Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Zacard je napisao(la):
Naveo sam da je ovo u Srbiji "krivicno delo" i da je ponasanje opasno i nebezbedno i moze sluziti kao inspiracija za druga ista ili slicna prekrsajna/krivicna dela. Videcemo, za sada nista.
Kliknite za proširenje...
A da ih puste da se sami redukuju? Dodatno uzemljenje za krovove vagona. Za par godina niko vise nece preostati da se penje, problem resen, svet oslobodjen bu****, Darvin srecan u grobu.
 
CEBEP je napisao(la):
Чињеница је да већина људи има ауто као и то да је друм заменио пругу у 90% Србије али ипак, треба мислити и на оне којима је железница често једина веза, посебно када је регионална железница у питању.
Трошкови могу да се режу и на неким другим странама.
Kliknite za proširenje...
Заправо већина људи у Србији нема аутомобил. По подацима из 2022. (https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20231070.pdf) регистровано је 2.337.498 путничких аутомобила, а број становника је био 6.664.449 (https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/vesti/statisticalrelease/?p=13622&a=18&s=1801?s=1801). Дакле, 35% грађана поседује путнички аутомобил. Наравно, већина домаћинстава, тј. породица има аутомобил, али је мала вероватноћа да сви заједно могу да иду на посао, у школу, на факултет, код лекара итд.
Осим тога, занимљиво је и да тек нешто изнад 50% грађана Србије има возачку дозволу, и то 35% жена и 71% мушкараца. Даље, питање је и да ли сви они који имају возачку дозволу и аутомобил имају могућност да плаћају гориво за превоз до посла и да ли им се исплати да плаћају паркинг близу посла (ако се ради о путовањима из оближних места у веће градове).
Зато је битно да свуда постоји добар јавни превоз јер он пружа могућност свакоме да се школује, да ради и да се лечи. С обзиром какве су цене аутобуског превоза, пожељно је да железнички превоз буде што доступнији свим грађанима Србије.
Мислим да су пруге Београд - Нови Сад, Београд - Вршац, Београд - Ваљево показале да уопште није битно да ли неко има аутомобил да би користио воз. Ако иде нормалног брзином, има честе поласке и карта није скупа, људи ће га радо користити, нарочито за свакодневни одлазак на посао. А та субвенционисана возна карта се на крају индиректно исплати - већим шансама за школовање и запослење, мањим бројем саобраћајних незгода, здравијом животном средином итд.
 
Nikola NS je napisao(la):
Заправо већина људи у Србији нема аутомобил. По подацима из 2022. (https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20231070.pdf) регистровано је 2.337.498 путничких аутомобила, а број становника је био 6.664.449 (https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/vesti/statisticalrelease/?p=13622&a=18&s=1801?s=1801). Дакле, 35% грађана поседује путнички аутомобил. Наравно, већина домаћинстава, тј. породица има аутомобил, али је мала вероватноћа да сви заједно могу да иду на посао, у школу, на факултет, код лекара итд.
Осим тога, занимљиво је и да тек нешто изнад 50% грађана Србије има возачку дозволу, и то 35% жена и 71% мушкараца. Даље, питање је и да ли сви они који имају возачку дозволу и аутомобил имају могућност да плаћају гориво за превоз до посла и да ли им се исплати да плаћају паркинг близу посла (ако се ради о путовањима из оближних места у веће градове).
Зато је битно да свуда постоји добар јавни превоз јер он пружа могућност свакоме да се школује, да ради и да се лечи. С обзиром какве су цене аутобуског превоза, пожељно је да железнички превоз буде што доступнији свим грађанима Србије.
Мислим да су пруге Београд - Нови Сад, Београд - Вршац, Београд - Ваљево показале да уопште није битно да ли неко има аутомобил да би користио воз. Ако иде нормалног брзином, има честе поласке и карта није скупа, људи ће га радо користити, нарочито за свакодневни одлазак на посао. А та субвенционисана возна карта се на крају индиректно исплати - већим шансама за школовање и запослење, мањим бројем саобраћајних незгода, здравијом животном средином итд.
Kliknite za proširenje...
Наравно да је јавни превоз потребан и да је конкурентност железнице директно условљена брзином возова и бројем полазака.
Док је тако нешто тренутно случај само у Београду, Новом Саду, Вршцу и Ваљеву не чуди ни најмање што су људи окренути друмском саобраћају.
Што се других градова и места која нису на трасама те три пруге тиче друм и аутобус су много конкурентнији.
Број аутомобила ће и даље расти до једне тачке а онда ће доћи до стагнације, не зато што ће се људи одрећи аутомобила него зато што број становника опада.
Иако је и данас релативино чест случај да у породици постоје два аутомобила није реално очекивати да ће 2/3 пунолетних грађана имати аутомобил.
 
Jedno pitanje za vas ozbiljne zeleznicare - sto se kod nas projektuju i prave brze pruge za brzine od 200km/h a ne 300+ kao u Evropi i Kini? Koliko bi to bilo skuplje, ili samo nemamo pristup tehnologiji?

Koje su tu neke sustinske razlike u gradnji, opremi, vozovima?
 
Šta poručiti nakon ove fotografije?
Likovi su stavili novu oznaku za stajalište Kneževac mrtvo ladno prekucavši preko stare table, ovo je neki novi nivo kurcobolje:ROFLMAO:

20231106_145253.JPG
 
markomarko je napisao(la):
Jedno pitanje za vas ozbiljne zeleznicare - sto se kod nas projektuju i prave brze pruge za brzine od 200km/h a ne 300+ kao u Evropi i Kini? Koliko bi to bilo skuplje, ili samo nemamo pristup tehnologiji?

Koje su tu neke sustinske razlike u gradnji, opremi, vozovima?
Kliknite za proširenje...

Razlike su ogromne, posebno u ceni izgradnje, odrzavanja, i operativnih troskova eksploatacije pruge za 300km/h.

  • Finansijki nismo drustvo koje (trenutno) moze da priusti sebi zeleznicu za 300 km/h.
  • Trasa jedne takve pruge bi morala da bude potpuno odvojena od teretnog saobracaja (imas na prethodnim stranama kako to izgleda u Francuskoj). Takva trasa bi takodje morala da se ravna, posto za brzine od 300 km/h mora pruga da bude maltene bez krivine.
  • Odrzavanje pruge za 300 km/h je neverovatno skupo, najpre za drustvo gde je BDP po glavi stanovnika 9,200$, a u Francuskoj 43,650$.
  • Cak i sa drzavnim subvencijama, putnicke karte za 300 km/h bi bile neprihvatljive za gradjane Srbije. Ponavljam, na ovoj pruzi bi se samo putnicki saobracaj i odvijao, posto teretni ne bi smeo biti prisutan.
  • Garniture su mnogo skuplje nego za 160-200 km/h.
  • Srbija je mala zemlja, izmedju nasa dva najveca grada (gde ukupno ima 1.7-2.0 miliona gradjana maks) je 78km. Ne bi imalo smisla graditi prugu gde bi jedva mogla da razvije maks brzinu i to bez stajanja.
 
Jelancha je napisao(la):
Šta poručiti nakon ove fotografije?
Likovi su stavili novu oznaku za stajalište Kneževac mrtvo ladno prekucavši preko stare table, ovo je neki novi nivo kurcobolje:ROFLMAO:

Pogledajte prilog 179708
Kliknite za proširenje...
Cela ova fotografija je sama po sebi kritična. Koliko jadno sve izgleda, oronule kuće sa nadogradjnjama, nedostatak planiranja, divlja gradnja, rdjave ograde, grafiti, trava na peronu... Sva ljubav prema domovini i sva snaga ekonomskog tigra u jednoj fotografiji.
 
markomarko je napisao(la):
Jedno pitanje za vas ozbiljne zeleznicare - sto se kod nas projektuju i prave brze pruge za brzine od 200km/h a ne 300+ kao u Evropi i Kini? Koliko bi to bilo skuplje, ili samo nemamo pristup tehnologiji?

Koje su tu neke sustinske razlike u gradnji, opremi, vozovima?
Kliknite za proširenje...

Teoretski bi i na nasoj brzoj pruzi mogli da puste vozove da idu 250+ jedino sto bi placao kartu 4 puta skuplje zbog odrzavanja takvog sistema.
Tamo gde su radijusi 4000 metara tu moze da vozi 300 jedino sto ti treba je voz za te brzine tako da nista ne razlikuje nasu brzu prugu od neke u francuskoj ili nemackoj.
 
spatiotecte je napisao(la):
Teoretski bi i na nasoj brzoj pruzi mogli da puste vozove da idu 250+ jedino sto bi placao kartu 4 puta skuplje zbog odrzavanja takvog sistema.
Tamo gde su radijusi 4000 metara tu moze da vozi 300 jedino sto ti treba je voz za te brzine tako da nista ne razlikuje nasu brzu prugu od neke u francuskoj ili nemackoj.
Kliknite za proširenje...
Ne može jer geometrija mora da bude za veće brzine nego što će se voziti. 200 km/h je maksimum, eventualno peglanjem krivina može veća brzina ali to u Srbiji se neće ostvariti u narednih 50 godina 100%
 
Radijusi pruge i moguce brzine

400 m 100 km/h
750 m 140 km/h
1000 m 160 km/h
1500 m 200 km/h
1800 m 220 km/h.

Na deonici od 42km brze pruge Beograd Novi Sad imamo radijuse 5000 metara tako da je geometrija znatno iznad 200 km/h.
 
spatiotecte je napisao(la):
Radijusi pruge i moguce brzine

400 m 100 km/h
750 m 140 km/h
1000 m 160 km/h
1500 m 200 km/h
1800 m 220 km/h.

Na deonici od 42km brze pruge Beograd Novi Sad imamo radijuse 5000 metara tako da je geometrija znatno iznad 200 km/h.
Kliknite za proširenje...

Све написано у посту је нетачно.

Најмањи полупречник кривине на делу пруге Батајница - Карловачки виногради (деоница за 200 км/ч) је 3500 м.

t09_0060_i_s016.gif
 
Poslednja izmena od urednika:
Ajde napisi ti sta je tacno onda.

Pritom ja sam licno pitao Mansurbeka Sultanova za Vmax na nasoj brzoj pruzi i on je potvrdio da je geometrija uradjena znatno iznad 200 i da se mogu ostvariti brzine u rasponu 250-300 kad bi se htelo.
Tako da ako on laze mene i ja lazem vas.
 
Jeste ima ta jedina krivina kod Karlovackih vinograda koja je sa radijusom 3500 metara jer tu voz usporava/ubrzava jer prelazi sa obicne na brzu deonicu.
I dalje ocekujem od tebe tabelu radijusa prema brzinama pa da imas oznov da kazes sta je tacno a sta netacno.

Pritom ako se uopste razumes u to trebao bi da znas da ti radijusi mogu biti drugaciji ako se racuna da li ima nivelete ili ne.
 
WLABmz je napisao(la):
Све написано у посту је нетачно.

Најмањи полупречник кривине на делу пруге Батајница - Карловачки виногради (деоница за 200 км/ч) је 3500 м.

t09_0060_i_s016.gif
Kliknite za proširenje...


Ajd molim te. Treba mi lupa. Na nemačkom je, ali je lako razumeti. Prvi red radijus i brzine za različite nagibe voza. 2500 metara za 250 km/h u stvarnosti i 3200 za najmanje 300. U Kini još više preteruju i 9000 metara je norma, a 7000 izuzetak za pruge koje su predviđene za 380 u budućnosti.
Maximale Geschwindigkeit Transport Fever.png
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh