Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Aha ovo trece su izgleda dodali u zadnjoj izmeni, to nije ranije bilo, tj moralo je sve da se deli jos u dokumentaciji.
 
kosta11 je napisao(la):
postoje metode ali...
inače, za Gazelu je vezan jedan kuriozitet koji su nam prepričavali profesori u dokolici.
projektan mosta je čuveni prof.Milan Đurić (dao je značajan doprinos u teoriji statičkih modela) i taj most nije izdržao probno opterećenje! prilikom navoženja korisnog/pokretnog opterećenja okupilo se mnogo sveta i najednom su počele okolo da zvižde zakovice koje su pucale u spojevima pa je sve obustavljeno. iste večeri profesor je doživeo srčani udar (preživeo je) a posle je u njegovom statičkom računu konstatovana greška pa je vršeno dodatno pojačanje konstrukcije.
Kliknite za proširenje...
Slučajno sam upoznat sa detaljima oko Mosta Gazela. Inače jedan od Profesora Građevinskog Fakulteta je u listu "Petlja" detalje ali ukratko prikazao projekta i gde je nastala greška odnosno previd. Inače moj ujak je bio jedan od statičara koji su radili na projektu i koji mi je detaljno ispričao kako je nastala greška. U tekstu u "Petlji" je sve tačno prikazano. Radilo se o grešci u projektu koja je promakla celom timu iako su rađene duple provere statike i urađen je bio i model mosta na kome je vršeno statičko ispitivanje ali se greška, odnosno uvrtanje sanduka i spuštanje konstrukcije nije pokazala.. Ukratko radi se o konstrukciji mosta sa dva "sanduka" koji su povezani ortotropnom pločom. Podupiru ih kose grede. Sami sanduci su ukrućeni na svakih 10 metara (koliko se sećam). Umesto da kose grede, ima ih četiri - po dve sa svake strane, bubu povezane sa sanducima na mestu ukrućenja one su se nalazile po projektu, mislim na 1,5 ili dva metra od ukrućenja. Naravno da je došlo do torzije - uvrtanja i krivljenja sanduka i spuštanja mosta za oko pola metra. Uspeli su da otkriju konstrukcionu grašku - previd i nađeno je rešenje da se sanduci iznutra ojačaju gustom mrežom ukrštenih šipki koje su zavarene iznutra - ne znam da li je to urađeno celom dužinom ili samo na ta četiri polja.
 
Пантограф je napisao(la):
Ако је стварно тако, онда је пројекат катастрофалан - али и то се морало знати. Као што се зна и за проблем са Газелом, који човек изнад изнесе:

Да, то је последњи велики мост код којег су прорачуни рађени ручно, већ за мост код Бешке је коришћен компјутер. Професор се з...

Није тад у принципу ништа отклоњено засвагда, мада је смањено оптерећење (Јовин ми рече да зато нема више простора за пешаке, вероватно је тачно) прати се стање Газеле непрестано. Ако крену да се криве лимови - затварај. Тако су 2009. склоњена тешка возила.

Али ово овде нико није пратио, а зграда је имала критичну тачку.
Kliknite za proširenje...
U odgovoru Kosti11 sam probao da ukratko objasnim u čemu je bila greška i ona je konstruktivna - napravljen je previd -ali ne u statici. Opterećenje je moralo da bude smanjeno i mislim da je originalno trebalo da bude 6 traka - i metodom "štapa i kanapa" je konstrukcija ojačana u toj meri da se most privremeno osposobi za korišćenje sa smanjenim opterećenjem.
 
Žs Priboj. Spolja skoro sanirana o trošku privatnog investitora. Polako se gomilaju Kargovi vagoni kao 90ih.
IMG_20241115_154824.jpg
IMG_20241115_154943.jpg
IMG_20241115_155036.jpg
IMG_20241115_155110.jpg
IMG_20241115_155147.jpg
IMG_20241115_155153.jpg
IMG_20241115_155600.jpg
 
Novi hotel je u blizini i investitor je sanirao sve moguće fasade oko hotela. Stari Priboj je baš bio zapušten...
Roze pored su magacini nekadašnjeg Bratstva-Jedinstva i Poljoprometa, sada privatni. Oni su tu pre barske pruge, iz vremena ćire.
 
Svi mogući iz lokala, ne koriste se više za železnički utovar.

Pothodnik je zapravo jedini prolaz na viseći most ka bolnici, najmanje se koristi za železnicu. Održava ga opština. Skoro su ugradili i električnu rampu za invalide.
 
Ipak su bili planirani radovi na nadstrešnici u Novome Sadu:

novaekonomija.rs

Nova ekonomija objavljuje projekat radova na Železničkoj stanici: CIP ipak planirao dodavanje stakla i čelika na nadstrešnicu - Nova Ekonomija

Uprkos izjavama zvaničnika, radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu bili su predviđeni projektom rekonstrukcije i adaptacije stanice koji je radio Institut CIP. U ovom projektu, do kog je došla Nova ekonomija, CIP je naveo da je stanica zatečena u dobrom stanju, što po rečima...
novaekonomija.rs novaekonomija.rs

Zanimljivo je ( ili ja barem nisam našao) da se u CIP-ovom idejnom projektu nigde ne spominju zatege koje se nalaze između krova i nadstrešnice.



NADSTRESNICA-RADOVI-PROJEKAT-1.jpg
 
Poslednja izmena:
За ТВ је изјављено да надстрешница није конструкцијски реконструисана тј. није дирана њена конструкција што је тачно али тотално погрешно.

И Утибер који изјави да не препоручује да се употребљава крило Б, јер нису имали увид у оригинални пројекат па не знају статику крова. Тиме су буквално сами себи ускочили у стомак јер су они требали све да знају. А ако не, онда је требао да постоји пројекат затеченог стања са комплетно испитаним објектом са свим инсталацијама, статиком и друго. Овако су испали прилично неозбиљни!
И шта је са крилима А и Ц која се директно наслањају на крило Б? Шта, ако случајно падне кров са крила Б, пашће тако да не оштети суседна крила објекта? То нико не може да предвиди и да гарантује без детаљне анализе.
 
Rekonstrukcija bi podrazumevala radove na gredama, plocama ili sajlama. Oni to nisu dirali, zato kazu nije radjeno. Mozda ni tezina nije povecana, mozda su vise skinuli nego sto su stavili. Ta analuza treba da se ispise u projektu konstrukcije, Mozda pise, mozda ne pise, ne znamo. Ali svakako zbog specificnosti i starosti objekra zeleznica je trebala zahtevati proveru ili ekspertizu. Projektant isto. Revizija isto. Nadzor isto. Svi imaju pravo a i obavezu da to ucine ako je neko u lancu pre njih prevideo.
 
A šta ako su oštetili noseću gredu nadstrešnice iz koje su izlazili poprečni stubovi sa armaturom, dok su na nju montirali novu čeličnu gredu koja je nosila staklo metalnu nadstrešnicu, i još je možda i dodatno oštetili dok su za stubove kačili novu unutrašnju galeriju. Da li pri padu prvo pucaju sajle ili pucaju ti betonski stubovi dole, pa povlače sajle, da li je to sa sigurnošću utvrđeno.
 
Austin Milbarge je napisao(la):
A šta ako su oštetili noseću gredu nadstrešnice iz koje su izlazili poprečni stubovi sa armaturom, dok su na nju montirali novu čeličnu gredu koja je nosila staklo metalnu nadstrešnicu, i još je možda i dodatno oštetili dok su za stubove kačili novu unutrašnju galeriju. Da li pri padu prvo pucaju sajle ili pucaju ti betonski stubovi dole, pa povlače sajle, da li je to sa sigurnošću utvrđeno.
Kliknite za proširenje...
Rekao je Sead Spahovic da cemo saznati sta su uradili za 10 godina. A mozda i nikad. Mozda niko nece biti uhapsen i osudjen.
 
Оно што смо сазнали јесте да је надзор ипак био велики, врсни ЕЖИС.


Али добро, то је фирма са запада и онда је све ок. Убијали су нам они и више људи у последњих 100 година. Могу они то и горе.
 
Poslednja izmena:
ttbgd je napisao(la):
Može se izdati upotrebna dozvola za sve što predstavlja tehničko-tehnološku celinu koja se kao takva može samostalno koristiti, bez obzira kako je to predviđeno projektnom dokumentacijom. zakon o planiranju i pravilnik o vršenju tehničkog pregleda to dozvoljavaju i ne uslovaljavaju time šta je navedeno u projektu. Imaš gore u postovima označeno sve to iz zakona i pravilnika. Na komisiji za tehnički pregled je da proceni šta predstavlja tehničko tehnološku celinu.
Kliknite za proširenje...

Grace je napisao(la):
Aha ovo trece su izgleda dodali u zadnjoj izmeni, to nije ranije bilo, tj moralo je sve da se deli jos u dokumentaciji.
Kliknite za proširenje...

Ипак се мора узети у обзир и оно што пише у техничкој документацији. Изменом Правилника из 2019. (Службени гласник РС, број 78/2019) је уместо везника „или“ стављен везник „и“, што значи да оба услова морају бити испуњена.
Правилник, члан 3:
Члан 3

Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта, фазе или дела објекта, за објекат за који је издата грађевинска дозвола, односно решење из члана 145. Закона, а инвеститор намерава да поднесе захтев надлежном органу за издавање употребне дозволе.

Технички преглед врши се и упоредо са извођењем радова.

Технички преглед врши се:

1. за цео објекат;
2. по фазама изградње објекта, за објекте за које је грађевинском дозволом предвиђена фазна изградња; или
3. за делове објекта који нису грађевинском дозволом предвиђени као посебне фазе, а који према мишљењу Комисије и у складу са техничком документацијом представљају техничко-технолошке целине и могу се као такви самостално користити.
Kliknite za proširenje...
Мало је недоречено у Закону и подзаконским актима шта значи да представљају техничко-технолошке целине, тј. како се то одређује у техничкој документацији и на коју се тачно техничку документацију мисли. Рекао бих да мисле на ПЗИ јер би се и грађевинска дозвола издавала по фазама да се ПГД израђује по фазама.
 
Poslednja izmena:
Digi je napisao(la):
U odgovoru Kosti11 sam probao da ukratko objasnim u čemu je bila greška i ona je konstruktivna - napravljen je previd -ali ne u statici. Opterećenje je moralo da bude smanjeno i mislim da je originalno trebalo da bude 6 traka - i metodom "štapa i kanapa" je konstrukcija ojačana u toj meri da se most privremeno osposobi za korišćenje sa smanjenim opterećenjem.
Kliknite za proširenje...


mislim da su nama prepričavali da je postojala greška i u statici.
davno je bilo ali, koliko se sećam, problem je uočen u delu gde su integraljeni dijagrami uticaja sa dijagramima uticajnih linija pri čemu je u obrascu zanemaren član sa smičućim silama (koji se kod klasičnih stat.sistema u praksi uglavnom zanemarivao ali kod ovog sistema je doprinos toga člana bio značajan i nije smeo biti isključen).
da me sad ubiješ ne bih mogao da se setim tog obrasca jer "Tower" to sve radi sam. :)
 
Nijedan objekat niti deo objekta ne sme ovako da se srusi, ali videli smo u Turskoj da se i to desava. Ne moze se iz fotografija reci sta je puklo, za sad izgleda da su se sajle ili izvukle odozgo ili prekinule, ali to je stvarno nagadjanje. To ce sigurno vestak ustanovati. Objekat i svi elementi konstrukcije su jako robusni. Ne bi trebalo da su izvodjaci nesto ostetili. Treba ipak imati u vidu da i najkomplikovanije objekte na kraju izvode u najboljem slucaju VKV radnici (a i to je retko u zadnje vreme), Njima svakave gluposti padaju na pamet i moraju se svakodnevno kontrolisati pogotovo radovi na osetljivim delovima konstrukcije.
 
Evo još jedan detalj. Projektantski predračun za AG radove je na 2.5 miliona €, dobro cene jesu niže od realnih i nema ostalih radova (elektro, mašinskih...) ali ako je ovo plaćeno 65miliona €, onda su ovde klepili bar 50
 
Hromi Daba je napisao(la):
Evo još jedan detalj. Projektantski predračun za AG radove je na 2.5 miliona €, dobro cene jesu niže od realnih i nema ostalih radova (elektro, mašinskih...) ali ako je ovo plaćeno 65miliona €, onda su ovde klepili bar 50
Kliknite za proširenje...
70% od tih 65 mil su sigurno koloseci i peroni. 2.5 mil je možda zgrada i to samo to krilo.
 
Pitanje je da li su oni koji su radili na rekonstrukciji uopste razumeli funkciju sajli jer su iste bile u cevima.
Mozda su verovali da se radi o podupiracima koji drze krov.
 
Boki123 je napisao(la):
70% od tih 65 mil su sigurno koloseci i peroni. 2.5 mil je možda zgrada i to samo to krilo.
Kliknite za proširenje...
Sad sam guglao dalje. Ne gledam ćirilicu. 15miliona je zgrada.

Potrošili smo 65 miliona 552 hiljade. Na staničnu zgradu 15 miliona 658 hiljada. Na koloseke i perone 22 miliona 536 hiljada. Na elektronska postrojenja šest miliona 920 hiljada. Na telekomunikacionu opremu 20 miliona 436 hiljada. Šta vam tačno nije jasno - upitao je Vučić u emisiji "Ćirilica" na Hepiju.
Kliknite za proširenje...

Znači nije baš drumska pljačka, ali bih isto voleo da vidim ugovor i po kojim su cenama radili.
 
Hromi Daba je napisao(la):
Sad sam guglao dalje. Ne gledam ćirilicu. 15miliona je zgrada.



Znači nije baš drumska pljačka, ali bih isto voleo da vidim ugovor i po kojim su cenama radili.
Kliknite za proširenje...
Informacija od najveceg strucnjaka u drzavi
Sta su uopste kupili pa da telekomunikaciona oprema kosta skoro pa kao koloseci i peroni
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh