Модернизација железнице
Јуче сам путовао Соколом с поласком у 7:34 из Београда и 16:04 из Новог Сада.
Поласци су били на време и било је слободно по једно-два места за седење по спрату. На горњем нивоу су сва помоћна седишта/клупе на крајевима вагона била незаузета.
Путовање је глатко и основни утисак је да се до Н. Сада стигне брже - и удобније - него, рецимо, градским аутобусом од Видиковца до Зеленог венца у Београду.
Добро је што пуштају да се - дивље - паркира на плочи будуће станице у Прокопу, то олакшава долазак колима.
Једине степенице за силазак на пероне су преуске, у повратку се на њима створио чеп јер је мањи број путника силазио низ њих, а већина путника из приспелог воза кренула уз њих.
Очекивао сам да ће на дисплејима у возу моћи да се види брзина кретања у сваком тренутку, али, није тако. У италијанским возовима се на њима види брзина, датум, температура и да ли је ве-це слободан.
Што се тиче гужви о којима се извештава горе, неколико пута сам се возио од Фиренце до Монтекатинија - у поподневној шпицу је гужва ако не већа, онда једнака најгорим гужвама у градском превозу Београда.
Непријатно ме изненадило што ниједан натпис изнад путничких благајни у Прокопу, ка ни на дисплејима на возу и у њему нема текст на (званичном) српском језику. Ни закон донет крајем прошле године не помаже да подигнемо културни и цивилизацијски ниво у том погледу.
На станици у Н. Саду је то како треба - на српском и енглеском језику. Станица је обновљена и одлично изгледа.
Што се тиче брзина, поређења ради, мој син је у Јапану, Русији и Француској путовао возовима од 270 до 320 км/с, а у Италији око 250.
Капућино у возу је, за мој укус, бућкуриш, ту је и рачун с ценама за оне које то занима
Ова два писоара на станици у Н. Саду су тако близу да не могу да замислим да се истовремено користе а да се корисници не додирују задњим деловима тела