pravca BG-NS-SU. Dakle, bio prioritet po tebi ili ne, neko ko odlucuje o prioritetima je vec odlucio, a EU je odredila neka sredstva.

Osnova tehničke baze je ista i za Švajcarsku i za Srbiju, i za bilo koju drugu zemlju. Pozicija tehničara je fah-id*** pozicija. Ako imaš dobra sredstva, sve je tačno i jasno, ako nemaš, uslovno rečeno "improvizuješ", ali po onim pravilima koja su propisana pravilnicima. Na primer "vožnja po nalogu" zato što je uređaj neispravan, "lagana vožnja" privremeno ograničenje brzine, koje godinama niko ne otklanja... Samo u nekim slučajevima do poremećaja dolazi zbog lošeg upravljanja sa strane nižeg menadžmenta, i tolerisanja bola u preponama nekih od zaposlenih. A to je najveći deo zaposlenih. Sa ovim što pišete se slažem samo vezano za srednji i viši menadžment. Drugačiji srednji i viši menadžment će sam dovesti u red ove ispod. Transportna firma u kojoj radim je uspešna zahvaljujući menadžmentu, iako vam otvoreno mogu reći da je prosek i inteligencije i obrazovanja ispod proseka za Belorusiju.

Vezano za red vožnje, moram napomenuti da je Srbija jedna od retkih zemalja Evrope koja nema stabilno finansiranje putničkih železnica. U Švajcarskoj putnici plaćaju skupe železničke karte, a druga i treća po tačnosti vozova. Belgija i Holandija, imaju najskuplje karte u EU. Većina drugih zemalja ima subvencionistički sistem sa brdom socijalnih popusta, ali sa tačnim ugovorom sa državom, kakav prevoz za kakve pare. U Srbiji već decenijama nedostaje neki makar skromni, ali tačno definisan plan. Sa naprednom pošasti je samo nikada gore.

Sta god da napises kao opravdanje, koji je smisao voza iz Zrenjanina za BG, koji krece u 2 ili 3 ujutro (zvali smo ga pecaroski voz zbog jedinih putnika), ili voza koji stize u 8 ujutro na stanicu (kome treba taj voz, kasno za radnike, kasno za djake, kasno za bolnicu,...). Ovakve improvizacije samo da se kaze kako zeleznica jos postoji nisu resenje. Zato i kazem da sve one koji su radili ovakve redove voznje ili pravilnike po kojima su radili, treba eliminisati preventivno, da ne kvare nove zeleznicare, koji bi mogli da postanu strucni.

Vezano za stabilnu trasu i stabilan takt, na većini mreže nismo dostigli ni sistem minimalne usluge: tehnička brzina barem 60km/h, i najmanje 4 para polazaka regionalnih vozova: jutro+podne+popodne+uveče. Izgleda jadno, a u stvari je spas za provinciju. Naravno da na više od pola mreže bi trebalo ići i na minimalni standard 80km/h tehnička brzina, 2 sata interval za narednih 5 godina. Ali tamo gde stvarno ima mnogo ljudi/putnika, i gde u normalnim društvima treba puno vozova, teži se ka uprošćavanju sistema do nivoa pune upravljivosti. Tako se u Amterdamu vožnje na pravcu Zaandam - Amsterdam Centraal - Amsterdam Bijmer Arena uopšte ne dodiruju sa vožnjama na pravcu Schiphol (aerodrom)-Amsterdam Centraal-Weesp, i Amsterdam Centraal-Haarlem. Svaki od njih sa po 14 pari vozova u vršnom satu na najopterećenijem delu. Na dvokolosečnom koridoru istok-zapad u Berlinu sa 14 pari vozova u vršnom satu već imamo dosta operativnih problema (kašnjanja). I to su oba društva koja imaju vrlo jak sistem dispečerskog upravljanja/kadrovske politike, nečega što se gradi decenijama. SNS-sekti je mnogo kada se na do maksimum 4 para vozova na sat za Novi Sad i Rumu doda 2 BG:VOZ sa intervalom 30 minuta, pa je u podne na sat vremena. Dodatni problem u Vračarskom tunelu je to što je na odvojnim stanicama samo 1+1 kolosek, tamo gde su pismene uprave pravile 2+2 koloseka. Zato tu i govorim o samo dve homogene linije (homogena snopa) sa 4-6 vozova na sat i intervalom <=15 minuta. Pa i taj gore pomenuti Berlin ima nekoliko "RB" regionalaca sa perifernih stanica sa presedanjima. Recimo, snop Novi Beograd - Vukov spomenik bi bio na tačno 15 minuta Ovča-Batajnica BG:VOZ, na 30 minuta regio-ekspres Novi Sad - Pančevo Vojlovica. Snop iz Rakovice ima razne kombinacije, ali je važno da bude sa dvokolosečnih pruga. Sa jednokolosečnih pruga sa juga vozove treba preusmeriti na Topčider i Sajam, a iz Banata na Beograd Dunav. Cilj je da bude prosto i upravljivo, a da se opek svima obezbedi bar neka direktna veza do Beograda. Sa ukidanjem starih delova Beogradskog železničkog čvora se mnogo izgubilo. Sa opstankom istih bi vozovi iz Zrenjanina i Vršca stajali: Pančevački most - Beograd dunav - Dorćol - Beograd spoljna (Lasta) - Novi Beograd, vezan za mnogo direktnih lokacija i presedačkih čvorišta ne ometajući frekventan rad na dvokolosečnim prugama.

Dosta si napisao, ali cu na to samo odgovoriti - stabilan takt je kad imas voz na primer na svaka dva sata, a ne "iz tehnickih razloga" kao da je neko igrao tombolu.
 
U najboljem slučaju pomenuti hibrid tipa petodelni Stedler dužine oko 100 metara na polasku Vršac - Šabac - Loznica, ili Kikinda - Zrenjanin - Vukov spomenik - Kragujevac.
Треба конфигурисати пруге за такав подухват, једва стане 711 на пероне а камоли неки дупло дужи. Иначе солидна идеја.
 
Vrh