@spatiotecte
Ова врста плана је предвиђена за 12 пари путничких возова на свакој од двоколосечних пруга (што може да буде и по 8-10 пари), са задржавањем возова по свега 2-3 минута. Уколико је прекид саобраћаја на једном или оба колосека на некој од једноколосечних пруга, возови се скраћују до Новог Београда, неки наставе једноколосечно (могуће 3-4 пара возова на сат), а неки преусмере на пругу на којој је све нормално. Дијагонална веза би само ометала саобраћај на прузи на којој је саобраћај нормалан. Раковица је нешто друго, зато што је везана и за путнички и за теретни саобраћај, зато што се ту врши и маневра, али би и тога морало бити мање ако се планира озбиљна мрежа путничког саобраћаја.
Док би се са западне стране још и могла размотрити нека додатна колосечна веза за недајбоже, са источне стране чак и са оваквом скретничком лиром, "ролер костер" од Новог Београда усмерен ка Тргу републике би имао врх у продужетку Милентија Поповића.
@Express
Железница је много захтевнија по питању стандарда планирања у односу на ЛРТ или метро. Поред благих успона, робуснијих мостова и тунела, благих кривина и широког пружног појаса има израженији утицај буком и вибрацијама. Све то заједно чини је непогодном за Зрењанински пут, али и Војвођанску као и брдовити и густо грађени источни правац.
Железница не може бити 601. Претерано погушћавање станица је оправдано само у центрима великих градова, а ван њих покрива пре свега макроцелине.
Да су Јовин и Јовинисти мало думали када је требало, предвидели би пругу преко средине ИМР па између 60-тим блоковима, или у Јурија Гагарина у полуукопу по средини брзог пута са Железничком станицом Савски блокови блага кривина па Аеродром као брза веза ка Срему, а да стара пруга преко Земуна (Хотела Југославија) остане са комбинацијом насипа и естакада... Али имамо ово што је остало и што је преизграђено. Имамо још мало простора где се може формирати нормалан пружни појас без превише мостова и тунела, а то сам приказао на слици. Посебно сам обележио места тунела.
- Стајалиште
Омладинских бригада покрива стари део Новог Београда боље него Ж.Ст. Нови Београд, па и Тошин бунар.
- Стајалиште
Бежанијска коса покрива макроцелину најнасељенијед дела Бежаније.
- Стајалиште
Кванташ је везано за приступе аутопутевима, и могућност формирања већег парк енд рајда.
- Станица
Сурчин Исток је место где долази до прелома токова путника, и изнуђено решење за покривање макролокације Сурчин. Станица је потребна због терминирања, зато што ту постоји могућност да се у вршним сатима воз попуни већ на првој станици, као у Батајници. Друго је пропуштање бржих возова са аеродрома и ка аеродрому.
- Подземна станица
Аеродром. Лупање дела терминала не би требало бити критична препрека, зато што би комбинована инвестиција довођења железнице + реконструкција дела терминала дала свему додатну вредност.
Osvetljenje se isprečilo na sred puta i ispred i iza. To je sve od nadstrešnica znači.
