Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

To sam i ja prvo pomislio kada sam gledao snimak. Ne razumem se ali ne znam koliko je to pametno 😅
 
Поента мог писања је та, да ја за ових неколико година колико пратим форум, никада нисам видео да си ти нешто лепо рекао кад се уради, зато кад треба да се пљуне и баци неки хејт, ту си први. Кукумакање за споредне пруге. Нисам сигуран, да ли си свестан да се Србија није нешто пуно питала око брзине, него онај ко има интерес да гради ту пругу и ко је дао паре. Те зашто не 160, за те паре могли смо све за 120. Наравно да смо могли, али браћи кинезима и осталима је битан Коридор 10 за брзине 200+ и тако ће да буде. Као да њих брига за неку леву пругу. Слажем се да све пруге треба да буду 120 и електрификоване, али то се једноставно неће десити. Нико нема интереса то да уради. Средиће Коридор, Барску, Вршачку пругу, горе овај део до Хоргоша и можда овај део преко Богојева, чисто да имају док се коридор не заврши. Ово остало ће да буде урађено квалитетно, као што су урадили Ниш - Зајечар - значи ужасно.
Ово за путовања је све супер, поштујем то што волиш возом да идеш, само наравно да се пруге због тога неће ремонтовати, такви возољубитељи попут тебе су ниво статистичке грешке. Више воле људи да седну авион и за сат и по времена су тамо, где воз иде 18 сати. Док постоје разни Рајан Ер, Виз Ер и такви, увек ће људи пре изабрати авион. Тако је, како је.

У овоме што си написао постоје неке потпуно погрешне претпоставке и тумачења.

1) Србија се управо и највише питала око брзине. У стратегији развоја европских железнице са каже да главне пруге треба модернизовати за 160 км/ч, што је био и првобитни пројекат. Међутим, у неком тренутку највише из разлога пропаганде владајуће странке се одлучило да се пруга Београд - Суботица модернизује за 200 км/ч, што је довело до а) огромног повећања трошкова модернизације, набавке возних средстава, а у будућности и експлоатације, б) вишегодишње кашњење почетка радова због препројектовања. Осим неколико минута брже путовање, брзина од 200 км/ч наспрам 160 км/ч не доноси никакав други бенефит, а доноси вишеструко веће трошкове експлоатације.

2) "Браћи" Кинезима и Русима није потребна никаква брзина од 200 км/ч. Русима је једина корист што њихова држава даје кредит и њихове компаније раде као извођач радова. Такође, Кинезима исто + што имају корист што ће транзит њихових контејнерских возова од луке Пиреј до Будимпеште бити бржи. Али, контејнерски возови не иду преко 120 км/ч. Дакле, нити Кинези, нити Руси немају ама баш никакву корист од тога што ће Штадлер шпартати 200 км/ч од Београда до Суботице. Мађари су се за свој део пруге од Келебије до Будимпеште одлучили за максималну брзину од 160 км/ч. Рационалније него код нас.

3) Ниш - Зајечар и остале регионалне пруге уопште нису урађене ужасно као што тврдиш, већ је урађено до пола. Ниш - Зајечар је урађен само на делу Матејевац - Књажевац, а остатак пруге уопште није рађен, међутим у режимским медијима је представљено као да је урађена цела деоница Ниш - Зајечар, што просто није тачно. Има још таквих примера по Србији, нпр. ремонт пруге Пожаревац - Мајданпек, који је исто у режимским медијима представљен да је завршен, а уствари је урађено само око пола деонице. Дакле, оно што се уради, уради се како треба, али се ради језиво споро и не уради се до краја, а онда се у режимским медијима отворено лаже.

4) Тврдиш да нема интереса да се локалне пруге ремонтују. Апсолутно грешиш. Народ Србије има интереса, као и локалне компаније које би бенефицирале уз јефтинији и бржи транспорт робе железницном.

5) Кажеш да су возољубитељи као ја на нивоу статистичке грешке. И у тој Европи постоје Рајан Ер, Виз Ер и много више лоу-кост компанија него код нас. Али такође постоје и међународне железничке линије где возови иду на сваких 1 или 2 сата и сваки тај воз превози по 100, 200 или 300 путника. Да не причам о унутрашњим линијама у земљама ЕУ. То није статистичка грешка већ успешно пословање тих железничких компанија и железници путнички превоз који је окосница превоза путника као најеколошкији и најудобнији вид транспорта. Не треба бити паметан да би схватио зашто је у Србији путовање возом статистичка грешка, а у већини остатка Европе окосница превоза путника.
 
Sad videh da je postavljen na prethidnoj strani.
Igore ispaljuješ ko iz puške koliko si brz u odgovoru ;)
 
To sam i ja prvo pomislio kada sam gledao snimak. Ne razumem se ali ne znam koliko je to pametno 😅

Скретнице су конструисане тако да се преко њих може ићи максималном дозвољеном брзином у правац. Уколико се иде на скретници у скретање, онда се мора успорити. Мада постоје и скретнице са великим радијусима које дозвољавају и веће брзине у скретање. Но, у овом случају воз иде у правац, тако да никакво успоравање није потребно. Пре наиласка на скретницу машиновођа помоћу сигнализације зна да ли на скретници иде у правац или скретање и колика је дозвољена брзина у скретање, те на основу тога прилагођава брзину воза.
 
Ја овде видим прилику за приватна предузећа која ће бити укључена у обезбеђење и одржавање. :D
 
Ево, данас на делу барске пруге код Барајева где је пре пар година у оквиру ремонта потпуно замењена контактна мрежа прекид напона и возови стадоше. Морала Маршалка да превлачи Флирта.
 
Чему оволико цинизам (n)
Nije cinizam nego bes i gorčina. Mislim da ovde nema nikog kome je milo što se to dešava. Meni se bre srce cepa kad vidim LV koje se ne sanira ili PP koji ne radi godinama.

Na apsolutno svim deonicama građenim i renoviranim poslednjih 10 godina su uvedene lagane vožnje.

Ne mogu da se suzdržim, moram da ponovim moj omiljeni primer: nova "brza pruga" Gilje-Paraćin, za brzine do 160km/h ima više laganih vožnji čak i od 30km/h, kažu da sada ima jedna i od 20km/h.
 
Ја овде видим прилику за приватна предузећа која ће бити укључена у обезбеђење и одржавање. :D
Nije to republička granica ili administrativna linija da dovode ljude da danonoćno obezbeđuju.

Чему оволико цинизам (n)
Ne bih rekao da je cinizam koliko opravdana bojazan da ako se pruga prepusti sekundarcima i ne održava adekvatno zaista ne dođemo u situaciju da se spušta maksimalna dozvoljena brzina.
Nije cinizam nego bes i gorčina. Mislim da ovde nema nikog kome je milo što se to dešava. Meni se bre srce cepa kad vidim LV koje se ne sanira ili PP koji ne radi godinama.

Nije ni ponajmanje cinizam, kao što drugi primetiše. Meni uopšte nije prijatno da sednem u bilo koji voz, a tek ne taj koji će ići 200 km/h. Ne plašim se brzine kao takve - mogao bih lagano da uđem u takav voz u Austriji ili u Francuskoj. Ono što mene brine je da je to tempirana bomba kod nas, zbog letargičnosti ljudi da urade svoj posao - poprave nešto u roku od par sati ili dana.

Zamislite, jurite 200 km/h u novom vozu putujući za Novi Sad. Neko nije detektovao na vreme da je na pruzi nešto pokradeno i nesreća se neka desi. Ja u tom vozu ne bih hteo da budem.

Ako se zaista pokaže da će im neko stati na kičmu da se to sve fino održava, onda u redu. Do tada, ovo može da bude vrlo skupa igračka, a ne pričam o novcu.
 
Baš me zanima kako će se, po tvojoj teoriji, čuvati 80 km pruge sa obe strane - nema prelaska preko pruge direktno - (za sad samo do Novog Sada), odakle bi te ljude plaćao i da li se isplati. Da ne pričamo do Subotice i ostatku.

Malo mi suludo i nerealno zvuči.
 
Sve će to biti besmisleno ako policija njih uhvati i pusti odmah, jer bi to tretirali kao sitnu krađu, a ovi bi nastavili dok ih ponovo ne uhvate. Tek kad par njih dobije višegodišnju robiju i to prenesu mediji prestaće svi veoma brzo, trenutno to rade jer znaju da ih niko neće goniti.
 
Није државна граница, али бих ја направио аналогију са аеродромом, који имају посебне мере обезбеђења 24/7.
U dosta država Evrope postoji ili je postojala "železnička policija".
U nemačkom govornom području to se i zvalo "Bahnpolizei" - faktički posebna policijska organizacija kojoj su nadležnosti - da nadzire kretanje neovlašćenih lica na železničkoj infrastrukturi, prati vozove i rešava sitne krađe, nasilja u vozu, terorističke pretnje usmerene na vozila i infrastrukturu, označavanje i grafitiranje vozila, opreme i zgrada, vandalizovanje opreme (s najvećim pririotetom nadgledanja signalne opreme). Ova policija je po pravilu pod oružjem.
Dan danas postoje u Švajcarskoj pod kapom SBB (državne železnice) pod nazivom Transport Polizei (it. Polizia dei trasporti, fr. Police des transports) i iako pod direktnom upravom SBB-a, istovremeno su formacijski deo savezne policije, a od 2012 je promenjen statut tako da je omogućeno da nose oružje. Prethodno su imali kratak period kada su ove poslove poverili privatnim firmama, i relativno brzo ponovo sve vratili pod ingerenciju SBB-a.
U Nemačkoj je Bahnpolizei prvo postao deo granične policije posle ujedinjenja (Bundesgrenzpolizei), a onda je to odeljenje 2005 postalo deo policijskih jedinica saveznog nivoa (Bundespolizei) - nadležnost je ostala sve ovo navedeno gore. Od 2000-tih, poslove zaštite na lokalnim S-Bahn mrežama obavljaju i po ugovoru firme koje se bave obezbeđenjem, ali infrastrukturu železnica (DB) na nivou Nemačke štiti ovo odeljenje savezne policije.
Austrija je imala posebne jedinice, ali su poslovi zaštite infrastrukture sada u nadležnosti savezne policije i lokalnih policija u opštinama.
U Italiji, opet pod saveznom policijom (Polizia dello Stato) deluje posebno odeljenje Železnička policija (Polizia Ferroviaria) i često se mogu videti i u vozu, a pogotovo na velikim stanicama (Milano Centrale, Roma Termini), čak i jače naoružani.
U Španiji, nakon uspostavljanja firme za železničku infrastrukturu (Adif) izdvojene od Renfe-a (državnog prevoznika), u okviru Adif-a sada deluje Državna agencija za zaštitu železnice (Agencia Estatal de Seguridad Ferroviaria). U vozovima se mogu videti uniformisana lica koja proveravaju stanje u vozu (nešto kao redari - sa radio vezom, ali većinom nenaoružani), a očigledno i oni imaju bolje opremljene jedinice za teže situacije koje redar može pozvati. I oni nadgledaju ne samo vozove već i infrastrukturu.
U Belgiji i Holandiji je takođe postojala posebna policija pa su te poslove preneli na odeljenje savezne policije.
Zanimljivo da Rumunija ima železničku policiju, a Slovenija je imala od 1962 do 2007.

Sve u svemu u dosta zemalja se železnička infrastruktura posebno čuva - i sigurno bi manje krađa i uništavanja infrastrukture bilo i kod nas, kada bi zakoni bili takvi i kod nas, da se bilo koje delo protiv železničke infrastrukture tretira kao teško krivično delo (jer ugrožava bezbednost) i kada bi ovi koji kradu znali da je u svakom trenutku moguće da im se odnekud pojave naoružani policajci.
Verujem da bi železnička policija zaista imala smisla ako nameravamo da infrastrukturu zaštitimo i podignemo na viši nivo, a i urednost i bezbednost u samim vozovima (jer se oni često nalaze i u vozovima i ovlašćeni su da reaguju na bilo kakav nered, svađe i ostalo). Naprosto železnica je vrlo kompleksan sistem, koji zahteva veliku disciplinu, samim tim i veliku količinu nadzora, ali povratna vrednost za društvo je ogromna - jeftiniji, a pouzdan masovni transport robe, pouzdan trasportni sistem za putnike (pogotovo lokalne dnevne migracije u velikim konurbacijama) - samim tim rešava probleme zagušenja saobraćaja - ali sve to ne može bez osigurane infrastrukture koja neće svakih par dana biti u novim problemima zbog krađa. I naravno održavanje mora da se radi stalno i planski.
 
Mislim da kao i uvek nema dovoljno novca za sve pa se prave prioriteti. Kao što su na primer nova vozna sredstva uvek bez grafita a RVR-i pod grafitima, tako će i ova pruga biti održavana znatno revnosnije od ostalih.
Kada je u pitanju Gilje - Paraćin treba imati u vidu da tu prugu nije pratila ni približno ista kampanja kao ovu i jasna činjenica je da je pruga Beograd - Niš jedna od najmanje popularnih u putničkom saobraćaju zbog postojanja paralelnog auto-puta i pruge generalno u lošem stanju. Za teretni saobraćaj se uopšte ne mari toliko i tu vozovi provedu više vremena po raznim stajanjima nego što im znači da stignu dva ili tri sata brže od severa do juga zemlje.
Vreme će pokazati kako će se održavati ova pruga ali veliki su izgledi da neće biti isti pristup kao drugde.
Kada se pređe na podizanje kvaliteta pruge Beograd - Niš i ona dobije ovu vrstu pažnje javnosti, nestaće te lagane vožnje na Gilje - Paraćin u treptaju oka.
 
Инфраструктура ЖС нема ни довољно скретничара, опходара, као ни неопходних радника и механизације за одржавање пруга. Сулудо би било да сад ангажују неко обезбеђење када за есенцијално функционисање инфраструктуре немају довољно средстава. Оно што Дошљак предлаже није могуће, осим ограде. Пруга јесте ограђена, али на великом делу жичаном оградом која се може лако исећи. Покрити камерама целу пругу је сулудо, скупо, а опет није ни ефикасно, јер неко кад види да се негде отуђују елементи пруге, док дође полиција или обезбеђење, лопови су већ одавно отишли. Моторизоване патроле немају никаквог смисла јер поред пруге не постоји сервисна саобраћајница, тако да немају куда да се крећу. Мислим да је једино могућ некакав договор са МУП-ом да се они ангажују у обезбеђивању пруге јер би у договору са државом то могло да буде урађено да МУП нема никаква финансијска потраживања према ИЖС. Ево видимо и да сад обезбеђују пругу у току тестирања.
 
Vrh