Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Велики број наших фирми раде као подизвођачи на овом пројекту. Стартинг ради бетонске конструкције, Челик Бачки Јарак ради челичне конструкције, Карин комерц доњи строј, Институт Михајло Пупин ради сигнале, Темакс телефоне и сл. Једино не знам ко ради типске челичне решеткасте мостове. Могуће да су из железаре у Скопљу, која је радила и друмско - железнички мост у Новом Саду.
Иако нисам знао све ове податке, нимало не сумњам да ли је тако, само ја имам у виду друго:
Није ни српска фирма (или фирме) носилац пројекта, дакле глава која упраљвља, нити је српски капитал тај који гради.

Примера ради ИКЕА - они кад дођу на тржиште теже да што више локализују, производњу како би смањили набавну цену тј увеличали сопствену маржу. Али ИКЕА остаје та која зарађује, чак и да 90% производа купује на локланом тржишту. Е то је тај Ноу-хоу који ми не само што виш ненаммо, него се и не трудимо да га обновимо. То мене боли.
 
. Е то је тај Ноу-хоу који ми не само што виш ненаммо, него се и не трудимо да га обновимо. То мене боли.
U trenutnim prilikama kako političkih tako i ekonomskih,na žalost drugačije i nije moguće.
 
Много тога зависи од политике:
Динкић и Мали су уништили све српске банке, крупне, имам у виду, које су биле у могућности да са капиталом нешто раде. Овај сад ситнириш за поделу плата и пензија не рачунам...
То да је данас тешко или готово немогуће се слажем, али ја не видим никаква дејства да се та ситуација промени. А она се неће променити једном политичком одлуком, потребно је време. А не ради се данас ништа. Е то је проблем.

Ево ти пример из твог сектора, уместо да Србија Карго буде јака компанија која ће диктирати правила игре ми имамо губиташа који се све више смањује.
 
Динкић и Мали су уништили све српске банке, крупне, имам у виду, које су биле у могућности да са капиталом нешто раде.

Na koje banke, ili bolje, na koji kapital mislis? Biti velika banka po broju radnika, filijala i biti poznat, ne ynaci da neko realno ima kapital.
 
Tacno, ispario je devedesetih, kad je bila velika inflacija, a krediti davani po politickoj odluci. Tako da je vecina kapitala plasirana u nelikvidna preduzeca, potpuno nenaplativo.
Bilo je pitanje da li ostaviti banke, koje bi pokusale da preuzmu imovinu duznika, a onda probaju da je prodaju na nepostojecem trzistu, te bankrotiraju za nekoliko meseci, ili da ukinu banke i dozvole ljudima iz zaduzenih firmi da jos neko vreme virtuelno rade. U oba slucaja je sudbina bnaka bila ista, samo se datum bankrota razlikovao nekoliko meseci.
 
Na koje banke, ili bolje, na koji kapital mislis? Biti velika banka po broju radnika, filijala i biti poznat, ne ynaci da neko realno ima kapital.
Preko državnih banaka se jesu uhlebljavali lezilebovići, vršile i neke zloupotrebe, neki od poslova sklapali radi socijalnog mira, ali država bez svoje razvojne banke i nije država u pravom smislu te reči. Posle Slobe su te banke postojale više pravno nego funkcionalno. Ali kada u taj pravni subjekt ubaciš makar i ne-velik kapital, možeš da ulažeš u projekte koji vuku domaću operativu, mašinsku, građevinsku, elektro, a u slučaju jačeg oporavka, ulažeš u međunarodne projekte (sagraditi most nekom u inostranstvu od strane srpske firme kao glavnog izvođača, recimo). Ovako je sva namenska industrija osim vojne uništena ili preživljava na veštačkom disanju, a i naše građevinske firme u niskogradnji.
 
ŽS Sremski Karlovci

Još jedna u nizu ultramoderna AI upravljana stanica. Dakle cela funkcioniše bez osoblja.

Zgrada sama od sebe živi i sve opslužuje... sem najbitnijeg dela a to su karte, one se u vozu kupuju... Kad bi mogla i sama da se očisti kao japanska wc šolja, gde bi nam kraj bio...

Jedino što vidljivo opslužuje ovu stanicu je sektor obezbeđenja, verovatno spoljna firma angažovana...

A ima li sama železnica kakave veze sa ovom stanicom? To sam se pitao... Neko osoblje, neki otpravnici, prodaja karata, spremačice...? Ima li tih nekih službi i direkcija u okviru železnice. Ili je to sve to ljudstvo ukinuto da se smanje troškovi?

Imao sam osećaj kao da je korona, kao da neka zaraza vlada pa nema nikog 🙂 ni osoblja, ni putnika... fali samo žuta traka okolo...

Što mene inače raduje jer volim taj SF distopijski momenat u stvarnom zivotu, ali ipak ovo je stanica, trebalo bi da nekako živi sa ljudstvom i sa osobljem koje tu nešto radi. 🙂

20240521_070725.jpg
20240521_071855.jpg

20240521_071921.jpg

20240521_070626.jpg

20240521_070644.jpg
20240521_070653.jpg
20240521_070706.jpg
20240521_070603.jpg

20240521_070925.jpg
20240521_070957.jpg

20240521_070556.jpg

20240521_071905.jpg
 
ŽS Sremski Karlovci

Još jedna u nizu ultramoderna AI upravljana stanica. Dakle cela funkcioniše bez osoblja.

Zgrada sama od sebe živi i sve opslužuje... sem najbitnijeg dela a to su karte, one se u vozu kupuju... Kad bi mogla i sama da se očisti kao japanska wc šolja, gde bi nam kraj bio...

Jedino što vidljivo opslužuje ovu stanicu je sektor obezbeđenja, verovatno spoljna firma angažovana...

A ima li sama železnica kakave veze sa ovom stanicom? To sam se pitao... Neko osoblje, neki otpravnici, prodaja karata, spremačice...? Ima li tih nekih službi i direkcija u okviru železnice. Ili je to sve to ljudstvo ukinuto da se smanje troškovi?

Imao sam osećaj kao da je korona, kao da neka zaraza vlada pa nema nikog 🙂 ni osoblja, ni putnika... fali samo žuta traka okolo...

Što mene inače raduje jer volim taj SF distopijski momenat u stvarnom zivotu, ali ipak ovo je stanica, trebalo bi da nekako živi sa ljudstvom i sa osobljem koje tu nešto radi. 🙂

Тужна слика Инфраструктуре железнице Србије. Да, ангажована је спољна фирма за обезбеђење станице.
Благајна је затворена у недостатку особља и нерентабилности. Поставити картомат, на неку међустаницу, је мисаона именица. Они постоје само у Београд Центру и Новом Саду јер има ко да их обилази по потреби.
По мени, запослити једног радника који ће обилазити два пута дневно све картомате на међустаницама и допуљавати папир у њима и сл. Јер, десило ми се у Новом Саду на картомату да сам купио карту али није било папира и иста ми није издата. Дошла је радница, заменила ролну папира и картомат је избацио једно пет карата које нису одштампане раније. Мени је дала моју, а остале је однела кондуктеру у воз да проба да нађе путнике чије су.
Аман, зар тај картомат не може сам да јави неком оператеру или благајни да нема папира па да исти дођу и замене га. Још боља солуција је да сам мења ролне папира али то је изгледа превисока технологија.

Иста ствар и са зеленилом и чистоћом станица. Запослити човека, дати му опрему и службени ауто и да свакодневно одржава станице. Рецимо Петроварадин, Ср. Карловци, Бешка и Инђија. Чистоћу сваки дан да одржава (празни канте исл.), а зеленило по потреби. Значи, данас почисти Петроварадин и покоси траву, сутра Карловце и тако редом. Станице Петроварадин и Ср. Карловци су имали спремачице (такође преко спољне фирме) али су добиле отказ па није имао ко да их чисти. Канте су биле препуне смећа и тек када је дошло до новина, онда се сазнало и смеће је испражњено. До када ће то трајати, остаје да видимо.

Nova železnička stanica u Sremskim Karlovcima pretvorena u ruglo: Čistačica dala otkaz jer je nisu plaćali, toaleti neupotrebljivi, smeće raznosi vetar
 
Pomislio sam na kartomate da fale, a za higijenu nisam ni znao da je do otkaza spremačice...

Dobro je da imaju barem obezbeđenje jer bi se pretvorilo u još veće ruglo jako brzo...
 
Ima para za obezbeđenje a nema za radnike železnice.
Ma da. Pa valjda bi biletar bar malo vodio računa o stanici. Ali da, to su sada 2 preduzeća.

Inače kako prolaze stanične zgrade bez osoblja, koje su pod TK, može se videti južno od Save i Dunava odavno.
 
Po meni tu je dosta i do lokalne samouprave, nema pragmatičnosti. Pa zelenilo oko zgrade može da održava lokalno JKP pa čak i higijenu. Bez obzira na nadležnost, stvar je vizije.
Npr. Kruševac, kružne tokove održava JKP, bez obzira što su na državnim putevima, i to funkcioniše godinama, i kad ulazite u grad stičete lep utisak,a odete prema Nišu i Pirotu, na ulazu u grad sve zaraslo i smeće.
 
Po meni tu je dosta i do lokalne samouprave, nema pragmatičnosti. Pa zelenilo oko zgrade može da održava lokalno JKP pa čak i higijenu. Bez obzira na nadležnost, stvar je vizije.
Npr. Kruševac, kružne tokove održava JKP, bez obzira što su na državnim putevima, i to funkcioniše godinama, i kad ulazite u grad stičete lep utisak,a odete prema Nišu i Pirotu, na ulazu u grad sve zaraslo i smeće.
Teoretski jako dobra ideja, u praksi kod nas jako teško. Javna preduzeća neretko neće da rade ni ono za šta su nadležni. Lično sam gledao ratove JP kao pripravnik u istom.
 
Srbijavoz više ne prima blagajnike van Beograda, istih će biti sve manje.
Pa eto ni na Vukovom više ne radi blagajna, o manjim sekcijama da ne pričamo.
Kod nas na Istoku je do pre 6 godina radilo 4 blagajne, danas samo ona jedna u Zaječaru.
Nažalost, jedanput u Negotinu mi je voz kasnio preko sat sa polaskom, kako se za karte kupljene u vozu ne vrši nikakav povraćaj novca, a nisam imao mobilne podatke da kupim preko aplikacije, morao sam da platim punu cenu, iako složićete se nije korektno, ma koliko god da sam sedeo u hladu..

U Karlovcima je blagajna na početku radila šareno, nekad da nekad ne, dok eto konačno nije zamrla.
Meni je zanimljivo koliko Karlovčani malo koriste voz, ta stanica je često prazna, mogu reći da u Beškoj ima više putnika iako je u njivama.
Možda je to samo lični utisak.
 
@Jelancha
Претпостављам да већи број Карловчана иде ка Новом Саду него ка Београду. Ка Новом Саду имају аутобус који им стаје ближе кући него воз, а и у Новом Саду им аутобус највероватније стаје ближе одредишту него воз (аутобус стаје на 200 метара од пешачке зоне, 700 метара од универзитетског кампуса, близу многих средњих школа, радних места итд.). Аутобус има више полазака, а месечна претлатна карта за аутобус им важи и за целу 1. зону у Новом Саду. Да је станица у Новом Саду ближе центру, универзитету и средини Булевара ослобођења, воз би се више користио из Сремских Карловаца. Овако дужина пешачења или коришћења градског превоза до крајњег одредишта поништава брзину воза од Карловаца до Новог Сада.
 
Srbijavoz više ne prima blagajnike van Beograda, istih će biti sve manje.
Pa eto ni na Vukovom više ne radi blagajna, o manjim sekcijama da ne pričamo.
Kod nas na Istoku je do pre 6 godina radilo 4 blagajne, danas samo ona jedna u Zaječaru.
Nažalost, jedanput u Negotinu mi je voz kasnio preko sat sa polaskom, kako se za karte kupljene u vozu ne vrši nikakav povraćaj novca, a nisam imao mobilne podatke da kupim preko aplikacije, morao sam da platim punu cenu, iako složićete se nije korektno, ma koliko god da sam sedeo u hladu..

U Karlovcima je blagajna na početku radila šareno, nekad da nekad ne, dok eto konačno nije zamrla.
Meni je zanimljivo koliko Karlovčani malo koriste voz, ta stanica je često prazna, mogu reći da u Beškoj ima više putnika iako je u njivama.
Možda je to samo lični utisak.
Мало се користи јер до Карловаца вози ГСП Нови Сад са поласцима на сваких пола сата па и чешће. Воз користи само онај коме одговара локација железничке станице у НС. Ипак аутобус прође пола града, има више опција за преседање па је са те стране повољнији иако је скупљи.

ЈКП у Карловцима заиста нема ни времена ни средстава да одржава и железничку станицу, поред гро послова којима се бави. Једино је ЈКП у Општини Карловци и покрива готово све комуналне проблеме. Свакако би било решење, да Инфраструктура са сваком локалном самоуправом склопи договор о одржавању железничких станица. Но, то је и сада случај са приватним фирмама, па не функционише. Чини ми се и да се плаћа одржавање зеленила. Бар се плаћало у почетку па ни то није вредело јер се трава осушила и сада расте коров.
 
Da li je potvrdjeno da se radi elektrifikacija pruge u sklopu njihove rekonstrukcije?
 
Evo za one u Gumenjari koje treba isterati sve redom IzS
Stance čistoću održavanje istih ako već nece da zaposle radnike rešiti na sledeći način
Konkretno
Bg čvor sve stance ljudi iz bg koji vrše obilazak zavisno od frekvencije i broja putnika
Ns čvor i od ns do bg
Su čvor i od granice do Ns
Modaliteti razni postoje ali treba neko da radi nešto a ne samo da prima platu
 
Da li je potvrdjeno da se radi elektrifikacija pruge u sklopu njihove rekonstrukcije?
Pruga je elektrifikovana neke 1972. ili tako nešto, ali je oprema od tada.
Neefikasne trafo stanice, stara KM, stubovi uglavnom iskrivljeni. Sve je staro i bilo bi dobro da se sve menja.


Ide leto, a evo kako se u tropskim delovima Evrope spremaju
Sreća da smo mi na severu pa nemamo problem sa sunčanim krivinama.
 
Vezano za lošu pokrivenost Novog Sada, po meni, ovo bi bio logičan produžetak pruge u Novom Sadu za prigradsku zonu, za voz Pančevo Vojlovica - Novi Sad Urgentni centar. Dakle stajanja: Pančevo Vojlovica - Pančevo streliše - Pančevo varoš - Pančevo glavna - Dunavski univerzitetski centar (Krnjača) - Pančevački most - Vukov spomenik - Karađorđev park - Beograd Klinički centar - Novi Beograd - Tošin Bunar - Zemun - Batajnica - Nova Pazova - Stara Pazova - Inđija - Beška(naselje) - Čartanovci - Sremski Karlovci - Petrovaradin - Novi Sad kvantaš - Novi Sad glavna - Detelinara - Novi Sad urgentni centar. Preskače Ovču, Sebeš, Krnjača most, Altinu, Zemun polje, Kamendin, Beška njiva. Takav voz može da ide na 30 minuta sa 6 dvospratnih vagona (na sat u vreme slabijeg korišćenja), i uvek biti pun.

Tu su neki nepoznati pojmovi kao "Dunavski univerzitetski centar", a tiču se mogućnosti prostornog planiranja koje nam omogućavaju pruge.
Novi Sad.jpg



Krugovi su pešačka dostupnost 15 minuta.
 
Poslednja izmena:
Vrh