Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Sve ostalo je 16 puta gore, ali ovaj tapacirung je bolji nego u FLIRTu. Čak su i nasloni za ruke relativno mekani.

Pogledajte prilog 183717


Da me neko ne razume pogrešno, ne daj Bože RVRom na duže putovanje, samo kažem da je tapacirung bolji.
Ovaj RVR je bio odlična kombinacija u vremenu kada je korišćen. Zimi smo svi više voleli nejga jer je uvek bio sigurica sa grejanjem za razliku od vagona koji su bili ruski rulet. Negde greje negde ne. Ako zimi vidiš da u nekom vagonu ima mnogo mesta odma znaš da u njega ne treba da ulaziš 😆😆
 
Pa trebalo bi da ima neki sistem, to imaju i na dosta prostojim sistemima pneumatskog kočenja na kamionima.
@mvbg1 zna sigurno
Kažu da su otkazale kočnice?
A ja laik živeo u ubeđenju da kad otkažu staje kompozicija.
U redu, motorne garniture mogu da imaju i druga rešenja, ali klasika?
 
Vesiću ako postoji mogućnost, nemoj da upropastiš Futog i Platičevo. Verujem da i ostalih 14 stanica ima nešto što bi površnim rekonstrukcijama, a kakvim je sklon gospodin ministar, moglo oštetiti vrednost i prepoznatljivost stanice.
 
Poslednja izmena:
Ukinut jutarnji iz Vršca
Ima li još nešto?
Ukinut je rani jutarnji voz iz Vršca koji je polazio pre 05:00, ali je uveden novi večernji polazak u 20:17, posle onog u 17:24. Svih prethodnih godina je poslednji dnevni voz za BG bio između 18:00 i 18:30, još otkako je obnovljena vršačka pruga.
Realna potreba bi bila desetak pari vozova dnevno Beograd-Vršac i još 5-6 pari za Zrenjanin/Kikindu, samo kada bi garniture DM 711 bile u boljem stanju.
 
Kažu da su otkazale kočnice?
A ja laik živeo u ubeđenju da kad otkažu staje kompozicija.
U redu, motorne garniture mogu da imaju i druga rešenja, ali klasika?
Pa trebalo bi da ima neki sistem, to imaju i na dosta prostojim sistemima pneumatskog kočenja na kamionima.
@mvbg1 zna sigurno
Ovo što se desilo preključe na riječkoj pruzi je na svu sreću prošlo bez ljudskih žrtava. I to je najbitnije.
Razlozi mogu biti razni ali u nedostatku dokaza da sačekamo šta će reći njihova komisija za istraživanje vanrednih događaja.

Kočnice kod vozova ne mogu baš tek tako da otkažu. Potreban je sticaj okolnosti i određenih propusta u procedurama pa da voz ostane bez mogućnosti da se blagovremeno zaustavi.
Riječka pruga je jedna od najtežih u Evropi po svojoj konfiguraciji. Na pojedinim mestima ima i celih 30 promila. Ovakvi udesi su se i ranije dešavali na njoj i razlozi za to su raznorazni.
Od nedovoljno uključenih kola u "vazduh" do pretovara i pregrevanja kočioni umetaka i potom nedovoljne efikasnosti kod kočenja na ovako dugim i strmim padovima. Ono što može biti jedan od faktora interesantnih za istragu je taj da su na svim kolima bili ugrađeni kočioni umetci od komponovanih materijala.
Ogromna mana kod takvih kočionih papuča je taj da kada se one pregreju dolazi do drastičnog pada athezione sile između njih i točkova i tako efikasnost kočenja je gotovo nikakva.
Na ovoj pruzi je zato obavezno zaustavljanje svih teretnih vozova u stanici Plase (otprilike se nalazi na polovini spusta do Rijeke) radi hlađenja kočionih umetaka.
Po onome što sam video po hrvatskim forumima,sumnja se na pretovar, gore spomenute kočione umetke od komponovanih materijala i mašinovođa koji nije imao dovoljno iskustva na ovoj pruzi.
Kakav će zaključak na kraju biti donesen ostaje da se vidi.
 
Obišao sam ŽS Nova Pazova.

Blagajna je otvorena od 6h do 14h.

Lokalni beskućnik koji izgleda tamo živi ili duže tokom dana boravi je napravio mali brlog oko sebe. Uz to pizdara sve koji tuda prođu tj. iz njemu znanog razloga prolaznike čašćava psovkama. 🙂🙂

Sama stanica nije onog generičnog oblika i rasporeda poput Bataje i Beške... Malo je drugačiji projekat. Ekrani unutar stanične zgrade ne rade, napolju rade. U pothodniku ne radi rasveta. Mrkli je mrak. WC je nov al neuredan.

Neverovatno mi je da za pešake ne mogu pišljivom biciklističkom stazom ili trotarom da spoje Batajnicu i Novu Pazovu. 20tak minuta treba peške, ni minut duže, što je nikakav problem, jedino što rizikuješ život pokraj kolovoza.

Neverovatno mi je da svako ko iz NP želi do Batajnice mora da gleda kako da se preveze a da to ne bude nogama ili bajs. 2023. i oni asfalt ne mogu da saspu.

Slična priča je Pančevo - Beograd od okretnice 108 do Pančeva, s tim što tamo kolovoz donekle krivuda i ima bankina pa je još zeznutije pešaka nego ovde.

Koliko smo infrastrukturno nepovezani u najjednostavnijem delu države da biciklstičkim stazama bude premrežena cela Vojvodina.

20231211_092606.jpg
20231211_090612.jpg
20231211_090720.jpg
20231211_090652.jpg
20231211_090638.jpg
20231211_090734.jpg
 
U međuvremenu stanica u Vršcu koja je za razliku od (skoro svih) ovde navedenih pod zaštitom države propada i spolja i iznutra.

Ne zna se šta je gore i u šta se manje ulaže, u samu zgradu (nadležnost IŽS) ili u okolinu stanične zgrade (što je krivica opštine). Da o ostatku kompleksa koji se urušava i da ne pričam. Mogu makar da malo ofarbaju i osveže onu lokomotivu što stoji ispred pa da to bude lep spomenik železnici. i da zamene klinker opeku na peronu.
 
Ako spustiš nogu na cev od grejanja, topi se đon… 😂
Bukvalno, mislio sam da je to mit dok nisam video svojim očima :D


@mvbg1 Šta se dešava ako neki vagon izgubi konekciju sa vazduhom iz kompresora? Šta se dešava ako vagon potpuno izgubi vazduh i iz svojih boca?
Kod teretnih vozila kada dođe do gubitka vazduha "tristop" cilindri blokiraju točkove.
 
@mvbg1 Šta se dešava ako neki vagon izgubi konekciju sa vazduhom iz kompresora? Šta se dešava ako vagon potpuno izgubi vazduh i iz svojih boca?
Kod teretnih vozila kada dođe do gubitka vazduha "tristop" cilindri blokiraju točkove.
Dolazi do zavođenja "brzog kočenja" tj. tada se na točkove preko kočionih umetaka primenjuje maksimalna sila.
Kada kola (vagon),kao što ti kažeš "izgubi konekciju sa vazduhom", po pravilu moraju ostati zakočena minimum 300 minuta dok ne izgube sav vazduh iz svojih pomoćnih rezervoara.
Naravno,ona se po potrebi mogu prisilno otkočiti na tzv. otkočnik na samom rasporedniku bez da se priključuju u glavni vazdušni vod.
 
Danas je gradonacelnik Zrenjanina pomenuo da ce se kod Orlovata raditi novi zeleznicki most, pored postojeceg. Verujem da se radi o buducoj rekonstrukciji pruge sa podizanjem brzine na 120 km/h i elektrifikacijom.
Da li neko zna da li se radi o peglanju krivina ili zelji da se nova pruga radi pored postojece da se ne bi prekidao saobracaja, ili ovde dodao drugi kolosek?
 
Danas je gradonacelnik Zrenjanina pomenuo da ce se kod Orlovata raditi novi zeleznicki most, pored postojeceg. Verujem da se radi o buducoj rekonstrukciji pruge sa podizanjem brzine na 120 km/h i elektrifikacijom.
Da li neko zna da li se radi o peglanju krivina ili zelji da se nova pruga radi pored postojece da se ne bi prekidao saobracaja, ili ovde dodao drugi kolosek?
Mislim da je samo most, ta pruga je totalno nebitna i verujem da će pre novac iskoristiti za izgradnju nove pruge Zrenjanin-Žabalj-Novi Sad. Bar bih ja tako uradio.
 
Mislim da je samo most, ta pruga je totalno nebitna i verujem da će pre novac iskoristiti za izgradnju nove pruge Zrenjanin-Žabalj-Novi Sad. Bar bih ja tako uradio.
Kako mislis nebitna? Pancevo - Zrenjanin - Subotica sa krakom Kikinda - Temisvar? Projekat za elektrifikaciju i povecanje brzine je vec u toku, finansira EU. Treba da bude alternativa pruzi BG-NS-SU, za teretni saobracaj.
 
Mogao bi i Google da se malo potrudi oko integracije tih informacija u mape.
Srbija je za njih samo zemlja trećeg sveta od koje uzimaju prihode, gotovo bez ulaganja.
 
Mogao bi i Google da se malo potrudi oko integracije tih informacija u mape.
Srbija je za njih samo zemlja trećeg sveta od koje uzimaju prihode, gotovo bez ulaganja.

Nije to baš samo guglova krivica, gugl je "samo" platforma koja nudi razne tehničke specifikacije koje su potrebne za integraciju prevoza u njihove karte. Na prevoznicima u Srbiji je da spreme tehniku sa informacijama koje odgovaraju specifikacijama gugla. Ima više nivoa spremanja tih informacija, npr. neki prevoznici samo spreme pristup API samo klasičnom redu vožnje, a neki prevozi nude i praćenje u realnom vremenu. Prvenstveno to prevoznici rade za potrebe sopstvenih aplikacija pa samo na kraju dopuste guglu da pristupe standardizovanim informacijama na serverima prevoznika.
 
Mogao bi i Google da se malo potrudi oko integracije tih informacija u mape.
Srbija je za njih samo zemlja trećeg sveta od koje uzimaju prihode, gotovo bez ulaganja.
Nisam siguran koliko gugl treba da se trudi i oko čega. Platforma Gugl Mape je apsolutno identična za korisnika u Parizu i Kragujevcu, jedina razlika je dostupnost i pouzdanost podataka o saobraćaju koje ne znam kako mislis da Google može da nabavi, ti podaci treba da dodju od Srbijavoza ako se ne varam?
 
Vrh