Šta je novo?
Od:
Filteri

Čije je naše Zlato

dragan

dragan

Professional
Učlanjen(a)
09.12.2006.
Poruke
13.093
Pohvaljen
6.237
Lokacija
Fruška gora
Nadam se da će ovo biti interesantna tema, pa da počnemo : Čije je naše Zlato? :)

Srbija ima "naše" Zlato na 2 mesta: Narodna banka Srbije ima oko 21 tonu zlata, a
mnogo više ima u rudnim rezervama na više lokacija, pogotovu u Borskom basenu.

U medijima se stalno pojavlju vesti kako su stranci pronašli bogato nalazište, ali
još niko od njih nije otvorio rudnik, već su samo uradili Studije o njihovom nalazištu.
Pa se tako i u ovom članku, najavljuje otvaranje rudnika kao i predhodih godina.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1570990

Jedina kopanija koja će sigurno otvoriti rudnik je kineski ZiJin, koji je kupio RTB Bor.
Oni su otkupili bogato nalazište Čukaru Peki (gornju zonu) kod borskog aerodroma.
"Rakita" je njihova firma za Čukaru Peki, a "ZiJin Bor Copper" za sada bivši RTB Bor.
http://www.rakita.net/sr/2019/07/03/obj ... karu-peki/
 
Kada se objavi da su stranci opet negde u Srbiji pronašli "naše Zlato", odmah krenu
komentari kako eto mi nismo sposobni da uzemo to zlato, već ga džabe prodajemo.

Samo u tim nalazištima nisu pronadjeni zlatni dukati ili zlatne poluge, već je to ruda
sa tek par grama zlata po toni, a to treba izvaditi i preraditi, što nije baš lak posao.

Eto, imamo rudnik zlata Lece kod Medveđe, koji dugo pokušavamo da prodamo, ali
nema kupca, pa ga izdajemo za kiriju nekoj sumnjivoj kiparskoj firmi, samo da bi radio.
 
Glavni 'biznis' kineske kompanije koja je kupila RTB je ustvari zlato i to u svetskim razmerama :

"U ovoj kategorizaciji kompanija, magazin Forbs koristi 4 indikatora (prodaja, profit, imovina i tržišna vrednost) i rangira veličinu kompanije. Forbsova lista pokazuje da se ZiJin, u kategoriji svetskih kompanija koje se bave proizvodnjom obojenih metala, nalazi na 10. poziciji od ukupno 33. Istovremeno, ZiJin je na prvom mestu među četiri globalne zlatne kompanije, a prate je Barrick Gold, Newmont Mining i Goldcorp.
https://www.forbes.com/global2000/list/ ... 6%20Mining

"U protekloj godini, kompanija Ziđin je pokazala strukturni rast i ostala među tri najbolja proizvođača zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina u Kini. Razvijajući rudnike u Kongu, Srbiji i Eritreji, kompanija je posvećena izgradnji visokotehnološke i profitabilne internacionalne rudarske korporacije koja će obezbediti mineralne sirovine visokog kvaliteta kako za kineski, tako i svetski ekonomski razvoj." - ZiJin
 
U Srbiji ima dosta stranih firmi koje imaju licence za istražne radove, koje su
uglavnom kanadske i američke, ali to su firme koje samo traže nalazišta.

Kada te manje firme nadju rudu i to dokažu specijalnim Studijama, onda prodaju
ili prihvate veću i bogatiju firmu koje nastavlja istražne radove za rad rudnika.

Do otvaranja novog rudnika zlata još nije došlo iako je samo u Borskom basenu
u svetu poznat kao "Timok Magmatic Complex", već bilo raznih spajanja firmi :
 
Naše Zlato će ostati naše, samo će se pretvoriti od čestica u rudama u poluge.
Jedno vreme će biti kod stranih firmi, koje su pronašle "naše Zlato" i koje će ga
izrudariti i pretopiti u Boru kod kineza, a onda će ga kupiti Narodna banka Srbije.

Kinezima i ostalima je svejedno kome će prodati zlato po berzanskoj ceni, a
NBS će ga kupovati sa minimalnim troškovima za transport, osiguranje, . . itd.
A, postoji i zakon po kojem se "naše Zlato" mora prvo ponuditi za otkup NBS.

Srbija planira da narednih godina poveća zlatne rezerve sa sadašnjih 21 tona
na 50 tona, a to se ustvari poklapa sa nekom očekivanom proizvodnjom kada
krene rudnik Čukaru Peki i kada možda kinezi preuzmu i Lece kod Medveđe.
 
Kineski "ZiJin" ima nameru da se uljuči i u pronalaženje "našeg Zlata", pa je zato
uspostavio saradnju sa "Institutom za rudarstvo i metalurgiju" Bor, a možda ga
i kupi ili sklopi neki ugovor koji bi podrazumevao i odredjenu finasijsku pomoć.

Inače, kanadska akcionarska firma "Mundoro Capital" u čijem sastavu su geolozi
iz Srbije i Bugarske, koji su prodali svoje znanje, ali i informacije o nalazištima
grupi investitora, prva se nekako dokopala većeg broja istražnih lokacija oko Bora.

Tako oni sada okružuju lokacije koje imaju kinezi od RTBa i Čukaru Peki, a pošto su
oni isto pronašli "naše Zlato", a nije im velika cena na berzi predložio sam još 2018.
kineskom ZIJun-u da kupe"Mundoro Capital" i dobio ovaj mejl-odgovor od njih:
 
U Srbiji postoji još zlata, ali ono nažalost nije "naše Zlato", jer je "njihovo". :)
To je zlato kod gradjana, zlatara, crkve i nekih firmi, a koje je u raznom obliku.
Nakit, zlatnici, predmeti i listići od zlata, . . .kao i predmeti koji sadrže zlato.

Deo tog "privatnog zlata" stalno ide na reciklažu, pretapanje i rafinisanje da bi
se dobilo "čisto zlato" koje se dalje obično upotrebljava za nakit ili zlatnike.
Odredjene količine su u "zubnom zlatu" i starim procesorima i comp-pločama.

Par godina sam se bavio reciklažom zlata, dok je još mogao da se nabavi i
otkupi kvalitetan matetijal, nap. vrlo stari procesori i neke legure zubnog zlata.
Na slici su ti prastari procesori pre nego šta sam ih usitnio radi rafinacije zlata.
 
Zanimljiva zbirka procesora. Malo ređe za videti Cyrix :)
 
Evo, ovi su bili "najzlatonisniji" :) . . .ali sada ih je teško naći.
Ovo je slika za moj bivši oglas za kupovinu starih procesora.
 
Imam jedan primerak AMD 486 DX4-100 :)

AMD%20Am486%20DX4-100%2001.jpg
 
Rafinacija zlata je težak i nezdrav posao, jer se radi sa otrovnim kiselinama.
Ja sam, po preporuci jednog zlatara, "lomljeno zlato" nosio i jednu ovlašćenu
firmu, koja se bavila i rafinacijom za veći deo beogradskih zlatara i preduzeća.

Zlato sam kupovao na netu u obliku loma od nakita, zubnog zlata u pločicama
ili mostovima, a jedan veći deo u zubnoj leguri za mostove "Palador" Galenika.
On je legura srebra 64%, ali i 21% paladiuma i 4% zlata, a je ostalo bakar i cink.

Zlato se nalazi i u kovanom novcu, dukatima, pa sam i njih kupovao, pogotovo
one oštećene, a jednom prilikom sam kupio i ovaj lepi "pozlaćeni" meksikanac
za 1.000din, ali sam već po slici znao da je to original i stvarno je bio zlatnik. :)
 
Ništa novo, svaki gospodar iskorišćava do kraja prirodne,rudne,energetske,poljoprivredne i u zadnjih 50 godina i ljudske (odliv radne snage) resurse svoje kolonije,tako je i sa kolonijom koja se zvanično zove Republika Srbija.
 
Ta priča o "gospodaru i koloniji" je preterana i nije ovde tema za političarenje.
U jednom od postova sam napisao da će "naše Zlato" ostati naše, ali prvo
ono mora da se pronadje, iskopa i preradi ruda, pretopi, . . a Mi to ne možemo.

Zato, kao u celom svetu, to rade kompanije koje imaju znanja i novac tako što
plaćaju državi za istražne radove na nekoj lokaciji i to sa ograničenim rokom.
Ako imaju pozitivne rezultate, onda opet plaćaju za radove za otvaranja rudnika.

Te kompanije nekad nešto nadju, ali nekad buše hiljade metara i ništa nenadju.
Ako dodje do otvaranja rudnika, a do sada nije otvoren nijedan, onda se plaća
5% Rudna renta i 15% porez na dobit, a tu su i plate, usluge, materijal, struja, . .
.
 
"Naše Zlato" su neke strane firme pronašle na više lokacija, ali u uzorcima.
Pisanje medija o senzacionalnim nalazištima je radi njihove prodaje i nema
mnogo veze sa realnošću na terenu, jer nije otvoren nijedan novi rudnik zlata.

Sada je tek u pripremi otvaranje novog rudnika zlata kod aerodroma u Boru
koje sprovodi "Rakita", koja je u vlasništvu kineskog "ZiJin"-a. - na donjoj slici.
Objavljen je 'Nacrt prostornog plana" lokaliteta Čukaru Peki i potreban Izveštaj.

Firme koje su pronašle "naše Zlato" u uzorcima bušenja, objavljuju te rezultate
i naručuju Studije o tome kod nezavisnih specijalizovanih firmi kako bi došli
do kupca tog nalazišta, ali i kako bi povećale vrednost svojih akcija na berzi.
 
"Naše Zlato" se nalazi i u bogatom rudniku "Lece" kod Medveđe sa
1,5 grama zlata i 11 grama srebra po toni, a procenjuje se da na
4 miliona kubika deponovanom jalovištu leži 400 kilograma zlata.

Indicije su da ispod ovih brda leži nekoliko miliona tona rude, koje bi se
eksploatisale nekoliko decenija, ali niko neće da kupi ovaj naš rudnik, već
ga izdajemo pod kiriju fantom-firmi iz Dubaji-a, samo da bi rudnik radio.

Bilo je više licitacija, ali niko neće da plati 72 miliona evra, iako firme
koje rade istražne bušotine troše desetine miliona $, a neće rudnik. (?!)
Jedina šansa za prodaju su kinezi iz Bora, koji rade Studiju o rudniku.
 
"Naše Zlato" traže razne manje firme koje nisu u stanju da otvore ili kupe rudnik, ali
ima i većih kao amreički "Freeport", koji sa kineskim ZiJin-om poseduje "Donju zonu"
nalazišta Čukaru Peki. Oni su suvlasnici firme "Rakita" koja radi na otvaranju rudnika.

"Freeport - McMoRan" (https://fcx.com) je velika kompanija koja radi po celom svetu.
Oni bi lako mogli da plate rudnik "Lece", ali neće je ih izgleda interesuje samo zlato i
bakar u Čukaru Peki, pa čekaju da kinezi otvore rudnik za "Gornju zonu" na - 450met.

Ovaj kratak klip je snimljen pre 2 godine kada je još postojala firma "Nevsun", a koju
je kupio kineski "ZiJin" i sada je 100% vlasnik "Gornje zone" gde se vrše radovi za
izgradnju "niskopa", kosog tunela od 3km za prilaz rudnom telu na dubini -450met.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=XFqDzf0hUYs[/youtube]
 
Napravimo kratku pauzu da se odmorimo od rudarenja i

vidimo kako se kretala cena "našeg Zlata" prethodih 5god :
 
"ZiJin" je kupovinom "Nevsun"-a dobio i 100% valsništvo na 7 licenci za
istražne lokacije, 4 gde je suvlasnik sa "Freeport"-om u projektu "Timok"
i 4 licence za projekat "Tlva" sa najvećom rudarskom firmom "Rio Tinto".

Iako su to dve velike svetske kompanije, kinezi su dominantni u Srbiji, jer
su kupili i RTB Bor, gde su već podigli proizvodnju i uskoro ulažu 200mil €.
One mogu samo da saradjuju sa kinezima ili da im prodaju istražna prava.

U borskim rudnicima se troši trenutno ~250 tona industrijskog eksploziva.
Zato će jedna kineska kompanija iz te oblasti zajedno sa "Rudex" Beograd
izgraditi fabriku u Boljevcu samo 35km od Bora u bivšem vojnom objektu.
 
Cena zlata je probila "psihološku granicu" od 1.500$ za uncu, gde je bila još u aprilu 2013god.
 
"Када ова година буде на измаку, девизне резерве Србије требало би да
буду богатије за још 10 тона злата, односно требало би да имамо укупно
30 тона златних полуга, tj. у резрвама ће бити више од Mилијарде евра.

У годинама које долазе Србија ће и даље куповати злато, те би у наредну
годину и по требало да га имамо чак 50 тона. Одлука о појачавању резерви
донета је након састанка с делегацијом "Међународног монетарног фонда".

Тренутно резерве Народне банке износе oko12 Mилијарди €, од тога jе нешто
више од 6 Mилијарди у хартијама од вредности и готовини, односно ефективи.
Поменутих 20 тона (95% је у трезору код нас) tренутно вреди 850 Mилиона €."
 
Da li možda neki pravnik na forumu zna: postoji li regulativa u Srbiji da zlato proizvedeno na našoj teritoriji ne može da se fizički izveze, nego mora da se proda NBSu, po tekućoj tržišnoj ceni, u dinarima?

Ili, da li NBS ima pravo preče kupovina za zlato proizvedeno u Srbiji, što bi efektivno značilo da proizvođač ne može da izveze zlato, nego ono, obrni okreni, završava u trezoru NBS?
 
Do sada je NBS imala i koristila to "pravo preče kupovine" i RTB Bor
je celu proizvodnju zlatnih poluga prodavao NBS po berzanskoj ceni.

Verovatno će tako da bude i dalje, jer kinezima je svejedno ko kupuje
zlato ako plaća berzansku cenu, pogotovu što je u pitanju naša NBS.

Planiranim povećanjem proizvodnje bakra i otvaranjem novog rudnika
Čukaru Peki, kinezi će povećati i proizvodnju zlata, pa se to uklapa sa
planovima NBS da se povećaju zlatne rezerve na min. 50 tona zlata.
 
Otprilike, i ja sam tako shvatao cemu šemu...
Ukoliko je trezor NBS krajnje odredište dragocenog metala, onda nije TOLIKO (ne kažem i potpuno) bitno ko je vlasnik rudnika, pod uslovom da poštuje zakone i zapošljava lokalnu radnu snagu. Naravno, preduslov je i da se proizvodnja metala iz rude obavlja u Srbiji, ali držim da to nije sporno s obzirom da je RTB Bor sasvim logična lokalna destinacija za proizvodnju.

NBS otkupljuje metal za dinare, Kinezi te dinare koriste za plaćanje troškova u Srbiji, a deo prihoda u dinarima konvertuju na otvorenom tržištu u stranu valutu i iznose profit napolje. Ovaj odliv deviza ne bi trebao da bude preveliki, jer ni proizvodnja nije baš toliko velika da ugrozi gotovinski deo deviznih rezervi. A sa druge strane, neto devizne rezerve ostaju na istom nivou jer se jedan njihov oblik (gotovina) samo konvetuje u drugi (metal). Drugim rečima, isto kao da je NBS svojim devizama kupila zlato na svetskom tržištu.

Trebalo bi da isto pravilo važi i za druge plemenite metale.
Bilo bi veoma dobro ako bi neko ko je stručno upućen u temu dao mišljenje o ovome.

Pošto se već duže vreme "šuška" o krahu papirnih valuta (primarna emisija dolara i evra, naravno bez pokrića, je toliko velika da je to prevazišlo sve normalne granice, posebno u slučaju dolara), pošto tržište naravno reaguje nenormalno na ovakvu nenormalnu monetarnu politiku (recimo negativne kamatne stope - what the fuck??????, pa nenormalan porast duga itd.), trezor pun žutog metala, ne dao Bog, može biti sigurnosna mreža da se dinar, zlu ne trebalo, u slučaju kraha, odmah veže za zlato i time mu se sačuva vrednost, a samim time i stabilizuje ekonomija.

Iz svega ovoga, cela šema sa prodajom RTB, zaokruživanjem eksploatacije i proizvodnje zlata, te njegovim deponovanjem u tezorima NBS izgleda veoma pametna - prosto da ne poveruješ da je neko naš smislio tako nešto pametno i dobro za državu.
 
Zdravo, ja sam iz Makedonije i radim neka istrazivanja za dobijanje licenca od drzave oko iskopa mineralnih surovina, pa sam naisla na ovaj Forum i sam nasla bas korisne stvari. Jel mi mozete reci kakva je situacija momentalno sa licencama oko Zijinovog projekta Timok. Jel su vec dobili licence za eksploataciju i gradnja infrastrukture za rudnik i fabriku ili jos nisu (kad se ocekiva da ih dobiju) i kakva je procedura u Srbiji za dobijanje te licence? Hvala unapred :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh