Železnice - infrastruktura

[Пантограф]

Планови се праве до 20 година унапред, остало су сновиђења. Нико не зна шта ће бити за 100 година. Кад је о визијама реч, цитираћу бившег немачког канцелара (последњи интелектуалац на тој функцији): Човек који има визије треба да иде код лекара.

Јер, не постоји визија на основу које ми можемо да претпоставимо да ће Вршац имати 300.000 становника и да ће нам бити потребна пруга као за Нови Сад, а да то није визија за лудару (кад се умноже Вршчани, онда ћемо да планирамо).

 

[dexi]

15-30 min???
Ljudi,sad se malo počinje preterivati sa željama oko multipliciranja postojećeg broja polazaka putničkih vozova.
Naravno tamo gde je "rupa" po 3-4 sata je opravdano tražiti barem na 1.5 do 2 sata da bude. Ali tražiti da na 15 minuta ide regio ili IR je presmešno

Ni si me razumeo. nisam mislio na jedan voz nego da je pruga u principu zauzeta na svakih 15-30min nekim od putnickih vozova u nekim intervalima spica. To je jedini nacin da covek moze recimo iz Alibunara da ode na posao bilo u BGD ili Vrsac i da se vrati istog dana bez da napusta svoju dedovinu

 

[Boki123]

AU BRE LJUDI CITAM VASE KOMENTARE I mislim se. pa vi kao da se pruge prave sve odjednom i u istom danu. Kao sto vec napisah Srbija nema plan razvoja zeleznica u 20, 50,100god.
i to je problem. podrucja koja imaju prosperitet u buducnosti su upravo ona koja sam opisao u postu i shodno tome pruge sa 2 koloseka, Ljudi neputuju sada zato sto im je voz najgora solucija a da je najbolja, umesto stotine autobusa za bgd dosao bi tek pokoji. pa bi ostavili auta kuci ako putuje 1-2 osobe. it dalje da ne nabrajam.
Vrsac - Beograd je realno da ide na 30min radnim danom u spicu pa na jedan sat kao i vikendom, a lokalni sto staje na svaku stanicu izmedju toga vremena. Jedan u jednom pravcu jedan u drugom pravcu. Tako sa svim mestima duz koridora pa i prema Kraljevu koji tek dobija do znacaja sa Novim Pazarom, pa ako Bog da pa se ispravi nepravda pa se pruga produzi dalje prema Kolasinu preko Rozaja i Berana.

Naravno gradi se deo po deo, pravac po pravac kad se steknu uslovi za to, ali ideja i vizija sta je to.

PS, umalo da zaboravim CARGO vozovi uglavnom nocu i pomocnim zaobilaznim prugama dnevno.

Ti ako smatraš da je tržište zrelo za tako nešto, niko te ne sprečava da osnuješ svog operatera i ponudiš uslugu sa intervalom od 30 minuta. Onda lepo posle prve godine napravi presek i vidi da li ti se isplati (čak i sa OJP). Ali ne očekuj da će Srbijavoz to uraditi, jer je to nerealno i neekonomično u stvarnom svetu. Nismo mi bogati kao Švajcarska pa da je mobilnost ljudi na tako ogromnom nivou da tako mora, ovde se stanovništvo bavi pretežno poljoprivredom i retko ide u veća mesta, a većina je već otišla u Beograd, Pančevo i Vršac. Ako trenutno jedva napunimo 6 pari polazaka dnevno (van vikenda) sa kapacitetom transportne jedinice od 126 mesta (znači 756 mesta/dan) sa solidnom prugom, da li stvarno misliš da ćeš napuniti 25 polazaka na dan (3150 mesta/dan). S obzirom na izrazito neujednačenu tražnju (visok intenzitet ka BG i PA ujutro i iz BG i PA popodne), ovde treba ići na ciljane polaske gde bi ujutro imao nekoliko opcija dolaska u Beograd (recimo dolazak u BG u 6:30 (zbog presedanja za NS), 7:30, 8:30, 9:30, a iz BG u 14:00 (škola), 15:30, 16:30, 17:30. To su ključni polasci i sasvim dovoljni za nekoga ko radi u BG ili Pančevu, a živi u manjem mestu (opet to je neki maksimum koji može biti dostignut jer se većina već iselila) U manje opterećenom smeru dosta je manja potražnja pa je potreban dosta manji broj polazaka od onog u opterećenom.

Čini da nema opravdanja za 2. kolosek, pruga nema problema sa kapacitetom i neće ga imati pa možemo reći nikad. Kapacitet će biti podignut uvođenjem savremenih SS uređaja (APB) i to je sasvim dovoljno za ovu prugu. Dogradnja drugog koloseka treba da se razmotri naravno i da se uradi cost-benefit analiza, ali ovako "po osećaju" stvarno mislim da nije potrebno.

 

[Karlo del Ponte]

Kada je pomenut Vršac, setio sam se Den Heldera u Holandiji, slično na perifernom pravcu vezano za tokove putnika, slično rastojanje od milionskog grada (88km). Vreme putovanja 1h17min (čisto vreme putovanja, ne računajući na kretanja od i do stanica). To je srednja brzina 66km/h za ubrzani voz. Zemlja ekonomski bogata prebogata, velikom naplatom poreza može da građanima obezbedi po neki luksuz. Sa obzirom na ogromnu cenu nekretnina bliže Amsterdamu, sa malom razlikom plata, mislim da je čak isplativije živeti i raditi u Den Helderu nego u Amsterdamu ako dobro znaš holandski (ne računajući da si zbog nečeg neekonomskog vezan za Amsterdam). Gustina naseljenosti zone pruge nekoliko puta veća nego uz prugu do Vršca, a interval 30 minuta. Pruga je posle Alkmaara skoro celom dužinom jednokolosečna.

Kroz ovaj primer hoću da pokažem, koliko je sve to sa vozovima svakih pola sata, vremenom putovanja pola sata, i dva koloseka i nerealno i nepotrebno. 1) Sve stanice osposobljene za ukrštavanje 2) Telekomanda 3) Nova signalizacija 4) Unapređenje RA-2 do konstruktivne brzine 120km/h 5) Rešavanje problema sa održavanjem BG-PA i uopšte stvarno imati deonice za 120km/h 6) Produžetak do Vršačkog jezera (već postoji pruga). 7) Revizija reda vožnje i dodavanje još par polazaka 8) Dva para direktnih brzih za Temišvar kao jedini brzi vozovi. 9) Uređenje stanica, čekaonica, parkirališta. Neka vrste stalne posednutosti stanica ljudima, makar kao socijalni stan za u pravnom slislu čista lica, sa obavezama održavanja čistoće i poredka. To je već dosta i odlično. Imamo previše regija u Srbiji koje imaju manje nego što Vršac ima čak i danas.

 

[Jelancha]

Zanimljivo da iznad Alkmara do Den Heldera vozi samo IC iz Roosendala (možda grešim za početnu stanicu) preko Amsterdama, nema lokalnih sprinteta.

De facto taj IC glumi Sprintera u tom delu, i to je veoma dobro uklopljeno s obzirom na jednokolosečnu prugu i manju gustinu naseljenosti.

Inače, na većini polaska saobraćaju 6delni dvospratni elektromotorni vozovi, tako da sam imao zasebnu sekciju nakon Alkmara za širenje, uživajući uz 1,5 litara čokoladnog mleka koje je jeftinije u odnosu na ono u Srbiji.

Inače, postoje dobre veze iz Den Heldera ka ostvru Texel, gde vozi autobus do De Koog-a koje je poznato turističko mesto.
Trajekt za pešake košta samo oko 2€, a bus na ostrvu je bio za dž, jer se vozač nije cimao da mi naplati.
U Den Helderu se nalazi i fin park i šetalište pored pruge, fino si me podsetio na to mesto Karlo..

 

[dexi]

evo opet cu se vratiti nas VRSAC. dupla pruga zbog veze sa Rumunijom i povezivanja na taj nacin sa Crnim Morem za nas a za njih najkraci put ka Mediteranu. Rumunija raste ekonomski i za koju godinu ce biti njbrze rastuca ekonomija u evropi ako vec nisu. Ako mi to ne uradimo uradi ce bugari i spojiti ih sa Egejom.To je za one koji se razumeju u vizije a to Nemci znaju dobro da rade.

Vrsac je regionalni centar na 80km od BGD, Ta kilometraza se prelazi za 30-40min ´kad su u pitanju brzi vozovi sa 1-2 stajanja. "regio" voz ide na svaka 30-40min , ali pre toga je otisao lokalac koji ide samo pola relacije i staje na svakoj stanici, Ukrstaju se na pola puta i uzima lokalne putnike i nastavlja dalje. A lokalac se vraca nazad i takou krug, Isto tako i sa druge strane. Takav je red voznje u spicu a posle redje rekao bih na 1-2 sata zavisno od intresovanja kao i vikendom. Lokalac i Regio menjaju na svaki polazak. To je ono sto je idealno ´da bi se Vrsac razvijao i ne ostane tu gde je, Nemoze Vrsac da se razvije pa da onda gradis prugu, nego bas suprotno gradis prugu da bi se Vrsac razvio. To vazi ui za sva ostala mesta. Opet vizionarski gde hoces da se razvijas. Mozda neko vise voli da se Lapovo razvija nego Kragujevac, postujem.

I na kraju navijam za buduce linije Regio- brzog voza
Novi Sad,-Sremski Karlovci -Idjija, -Zemun, -Novi BGD, -Centar, -Vukov, -Pancevac, -Pancevo, -Banatski Karlovci, -Vrsac
Valjevo - Ub (Koceljeva) - Obrenovac- Aerodrom- -Zemun, -Novi BGD, -Centar, -Vukov, -Pancevac, -Pancevo, -Banatski Karlovci, -Vrsac
N.Beograd-Centar-Vuk-Pancevo-Vrsac-Temisvar- Arad

 

[RegentAL]

Пројектант брзе пруге заказао, па отказао разговоре са представницима Алексинца -

Током јучерашњег дана, последњег датума за улагање приговора на план изградње брзе пруге Београд –Ниш, у нашу редакцију стигле су две противречне информације у вези са захтевом општине Алексинац за

alpress.rs

 

[stex_pb]

Ukidanje zaustavljanja vozova u pojedinim službenim mestima na barskoj pruzi​

„Srbiјavoz“ a.d. obaveštava korisnike usluga da će počev od 15. aprila 2024. godine, doći do izmene u zaustavljanju vozova u pojedinim službenim mestima na barskoj pruzi. Voz sa polaskom iz stanice Prijepolje teretna u 03.20 časova, kao i voz sa polaskom iz stanice Zemun u 15.22 časova neće imati zaustavljanja u službenim mestima Džurovo i Jablanica.
Voz sa polaskom iz stanice Beograd centar u 19:40 časova će imati izmenjena vremena dolazaka i polazaka usled redukcije zaustavljanja na delu trase od Valjeva do Užica.
Detaljnije informacije o redu vožnje navedenih vozova možete saznati na našem sajtu http://10.2.20.75/redvoznje.

Zahvaljujemo se putnicima na razumevanju.



Da li su ovo stajalište i stanica ukinuti zbog nedostatka putnika? U proteklom periodu ukinuto je stajališe Goleš, na teritoriji BiH, koje nije imalo putnika. Stanica jablanica odvano nema jedan kolosek, demontiran je a šine su iskorišćene za krpljenje trase.

 

[NoLimit]

na našem sajtu http://10.2.20.75/redvoznje.

Да се крстиш и левом и десном ко пише обавештења.

 

[Duleban97]

 

[Вожд]

 

[SunnyBoy]

Kad smo komšija počeo remont pruge
Arad-Karansebeš tj. prve deonice,
Arad-Temišvar.

Începe modernizarea Lotului 4 al liniei feroviare Caransebeș - Timișoara - Arad

Ministerul Transporturilor a emis autorizația de construire pentru primele lucrări din proiectul de modernizare a căii ferate Caransebeș - Timișoara - Arad

www.pressalert.ro

Koliko znam, pruga PA-ZR-KI-Temisvar ce poceti da se radi za nekih dve godine, dizanje na 120 km/h i elektrifikacija. Nije mi jasno zasto sad rade neku rekonstrukciju i remont, sto odmah ne rade valjano i kako treba, nego dva puta.

 

[leethium]

Kroz ovaj primer hoću da pokažem, koliko je sve to sa vozovima svakih pola sata, vremenom putovanja pola sata, i dva koloseka i nerealno i nepotrebno. 1) Sve stanice osposobljene za ukrštavanje 2) Telekomanda 3) Nova signalizacija 4) Unapređenje RA-2 do konstruktivne brzine 120km/h 5) Rešavanje problema sa održavanjem BG-PA i uopšte stvarno imati deonice za 120km/h 6) Produžetak do Vršačkog jezera (već postoji pruga). 7) Revizija reda vožnje i dodavanje još par polazaka 8) Dva para direktnih brzih za Temišvar kao jedini brzi vozovi. 9) Uređenje stanica, čekaonica, parkirališta. Neka vrste stalne posednutosti stanica ljudima, makar kao socijalni stan za u pravnom slislu čista lica, sa obavezama održavanja čistoće i poredka. To je već dosta i odlično. Imamo previše regija u Srbiji koje imaju manje nego što Vršac ima čak i danas.

Malo da se uključim u ovu priču oko Vršca, treba gledati i konkurentnost voza prema autobuskom saobraćaju koji ide na skoro sat vremena. Isto im je vreme potrebno do Beograda, cena je više od 3 puta manja u odnosu na STUP, jedini minus je što su stanice udaljene od centra sela (za razliku od autobusa koji prolazi kroz centar magistralom) i broj te raspored polazaka.
Karlo je u pravu, nova signalizacija, pojačanje polazaka (valjda će biti moguće kad krene ova revitalizacija Rusa), sređivanje stanica (i povezivanje VŠ stanice sa centrom grada što bi trebalo da bude rešeno kroz JPP gradskog prevoza za Vršac koji je u izradi) i voz bez problema postaje poželjnije prevozno sredstvo za sve koji se nalaze na potezu PA-VŠ. Treba biti realan, Vršac ima tek nešto više od 30k ljudi, sva mesta do tamo su po 4.5k stanovnika maksimum, negde i ispod 2.000 (Nikolinci, Vlajkovac, čak i Uljma).

Trebalo bi obratiti pažnju i na belocrkvansku prugu, ta linija bi isto mogla imati smisla, makar kao letnja sezonska kao što je ranije bilo. Problem je vrlo loše stanje pruge.

 

[dexi]

Malo da se uključim u ovu priču oko Vršca, treba gledati i konkurentnost voza prema autobuskom saobraćaju koji ide na skoro sat vremena. Isto im je vreme potrebno do Beograda, cena je više od 3 puta manja u odnosu na STUP, jedini minus je što su stanice udaljene od centra sela (za razliku od autobusa koji prolazi kroz centar magistralom) i broj te raspored polazaka.
Karlo je u pravu, nova signalizacija, pojačanje polazaka (valjda će biti moguće kad krene ova revitalizacija Rusa), sređivanje stanica (i povezivanje VŠ stanice sa centrom grada što bi trebalo da bude rešeno kroz JPP gradskog prevoza za Vršac koji je u izradi) i voz bez problema postaje poželjnije prevozno sredstvo za sve koji se nalaze na potezu PA-VŠ. Treba biti realan, Vršac ima tek nešto više od 30k ljudi, sva mesta do tamo su po 4.5k stanovnika maksimum, negde i ispod 2.000 (Nikolinci, Vlajkovac, čak i Uljma).

Trebalo bi obratiti pažnju i na belocrkvansku prugu, ta linija bi isto mogla imati smisla, makar kao letnja sezonska kao što je ranije bilo. Problem je vrlo loše stanje pruge.

Odmah cu da dodam da potpuno se slaze, sa tim sto si napisao, samo moja prica je da se pozari ne gase nego ih spreciti za sva vremena, Vrasac i regija sama po sebi je dovoljna za vozove do 120km i jednokolosecnu prugu, Medjutim moja je prica 2 koloseka i minimum 160km/h i povezivanje perema Temisvaru, odatle vec ide za Bukurest ili Arad. Pre svega zbog Cargo transporta A Od Beograda do Vrsca za 30-40min i to ne moze ni jedan BUS da parira pa cak ni autom do izgradnje autoputa,

I tu si upravu da treba povezati Belu crkvu pa nataviti na B,Palanku i onda na Dubovac i na jednu stranu preci Dunav prema Kostolcu preko Zilave. a na darugu stranu nastaviti prema Kovinu i Bavanistu pa ukljuciti se na obilaznicu od Vince do Panceva. Pruga uglavnom za Cargo ali i lokalni vozovi bi sigurno funkcionisali. Tip Vrsac - Pozarevac

Jel pruga prema Zrenjaninu ukinuta?

 

[Lampuki]

I na kraju dana bih samo hteo da prokomentarišem...
Verujem da vaš komentar nije bio zlonameran, ali bih želeo da ljudi na forumu razumeju ljude koji će se buniti u narednom periodu.

Žitkovac je jedino veće mesto na pruzi VP-NI koje pruga preseca tačno na pola, pa ako ljudi požele da pruga prođe na "obodima" naselja, kao što je kod većine gradova, ne treba ih proglašavati nenormalnim. Eto primera između Beograda i Novog Sada gde naselja nisu presečena na pola.

Zatim šire područje Žitkovca ima 7.000 stanovnika, a pruga će kroz naselje biti i sa zvučnim barijerama i ljudi na drugoj strani naselja će ostati odsečeni od centra Žitkovca, a samim tim i Aleksinca. Žitkovac ima i ambulantu i policijsku stanicu i velike markete, jedan mali staromodni tržni centar, pekare itd, a sve je to na strani bližoj gradu, sa druge strane nema ništa i te ljude i te kako treba razumeti.

Zatim ukinuti stanicu Vitkovac kao poslednje selo u opštini, potpuno neverovatno. Najdalja sela poput Ljubeša i Vitkovca, umesto da osete boljitak češćim polascima lokalnih vozova, koje bi mogli da koriste srednjoškolci za putovanje do centra okruga, izumreće. Za 20 godina sledi im izumiranje, jer će se nastaviti dosadašnji trend odlaska iz udaljenih sela.

Laku noć svima.

A da li je u Žitkovcu planirano da ostane stanica ili ne?

 

[Jelancha]

Jeste.

 

[RegentAL]

A da li je u Žitkovcu planirano da ostane stanica ili ne?

Ako nešto u međuvremenu ne promene, ostaje sve kako je i sada.

 

[Lampuki]

Hvala na odgovorima.

 

[dexi]

Nismo mi bogati kao Švajcarska pa da je mobilnost ljudi na tako ogromnom nivou da tako mora, ovde se stanovništvo bavi pretežno poljoprivredom i retko ide u veća mesta, a većina je već otišla u Beograd, Pančevo i Vršac.

Nismo jer necemo, I svajcarska je bila siromasnija od Srbije nekad, i bila poljoprivredna drzava. samo su imali srecu da vecina su nemci, da je bankarima trebalo utociste, da su razumeli da svi ne mogu da zive u jednom mestu i da im trebaju skupi projekti izgradnje infrastrukture da bi stanovnistvo postalo mobilno, da bi se roba kretala, pa je mic po mic postala bogata zemlja. i tu nema luksuza vec je potreba.

Srbija se plasila i prvog voza, i dan danas smo uglavnom ne informisani ili pogresno informisani kao narod. Vise volimo sanduk piva ispred prodavnice nego da pocistimo korov u svom dvoristu, Sve nam je skupo a volimo skupe stvari ikao nam je frizeder prazan. To sto mi fasada oronula nema veze ali zato svadba od tri dana nesme da omane sa 300 zvanica kad sina zenim. To sto on nema gde da zivi nema veze bitno da pojedmo, popijemo i naktimo pevacicu. I bolje da ne nastavljam zasto nismo bogati kao Svajcarci. Jednostavno nismo "domacini"

Ukratko o jednoj zemlji od siromasne evropske zemalje do zemlje za primer.
Tokom 19. vijeka, Švedska je bila siromašno poljoprivredno društvo. Sredinom 19. vijeka, švedska poljoprivreda je patila od mnogih loših žetvi. Hrana nije bila dovoljna za sve i ljudi su bili gladni. Mnogi su tada odlučili da se presele iz Švedske da bi dobili bolji život uglavnom Amerika. Početkom 20. veka Švedska je počela da ostvaruje veću razmenu sa drugim zemljama. velike reforme u drustvu. Trgovina sa drugim zemljama se povećala i ljudi su mogli putovati. Za 150 godina, Švedska se razvila od siromašne poljoprivredne zemlje do bogate industrijske zemlje.

uzgred ima daleko siromasnijih zemalja od Svajskarske pa imaju bolje zeleznice od Srbije jer se ponasaju domacinski kako privatno tako i drustveno

 

[Pendolino]

U poslednjih 1000 godina teritorija današnje Švajcarske je bogatija od Srbije. Svaku krizu u Evropi su umeli da okrenu u svoju korist, a mi smo uvek izvlačili deblji kraj.
I pre 150 godina je Švedska imala zdrav kapitalitam, kakav Srbija nikada videti neće.

Nema nama napredka dok smo kao drušvo diktatura u kojoj vladajuća klasa radi šta hoće preko udbe i ostalih. Veliki društveni problem su mediji koji truju narod.

 

[dexi]

I pre 150 godina je Švedska imala zdrav kapitalitam, kakav Srbija nikada videti neće.

Da su ljudi bili gladni i siromasni, bezali glavom bez obzira, Sad svi trce tamo ali ne zbog zdravog kapitalizma nego zbog domacinskog ponasanja. Ima mnogo primera kapitalizma ali su cak iza Srbije. Nije do Sistema vec do ljudi koji taj sistem obrazuju. Kad je moja generacija bila mlada pricli smo kad mi dodjemo na vlast sve ce mo promeniti na bolje, i jeste dosli ali navike stecene od predhode su ostale, kultura razmisljanja isto tako, U skolama i vrticima se ne radi sa decom na pravi nacin da bi se boljka iskorenila naprotiv vec i tamo postoje deca sa privilegijom i bez. ITD Nezdravo smo drustvo i zato su izmedju ostalog ovakve i pruge, i nije zbog novca nego zbog nemara, sitnog iskoriscavanja drustva od cistaca do predsednika. Sto si vislji vise se samokoristis, a kulturu razmisljanja vidim i ovde na forumu, Dugo godina sam vani pa sam stekao valjda neke druge navike i razmisljanja i onda valjda to i primecujem, mislim na razliku razmisljana vecine - poredim zapad i Srbiju.

 

[dexi]

U poslednjih 1000 godina teritorija današnje Švajcarske je bogatija od Srbije.

Srednjovekovna Srbija je bilo mnogo bogatija i naprednija od tadasnje teritorije Svajcarske, ali malo o istoriji

Bečki kongres 1814–1815 priznao je nezavisnost Švajcarske i stavio njenu neutralnost pod garanciju velikih sila. Novi ustav iz 1815. godine naglašava nezavisnost kantona,
U sljedećem stoljeću nakon 1848. godine, unutrašnji razvoj karakterizira brzo napredujuća industrijalizacija sa koncentracijom u urbanim područjima kao što su Cirih, Bazel, St. Gallen i Ženeva. Ojačale su nove grane industrije: mašinska, prehrambena i hemijska industrija. Ključnu ulogu u procesu rasta odigrala je izgradnja željeznica (tuneli Sankt Gotthard i Simplon 1882. odnosno 1906. godine).

jos malo
Švicarska bila prvenstveno ruralna, gradovi su doživjeli industrijsku revoluciju u kasnom 19. stoljeću, fokusiranu posebno na tekstil. U Baselu, na primjer, tekstil, uključujući svilu, bio je vodeća industrija. Godine 1888. žene su činile 44% nadničara. Skoro polovina žena radila je u tekstilnim fabrikama, dok je kućna posluga druga najveća kategorija posla. Udio žena u radnoj snazi bio je veći između 1890. i 1910. godine nego u kasnim 1960-im i 1970-im.
Nova nacionalna vlada tražila je jaku ujedinjenu naciju. Uveo je švajcarski franak 1852. godine, čime je obezbeđena stabilna valuta koja je zamenila haotičnu valutnu situaciju. Preuzela je kontrolu nad granicama, poštanskim i telegrafskim sistemima i nacionalnom vojskom.

Željeznice su imale centralnu ulogu u industrijalizaciji; prva željeznička pruga otvorena je 1847. godine, između Züricha i Badena . Alfred Escher je bio lider u razvoju željezničkog sistema. Upozorio je 1849. da veliki susjedi planiraju zaobići Švicarsku, čineći je zaboravljenom zabiti." Nova Švicarska Konfederacija osnovana 1848. uzbunila se i djelovala. Godine 1852. Escher je postigao nacionalni zakon koji je nalagao izgradnju i rad prepušteni privatnom Izgrađene su brzo konkurentne pruge, švicarske sjeveroistočne željeznice , zahvaljujući konkurenciji između privatnih igrača Na referendumu je vlada nacionalizirala većinu privatnih linija početkom 20. stoljeća, spojivši ih u Švicarske savezne željeznice.

Industrija je bila nerazvijena, osim tekstila. Industrija satova se ubrzala zahvaljujući rastućoj potražnji za mjerenjem vremena kako je industrijalizacija zavladala na Zapadu. Vodeći proizvođači satova organizovali su trgovačko udruženje 1876. Longines, osnovan 1832, otkrio je tržište luksuza kako bi izgradio globalnu reputaciju.

Bankarstvo je polako raslo na važnosti, iako daleko iza Londona i Pariza. Union Bank of Switzerland otvorena je 1862. godine, a Swiss Bank Corporation 1872. godine. U vrijeme Prvog svjetskog rata, obećanja Švicarske o tajnosti i sigurnosti privukla su sredstva bogatih stranaka zabrinutih zbog utjecaja rata i revolucije

Mi jos nismo na tom nivou razmisljanja kao nacija. Cim ima neko ko kaze "umnozite se Vrscani pa ce mo da gradimo prugu". da su oni cekali ostali bi provincija i dzaba onda bankarstvo i tekstili.

 

[Пантограф]

Čoveče, ne troluj više, tako ti ciriškog hauptbanhofa.

 

[dexi]

Čoveče, ne troluj više.

evo o cemu pricam. sami se javljaju, dezurni kocnicari

 

[mihajloboric87]

Треба радити за Вршац сада један колосек, али припремити све за изградњу другог (скретнице у станици, распоред колосека, сигнализацију, прелазе, надвожњаке, подвожњака и пропусте) тако да се приликом градње другог колосека радови изводе само на отвореној прузи.