Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Mislim da pruga nije uklonjena, nego su sekundarci bili "proaktivni".

Koliko sam video u Popovcu, nije asfaltirana trasa nego samo PP. Ali se ograđujem, tamo sam prošao samo par puta.
Radovi u toj zoni su na zameni starih cevi magistralnog vodovoda koji ide od sela Izvor (kaptaža je pored manastira Sv. Petke) do podzemnog rezervoara na Karađorđevom brdu pored Paraćina. Taj vodovod je glavni izvor pijaće vode za Ćupriju i Paraćin.

To nije industrijska pruga, već je jedna od lokalnih pruga u mreži železnica, na kojoj se odvijao samo teretni saobraćaj. Imala je samo jednu stanicu "Popovac", odakle su išli industrijski koloseci do stare i desno do nove fabrike. Posednuta od strane JŽ. Priča o toj pruzi je klasična jajarska priča.

Naime, kad je izvršena privatizacija cementare, železnice su pokušale da iščupaju kintu od Švajcaraca, firme Holcim koja je kupila cementaru, tako što su napisali da je pruga nebezbedna za saobraćaj. I to ne cela trasa, nego samo od Staklare ka Popovcu. Pruga jeste bila loša, ali ne lošija nego npr. Pirotska danas.
Da se izrazim kao predsednik, "švabe" su naravno provalile šemu, zahvalile se železnicama i prešle na drumski saobraćaj.

Pruga je još neko vreme radila do Staklare. Vukli su cisterne sa gasovima i to samo po dve, da ne budu providni. Ne znam po kojoj logici je bezbednije ako se vuku po dva vagona?
Sada je potpuno neaktivna i zarasla u korov. U planovima železnice je oživljavanje deonice do Staklare, ali mislim da od toga nema ništa. To parče ima 4 ili 5km i skroz ide kroz grad, tako da ima dosta PP, koji se i dalje uredno održavaju, a jedan je automatski i ima polubranike.
Lako je proveriti priču da je cela trasa pruge do Popovca i dalje u vlasništvu železnice, kao i gotovo čitava trasa bivše pruge uskog koloseka Davidovac-Zaječar.

Znači mutna priča, kao i uvek.
Uvek sam se čudio zašto Holcim ne koristi železnicu za prevoz tu, ali ovo sada objašnjava dosta.
Danas, nažalost, to poslednje parče Zaječarskog puta preopterećeno je kamionima do zla boga, ni posle nije situacija nešto bolja sa kolonama šlepera.

.........


Vidim ovo u Grčkoj, kod njih je železnica luda priča još ih kupiše Talijani koji su iovako stvar za sebe.
Moja majka i sestra su letos za vreme letovanja odlučile da putuju regionalnim vozom od Platamona do Soluna, kažu bilo brzo, ali atmosfera kao da se putuje između Negotina i Zaječara.🙂

Njima je često signalizacija u kvaru ili je jednostavno pokradena na nekim mestima te su zato ograničili pruge na Vmax----> 160 km/h.
Organizacija je im na primitivnom nivou i ako ovo nije direktan uzrok, jeste zasigurno jedan od uzroka.

Da ludilo bude veće, tamo vozoljubitelji često hvataju frekvence radio veza i prisluškuju osoblje u vezi kretanja vozova itd...

Sve u svemu strašna nesreća, zamislite krenete kod rodbine/devojke/kolega i u sekundu izgubite život potpuno neočekivano, ne daj bože nikome...😶
 
Moja majka i sestra su letos za vreme letovanja odlučile da putuju regionalnim vozom od Platamona do Soluna, kažu bilo brzo, ali atmosfera kao da se putuje između Negotina i Zaječara.🙂
Е, возих се ја још старом пругом из Платамона (и из Катеринија) за Солун и једном баш за несрећну Ларису, `93.-`95. Још ишао воз близу обале, Један колосек, неелектрификовано, нема ни светлосних сигнала, Едмондсон карте - отварају благајну пред долазак воза. Каснило увек све, пола сата најмање. Углавном, 19. век, неупоредиво и са тадашњим стањем код нас. Онда су већ почели европским парама да граде нову пругу - сећам се већ нове двоколосечне трасе код Платамона да је била готова, док се још возило старом - али из развијенијег дела Европе осим пруге нису увезли и људе... Грчка је, иначе, још у 19. веку банкротирала због градње железнице (те старе платамонске).

Не бих правио паралеле с нама, јер је ипак Грчка дубљи Балкан; да нису у НАТО од почетка и у ЕУ већ 40 година, били би на нивоу Албаније.
 
У погледу на ово, верујем да је многима од нас тренутно једна од главних мисли - да ли овако нешто може да се деси и нама. Поготово имајући у виду да код нас возови иду 200 на сат (још брже дакле него што су ишли тамо, пруга је такође двоколосечна, и такође нова, као што је и тамошња (релативно)), а до Ваљева и 100 на сат, где је, да ствар буде и гора, пруга једноколосечна. Стога, има ли неко упућен ко би на ово умео да одговори? Стање железничке сигнализације овде VS. тамо? Даљинско управљање и сличне ствари које су се тамо показале да уопште не раде, како раде овде?
 
Нема земље где се нешто слично није десило, па се дешавало и код нас, тако да не можеш да искључиш 100%. Прописи су строги, а и опрема је добра тамо где се вози брзо - кад је нема или не ради, вози се споро. То би требало да значи да овако аљкав догађај са трагичним последицама неће да се деси.
 
Да, Пантографе, тако сам нешто и ја имао на уму, у праву си. Просто имам у виду ту чињеницу да тамо сигнализација није радила, ни даљинско управљање (нека ме неко исправи ако користим погрешан израз) и возови су опет возили 160 на сат. Видим и да је питање скретнице (која није померена?) такође врло актуелно у овој трагедији, а такође прочитах и изјаву "да је светлосна сигнализација радила, машиновође би виделе црвено светло и знале би да стану", такође знам и да се код нас неуморно краду чврсте тачке на пругама, знам и да тад возови успоравају, али претпостављам да нам сигнализација и скретнице и у тим случајевима раде како треба?
 
Кад не ради сигнализација, смањује се брзина тако да може да се вози (и кочи) "на поглед". Не треба те пренете изјаве из Грчке тумачити буквално, јер нит се грчки новинар разуме у железницу, нити наш који преноси Грка - са енглеског језика - тако да Бог драги зна и добри Аристотел шта је тамо неко о овоме изјавио.
 
Oni su imali problema sa signalizacijom i valjda je smanjena brzina sa 250 na 200/160km na sat.

Њихова пруга је пројектована за 200 км/ч, а брзина је смањена на 160 км/ч тамо где нису радили аутостоп уређаји, што је сулудо. Код нас се без аутостоп уређаја не сме преко 100 км/ч док у Русији рецимо без аутостопа не сме преко 40 км/ч. Ето, чисто да видите разлике у нивоима сигурности.

Просто имам у виду ту чињеницу да тамо сигнализација није радила, ни даљинско управљање (нека ме неко исправи ако користим погрешан израз) и возови су опет возили 160 на сат.

Код нас кад сигнализација не ради, мислим да се брзина ограничава на 30 км/ч, ако је у питању пруга са АПБ. Ако је међустанични размак, онда може редовна брзина на отвореној прузи уз успорење на улазним сигналима или тако нешто слично. Но ово нисам сигуран, нека потврди или исправи @mvbg1.
 
Oni su imali problema sa signalizacijom i valjda je smanjena brzina sa 250 na 200/160km na sat.
Čak i kod nas ne verujem da bi u takvim slučajevima bila veća brzina od 50 bar na tim ključnim mestima, što bi možda dalo vremena da se greška ispravi, a i ukupna brzina nigde ne bi prelazila 100. Ovde saberi brzinu putničkog (min 160) i teretnog (min 100), kočioni put duži, noću su jedan drugog prekasno primetili da bi imali dovoljno kočnog puta da makar bude minimalna šteta...
 
Mislim da je ovo najbolji komentar u vezi nesreće:

Screenshot_20230301_140743_Facebook.jpg



Nadam se da će se nakon ovoga danas opametiti za vek i vekove.

FB_IMG_1677678076718.jpg


Neverovatno da je doslovno pola sastava kontejnerskog voza nestalo...
 
Grci su oduvek bili kanta od zeleznice i jedino sto iole valja u tom segmentu im je EU napravila a oni kakvi su aljkavi i lenji ne znaju ni to da odrzavaju.
Tako da ovo sto se desilo me uopste ne cudi.
Ovo je zaista trebalo uspeti da na dvokolosecnoj pruzi ti uspes da imas ceoni sudar!
 
U zadnje vreme se u celoj EU povećao broj železničkih nesreća. I to posebno onih gde učestvuju samo šinska vozila dakle ne brojim one gde je neko drumskim vozilom naleteo na voz.
Malo-malo Češka, Nemačka, Austrija, Italija, Portugal...

Kriza radne snage, više niko neće u tehničare pa ni inženjere u sistemima poput železničkog...
 
Grci su oduvek bili kanta od zeleznice i jedino sto iole valja u tom segmentu im je EU napravila a oni kakvi su aljkavi i lenji ne znaju ni to da odrzavaju.
Tako da ovo sto se desilo me uopste ne cudi.
Ovo je zaista trebalo uspeti da na dvokolosecnoj pruzi ti uspes da imas ceoni sudar!
Na zalost,desilo se i u Poljskoj pre desetak godina,poslali su voz na voz.
Ovo kod nas je stelt tehnologija za njih.
 
Ono kada voz ne može da popne brdo.🙂

09:05 ,,Srbiјa Voz” a.d. obaveštava korisnike svoјih usluga da dana 01.03.2023. godine voz koјi polazi iz Zaјečara za Maјdanpek u 06:38 časova,zbog smetnje iazvane proklizavanjem voza na deonici izmeđјu stanica Rgotina-Bor,voz ima zakašnjenje 100 minuta.

Voz јe iz stanice Rgotina za Maјdanpek pošao u 08:46 časova.

Zahvaljuјemo se putnicima na razumevanju.
 
У погледу на ово, верујем да је многима од нас тренутно једна од главних мисли - да ли овако нешто може да се деси и нама. Поготово имајући у виду да код нас возови иду 200 на сат (још брже дакле него што су ишли тамо, пруга је такође двоколосечна, и такође нова, као што је и тамошња (релативно)), а до Ваљева и 100 на сат, где је, да ствар буде и гора, пруга једноколосечна. Стога, има ли неко упућен ко би на ово умео да одговори? Стање железничке сигнализације овде VS. тамо? Даљинско управљање и сличне ствари које су се тамо показале да уопште не раде, како раде овде?
Naravno da je moguće. Ima neka emisija na tv "Sekunde do katastrofe" gde u špici kažu, parafraziram, da se katastrofa dešava kao plod zanemarivanja problema, pogrešnih odluka i nesrećnog spleta okolnosti. Mora sve da se sklopi.

Železnica je jedini vid transporta koji ima veliku tradiciju u inplementiranju sistema koji sprečavaju ljudsku grešku. Sistem automatske pružne blokade je fantastičan izum, patentiran još pre 90 godina. To je fantastičan primer industrijskog inženjerstva, kao i vazdušna kočnica pre toga.
Neverovatno kako je taj sistem prost, lak za upotrebu i pre svega pouzdan.
Telekomanda je samo nadgradnja tog sistema. Imaš sve na netu.
Sve to imamo u Srbiji još od sedamdesetih godina. Na pruzi BG-NS je uveden nov, još savremeniji sistem ispod koga takođe radi neka vrsta APB.

Zaštita od ljudske greške MV-a (posade voza) je u prvom redu autostop uređaj (vidi "balize") koji aktivira prinudno kočenje u slučaju prolaska kroz zatvoreni signal (crveno) ili kroz žuto većom brzinom. Pored toga postoje bočne zaštite. To su slepi koloseci na koje se preusmerava voz ako prođe kroz crveno.
Sve to imamo odavno. Mnoge nezgode su sprečile, a najveća je ona od pre 40 godina, kada lokal Lapovo-Stalać nije stao na crveno na rasputnici Ćuprija most. Prebačen na bočnu zaštitu gde je udario u odbojnike. U njemu je bilo povređenih, jer ga je vukla parnjača koja nema AS, pa je udario tom nekom brzom kojom se kretao, ali je ekspres sa oko 2000 putnika prošao bez ogrebotine, umesto čeonog sudara.

Postoje i sistemi zaštite od ljudske greške otpravnika.

Te dvokolosečne pruge na kojima se odvija saobraćaj na oba koloseka u oba pravca zahtevaju posebnu pažnju. Kod nas tu mogućnost imaju pruge u BG čvoru, pruga BG-NS, Đunis-Trupale, Gilje-Paraćin i još ponegde, ali se vrlo retko koristi.

Jednokolosečne pruge realno jesu nešto manje zaštićene, ali mogućnost da se pusti voz na voz je vrlo mala. U krajnjoj liniji postoji mogućnost gašenja napona, ali se u to ne treba uzdati.
Brzina od 100km/h je u Srbiji uvedena tačno pre 100 godina na svim magistralnim prugama. To je potpuno normalna brzina za naše železnice, koja je na žalost postala retka zbog neodržavanja.

Ukratko, železnica je velikii sistem, kao vojska. Upravo zbog toga je bitna disciplina i poštovanje pravila. Kad to popusti, desi se nešto kao ovo danas...
 
Pitanje za ljude koji prate i bave se železnicom.
Da li postoji ili se bar razmatra opremanje lokomotiva GPS sistemom koji bi bio sličan po principu rada Flight Radaru24...Smatram da takva ulaganja na nivou EU ne bi bila toliko skupa ,GPS 4G uredjaji su jeftini i naravno aplikacija dostupna svima.

Po meni na taj način bi mogli recimo da kroz navigaciju u automobilu da pratimo pri nailasku na pružni prelaz koliko je voz blizu.
Kontrola vozova bi bila sigurnija itd itd.Možda bi se lakše uočili vozovi na istom koloseku.

Jedini nedostatak koji vidim bi bili tuneli i useci zbog prijema signala ali obzirom koliko bi investicija bila jeftina mogla bi makar da služi u preventivne i informativne službe a uz malo bolji sofver i nešto više.
 
Po meni na taj način bi mogli recimo da kroz navigaciju u automobilu da pratimo pri nailasku na pružni prelaz koliko je voz blizu.

Нема шта возач аутомобила да прати где је воз и процењује да ли је безбедно да пређе пругу. Ту би се тек нашли паметњаковићи који би нашли да заобилазе рампу, јер је по њиховој процени воз предалеко.
 
Нема шта возач аутомобила да прати где је воз и процењује да ли је безбедно да пређе пругу. Ту би се тек нашли паметњаковићи који би нашли да заобилазе рампу, јер је по њиховој процени воз предалеко.
Da na prelazima sa rampom,ali konkretno živim na 100 metara od jednog bez branika i signalizacije u nepreglednoj krivini.Kažem tehnologija je jeftina i po kom mišljenju spasila bi mnoge živote.
 
Nov sam na forumu, pa da pitam nešto u vezi nesreće u Grčkoj:

Razumem da je otpravnik iz Larise pustio voz na crveno (jer ne radi APB) i to brzinom od 160 km/h (njihovi propisi) i to (greškom) po pogrešnom koloseku - skretnica je ostala u položaju "u skretanje"
Ali kako mašinovođa nije ukapirao da ide na skretnici "u skretanje" max brzinom, kako mu to nije bilo čudno ? I kako je voz to izdržao ?
 
Pitanje za ljude koji prate i bave se železnicom.
Da li postoji ili se bar razmatra opremanje lokomotiva GPS sistemom koji bi bio sličan po principu rada Flight Radaru24...Smatram da takva ulaganja na nivou EU ne bi bila toliko skupa ,GPS 4G uredjaji su jeftini i naravno aplikacija dostupna svima.

Po meni na taj način bi mogli recimo da kroz navigaciju u automobilu da pratimo pri nailasku na pružni prelaz koliko je voz blizu.
Kontrola vozova bi bila sigurnija itd itd.Možda bi se lakše uočili vozovi na istom koloseku.

Jedini nedostatak koji vidim bi bili tuneli i useci zbog prijema signala ali obzirom koliko bi investicija bila jeftina mogla bi makar da služi u preventivne i informativne službe a uz malo bolji sofver i nešto više.

Tako nešto bi bilo izuzetno skupo, takođe ostali privatni prevoznici bi morali da daju saglasnost za davanje informacija položaja, ne verujem da bi se svi složili oko toga.

Trenutno postoji sajt Mapper gde se mogu pratiti vozovi Srbija Voz-a, ali nije baš najtačnija. (https://mapper.zeljeznice.net/#7/43.389/21.193)

Mnogo je bitnije da se na putnim prelazima održava trougao vidljivosti i da sami vozači krenu da poštuju signalizaciju koja se nalazi ispred prelaza.
Poželjno je, naravno, da se i na mnogim prelazima ugrađuju i treptači/rampe ako frekvencija saobraćaja to opravdava.

Da na prelazima sa rampom,ali konkretno živim na 100 metara od jednog bez branika i signalizacije u nepreglednoj krivini.Kažem tehnologija je jeftina i po kom mišljenju spasila bi mnoge živote.

Ako ne postoji zadovoljavajuća preglednost taj putni prelaz treba ili zatvoriti ili ugraditi treptače/rampu u slučaju da frekvencija saobraćaja to opravdava.
 
Vrh