Nedavni sadržaj od orjen

Nema nikakvih najava. I. Peron je zahtevnijje od svih ostalih sto bi podrazumevao i zavrsetak i sluzbenih i tehnickih postrojenja, ulaz i vestibila kao i sta ce raditi sa metro kasetama.. Takode je lift do njega druge dimenzije. Nece samo uraditi kolosek nego i sve ostale prostorije u tom...

Slikana dokumentacija. Sem da ovde izlazi rampa na senjacku stranu - imamo i jedan slepi kolosek koji je 11 kolosek stanice a nije povezan sa peronima. I peron i nije ograden onim metalnim branicima kao sve ostale. Ovako se moze zakljuciti da I peron ima i neke druge tehnicke funkcije koje druge...

U donjem planu vidimo da rampa izlazi u profilu posle 15', znaci odma gde je krov ploce ili cak i metar u otvorenom. ova rampa je zato dostupna sa tehnickom putem preko prelaza perona. Teoretsko ovu rampu mogu da koriste i automobile. Ovo je pogled sa senjacke strane pre nego sto je prvi peron...

Nesto sto je takode zanimljivo - pogledamo I peron - rampa je sasvim na kraju senjacke strane i jedina nije povezana sa pothodnikom. Gde ona u sustini vodi i cemu sluzi?

Sta sve znamo o statici Prokopa i sta znamo o onim puklim stubovima. Prvo treba pogledati kakva je gradevina. I ako izgleda simetricna - Prokop nije sasvim simetrican. 1. Duzina gradevina je na senjackoj strani veca nego na dedinjskoj. 2. Razmak izmedu stubova variira od centralnih do...

Ako je nekom za utehu - i Berlin narucio metro vozove bez klime. To su garniture za 9 meseca - leti su ljudi i ovako na odmoru. Prozore za kipovanje je najveci luksus sto pruzaju.

Multi-level layout dizajn je komplikovao celi poduhvat i poskupio izradu istog. Prokop ima najmanje 4 nivoa: 105 (stanicna ploca) - 98.15 (peroni) - 93,60 (pothodnik) i 93 (metro platforma) - 85 stanicni trg i vestibul. Postoji nivo i na 90 m sa tehnickim i sluzbenim postrojenima. Sama vertikala...

Treba objasniti kako je doslo od one level design Treba ovo objasniti - gore je stanica u one-level design. Projekat Zoran Zunkovica 1989 i izveden do 1996. Zunkovic je do ovog resenja dosao redizajniranjem i smanjivanjem konkursnog projekta 1975 ciji je glavni koautor. 1996 se promenilo...

U gornjoj slici se uoce automobilske rampe. Nesto ostalo i u sadasnjom izdanju. Cini se da je Rogan cestne rampe preuzeo iz resenja Grand Centrala.

Naravno - Grand Central je transportno cudo bez savova - retko dobra konstrukcija u smislu opsluzivanja velikog broja putnika primljanje vozova, lepote i gradskog tranzita. Od prvog dana do danas nema joj ravne na svetu. Sto je jos cudnije, gradena je u sredini ulice, ne u bloku pored a uopste...

Radovi i nisu ni toliki veliki :censored: Nivo pruge se nije menjao, kopali sui ispod i iznad dogradilo. Nastao je kompleksni sistem podhodnika ulaza i ditribuciju putnika uz travelatore, rampe, liftove is stepenica. Funkcionalno jeste, ali odrzavanje kao i izgradnja nisu mali posa. Opet bi...

S-Bahn opsluzuje siru metropolsku regiju kao i aerodrom. Kad je DB 1960 planirala da unapredi gradske zeleznice izabrala je tri projekte svetjonika Minhen (1960ih zbog olipijade), Frankfurt i Stutgart (obe 1970ih) - Hamburg i Berlin su zaostavljeni sto su vec od 1930ih postavili S-Bahn. Sto su...

Ovo je sam argumentacija koju Leuschel izjavluje. On smatra definiciju uze nego sto to rade manje gradske zajednice. Po njemu je S-Bahn poseban sistem sa slicnoscom sa metroom koji opsluzuje centar gradova. To ili tunelom ili vijaduktom. S-Bahn je svakako nastao u Berlinu sa gradskom zeleznicom...

Drzavljani ex-Yuge uvek gledaju sopstveni oportunisticki interes - nikad drustveni ili drzavni. Tako da se na Balkanu iz inata izbegava placanje poreza, vracanje drzavo ulozenih novca u zdravstvo i druga socialna davanja (npr. mirovina). Ove stambenjake gradu i drustvu barem donesu poreske...

Nista, nemaju ni ljudi u razvijenijim gradovima koji su mnogo skuplji nego Beograd. Dok nisi miljoner sa nekretninama nemas nista. Normalna kirija u Minhenu je 1300 do 1700 Evra. U Berlinu placam 1300 Evra. Mislim da je Beograd stigao isti nivo ili se priblizio. Samo su ljudi u ex-socializmu...