Nedavni sadržaj od Meyraf

Линијски парк не расте много у дужину, али расте у висину

Професор је академско звање (ранг, чин), а наставник је занимање. И професор и доцент су наставници, као што су и пуковник и мајор официри.

https://n1info.rs/vesti/na-dodeli-diploma-u-beceju-djak-generacije-odbio-da-se-rukuje-s-predsednikom-opstine/ “Земља која има овакву омладину не треба да брине за своју будућност!” (Надам се да ће овај цитат напокон имати смисла.)

Не лупетај, и не вређај! Где су спавали студенти бициклисти и маратонци, ко их је дочекивао по трговима европских градова, ко је слао приватним каналима новац студентским зборовима за организацију локалних дочека студентских маршева (Ниш, Крагујевац), ко је потезао полу-службене и полу-приватне...

https://n1info.rs/vesti/jugoslav-krece-na-monblan-podrska-studentima-od-dijaspore-u-zenevi-sloboda-se-ne-dobija-vec-osvaja/

Лисабон је заиста одличан пример. Добили су раскошан мост, железничку станицу и акваријум, а након тога је држава скоро банкротирала (спасена новцем ЕУ, превасходно да би се спасао евро, а не Португал), незапосленост је драматично порасла, а плате и пензије су или пале, или стагнирају, пола...

Да “студентски премијер” узме да критикује опозицију, морао би да се нађе на удар сваког озбиљног новинара. Посао премијера је да води извршну власт и тиме диктира политичку агенду, и да тиме себе подвргне критици опозиције, а не да он њу критикује. Ако премијер почне да критикује опозицију, то...

Ја бих се декларисао као део ЕУ тима (ако то ишта значи), али се слажем са свиме што си написао о корупцији и мањку демократског капацитета европских институција. Међутим, имам два коментара на оно што си написао даље Ово је било могуће пре пар деценија, али више не. Принцип “шведског стола”...

У седишту Еуроконтрола у Бриселу, приземље читавог једног крила зграде служи као конференцијски центар у коме се одржавају неки од најважнијих политичких (и политикантских), али и техничких (експертских) скупова у области европског ваздухопловства. У средишту центра се налази велика и лепа...

Прилаз самим доласцима је дозвољен искључиво јавном превозу, што укључује и такси и комби. Онако, из главе, исто је у Бриселу и Женеви. Приватно возило може да чека само на најближем паркингу. У Београду је то П1 до којег воде степенице, рампа и лифт, свега пар минута хода.

Јеси ли сигуран, Вучко? Кран је или возило или монтажни објекат. Мени би логично било да је једино ограничење да не омета јавну површину или туђи приватни посед (и наравно, да не угрожава безбедност), али би ми било чудно да кран сам подлеже грађевинској дозволи.

Хвала ти, @Beki, најискреније! Није лако задржати веру, ал’ свака твоја објава исправља леђа и подиже чело. Жив био!

Мени је ово значајан догађај, не зато што је Албијанић сам по себи значајан, већ као знак да се систем круни изнутра. Ако Албијанић ово говори, сигурно их има још који исто мисле, и чекају тренутак да и проговоре. Пумпање ради...

Уф, бре! Нисмо сви исти по својим жељама, потребама, капацитетима... Брисање тих разлика води у тоталитарно друштво. С друге стране, јесмо сви исти по фундаменталним правима, а право на слободу мишљења и избора је фундаментално право. Са њиме се рађамо, оно се не доказује, и брисање тог права...