Čije je naše Zlato

[Skomi]

Ok izbegao si kursnu razliku, benefit postoji ali realno jako mali. Jer npr kupovinom od Japanaca pošto unosiš zlato možeš da odštampaš dinare jer imaš pokriće u zlatu samo što moraš za te dinare da kupiš jene.

Ušteda npr 10miliona evra a propustimo 2mlrd jer se koncetrat prerađuje u Kini...

 

[dragan]

Deo koncentrata se izvozi jer nema kod nas dovoljno kapaciteta za topljenje i preradu. Nap. za elektrolizu bakra je potrebna velika količina el.energije, a već sada nedostaje struje u Boru pa se planira novi dalekovod od Kostolca i Đerdapa do Bora.

Nova Elektroliza u Boru - vrhunski kvalitet katodnog bakra - Energija Balkana

Novi pogon elektrolitičke rafinacije u sastavu Srbija Ziđin Koper je pravi ekološki pogon. Nema otpadnih voda, ne zagađuje svojim radom okolinu i nema emisiju otpadnih, kiselih gasova. Modernizacijom i robotizacijom procesa poboljšan je kvalitet katodnog bakra, a automatizacija je kompaniji i...

energijabalkana.net

 

[Perkan]

Na bakru je verovatno najveća zarada kada se prodaje gotov proizvod, dal to bila bakarna tabla žica šipka itd. Bilo bi dobro da se neko uključi ko se razume u rudarsto. Kad se prodaje kao koncetrat rude, moguće da glavni profit pokupi prerada u Kini.
Opcija 1 preradi se neki % koncetrata rude u Srbiji i proizvede bakar zlato itd - profit 1mlrd eu. Veći deo se izveze u Kinu i tamo preradi gde je npr dodatni profit 2mlrd eu.
Opcija 2 sve se preradi u Srbiji - profit 3 mlrd eu.
Pičam napamet % i profit ali razumete poentu.

Nikako mi ne ide u glavu kako Kinezima može biti isplativije da koncentrat prerađuju u Kini nego na licu mesta, u Srbiji.
Pa i tamo struja košta, plate su slične, nije to više ona Kina gde svi rade za 50 dolara mesečno.

Druga je priča kad imaš svoju preradu, a nemaš svoj rudnik. Pa si prisiljen da kupuješ koncentrat.
Nešto slično je sa Smederevom, na primer.. Srbija nema rudnije železa, ruda se uvozi i prerađuje.

Ali - kad ista grupacija ima rudnik i preradu u Srbiji, i preradu u Kini - koja im je logika da koncentrat voze u Kinu?
Razumem da su kapaciteti prerade u Boru nedovoljni, ali to se reši proširenjem kapaciteta, jer dugoročno takva investicija je sigurno manja od troškova transporta svih tih čuda na drugi kraj planete da bi se tamo preradili u konačan proizvod.

EDIT - postirao sam pre nego što sam video Draganov post, koji dosta objašnjava.
I dalje tvrdim da je dugoročno Kinezima isplativije da sve u Boru završe, pa nek se investira šta treba. Koliko vidim prave te vetroparkove, to će im valjda rešiti struju... a samo postrojenje za preradu sigurno ne košta milijarde... može to da se završi, zar nisu već uradili jednu novu fabriku za preradu?

Možda je električna energija u stvari problem... sa dodatnom strujom, možda i postojeći kapaciteti mogu da prerade taj koncentrat kod nas?

 

[Skomi]

Nikako mi ne ide u glavu kako Kinezima može biti isplativije da koncentrat prerađuju u Kini nego na licu mesta, u Srbiji.
Pa i tamo struja košta, plate su slične, nije to više ona Kina gde svi rade za 50 dolara mesečno.

Ako preradiš u Srbiji profit deliš 37% Srbiji 63% Kini.
Ako preradiš u Kini profit deliš 0% Srbiji 100% Kini minus naravno cena koncetrata.. Ne razumem se da li može ovako plastično da se prikaže. U preradi u Kini kažeš našli smo u koncetratu zlata 5 tona a našao si ga 125 tona, opet pišem napamet. Tako da možda postoje parametri kada se itekako isplati da koncentrat prerađuješ u Kini.

 

[dragan]

Kod nas se toliko vodi polemika o Litijumu, koji sutra može da "ispadne iz igre" jer svi traže bolje i jeftinije baterije. A, ustvari mi imamo "crveno zlato" Bakar za koji nema zamene, kao ni za njegove legure bronzu i mesing.
Već sam predlagao da se država više uključi u posao oko prerade tako što će obezbediti gas i struju i uložiti novac u topionicu, pa tako povećati vlasništvo sa 37% za neki odgovarajući veći procenat.
https://forum.beobuild.rs/threads/Čije-je-naše-zlato.4371/post-1424518

 

[Perkan]

Da, taj deo oko udela vlasništva sam prenebregao...

 

[dragan]

U preradi u Kini kažeš našli smo u koncetratu zlata 5 tona a našao si ga 125 tona, opet pišem napamet. . .

To je bezveze pretpostavka, procenat zlata se zna i može prilično tačno da se odredi. A već sam pisao o novom zakonu koji obuhvata i zlato u koncentratu koje mora da se proda NBS.

 

[Perkan]

Sve stoji, ali ova tema koncentrata nije toliko interesantna zbog zlata koliko zbog izgubljene dobiti ili prihoda zbog toga šta se koncentrat prerađuje van Srbije.
Vraćam se informaciju da Kinezi grade značajne elektroenergetske kapaciteta za potrebe Bora.

Zašto to rade ako ne da višak rude prerađuju lokalno a ne da se akaju sa koncentratom i izvozom?

Ili nešto opet mašam u razmišljanju?

 

[dragan]

Zašto to rade ako ne da višak rude prerađuju lokalno a ne da se akaju sa koncentratom i izvozom?

Evo zašto to rade, planiraju velike investicije u Bor !

Меги Хуанг: У наредних седам година планирамо да инвестирамо четири до пет милијарди долара и до 2030. достигнемо годишњу производњу пола милиона тона бакра, што би Србију учинило највећим произвођачем бакра у Европи. . .

Две Зиђинове компаније на међународној конференцији „Дијалози о Кини” представиле резултате концепта друштвено одговорног пословања – Колектив

kolektiv.co.rs

 

[Perkan]

Eto, onda to rešava misteriju izvoza koncentrata: izvoziće ga dok ne izgrade nove preradne kapacitete.
Biće sve ok!

 

[Skomi]

To je bezveze pretpostavka, procenat zlata se zna i može prilično tačno da se odredi. A već sam pisao o novom zakonu koji obuhvata i zlato u koncentratu koje mora da se proda NBS.

Moguće da si u pravu ne razumem se u rudarstvo, ali čim se neka ruda vozi hiljadama kilometara daleko na preradu budi se crv sumnje.

 

[dragan]

Pa, vozi se jer ne može ovde da se preradi.

I batali "crv sumnje", pročitaj onaj članak.

 

[Skomi]

Na tom putu prolaziš pored x bližih mesta gde možeš da izvršiš preradu, neka crva, opravdano je tu.

 

[dragan]

Eto, onda to rešava misteriju izvoza koncentrata: izvoziće ga dok ne izgrade nove preradne kapacitete.

Pored tog nalazišta 7km od Bora ima i oko 10km od Novog Pazara na planini Rogozini nalazište bakra sa pratećih 200t zlata - po proceni. Skoro sogurno će i tamo biti otvoren rudnik, a sve to treba negde preraditi. Zato se spremaju kinezi i planiraju investiciju od 4-5 Milijardi $ u Bor do 2030.

 

[Perkan]

Pa neće valjda da tegle milione tona kamena od Rogozne do Bora?
Uostalom, eto nam šanse da sami otvorimo rudnik i sami izgradimo preradne kapacitet i sami ubiramo profit, bez Kineza. Sve može u lokalu da se završi, samo ne znam odakle struja za sve to i iskreno, odakle pare - radi se o investiciji od nekoliko milijardi evra.

 

[dragan]

Ima da "tegle" koncentrat rude do prve pruge (Raška?), pa do Bora. A kod tog rudnika će biti samo flotacija za koncentrat. . . Videćemo.
Inače, taj potencijalni rudnik ne bi bio u vlasništvu države već strane firme Strickland Metals.

NA JEDNOJ NAŠOJ PLANINI IMA ZLATA ZA POLA EVROPE: Australijski gigant kupio projekat, a u njegovom timu i Srbi, čak njih 22

Kurir

biznis.kurir.rs

 

[Perkan]

ne bi bio u vlasništvu države već strane firme Strickland Metals

Kad smo tim džukcima dali da kopaju?

Što mi ovo miriše na Zoranu Mihajlović?

 

[dragan]

Pa, daju se licence za istraživanje, kao nap i ovde kod Žagubice gde ima šanse da se otvori rudnik zlata.

Kanadska kompanija otkriva planove za rudnik kod Žagubice: Za 10 godina biće iskopano 34 tone zlata

Kanadska kompanija "Dundee Precious Metals", koja ima dozvole za istraživanje zlata i drugih metala u okolini Žagubice, objavila je krajem decembra prošle godine studiju (pred)izvodljivosti u kojoj se navodi da bi rudnik "Čoka Rakita" mogao biti otvoren u drugoj polovini 2028. godine.

www.danas.rs

 

[roland]

Kolonija = njeni prirodni resursi (npr. zlato) odlaze u državu koja je kolonizator. Bukvalno se otima, ne plaća se ništa koloniji.
Uostalom, jedna od najvećih pokretačkih snaga kolonijalizma je i bila želja za otimanjem tuđih resursa.

Srbija = kompletna količina iskopanog zlata ostaje u SRB.
Plaća se po berzanskoj ceni na osnovu sveže odštampanih dinara (ta emisija novca ima pokriće u domaćem zlatu i zato ne predstavlja problem za monetarnu stabilnost, tj. nije štampanje dinara bez pokrića). Kinez npr. sat nakon uplate jedan deo dinara iskoristi za potrebe rudnika (na godišnjem nivou redovno poslovanje/investicije/održavanje opreme/istraživanja...), a deo promeni u dolar/evro i iznese iz države Srbije.

Par godina kasnije, ista količina zlata vredi više evra (grafikon gore, kao što se vidi mnogo više je porasla vrednost zlata nego što je dolar/evro izgubio na vrednosti u istom vremenskom periodu zbog inflacije).
SRB zato npr. odluči da proda te iste 4 tone koje je sveže odštampanim dinarima kupila par godina ranije. Drugim rečima, SRB može da koristi to zlato kao investiciju.
SRB prodajom iste količine zlata dobija sumu evra koja je dosta veća (i realno i nominalno) nego količina evra koju je Kinez izneo iz države kad je promenio sveže odštampane dinare za evro par godina ranije kada je prodao te iste 4 tone, čak i kad bi sve dinare tada Kinez promenio u evre i izneo (a, svakako ne može sve jer mu treba deo za gore navedene stvari).

I, onda dođeš i napišeš:

Kinezi nama prodaju zlato za dinare i sa tim dinarima kupe evre, znači nama se poveća količina zlata u trezoru ali se smanji količina deviznih rezervi. Ne zamene Kinezi sve dinare za evre, jer moraju da daju plate radnicima u dinarima, ali s obzirom koliko hiljada kineskih radnika radi sad u Boru, to im i nije neka cifra. I još ako se uzme u obzir da svu opremu za rudnik uvoze iz Kine, imamo da stvarno neki mali procenat od ukupnih troškova plaćaju u dinarima. Tako da se dinari koje NBS kreira kad kupuje zlato od Kineza, veliki deo odmah pretvori u evre. Znači s jedne strane se poveća količina dinara u prometu i količina zlata u trezoru, a s druge strane se smanji količina deviza u deviznim rezervama.

U slučaju da NBS kupuje zlato na inostranom tržištu, morala bi da utroši evre iz deviznih rezervi i kad to zlato stigne u trezor, NBS onda može da poveća količinu dinara u opticaju na račun tog zlata. Znači, praktično imamo isti efekat na devizne rezerve, količinu dinara u opticaju i količinu zlata u trezoru u oba slučaja, i kad NBS kupuje zlato od Kineza u Boru, ili na inostranim berzama. Ne bih rekao da država ima neku veliku korist od toga to što strana firma koja vadi zlato iz naših rudnika prodaje to zlato po tržišnim cenama našoj centralnoj banci.

Dok s druge strane, rast cena zlata za Kineze ima linearan uticaj na njihov profit. Njima su troškovi vađenja rude fiksni, imaju fiksnu rudnu rentu od 3% i sa rastom cene zlata raste i njihov profit. Nama, kao što sam rekao, rast cene zlata ne znači ništa, osim na taj minimalan prihod od rudne rente.

Eventualno, u slučaju da Kinezi nemaju mogućnost da kupuju devize za dinare koje dobiju za prodato zlato NBS-u i da moraju te dinare da potroše u Srbiji, mi bi imali korist od rasta cene zlata, jer bi imali povećanu agregatnu tražnju na domaćem tržištu.

 

[dragan]

Hteo sam da ignorišem predhodnu "stručnu analizu", ali to stalno laganje oko rudne rente je prevršilo svaku meru. Ona i nije najznačajnija, ali nije 3% već je 5%.
Porez na dobit firmi nije ni pomenut, a on je 15% u rudarskom sektoru. Dinare koje dobiju za zlato troše ne samo za plate i doprinose, porez na dobit i sl., već za razne velike troškove proizvodnje rudnika kao struja, gas, transport koncentrata u Bar, komunalije, . . i mnoge druge, a u njima je sadržan i PDV za budžet.

Priču "hiljadama kineskih radnika" ću da preskočim i da podsetim da se stalno traže novi radnici raznih struka za dobru platu. Neću ni da komentarišem "analizu" kako nama ustvari nije isplativo da kupujemo zlato u dinarima.
Za nas je važnije šta kaže Tramp, a o čemu godinama pišem, tj. da mi imamo "crveno zlato" Bakar.

Tramp odabrao bakar kao najvažniji u rudarstvu SAD

Predsednik Donald Tramp (Donbald Trump) je uÄinio korak ka ispunjenju najveÄih želja ameriÄke rudarske industrije izdvajajuÄi jedan metal kao fokus svoje ...

biznis.rs

"Izvršna naredba koju je Tramp potpisao u utorak, traži jačanje domaće industrije bakra . . "

 

[roland]

Nažalost, opet se plasiraju dezinformacije jer Zijin ne plaća 15% poreza na profit.

izvor

Neto dobit Ziđin kopera, kompanije koja je zapravo preuzela nekadašnji RTB Bor u prošloj godini iznosila je 163,9 miliona evra, ali je Ziđin majning koji upravlja rudnikom Čukaru Peki zaradio prošle godine neto 702 miliona evra.

Rashod za porez na dobit Kopera iznosio je oko 11,5 miliona evra, što je efektivna stopa poreza od 6,5 odsto. Obračunati iznos poreza na dobit po stopi od 15 odsto je 26,2 miliona evra.

Takođe, u prošloj godini Ziđin Majning je imao da plati za porez na dobit 20 miliona evra. To je efektivna poreska stopa od svega 2,8 odsto. Po stopi od 15 odsto porez bi bio više oko 110 miliona evra.

To je naravno posledica poreskih propisa, a investicije ove dve kompanije su ogromne. Doduše, davanja državi rudnika ne svode se samo na porez na dobit. Ziđin majning je prošle godine uplatio i oko 54 miliona evra na ime rudne rente.

Ziđin Koper je za rudnu rentu platio nešto više od 40 miliona evra.

Inače, Ziđin Majning, kompanija koja je počela eksploataciju rudnika 2021. godine, uspela je da tokom 2022. i 2023. godine zaradi toliko novca da u prethodne dve godine isplati za dividende oko 750 miliona evra, pokazuju podaci iz izveštaja o tokovima gotovine.

Samo na osnovu poreskih olakšica država Srbija nije naplatila od Zijina za 2022. i 2023. oko 105 miliona evra.

 

[dragan]

Prvo, taj opozicioni "izvor" je više puta lagao, pisao poluistine i manipulisao, pa za mene nije relevantan.
Drugo, ako je to i tačno, država je imala neki dobar razlog sa smanjenje poreza, nap. reinvestiranje dobiti u proizvodnju.
Treće, država je nemali suvlasnik sa 37% bivšeg RTBa, a kinezi su do sada mnogo više investirali u odnosu na obaveze iz ugovora.

Dalje, najavljene su velike kineske investicije o čemu sam ovde pisao. U el.energiju 2 Milijarde $, a u proširenje postrojenja za proizvodnju 4-5 Milijardi $ do 2030, a o čemu nije pisao taj "izvor".

 

[gosha.bg]

Nažalost, opet se plasiraju dezinformacije jer Zijin ne plaća 15% poreza na profit.

Да, свакако ниједна фирма са толиким улагањима не плаћа 15%. Ради се о пореским олакшицама по основу улагања у основна средства. Овакве олакшице могу ићи до половине износа утврђеног пореза. Рачуница где се једноставно утврђена добит помножи са 15% је оквирна, а код великих фирми вероватно није ни близу тачно обрачунатог пореза. Порески биланс има пуно позицији и по разним основама основица може бити увећана или умањена.

У прилогу је БУ за 2023 али се види и 2022 пошто има две колоне (текућа и претходна година). Износи су у 1.000 динара.

АОП 1049 је полазна основица у Пореском билансу. На ту основицу се нешто дода, нешто одузме. На крају Закон дозвољава да се та основица смањи за максимум половину на основу улагања у основна средства. Обрачунат порез је у АОП 1051. Порески биланс није јавно доступан.