Pise ti u pruzi - vec 1970ih su uvideli u zelznici da nema novca za projekt. Prvobitno su samo smanili dimenzije krova, kasnije je preuraden projekt (1995) od jednog od planera (Rogam) da bi pravili komercijalni zadrzaj (trzni centar), 2021 su i od toga odustali i danasnji objekt je podeljen na stanicni hol i nekoliko business gradevine na ploci koji nisu striktno povezane za ovu lokaciju.
Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
končar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.06.2022.
- Poruke
- 544
- Pohvaljen
- 1.356
Bože gospode..
Железничка станица Београд Центар модерна, квалитетна и по највишим стандардима – нема прокишњавања станичног објекта, вода на пероне и колосеке продире кроз дилатационе отворе на бетонској плочи
Поводом снимака и коментара на друштвеним мрежама да железничка станица Београд Центар у Прокопу прокишњава и да није завршена, Инфраструктура железнице Србије саопштава следећу информацију:
Вестибил железничке станице Београд Центар у Прокопу, површине шест хиљада квадратних метара, који је пуштен у рад 20. октобра 2023. године, у потпуности је завршен. Реч је о новом, модерном, лепом и функционалном објекту, по узору на најбоље железничке станице у иностранству. Објекат железничке станице Београд Центар не прокишњава, а радови су изведени квалитетно и по највишим стандардима.
Тенденциозно је и злонамерно тврдити да новоизграђена железничка станица Београд Центар у Прокопу „прокишњава“, јер то – није тачно.
Овај проблем ће бити дефинитивно и коначно решен када радови на простору железничке станице Београд Центар буду завршени и сви објекти у потпуности изграђени, средином 2025. године.
Вода у станици Београд Центар појављује се када су велике падавине и пролази кроз дилатационе отворе на бетонској плочи, на коти 105 у Прокопу. Реч је о бетонској плочи изнад станичних колосека и перона у Прокопу, на којој је изграђена нова станична зграда и на којој се сада граде комерцијални објекти и садржаји.
Бетонска плоча на коти 105 у Прокопу површине је око 50 хиљада квадратних метара и састављена је од 30 сегмената. То значи да на бетонској плочи постоји 29 дилатационих отвора, од којих је сваки дужине 125 метара и ширине 8 до 10 центиметара. Током извођења радова, хидроизолација на бетонској плочи на коти 105 је делимично скинута и угрожена. Та хидроизолација је и пре тога била у лошем стању, јер је последњи пут у Прокопу рађена још пре 24 године. Али, чак и да је та хидроизолација нова, због обима и врсте радова током изградње нове станичне зграде, а затим и сада када се граде објекти комерцијалног садржаја, као и због тешке механизације која се на коти 105 користи, вода приликом великих падавина опет би нашла свој пут кроз дилатационе отворе до станичних перона и колосека. Ти отвори се због радова који су и даље у току шире и скупљају, што је њихова основна функција, стварајући могућност да вода пролази кроз бетонску плочу.
Поред тога, свакако на пролазак воде кроз коту 105 до колосека и перона утиче и извођење различитих грађевинских радова у оквиру изградње нових комерцијалних објеката и садржаја у Прокопу, који обухватају неминовно и бушење постојеће бетонске плоче.
Изградња нових објеката на коти 105 у Прокопу није део пројекта изградње нове железничке станице Београд Центар.
Дакле, пролазак воде кроз бетонску плочу на коти 105 до станичних перона и колосека резултат је тренутне ситуације у железничкој станици Београд Центар.
Доказ ове тврдње је и чињеница да пре почетка извођења радова у Прокопу није било проблема са продором воде кроз бетонску плочу на коти 105 приликом великих падавина.
Инфраструктура железнице Србије у сарадњи са извођачима радова предузима активности да се на најмању могућу меру сведу негативне последице продора воде на пероне током падавина.
Ангажовани су стручњаци како би се додатно урадила и појачала хидроизолација на коти 105 у Прокопу, али проблем представљају временски услови неопходни да се овај посао реализује. Поред тога, од извођача радова у Прокопу траже се нова техничка решења, која ће омогућити да и у условима извођења великих и обимних грађевинских радова вода не продире на колосеке и пероне.
И најзад, у таквим ситуацијама Инфраструктура железнице Србије појачаће службе за одржавање овог железничког објекта, како би се последице максимално смањиле.
Међутим, према мишљењу стручњака грађевинске и архитектонске струке, шта год да се буде превентивно предузимало у Прокопу, проблем воде постојаће у мањој или већој мери докле год буду трајали радови у станици.
колико су неки људи били оперисани од реалности у СФРЈ. па за ово не би имале пара ни много богатије земље од нас
Navip
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 30.10.2018.
- Poruke
- 1.634
- Pohvaljen
- 4.837
Bilo je dovoljno para u SFRJ da se prokop završi sredinom osamdesetih i još za dve linije beogradskog metroa mnogo ranije, ali su pare trošene na sumanute projekte nesvrstanog diktatora.
mihajloboric87
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.02.2021.
- Poruke
- 2.864
- Pohvaljen
- 4.898
Ovaj čovek koji je ugostio Vučića ima bolji sat od Prokopa.
Poslednja izmena:
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.335
- Pohvaljen
- 48.703
Nije bilo osamdesetih para ni za šta. Stanicu su započeli u zlo doba, baš pred raspad ekonomije (uključujući i srpsku - pošto je to tada bila derfakto nezavisna ekonomija - koja je bila zagušena Metalurškim kombinatom Smederevo i investicije morala da usmeri pre svega u energetiku, što će nam se i sada desiti, dok planiramo metroe za poljane).
Da su počeli ranije, moglo je. Ali Beograd-Bar.
Poslednja izmena:
Za BB transverzalu postoji dobro dokumentovana grada - Postoj i baza podatake na Christian Albredchts Univerzitetu u Kilu -https://www.histsem.uni-kiel.de/de/das-institut-1/abteilungen/osteuropaeische-geschichte/team/Lehrbeauftragte-Promovierende-und-Ehemalige/danijel-kezic-m.-a/die-baugeschichte-eisenbahn-beograd-bar-eine-dokumentation-des-diskurses-in-jugoslawischen-medien-1952-1976
Mislim da je danas ugasen. Radili su i analizu troskova. Trosak koji je u naucnoj literaturi prihvacen je 449,6 mio dollara po kursum sredinom 1970ih. Tako da prema istrazivanjima Danijela Kezica - doktorirao je na tematici - nije pokrivena -https://www.histsem.uni-kiel.de/de/das-institut-1/abteilungen/osteuropaeische-geschichte/team/Lehrbeauftragte-Promovierende-und-Ehemalige/danijel-kezic-m.-a
Srbija je ulozila 80 % troskova, savezna drzava i CG ostali deo. Najveci uspesan poduhvat ZTP Beograda. 1985 je transportovala 4,8 mio putnika. Pun pogodak u to vreme. Pruga ima veci strateski znacaj u Mediteranskom akvatorijumu, jedini je strateski objekt Crne Gore, a oni je nisu ni gradili.
Mislim da je danas ugasen. Radili su i analizu troskova. Trosak koji je u naucnoj literaturi prihvacen je 449,6 mio dollara po kursum sredinom 1970ih. Tako da prema istrazivanjima Danijela Kezica - doktorirao je na tematici - nije pokrivena -https://www.histsem.uni-kiel.de/de/das-institut-1/abteilungen/osteuropaeische-geschichte/team/Lehrbeauftragte-Promovierende-und-Ehemalige/danijel-kezic-m.-a
Srbija je ulozila 80 % troskova, savezna drzava i CG ostali deo. Najveci uspesan poduhvat ZTP Beograda. 1985 je transportovala 4,8 mio putnika. Pun pogodak u to vreme. Pruga ima veci strateski znacaj u Mediteranskom akvatorijumu, jedini je strateski objekt Crne Gore, a oni je nisu ni gradili.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.335
- Pohvaljen
- 48.703
Drugi rad sam čitao, uz taj. Neko je revalorizovao te stotine miliona od pedesetih godina, ovaj čovek ih je samo sabrao.
Ne znam baš da li je za Srbiju to bio pun pogodak. Za Crnu Goru je bio dvokorak napred, al od tuđih para.
Ne znam baš da li je za Srbiju to bio pun pogodak. Za Crnu Goru je bio dvokorak napred, al od tuđih para.
Poslednja izmena:
Jelancha
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2022.
- Poruke
- 4.731
- Pohvaljen
- 21.809
Pruga Beograd-Bar je ništa više nego slika tadašnjeg društva i ideologije jedne države, tendeciozno i neracionalno trošenje novca sa dobrim dodacima megalomije, trasa pruge je mogla da bude drugačija, ali partija i Drug rekoše drugačije........zato je i propao taj sistem.
Ono što me više fascinira kod te pruge jesu neke neispričane priče.
Da li ste znali da se u tunelu "Trebešica" nalazi klanac nepoznate dubine, moguće čak i jednim od najdubljih u Evropi?
Naime tokom izgradnje tunel je bio prokopan preko klanca, a nisu ni znali, dok jednog dana taj isti klanac nije progutao mašinu i nesrećnog radnika za kojima se izgubio trag, do dan danas nisu ih našli. Postoje merdevine nekoliko metara u dubini klanca i to je to, niko ništa ne zna osim da duva jak vetar iz istog.
Da bi se došlo, prolazi se kroz tunelski otvor od 1,5 metara dužine i širine od oko pola metra, onda se unutar nailazi na jezero čija se voda sleva u taj klanac, inače vodu iz jezerca uzimaju pružni radnici kažu da je dobra.
Voleo bih da posetim to mesto kao i neka ostala nepoznata javnosti, nađu se i pare i vreme, al mi je horor da gledam u nešto odakle nema povratka, mada i jeza nekad čovekovom telu godi.
Postoji zanimljiva monografija Beograd-Bar od "Duge", video sam je na "slobodnoj polici" na FPN-u, zanimljivo štivo koga interesuje nešto više o toj pruzi i tim krajevima gde prolazi.
Ono što me više fascinira kod te pruge jesu neke neispričane priče.
Da li ste znali da se u tunelu "Trebešica" nalazi klanac nepoznate dubine, moguće čak i jednim od najdubljih u Evropi?
Naime tokom izgradnje tunel je bio prokopan preko klanca, a nisu ni znali, dok jednog dana taj isti klanac nije progutao mašinu i nesrećnog radnika za kojima se izgubio trag, do dan danas nisu ih našli. Postoje merdevine nekoliko metara u dubini klanca i to je to, niko ništa ne zna osim da duva jak vetar iz istog.
Da bi se došlo, prolazi se kroz tunelski otvor od 1,5 metara dužine i širine od oko pola metra, onda se unutar nailazi na jezero čija se voda sleva u taj klanac, inače vodu iz jezerca uzimaju pružni radnici kažu da je dobra.
Voleo bih da posetim to mesto kao i neka ostala nepoznata javnosti, nađu se i pare i vreme, al mi je horor da gledam u nešto odakle nema povratka, mada i jeza nekad čovekovom telu godi.
Postoji zanimljiva monografija Beograd-Bar od "Duge", video sam je na "slobodnoj polici" na FPN-u, zanimljivo štivo koga interesuje nešto više o toj pruzi i tim krajevima gde prolazi.
Pruga Beograd Bar je porjekt Kraljevine Srbije i radan je uz podrsku carske Rusije 1912. Realno, nije slika SFRJ i njenog drustva, nego srpski san izlaska na sredozemlje. Ona je najveci poduhvat sto je Srbija ikada uspela zavrsiti, izvestilac Reutersa je 1976 otvaranje pruge opisivao po znacaju sa spajanjem transkontinentalne pruge u Americi. Tehnolosko je radena na ozbilan nacin, to jos i elektrificirana. Nema nista da se oduzme pruzi Beograd Bar, politicke prilike i socijalni odnosi obuhvacenih naroda Srbiji nisu isli u prilog. Ima tu i spoljasnog faktora sto je kontinuirano podrzavao najradikalniju opciju u CG. No kako se govori proslost je istorija, sadasnjost je prolazna i buducnost nam dolazi, hteli ili ne. Nemoze se sve predvideti, a ZTP Beograd kriviti sto nisu predvideli politicke prilike 2023 je npohvalno.
Nova pruga standardnog koloseka ili povezivanje sa postojećom prugom uskog koloseka u Brodu na Drini/Ustiprači?
ја сам случајно у школској библиотеци у Крвавцима нашао на једну монографију о тој прузи, не знам да ли је Дуга била издавач. било је јако занимљиво листати је, с обзиром да нисам имао времена да је прочитам
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.335
- Pohvaljen
- 48.703
Нова пруга стандардног колосека.
Jelancha
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2022.
- Poruke
- 4.731
- Pohvaljen
- 21.809
Imaš odlično pamćenje.
Na svu sreću reportaža i dalje postoji na hrvatskom "Želeljeznice.net" samo je potrebno ulogovati se.
Što se tiče Kraljevine i pruge Beograd-Bar, planovi i jesu bili drugačiji, jer je bila planirana tkzv. "Transbalkanska železnica" ili ti još bolje "Jadranska Železnica", bio je to zajednički projekat Rusije i Srbije. Da je završena povezivala bi Crno More i Jadransko, čak je i trasa bila obezbeđena.
Naši su sagradili Niš-Prahovo (hehe) i nakon toga slabo se šta razvijalo, trebamo imati razumevanja da je država nakon Prvog Svetskog rata bila razorena pa se gradnja odlagala.
This page can't be found.
Железничка станица Београд Центар модерна, квалитетна и по највишим стандардима – нема прокишњавања станичног објекта, вода на пероне и колосеке продире кроз дилатационе отворе на бетонској плочи
Поводом снимака и коментара на друштвеним мрежама да железничка станица Београд Центар у Прокопу прокишњава и да није завршена, Инфраструктура железнице Србије саопштава следећу информацију:
Вестибил железничке станице Београд Центар у Прокопу, површине шест хиљада квадратних метара, који је пуштен у рад 20. октобра 2023. године, у потпуности је завршен. Реч је о новом, модерном, лепом и функционалном објекту, по узору на најбоље железничке станице у иностранству. Објекат железничке станице Београд Центар не прокишњава, а радови су изведени квалитетно и по највишим стандардима.
Тенденциозно је и злонамерно тврдити да новоизграђена железничка станица Београд Центар у Прокопу „прокишњава“, јер то – није тачно.
Овај проблем ће бити дефинитивно и коначно решен када радови на простору железничке станице Београд Центар буду завршени и сви објекти у потпуности изграђени, средином 2025. године.
Вода у станици Београд Центар појављује се када су велике падавине и пролази кроз дилатационе отворе на бетонској плочи, на коти 105 у Прокопу. Реч је о бетонској плочи изнад станичних колосека и перона у Прокопу, на којој је изграђена нова станична зграда и на којој се сада граде комерцијални објекти и садржаји.
Бетонска плоча на коти 105 у Прокопу површине је око 50 хиљада квадратних метара и састављена је од 30 сегмената. То значи да на бетонској плочи постоји 29 дилатационих отвора, од којих је сваки дужине 125 метара и ширине 8 до 10 центиметара. Током извођења радова, хидроизолација на бетонској плочи на коти 105 је делимично скинута и угрожена. Та хидроизолација је и пре тога била у лошем стању, јер је последњи пут у Прокопу рађена још пре 24 године. Али, чак и да је та хидроизолација нова, због обима и врсте радова током изградње нове станичне зграде, а затим и сада када се граде објекти комерцијалног садржаја, као и због тешке механизације која се на коти 105 користи, вода приликом великих падавина опет би нашла свој пут кроз дилатационе отворе до станичних перона и колосека. Ти отвори се због радова који су и даље у току шире и скупљају, што је њихова основна функција, стварајући могућност да вода пролази кроз бетонску плочу.
Поред тога, свакако на пролазак воде кроз коту 105 до колосека и перона утиче и извођење различитих грађевинских радова у оквиру изградње нових комерцијалних објеката и садржаја у Прокопу, који обухватају неминовно и бушење постојеће бетонске плоче.
Изградња нових објеката на коти 105 у Прокопу није део пројекта изградње нове железничке станице Београд Центар.
Дакле, пролазак воде кроз бетонску плочу на коти 105 до станичних перона и колосека резултат је тренутне ситуације у железничкој станици Београд Центар.
Доказ ове тврдње је и чињеница да пре почетка извођења радова у Прокопу није било проблема са продором воде кроз бетонску плочу на коти 105 приликом великих падавина.
Инфраструктура железнице Србије у сарадњи са извођачима радова предузима активности да се на најмању могућу меру сведу негативне последице продора воде на пероне током падавина.
Ангажовани су стручњаци како би се додатно урадила и појачала хидроизолација на коти 105 у Прокопу, али проблем представљају временски услови неопходни да се овај посао реализује. Поред тога, од извођача радова у Прокопу траже се нова техничка решења, која ће омогућити да и у условима извођења великих и обимних грађевинских радова вода не продире на колосеке и пероне.
И најзад, у таквим ситуацијама Инфраструктура железнице Србије појачаће службе за одржавање овог железничког објекта, како би се последице максимално смањиле.
Међутим, према мишљењу стручњака грађевинске и архитектонске струке, шта год да се буде превентивно предузимало у Прокопу, проблем воде постојаће у мањој или већој мери докле год буду трајали радови у станици.
