Šta je novo?

Šta jedemo?

Steva

Advanced
Učlanjen(a)
08.12.2006.
Poruke
4.410
Pohvaljen
8.101
Evo malo neobične teme :)

Kao student upravljanje dostupnim resursima je vrlo teško, pogotovu još ako čovek živi sam pa mora sam i da sprema klopu :D Jedno je sigurno, sa što manje resursa mora da se napravi što više moguće. Odnosno za malu kintu da napraviš dobru i relativno zdravu klopu.

Tako da ću da podelim sa vama recepte koji zahtevaju minimalne zahvate a donose veliki rezultat :D

potrebne stvari:

- nešto suhomesnato, može bilošta, preporuka pileća šunka
- par kiselih krastavćića
- jedan veliki ili 2 manja paradajza
- 3-4 maslina
- kačkavalj
- zelena salata
- majonez
- kečap

Korak prvi - mučenje tosta

Sve lepo poredjati na stolu, spremiti nož, tost gurnuti u toster i uključiti ga, lets burn it!

DSC_0006.jpg


Korak drugi - tomato killer
Svo povrće što stoji na stolu iseckati u manje komadiće i pospremiti u jedan tanjir ili posudu i tamo doobro promešati

DSC_0007.jpg


DSC_0008.jpg


Korak treći - Return of the Toast

Stiže hot tost, brzo spremiti kečap i majonez. Puknuti majonez na tost i par kapi kečapa gore, sve to lepo namazati na tost dok je još topao

DSC_0009.jpg


DSC_0010.jpg


Korak četvrti - Zdravo vs Nezdravo

Na jedan tost nalepiti nezdrave namirnice a na drugi zdrave :D

DSC_0011.jpg


DSC_0012.jpg


Korak peti - Enjoy ;)

DSC_0013.jpg




eto to je moja uboičajena večernja "bomba", posle sam ultimativno sit. Nadam se da ako i vi imate nešto da podelite, živelo studentsko doba :D
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Stevo, zar ti mama nikad nije rekla da ne jedes pored kompjutera? :lol:
 
Moj recept (bez slika)

Potrenbno - konzerva tune, hleb, pavlaka, majonez i sitnice po izboru

Konzervu tune (preporucujem onu u komadu, mlevena je sranje, i natopljena uljem) procediti, tako da ono fuj ulje nestane i sipati u jedan duboki tanjir, izmuljati viljuskom. U to dodati pavlaku i majonez (vise pavlake, manje majoneza, tako ja volim, ali moze i obrnuto) i malo senfa ako imate (dve kasicice). To sve dobro izmesati dok se ne sjedini....Ako imas kisele krastavcice iseckati na sitne kockice i dodati u smesu. Onda iseces limun na pola i iscedis sok u tunu, pa malo posolis, pobiberis, dodas origano, persun, a mozes i cep belog vina.... I toplo preporucujem Kotany zacin "italijanska mesavina" (ima sve i svasta u njemu - njam, njam)..... Zagrejes hleb u tosteru, ali da ostane mekan. Uzmes ovu salatu od tune, namazes hleb njom, stavis list zelene salate ako joj je sezona, i preklopis drugm parcetom hleba. Iseces sendvice po dijagonali da ispadnu oni fensi trouglici i navalis i najedes se k'o prase. Uzivajte!!!
 
Burger King .
Zalosno je i jadno da se nas narod raduje Burger Kingu i jos ga naziva "Cuvenim"
Jeste li li to nekada jeli ?
Zivim u Americi vec 8 godina i samo sam jednom probao to smece .
Teska plastika .
Ljudi koji to jedu naguraju 150 kila.
Zar ima nesto bolje od nase domace srpske kuhinje i srpskog rostilja ?
Upravo su ti Mc Donalds i Burger King unistili americku omladinu pa sve mlade sportiste moraju da uvoze sa ZDRAVOG ISTOKA poput Sarapove , Navratilove i stotine drugih jer su njihovi mladi povijenih ledja i masnih stomaka postali tako reci nepokretni.
Koliko znam od hrane na zapadu ne valja ama bas nista i pojma nemam sto toliko patite za tom njihovom smrdljivom kuhinjom kad je nasa srpska najbolja od svih i najzdravija.
 
Radasin, ima ovde još ljudi koji žive ili su živeli u USA i ja lično volim da jedem u Burger Kingu baš zato što me podseća na taj period mog života.

A da je srpska kuhinja najzdravija nema smisla raspravljati - naročito su zdravi burek, sarme, pihtije i ostale masti.
 
Ono sto je catch kod fast fooda i sto sam skontao u poslednje vreme je u sledecem - sto za male pare mozes da sednes i da jedes.... Naravno, u globalu Mc je za vecinu ljudi skup, (npr ako uzimas obrok to je oko 300din, a pljeskavica na ulici je oko 100)... e upravo je sada u tome razlika, sto npr ako hoces sa devojkom nesto da klopas, a najcesce nemas kinte za neki restoran (gde dodje has i pice oko 10E po osobi), onda imas dva izbora - ili da ides na kiosk, pa da jedete na ulici (sto je izvodljivo sest meseci u godini, ostalih sest bas i nije), ili da odes u Mc, KFC, Burger king i sl, uzmes klopu, pice, desert (kakvi god da su), sednis na toplo, imas wc, svira muzikica itd... mislim da je to presudni faktor.... No, inace poredjenje tzv "srBske pljeke" s americkim fast foodom u smislu "zdravoce" je besmisleno, jerbo su te kiosk pljeskavice uglavnom spornog kvaliteta (znam lika iz Uno grila koji zna ceo proces spravljenja mesa za pljeskavice)... Jedino se moze raspravljati o ukusu, a meni ukus ni domaceg ni americkog fast fooda mahom ne smeta....
 
Kralj":wzf0qjfi je napisao(la):
Pa pravo da vam kazem...nije bas neka super vest sto nam dolazi " Starbucks" . To nije kafa vec tesko s.... . To sto je Costa Coffee tu je vec dovoljno dobro a najvise volim ove lepe male i tradicionalne kafice ili barove gde mozes ko covek da popijes kaficu i uzivas u tome . OK !!! Za sve ostale u stresu i zurbi je idealan " Starbucks " . Udi ; naruci i sibaj na posao :). Jbs takav zivot.
:kk:
Fuck Costa Coffee, fuck Starbucks.. Jedino imaju dobre keramičke i ostale šolje... :)

A što se tiče Mc, Burger King.
a) Duff je zakon
b) Wendy's rulz... :lol:
wendys_logo.png
 
Oduvek sam se pitao otkud to da Steva otvori ovu temu ali nisam ni slutio da ce prica o Usce komplexu biti pretvorena u pricu o fast food-u :D

Postovi prebaceni sa teme o Usce kompleksu

Gurmani uzivajte :D :p
 
Ajde da se ne lazemo ljudi, mi ovde mozemo slobodno da hvalimo Burger king i mek jer se ljudi nikad nece u Srbiji navici kao bilo gde drugde na to, jer postoje nase pljeke koje su sto put bolje, a i kuhinja sa keljom, pasuljem, graskom, corbama... je bogata...

Od svih ovih varijanata Burger King je najbolji i jako mi je drago sto dolaze... i sto ce biti blizu centra! :)
 
U globalu srpska kuhinja je so overrated (kao i sve u Srbiji, i ta vecita nesposobnost da spoznamo svoje mesto u sistemu nas j*** zestoko).... Mislim kao srpski "brend" peceno prase... yeah right, kao da nigde drugde ne znaju da jadnoj gici prerezu grkljan nataknu je na razanj i kasnije je svuku od kostiju.... da se razumemo, ja volim nasu hranu, i doista slasno uzivam u sarmi, gibanici, proji, cevapcicima, ali da je sad nenadje*******iva i najbolja na svetu ne bih mogao da potpisem... Narocito sto ne mogu sebi da dozvolim taj luksuz da se ogranicavam na lokalne okvire u bilo kom pogledu, pa cak i kad je hrana u pitanju, i hvala dragom Bogu, imadeh srece da probam i stvari na koje bi se u Srbiji mnogi blago receno zgrozili, a koje su samo takav melem za usnu duplju....

Takodje je predrasuda da amerikaci jedu samo Fast food, njihova tradicionalna kuhinja je vrlo bogata, narocito juznjacka... Izvanredno spremaju rebarca, piletinu, krmenadle (mmm pork chops), konzumiraju dosta povrca u svakodnevnoj ishrani, a vole i cesto na trpezi da imaju pirinac, kukuruz secerac itd...

Mislim da stvari cesto pojednostavljujemo i gledamo crno/belo.... Npr, guverner Svarceneger je u Kaliforniji zabranio ff u krugu i blizini Srednjih skola, kao i gazirana pica u samim skolama (zamislite kod nas kada bi neko stavio katanac na gazda Perin kiosk sa cevapima koji se po defaultu uvek nalazi prekoputa skole)...

I malko nervira to vecito postavljanje ili/ili dileme - tipa ako volis Mc, ne volis pljeskavicu... to je glupost, zasto jednostavno ne voleti i jedno i drugo... Nekada mi zaista vise prija Mc, a nekada pljeskavica, narocito Duff, za koji mislim da je sjajan lanac fast fooda... i upravo to i Duff je fast food, nemojte ocekivati da od njega necete dobiti salce, holesterol, visok krvni pritisak itd.

a sto se kafe tice - konzumiranje kofeina u Beogradu se do pre par godina svodilko na esspresso, cappuccino i pongde tursku kafu.... ako nista drugo lanci kafeterija su doneli raznovrsne ukuse, vece doze i konkurentnost, pa neka dodje i taj Starbucks, k'o voli nek izvoli... ja volim Greenet, ali to ne znaci da izbegavam druge i sirokom luku....
 
Ali ono što je meni najzanimljivije je da je Mc u Srbiji MNOOGOO BOLJI nego u Americi, a mislim da je sa Hrvatskom u sličnom rangu..
 
Beograđani sve više kupuju gotovu hranu, a sve je manje sami spremaju
„Domaća kuhinja“ za poneti sve popularnija
Autor: M. Nastasić | Foto:d. grubin | 19.09.2008. - 10:39


Zbog „evropskog“ radnog vremena i puno obaveza većina građana kupuje gotovu hranu, umesto da je sprema kod kuće. Najčešći kupci su mladi zaposleni ljudi i penzioneri kojima se ne isplati ili nemaju vremena da kuvaju samo za sebe. Mesta na kojima se može naći hrana za poneti je sve više, a usluga je prilagođena različitim ukusima i dostupna „svačijem džepu“.

Trend hrane za poneti u poslednje vreme je aktuelan i u Beogradu. Spremljene obroke građani posle posla ili fakulteta kupuju u restoranima, tržnim centrima, supermarketima i kioscima, ali i u posebnim prodavnicama. U objektima „Tetkine kujne“ u ponudi je kuvana domaća hrana, a kupaca uvek ima.

- Najviše nam dolaze mladi zaposleni ljudi koji rade od 9 do 17 sati pa nemaju vremena da kuvaju i penzioneri kojima se ne isplati da kuvaju za svoje male potrebe. Međutim, često se događa i to da kupci uzimaju porcije za čitavu porodicu - kaže Miroslav Stevanović, vlasnik „Tetkine kujne“.
Većina tradicionalnih beogradskih restorana takođe nudi mogućnost da se gotova jela ponesu kući. U restoranu „Palilula“ kažu da je ovo više nego česta pojava.
- Sva hrana na jelovniku može se naručiti i odneti van restorana. Ovo je naročito korisno zaposlenima, koji rade u blizini i imaju pauzu za ručak. Samo dođu i nose - kaže Nevena Kocić, zaposlena u restoranu „Palilula“.
Prema rečima kupaca, obroke kupuju najviše tamo gde im je najbliže i gde ima najveći izbor. Cene su svuda pristupačne.
- Najčešće naručujem hranu iz kancelarije za ručak. Pošto sa posla dolazim kući posle sedam sati uveče „mrtva umorna“, često i večeru ponesem kući. A vikendom idem u „šoping“, pa ručam u nekom tržnom centru, tako da se skoro cele nedelje hranim van kuće - kaže Milica Vidović, službenica u aviokompaniji.
U poznatoj etno kuhinji „Čobanov odmor“ sprema se tradicionalna srpska hrana i po ceni od 130 dinara posetioci mogu dobiti čobansku komplet lepinju, po ceni od 120 dinara teleću čorbu, za 420 dinara čobanski obrok sa rolovanom prasetinom, a čobanske pihtije za 165 dinara.
Za ljubitelje ribljih specijaliteta u fiš baru „Skvadra“, svaki dan na jelovniku je sveža morska i rečna riba, salate, namazi i morski plodovi, koji se mogu pojesti u baru ili poneti kući. Za 120 dinara ovde se može dobiti 100 grama pohovanih lignji, za 110 dinara 100 grama mesa krabe ili škampa, a za 85 dinara 100 grama škarpine ili skuše.
Da bi privukli što više potrošača, u poslednje vreme i tržni centri i supermarketi imaju ponudu kuvane hrane. U „Super Maksiju“, „Idei ekstra“ i „Super Veru“ mogu se naći sve vrste hrane od salata i čorbi do raznih vrsta kuvanih jela i variva. Poslednji sprat tržnog centra „Delta siti“ sadrži čak nekoliko malih restorana brze hrane: neizbežni restoran brze hrane „Mek Donalds“, „Fudi“ nudi domaću i zdravu hranu, „Daf“ nudi roštilj i brzu hranu, „Iki suši bar“ specijalitete japanske kuhinje, „KFC“ pileće specijalitete, „Okapi“ specijalitete italijanske kuhinje, a „Pomfrilend“ pomfrit i proizvodi od krompira.

Isti trošak
Za porciju musake za 4 osobe koja se priprema kod kuće (400gr mlevenog mesa, 1kg krompira, 2 glavice luka, 2 jajeta, 1 šolja mleka, začin C, ulje) potrebno je izdvojiti oko 350 dinara, dok bi ova količina gotove musake u prodavnicama stajala oko 400 dinara.

Cenovnik „Tetkine kujne“
100 grama musake - 28 dinara
100 grama sarme - 68 dinara
100 grama šnicle - 88 dinara
100 grama pilećeg bataka - 78 dinara
100 grama punjenog ćevapa - 73 dinara
100 grama čorbe - 28 dinara
100 grama salate - od 58 do 90 dinara

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=57524
 
.

Trudim se da koliko toliko gledam sta kupujem, ali kad vidim neki ovakav tekst, onda ne znam da li to uopste vredi.
Evo jedne teme gde mozete staviti neka upozorenja, stetnost nekih namirnica, sta preporucujete, sta ne preporucujete...



Sta mislite da ce drzava da uradi sa ovim kukuruzom?
Definitivno ne moze da ga izveze.

Stručnjaci: Kukuruz u Srbiji je zatrovan
Beta | 30. 11. 2012. - 12:44h izmena vesti 17:37h

Najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji je kontaminiran i u sebi sadrži otrovne materije, izjavio je danas generalni direktor preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" Marinko Ukropina.

kukuruz.jpg


Ukropina je za današnji "Mađar So" rekao da je u njihovim laboratorijama utvrđeno prisustvo aflatoksinima u kukuruzu, najkancerogenijeg poznatog jedinjenja koje se može naći u hrani za ljude i životinje.
Prema njegovim rečima, kontaminaciju kukuruza izazvala je suša i da se na osnovu ispitanih uzoraka može zaključiti da je svega 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.
- Do sada sprovedena ispitivanja ukazuju na koncentracije aflatoksina koje su iznad dozvoljenih i pozivaju na hitnu reakciju nadležnih državnih službi i svih subjekata u lancu proizvodnje, skladištenja, prodaje i prerade kukuruza - rekao je Ukropina.
Prema njegovim rečima, na osnovu ispitanih 375 uzoraka u laboratoriji preduzeća "SGS Srbija", može se zaključiti da je svega 32 odsto kukuruza bezbedno za ljudsku upotrebu, a rezultati ispitivanja proveravani su i u drugim laboratorijama u njihovoj mreži.
- Podatak ima statističku težinu i reprezent je stanja celokupnog roda kukuruza po pitanju kontaminacije aflatoksinima i ukazuje da jednim odgovornim upravljanjem možemo da zaštitimo najosetljivije kategorije. Svakako, prioritetan je monitoring svih uskladištenih količina - naveo je Ukropina.
On dodaje da svi pokazatelji ukazuju da je do razvoja gljivica došlo na poljima i
da je izostala pravovrema reakcija, koja je donekle mogla ublažiti problem.
Iako je problem identifikovan u postžetvenom periodu, nije kasno da se preko ozbiljnog akcionog plana zaštiti zdravlje svih konzumenta kukuruza i proizvoda od kukuruza - rekao je Ukropina.
Direktor "SGS Srbija" dodao je da je ove godine problem sa aflatoksinima poprimio pandemijske razmere i da je u manjoj ili većoj meri prisutan u svim zemljama koje se bave uzgajanjem kukuruza, poput Mađarske, Rumunije i Bugarske, ali je stepen kontaminacije mnogo povoljniji, zbog činjenice da su primenile adekvatne mere i u predžetvenom i u postžetvenom periodu.

Šta su aflatoksini?

Aflatoksini su toksični produkti plesni Aspergillus flavus, koji mogu biti prisutni u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu, krumpiru, voću, orašastom voću i hrani životinjskog porekla, posebno mleku, ako su životinje hranjene kontaminiranom stočnom hranom.
Ta plesan može zahvatiti sve procese od uzgoja i žetve, preko skladištenja do prerade, njena pojava uslovljena je klimom geografskim položajem, agrotehničkim merama i načinom prerade sirovina.
Stručnjaci navode da aflatoksini oštećuju jetru i druge organe i izazviaju rak jetre.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) smatra da kad su u pitanju aflatoksini nije moguće postizanje apsolutne sigurnosti hrane, odnosno da maksimalno dopuštena količina bude jednaka nuli. Povremena konzumacija malih količina aflatoksina je neizbežna, ali u tom slučaju FDA smatra da je rizik za pojavu bolesti vrlo nizak.

Direktor "Žita Srbije": Nema razloza za paniku

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković izjavio je danas da nema razloga za paniku zbog zaraženosti ovogodišnjeg roda kukuruza kancerogenim aflatoksinima, jer se kroz pojačanu kontrolu i inspekciju može sačuvati zdravstvena ispravnost hrane za ljude i životinja.
On je rekao da će negativne posledice kontaminacije kukuruza aflatoksina na najvećem procentu ovogodišnjeg roda osetiti proizvođači, jer će zbog toga izvoz biti drastično smanjen. Popust oko utvrđivanja aflatoksina je napravljen još tokom vegetacije kukuruza, jer poljoprivredne stručne službe i instituti koje prate primenu hibrida koje su proizveli, nisu na vreme upozorile proizvođače.
- Tada je već moglo da se odluči da se zaraženi i zdravi kukuruz razdvoje nakon berbe, što nije učinjeno, pa je sav kukuruz skladišten zajedno - naveo je on.
Saković je kazao da su odgovorni u državi upoznati s problemom već mesec dana i da treba očekivati da su pojačane kontrole na svim nivoima za sve proizvode od kukuruza, navodeći da postoje načini prerade i detoksikacije da se taj otrov ne nađe u stočnoj i hrani za ljude, odnosno u mleku i mesu.
Prema njegovim rečima, stočnoj hrani i koncentratima mogu da se dodaju određeni minerali koji omogućavaju da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga u meso.
Govoreći o izvozu kukuruza, on je naveo da bi se moglo desiti da on ove godine dostigne 30 odsto prošlogodišnjeg, na šta će pored umanjenja roda zbog suše, uticati i aflatoksini u kukuruzu.
On je objasnio i da kod aflatoksina postoji određeni nivo tolerancije na prisustvo u poljoprivrednim proizvodima, a procenat se razlikuje od zemlje do zemlje i od namene tih proizvoda, zbog čega neke količine domaćeg kukuruza mogu da se izvezu, a druge ne.
 
Није спорно да је кукуруз пропао, па чак и да је отрован, али је невероватно да се неки наизглед банални догађаји тако надовежу један на други:

1. Прво се догоди невероватно дуга суша која је иначе потпуно неприродна јер је немогуће да не падне кап кише у толиком временском интервалу на овим климатским подручјима.

2. Потом се као "спасиоц" појави баш Монсато да понуди семена биљака отпорних баш на сушу.

3. Затим се утврди да је услед суше кукуруз канцерогенији од азбеста.

........... А све време као позадинска прича се мало мало па појави ХАРРП .....
 
šta se Valja iza brega. kome odgovaraju ovakvi tekstovi koji imaju loše posledice po srpskog seljaka.


uvoznički lobi?!

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Samo zato što su se kod nas specijalizovali da zaradjuju na tudjoj nesreci
ne znači da nesreca i ne postoji
 
Mora li za sve da se otvara tema neka se otvori jedna opsta o poljoprivredi.Pa mora monsanto da se probije preko naseg ulaska u EU i GMO ide sa tim
 
Pa necemo ovde samo o poljoprivredi, cekaj da se malo zagrejem, ovo je pocetak :)
 
Pomislio sam i ja da je neka namestaljka, ali izgleda da svi sada priznaju da su znali da je kukuruz zatrovan.
A koliko vidim, mi cemo ga pojesti po svoj prilici.


Želja za profitom skrivala otrov u kukuruzu
N. S. - M. N. S. | 04. decembar 2012. 20:55 | NOVOSTI

Da je srpski kukuruz zaražen otorvnim aflatoksinima bilo poznato u Evropi još početkom oktobra. Sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda ne postoji


EVROPA je još početkom oktobra znala da je ovogodišnji rod kukuruza iz Srbije zaražen otrovnim aflatoksinima. Italija je tada sa svojih granica vratila kontingent srpskog zrna, a istog momenta obavešteni su potrošači sa svih tržišta Evropske unije. U Srbiju je vest da je domaći kukuruz kontaminiran „stigla“ posle gotovo dva meseca.

Upozorenje da je kukuruz iz Srbije nebezbedan za upotrebu, po čitavom Starom kontinentu „raširio“ je RAPEKS - sistem obaveštavanja i uzbunjivanja. Ovaj sistem velikom brzinom šalje potrošačima podatke o svim proizvodima čija upotreba je opasna po zdravlje ljudi i životinja. Kod nas kupci mogu da se informišu putem sajta NEPRO.

- I Srbija preuzima podatke iz evropskog sistema za alarmiranje - kaže za „Novosti“ Vera Vida, predsednik Centra za potrošače Srbije. - Po zakonu, svaki nezbezbedan proizvod mora da se povuče sa tržišta, ali to pravilo važi za članice Evropske unije. Verujem da je informacija da je kukuruz zatrovan, određenim krugovima bila poznata i u Srbiji, ali da se zataškavala. To je neko znao, ali mu nije odgovaralo da se raširi takva vest. Ko bi to mogao da bude? Najverovatnije svi koji su tu zarađivali.

SIGURNIJE I POLJOPRIVREDNICI smatraju da bi za njih bilo dobro da postoji laboratorija koja bi analizirala bezbednost poljoprivrednih proizvoda. - Kada nađem kupca za moje jabuke, moram da platim analize u nekoj od akreditovanih laboratorija - kaže Stojan Marjanović, voćar iz Starog Slankamena.
- Kada bismo imali državnu laboratoriju, verovatno bi cene bile povoljnije, ili bi bar bile subvencionisane. S druge strane, verovatno bi i povećana kontrola sprečila dolazak svega i svačega na pijace, pošto smo tu, zasad, bukvalno, bez prave kontrole...

Da li je i problem sa zatrovanim kukuruzom još jedan pokazatelj koliko je srpski potrošač obavešten o sigurnosti proizvoda na sopstvenom tržištu. Zabrinjava i činjenica da pojedini proizvodi, koje je Evropa proglasila nebezbednim, u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu.

Još veći problem je i to što sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ne postoji.

Prema rečima dr Jovanke Lević, direktora novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, naša zemlja nema državnu referentnu laboratoriju, koja bi bila zadužena za analize, a ni državni organ, koji bi sistematski kontrolisao ispravnost i stanje poljoprivrednih proizvoda, odnosno, davao zadatke za analiziranje nekoj od četrdesetak akreditovanih laboratorija.

- Svi rezultati do kojih akreditovane laboratorije dođu, su tačni, jer su laboratorije podložne državnoj i međunarodnoj kontroli - ističe Jovanka Lević.

- Nacionalnu laboratoriju, kojoj će Ministarstvo davati zadatke, šta i kada da analizira, i koja će biti na državnom budžetu, međutim, nemamo, jer zahteva mnogo sredstava. Ministarstvo, već prema potrebi, angažuje neke laboratorije, i od njih dobija adekvatne usluge. Kada bismo mi imali takvu laboratoriju, daleko lakše bi se sprovodio sistematski monitoring i mogle bi da se i preventivno preduzimaju akcije, kako bi se sprečili slučajevi, kao što je ovaj sa kukuruzom.
 
U Srbiji prema novom zakonu o zastiti potrosaca vise nema nikakve kontrole a prava potrosaca se sada mnogo teze ostvaruju nego sto je to bilo po starom zakonu.
Bitno je da je marketing odradio posao i svi misle da je danas bolje nego ranije.


Deklaracije: Sitna slova kriju opasnost
D. M. - M. N. S. | 05. decembar 2012. 20:58 | NOVOSTI

Izbledela i sitna slova na deklaracijama brojnih proizvoda muče i građane sa savršenim vidom. Veliki rizik od korišćenja hemijskih preparata, jer se sastav ne može pročitati

prodavnica.jpg


UZ pojedine proizvode na tržištu Srbije potrošačima je neophodna - lupa. Izbledela i sitna slova na deklaracijama, posebno na uvoznoj kozmetici, muče i građane sa savršenim vidom, pa su sastav i eventualni rizici po zdravlje i dalje tajna. S obzirom na sve manje kontrola i činjenicu da za ispravnost i kvalitet odgovara samo proizvođač, strah kupaca je sasvim opravdan.

Poznato je da do našeg tržišta dolaze proizvodi sa svih strana sveta. Srpski potrošač često proverava mnoge podatke o hrani koju kupuje, prvenstveno o roku upotrebe. Kod hemijskih preparata koje se koriste za ličnu i higijenu kuće,međutim, rok upotrebe često je prelepljen raznim etiketama, a sastav i moguće posledice po zdravlje najčešće se ne mogu pročitati.

- Bilo je slučajeva opadanja kose, rana i plikova od šampona - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. - Toga će, nesumnjivo, biti sve više, posle izmena propisa o inspekcijskom nadzoru i kvalitetu robe pri uvozu i prometu. Broj kontrola i uzetih uzoraka je drastično manji, a s druge strane, odgovornost za ispravnost i kvalitet proizvoda snosi samo proizvođač. Oni sada znaju da je ispitivanja mnogo manje, a zna i kada i gde će biti proveravan njegov proizvod.

PEGLE NEPOTPUNA deklaracija, uputstvo za upotrebu mikrotalasne rerne na mađarskom ili pegle na grčkom, igračke na kineskom, čak i kada se kupe na akciji veoma povoljno, kasnije znaju da naprave i te kakve probleme njihovim korisnicima. Kupac treba da reklamira robu, odnosno da naknadno traži, a ako ne uspe da dobije svu neophodnu prateću dokumentaciju, da se obrati Tržišnoj inspekciji u svom mestu.

Prema rečima Bogosavljevića, potrošači su pokušali da u zakonska akta uvrste i pravilo da slova na deklaraciji proizvoda budu bar iste veličine kao i ispisano ime proizvoda.

- Insistirali smo i da se na deklaracijama isključe strani jezici - kaže Bogosavljević. - Naša namera je bila da podaci o proizvodu budu jasni i vidljivi svima, posebno one informacije koje se tiču sastava i raznih aditiva. Takva upozorenja su veoma važna za kupca. Ipak, od toga ništa nije bilo.

U inspekciji, međutim, tvrde da se broj nepravilno deklarisane robe iz godine u godinu smanjuje, jer većina uvoznika ne želi da rizikuje, a kazne su ogromne.

- Prodavac je, prema zakonu o zaštiti potrošača dužan da kupcu, uz proizvod sa posebnim tehničkim svojstvima obezbedi i prateću dokumentaciju, u skladu sa propisima koji uređuju standardizaciju - kažu u inspekciji. - To je uputstvo u pismenoj formi i na jeziku, koji je u službenoj upotrebi u Srbiji, u zemlji u kojoj se prodaje, zatim spisak ovlašćenih servisa za kontinuirano održavanje ovih aparata i garantni list.
 
Vrh