Nedavni sadržaj od Meyraf

Прилаз самим доласцима је дозвољен искључиво јавном превозу, што укључује и такси и комби. Онако, из главе, исто је у Бриселу и Женеви. Приватно возило може да чека само на најближем паркингу. У Београду је то П1 до којег воде степенице, рампа и лифт, свега пар минута хода.

Јеси ли сигуран, Вучко? Кран је или возило или монтажни објекат. Мени би логично било да је једино ограничење да не омета јавну површину или туђи приватни посед (и наравно, да не угрожава безбедност), али би ми било чудно да кран сам подлеже грађевинској дозволи.

Хвала ти, @Beki, најискреније! Није лако задржати веру, ал’ свака твоја објава исправља леђа и подиже чело. Жив био!

Мени је ово значајан догађај, не зато што је Албијанић сам по себи значајан, већ као знак да се систем круни изнутра. Ако Албијанић ово говори, сигурно их има још који исто мисле, и чекају тренутак да и проговоре. Пумпање ради...

Уф, бре! Нисмо сви исти по својим жељама, потребама, капацитетима... Брисање тих разлика води у тоталитарно друштво. С друге стране, јесмо сви исти по фундаменталним правима, а право на слободу мишљења и избора је фундаментално право. Са њиме се рађамо, оно се не доказује, и брисање тог права...

Људи, бре, какве старосне границе, какви тестови за гласање, немојте да из једног тоталитаризма тонемо у други. Идеја слободног друштва је да су у њему сви - слободни и једнаки! Велик је свет, има места за све. Не смета нама други, глупљи или старији. Смета нам што нема закона да штити права и...

Потребно је много филтера да се види само црвена рука, само Динко, и само пружена рука Европи. То су исти они филтери кроз које се не види корупција и страдање, већ само “народ” и “држава”. Ти се филтери скидају. Кроз њих се не пролази.

... rumoresque senum severiorum... Сви проблеми које си навео су валидни, али ниједан није генерацијски проблем. Проблем праведности у приступу јавним ресурсима, могућностима за реализацију личног потенцијала, располагање добрима (стицање и коришћење)... сви ови проблеми постоје унутар сваке...

Избор Папе као инспирација за успостављање критеријума демократског друштва. Цркох од знатижеље да чујем како се развија тај аргумент🧐

Лепо си то рекао - фокус треба да буде на капацитету да се добије поверење. За ту сврху одличан кандидат може да буде и нека средњошколска професорка, од ових силних хероина које месецима трпе притиске и претње батинама и држе усправно чело. Таквих честитих хероја је већ испливало за ово време...

Чини ми се да постоји доста мистификација око “експертске владе”. Тиме се погрешно имплицира: 1. да су ови упропастили државу зато што нешто нису знали (нису експерти). Јок, брајко, они су знали врло добро да направе систем какав њима одговара. Стање у којем смо сада није проблем знања већ...

Видим да се ту и тамо појави тумачење да је LRAD или неки сличан уређај коришћен из дрона. Испод је једно од њих. Проблем са овим је што не постоји дрон који би могао да произведе ефекат струјања ваздуха који се осећа на тлу, а да истовемено остане непримећен. У основи постоје две врсте...

Ја на то гледам из мало другачије перспективе - бизнис путници користе исту јавну инфраструктуру као и економски, при том на истом лету потроше два пута више горива (дакле, двоструко више нашкоде природи) него економски путници. Из моје перспективе, скупља карта не амортизује довољно ни штету...

Што, побогу? Зар су путници из економске класе толико гадни да бизнис путници не треба ни да их виде? Циљ бизнис класе треба да буде већи комфор (мекши јастучић, краћи редић…), а не стварање паралелне реалности. Ионако живимо на истој планети (бар за сада).