Nedavni sadržaj od Felix

Državna kulturna dobra stara više od veka ne pripadaju ni vojnom činovništvu niti investitorima nego javnosti. Decenijama smo normalizovali da bezbednosni aparat drži istorijski kompleks kao “zabranjeni grad” bez javne dabate o svrsi i društvenom interesu. To je prvo srozavanje iz kog proističu...

Ne očekujem ništa "od njih“, jer to nisu njihovi objekti. To su državna kulturno-istorijska dobra koja bi u uređenoj zemlji bila pod režimom javnog interesa i jasne kulturne politike, a ne pod trajnim starateljstvom vojnog aparata. Onolike kasarne i livade zvrje prazne na Dedinju, a u muzejskom...

U pravu si da većina priča o Kušneru i to je legitimno. Ali tema nije binarno izjašnjavanje o hotelima, nego celina koja obuhvata više objekata različitih epoha, od kojih su neki postojali pre nas i pre Dobrovića. To je širi urbanističko-istorijski kontekst, ne dnevno pitanje. I ne vidim kakve...

Dakle po tebi pitanje tradicije, državnosti i kulturno-istorijskih dobara treba da bude stvar vojnih ćata iza zatvorenih vrata, a ne javnog interesa? U uređenim državama je obrnuto. Istorijska vojna zdanja su javni, ceremonijalni i muzejski prostori pod pravilima koja određuje zakonodavna...

Ovo uopšte nije rasprava o Generalštabu kao vojnoj ustanovi već o starom Generalštabu i kasarni 7. puka u centru prestonice koji nemaju tu funkciju, ali i dalje stoje zaključani kao da je ratno stanje. U Britaniji takvi vojni objekti su otvoreni za javnost i predstavljaju najveće turističke...

Generalštab se nalazi na Dedinju i to nije tema. Pričamo o kulturno-istorijskim zdanjima starog Generalštaba i 7. puka.

Ne pričamo o istim stvarima. Ako društvo ne oseća sramotu što deca ne mogu da uđu u stare salone Generalštaba koje je uzurpirao represivni aparat i oseća indignaciju samo zbog Trampovog hotela i bordela, to znači da smo kao narod internalizovali autoritarno brisanje sopstvenog identiteta i...

Rođeni sam Beograđanin i u tom famoznom Generalštabu su radili moji preci. Današnje stanje predstavlja goru vrstu degradacije od bilo kakvog komercijalnog sadržaja ili bordela, jer briše istoriju, amputira identitet i pretvara nasleđe u nevidljivu zonu pod kontrolom aparata koji je taj...

Ovaj deo grada nikada nije zamišljen kao zabranjena zona, nego kao evropski kulturno-vojni centar kraljevske prestonice. Manjež, Oficirski dom, kasarna 7. puka i stari generalštab bili su deo moderne i otvorene urbanističke vizije. Posle 1945. sve je presečeno i zaključano. Tradicija je...

A za šta sada služe? Kompleks 7. puka, stari generalštab i sve što se nalazi unutra decenijama je praktično privatizovano od vojnobezbednosnog aparata, a mi smo to normalizovali kao da je prirodno stanje. Umesto da budu muzeji otvoreni za našu decu i celokupnu javnost, oni su zaključani i...

Kada bih rekao da se u preuređenom i prebogatom Oslu MSP i druga ministarstva nalaze bukvalno pored brica, lokala i robnih kuća, verovatno bi ponovo rekao da to iz nekog razloga ne može da se poredi. To stalno izmišljanje novih kriterijuma pokazuje da problem nije u primerima već u početnoj...

Počeo si tvrdnjom da je hotel preko puta Vlade ili MSP nezamisliv u uređenim državama. Pošto to nije tačno, prešao si na priču o tome kako jedan hotelski lanac ne može da se poredi sa drugim, a sada se hvataš za uglove, visine i glavna ili sporedna vrata. Da se vratimo na suštinu...

U Beču, preko puta MSP dva hotela i restorani: Radisson Blu Style, Steigenberger, Vapiano i više kafića. U Pragu oko MSP čak pet hotela: Savoy, Loreta, Questenberg, Capuchin i Monastery. Mogu da nabrajam do sutra, suština je ista. Ministarstva, hotelski lanci i komercijalni sadržaji u istom...

U Parizu je potpuno normalno da komercijalni sadržaji budu tik uz, preko puta ili u istoj zgradi sa ključnim državnim institucijama. Ministarstvo pravde na Place Vendôme deli isti istorijski kompleks sa hotelom Ritz i najekskluzivnijim buticima. Preko puta Ministarstva obrazovanja nalazi se...

Naravno da ne dobija svaki. Problem nije u klasičnom izrazu, već u gubitku mere. Vulgarno preterivanje karakteristično za autoritarno-skorojevićevske režime klasičnu formu pretvara u parodiju same sebe. Knez Mihailo, Vuk u Ruzveltovoj ili Dositej, Pančić i Cvijić u Akademskom parku su sjajni...