Kazu i lajkuju okoreli materijalisti
Cene nekretnina
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
A sta kada nekome ko radi za 700 eur treba specijalista i daju mu uput za 2 meseca? On da crkne do tada?
Ne brinite vi brigu za ljude koji nemaju para, vi svakako u drzavno i ne idete isto tako.
Samo moralisete oko pokvarenog parazitskog sistema gde se zaposljavaju po knjizici i mitu ljudi a tretiraju te kao stoku.
Navip
Advanced
- Učlanjen(a)
- 30.10.2018.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 5.852
Ne moraš biti okoreli materialista, da bi ti se život vrteo oko para.
Ceka samo onaj ko mora, onaj ko moze dize zajmove ili kredite da to sto pre zavrsi...
Poenta je da je trenutni medicinski sistem usluge katastrofa.
Ili treba da se onda podigne % udela u bruto plati da usluga bude bolja ili dati ljudima da sami odlucuju gde ce da se lece, sa svim benefitima i manama toga.
Ja kada sam pre 10 godina isao na previjanje trazili su da ja kupim i donesem gazu i prevoje + jod, previse im skupo da na mene trose to? Kakva je to usluga tacno.
StariPosmatrač
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 2.057
- Pohvaljen
- 3.980
Pa svi ti privatni lekari rade paralelno i u tom "pokvarenom" sistemu. I samo će te tamo možda izlečiti ako se, ne daj bože, ozbiljno razboliš. Al mogu da razumem da nemaš pojma o problematici, pošto ti je previjanje, na tvoju sreću, najkomplikovanija zdravstvena usluga koju si koristio. I nije tačno da se donosi potrošni materijal na previjanje. To je na sreću 30 godina iza nas.
Zavisi šta mu treba, sigurno mnogi zajme.
Ali činjenica da su tolike gužve i da se toliko čeka znači da mnogo ljudi koristi taj sistem.
Ja sam nazalost za 30 godina imao vise operacija, neke su prosle dobro a neke su ostavile trajne posledice.
Tako da smatram da sam kvalifikovan da pricam o prednosti i manama trenutnog sistema.
Pre 10 godina u previjanju u Batajnici sam morao da kupujem zalihe za previjanje, verovao ti ili ne, a i da ne verujes briga me.
Filip 01
Advanced
- Učlanjen(a)
- 27.02.2023.
- Poruke
- 3.031
- Pohvaljen
- 5.532
Ne idem ni ja na to, bukvalno sam par puta u životu bio.
Nema potrebe da se odmah donosi sud da neko laže jer tako ti misliš.
@Extroniks ima potrebu da laže? Ajde malo da verujemo jedni drugim i gledamo iz različitih uglova.
Zdravstvo je generalno loše na globalnom nivou za plebs.
Filip 01
Advanced
- Učlanjen(a)
- 27.02.2023.
- Poruke
- 3.031
- Pohvaljen
- 5.532
Industrijska ishrana, konstantno sedenje na poslu, život u malim i zamračenim stanovima.
Ajde malo da se zamislimo kako su ljudi ranije izgradili svoje kuće, imali 5+dece i bili zdravi?
Fali sloboda, e meni je sada sve više u glavi da hoću sopstvenu kući, zemlju i da se bavim proizvodnjom hrane.
Ok online da se radi i ulaže, jbg mora se
Sada se bira stan da li ima uslugu glovo ili ima pozorište i na osnovu toga se odabira život, realno katastrofa. Vazduh, sloboda, prostor...Pogotovo muški, em mogu da menjaju posao, i da se iscimaju da duže voze usled trenutnog posla.
Realno tamo gde je loš vazduh nema ni smisla živeti, skraćuješ život i bude skuplji zbog odlaska i lečenju doktoru.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 42.066
- Pohvaljen
- 56.243
"U ovom raju kuća je 79.000, a šupa u Borči 100.000 evra": Istražili samo da li je skuplje u Beogradu nego na najlepšem mestu na svetu i ovo je šok
Jezero Komo u Italiji već decenijama važi za jednu od najprestižnijih destinacija kada je reč o kupovini nekretnina. Ovaj krajolik, okružen planinama i pitomim gradićima, bio je inspiracija umetnicima, utočište slavnih i raj za investitore. Poslednjih godina, a naročito u 2025. tržište je i...
nova.rs
GPT-prevod članka sa švapskog portala.
Original
Perspektive za kretanje vrednosti nekretnina pogoršavaju se. Uzroke je ispitala studija koja je ekskluzivno dostupna WELT-u. Pre svega demografija i politizacija verovatno će predstavljati problem za tržište. Na kraju bi mogla da preti situacija slična japanskoj.
„Schaffe, schaffe, Häusle baue“ ili „Na ove kamenčiće možete graditi“ – dugoročna, održiva vrednost vlasništva nad stanom ili kućom doslovno je urezana u kolektivno sećanje nemačke većinske društvene grupe. Iako je Nemačka zemlja podstanara – po vlasništvu nad stanovima među evropskim zemljama lošije stoji samo Švajcarska – san o sopstvenom stanu ili kući oduvek je bio naročito jak među mlađima.
Emocionalnost teme i blistava reklamna kampanja banaka i pružalaca usluga u oblasti nekretnina često ipak zamagljuju realističan pogled na tvrde, surove brojke koje su neophodne za perspektivnu procenu izgleda ove klase ulaganja. A ta ocena ne mora nužno biti pozitivna. Istraživački institut Flossbach von Storch sada je u opsežnoj studiji, koja je ekskluzivno dostupna WELT-u, analizirao ključne faktore i njihove moguće uticaje na tržište nekretnina i sabrao ih.
Rezultat: fantazija o beskrajnom rastu vrednosti stambenog vlasništva u Nemačkoj je iscrpljena. Ko danas ovde ulaže u nekretnine, ne bi trebalo — za razliku od prethodnih buma — da se vodi samo industrijskim slikama nade. Bitni su kritički pogled na lokaciju, opcije korišćenja i otpornost na budućnost — kao i spremnost da se reaguje na dugoročne tržišne promene.
„Neko je vezan za svoju omiljenu akciju, bivši savezni kancelar Olaf Scholz priznao je da voli štednu knjižicu, ali pravo osećanje života daju samo nekretnine“, kaže autor studije Christof Schürmann, stariji istraživački analitičar u Flossbach von Storch Research Institute. „Mnogi zato plaćaju cenu koja se kasnije pokaže kao trajno precenjena. To je kod pojedinačne akcije nezgodno, ali kod nekretnine može promeniti život, jer u njoj često leži veliki deo imovine pa se može stvoriti koncentrisani rizik“, upozorava on.
Pukli san o sopstvenom domu skupo će koštati Nemačku
Da očekivanje stalnog rasta cena može biti pogrešan zaključak, postoje višestruki razlozi. Težina pravilne procene tržišta i njegovo 'čitanje' počinje već od osnovnih podataka. „Podaci deluju egzaktno, jer se samo vrlo mali deo tržišta zaista trguje“, navodi se u studiji.
Promene cena u indeksima nekretnina uglavnom se oslanjaju na najskorije prometne transakcije, i logično ne reflektuju ukupan stock, iako se mnogi ponuđači indeksa trude da ih koriguju. Uz to dolaze različite baze podataka. „Zbog nedostatka transparentnosti uvek se može tek individualno, nakon prodaje i stvarnog obračuna koji uključuje sve troškove održavanja plus oportunitetne kamate, odgovoriti na pitanje: Da li se isplatilo?“, kaže Schürmann.
Podaci koji se mogu izvući iz dostupnih podataka dugoročno gledano u širokom pogledu nisu naročito ohrabrujući. Tako je pristupačnost nekretnina u našoj zemlji znatno opala. Iako je efektivna kamatna stopa za finansiranje nekretnina u odnosu na početak buma pre 15 godina praktično nepromenjena (oko **3,6%**), dok su realne zarade od tada porasle za **10,5%**, cene nekretnina su u istom periodu, nakon odbitka inflacije, porasle znatno više — za skoro **30%**.
I rok otplate kredita razvio se nepovoljno za kupce. Ako su kupci 2015. mogli da otplate bankarska dugovanja za otprilike **15 godina**, danas im je teoretski potrebno oko **28 godina**, gotovo dvostruko duže. I standardna rata za hipotekarne zajmove, koja uporedivo pokazuje troškove stambenog finansiranja tokom dužeg vremena, ima razočaravajuću informativnu vrednost — u julu je iznosila **1.458 €**. „Sa takvim izdacima plus troškovima stanovanja mnogi delovi populacije ispadaju iz mogućnosti kupovine nekretnine“, objašnjava Schürmann.
To usmerava pažnju na pitanje ko će kupovati nekretnine kada vlasnicima nastupe nove faze života koje zahtevaju promenu stambene situacije. Potencijal kupaca u relevantnoj starosnoj grupi (30–46 godina) već sada značajno opada i očekuje se da će do 2050. smanjiti za **16%**. Čak i u još većoj grupi od 30 do 60 godina predviđa se pad od **13%**, uprkos niskim pretpostavkama o imigraciji.
Za celu zemlju to znači: čak i uz stagnirajući fond od oko **43 miliona** stambenih jedinica, sve je manje ljudi u radnoj dobi i porodica spremnih da nekretnine kupuju ili iznajmljuju. Njihova kupovna moć takođe će trpeti pod predvidivim preuređenjem socijalne države, što će se odraziti na neto plate. Izbeglice koje su uspeli da se zaposle ovde mogle bi nadoknaditi predviđeni pad stanovništva do 2050., ali zarađuju značajno manje od prosečnih radnika.
Mogući kupci suočavaju se i sa značajno izmenjenim okvirnim uslovima. Posebno srednjoročno, vlasnicima prete značajni rizici na „politizovanom nemačkom tržištu nekretnina“. Vlasnici nekretnina već su postali meta levičarsko-zelenih fantazija preraspodele, koje se manifestuju u ponovljenim i medijski istaknutim zahtevima za porez na bogatstvo, nasledstvo ili porez na luksuzne vile. Bremenska SPD je čak u svom izbornom programu postavila zahtev za kompenzaciju tereta sličnu onoj posle Drugog svetskog rata.
Uz to dolaze zahtevi i regulative koje smanjuju emisije u sektoru zgrada. „**Nemačka regulativa sa energetskim zahtevima već je znatno poskupela gradnju i doprinela zimskoj stagnaciji na nemačkom tržištu nekretnina**“, kaže Schürmann. U celoj zemlji preokret trenda je već vidljiv: opadajuća tražnja, duži periodi prodaje i stagnirajuće ili padajuće kretanje vrednosti posebno pogađaju rubne lokacije i jednostavnije objekte.
„Ko gleda daleko u budućnost, mora se, pred starenjem i verovatno slabijom kupovnom moći društava, zapitati ko će biti kupci sutrašnjice“, zaključuje Schürmann. U tom kontekstu osvetljavajući je pogled prema Japanu: **2023. godine devet miliona kuća bilo je prazno**, a do 2038. očekuje se da će stopa praznih nekretnina porasti na neverovatnih **31,5%**. „**Zbog demografije japanski odnosi mogu se dugoročno javiti i kod nas**“, upozorava Schürmann. „U regionima sa slabom strukturom privrede rast cena tokom 2010-ih ionako je zaobišao. Ako stanovništvo počne da se smanjuje i izgubi kupovnu moć, to bi u budućnosti još više opteretilo periferiju — sve do situacije da nekretnine postanu neprodajne.“
Original
Perspektive za kretanje vrednosti nekretnina pogoršavaju se. Uzroke je ispitala studija koja je ekskluzivno dostupna WELT-u. Pre svega demografija i politizacija verovatno će predstavljati problem za tržište. Na kraju bi mogla da preti situacija slična japanskoj.
„Schaffe, schaffe, Häusle baue“ ili „Na ove kamenčiće možete graditi“ – dugoročna, održiva vrednost vlasništva nad stanom ili kućom doslovno je urezana u kolektivno sećanje nemačke većinske društvene grupe. Iako je Nemačka zemlja podstanara – po vlasništvu nad stanovima među evropskim zemljama lošije stoji samo Švajcarska – san o sopstvenom stanu ili kući oduvek je bio naročito jak među mlađima.
Emocionalnost teme i blistava reklamna kampanja banaka i pružalaca usluga u oblasti nekretnina često ipak zamagljuju realističan pogled na tvrde, surove brojke koje su neophodne za perspektivnu procenu izgleda ove klase ulaganja. A ta ocena ne mora nužno biti pozitivna. Istraživački institut Flossbach von Storch sada je u opsežnoj studiji, koja je ekskluzivno dostupna WELT-u, analizirao ključne faktore i njihove moguće uticaje na tržište nekretnina i sabrao ih.
Rezultat: fantazija o beskrajnom rastu vrednosti stambenog vlasništva u Nemačkoj je iscrpljena. Ko danas ovde ulaže u nekretnine, ne bi trebalo — za razliku od prethodnih buma — da se vodi samo industrijskim slikama nade. Bitni su kritički pogled na lokaciju, opcije korišćenja i otpornost na budućnost — kao i spremnost da se reaguje na dugoročne tržišne promene.
„Neko je vezan za svoju omiljenu akciju, bivši savezni kancelar Olaf Scholz priznao je da voli štednu knjižicu, ali pravo osećanje života daju samo nekretnine“, kaže autor studije Christof Schürmann, stariji istraživački analitičar u Flossbach von Storch Research Institute. „Mnogi zato plaćaju cenu koja se kasnije pokaže kao trajno precenjena. To je kod pojedinačne akcije nezgodno, ali kod nekretnine može promeniti život, jer u njoj često leži veliki deo imovine pa se može stvoriti koncentrisani rizik“, upozorava on.
Pukli san o sopstvenom domu skupo će koštati Nemačku
Da očekivanje stalnog rasta cena može biti pogrešan zaključak, postoje višestruki razlozi. Težina pravilne procene tržišta i njegovo 'čitanje' počinje već od osnovnih podataka. „Podaci deluju egzaktno, jer se samo vrlo mali deo tržišta zaista trguje“, navodi se u studiji.
Promene cena u indeksima nekretnina uglavnom se oslanjaju na najskorije prometne transakcije, i logično ne reflektuju ukupan stock, iako se mnogi ponuđači indeksa trude da ih koriguju. Uz to dolaze različite baze podataka. „Zbog nedostatka transparentnosti uvek se može tek individualno, nakon prodaje i stvarnog obračuna koji uključuje sve troškove održavanja plus oportunitetne kamate, odgovoriti na pitanje: Da li se isplatilo?“, kaže Schürmann.
Podaci koji se mogu izvući iz dostupnih podataka dugoročno gledano u širokom pogledu nisu naročito ohrabrujući. Tako je pristupačnost nekretnina u našoj zemlji znatno opala. Iako je efektivna kamatna stopa za finansiranje nekretnina u odnosu na početak buma pre 15 godina praktično nepromenjena (oko **3,6%**), dok su realne zarade od tada porasle za **10,5%**, cene nekretnina su u istom periodu, nakon odbitka inflacije, porasle znatno više — za skoro **30%**.
I rok otplate kredita razvio se nepovoljno za kupce. Ako su kupci 2015. mogli da otplate bankarska dugovanja za otprilike **15 godina**, danas im je teoretski potrebno oko **28 godina**, gotovo dvostruko duže. I standardna rata za hipotekarne zajmove, koja uporedivo pokazuje troškove stambenog finansiranja tokom dužeg vremena, ima razočaravajuću informativnu vrednost — u julu je iznosila **1.458 €**. „Sa takvim izdacima plus troškovima stanovanja mnogi delovi populacije ispadaju iz mogućnosti kupovine nekretnine“, objašnjava Schürmann.
To usmerava pažnju na pitanje ko će kupovati nekretnine kada vlasnicima nastupe nove faze života koje zahtevaju promenu stambene situacije. Potencijal kupaca u relevantnoj starosnoj grupi (30–46 godina) već sada značajno opada i očekuje se da će do 2050. smanjiti za **16%**. Čak i u još većoj grupi od 30 do 60 godina predviđa se pad od **13%**, uprkos niskim pretpostavkama o imigraciji.
Za celu zemlju to znači: čak i uz stagnirajući fond od oko **43 miliona** stambenih jedinica, sve je manje ljudi u radnoj dobi i porodica spremnih da nekretnine kupuju ili iznajmljuju. Njihova kupovna moć takođe će trpeti pod predvidivim preuređenjem socijalne države, što će se odraziti na neto plate. Izbeglice koje su uspeli da se zaposle ovde mogle bi nadoknaditi predviđeni pad stanovništva do 2050., ali zarađuju značajno manje od prosečnih radnika.
Mogući kupci suočavaju se i sa značajno izmenjenim okvirnim uslovima. Posebno srednjoročno, vlasnicima prete značajni rizici na „politizovanom nemačkom tržištu nekretnina“. Vlasnici nekretnina već su postali meta levičarsko-zelenih fantazija preraspodele, koje se manifestuju u ponovljenim i medijski istaknutim zahtevima za porez na bogatstvo, nasledstvo ili porez na luksuzne vile. Bremenska SPD je čak u svom izbornom programu postavila zahtev za kompenzaciju tereta sličnu onoj posle Drugog svetskog rata.
Uz to dolaze zahtevi i regulative koje smanjuju emisije u sektoru zgrada. „**Nemačka regulativa sa energetskim zahtevima već je znatno poskupela gradnju i doprinela zimskoj stagnaciji na nemačkom tržištu nekretnina**“, kaže Schürmann. U celoj zemlji preokret trenda je već vidljiv: opadajuća tražnja, duži periodi prodaje i stagnirajuće ili padajuće kretanje vrednosti posebno pogađaju rubne lokacije i jednostavnije objekte.
„Ko gleda daleko u budućnost, mora se, pred starenjem i verovatno slabijom kupovnom moći društava, zapitati ko će biti kupci sutrašnjice“, zaključuje Schürmann. U tom kontekstu osvetljavajući je pogled prema Japanu: **2023. godine devet miliona kuća bilo je prazno**, a do 2038. očekuje se da će stopa praznih nekretnina porasti na neverovatnih **31,5%**. „**Zbog demografije japanski odnosi mogu se dugoročno javiti i kod nas**“, upozorava Schürmann. „U regionima sa slabom strukturom privrede rast cena tokom 2010-ih ionako je zaobišao. Ako stanovništvo počne da se smanjuje i izgubi kupovnu moć, to bi u budućnosti još više opteretilo periferiju — sve do situacije da nekretnine postanu neprodajne.“
KlauKalash
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.03.2019.
- Poruke
- 952
- Pohvaljen
- 2.620
Tesko da je na jezeru Komo cena manja nego u Beogradu (tekst to zapravo i kaze, samo je naslov clickbait). Tamo se kupuje “2nd home” uglavnom, a ako je neko za to spreman da odvoji od pola do vise miliona evra, onda je jasno kome je namenjena takva lokacija."U ovom raju kuća je 79.000, a šupa u Borči 100.000 evra": Istražili samo da li je skuplje u Beogradu nego na najlepšem mestu na svetu i ovo je šok
Jezero Komo u Italiji već decenijama važi za jednu od najprestižnijih destinacija kada je reč o kupovini nekretnina. Ovaj krajolik, okružen planinama i pitomim gradićima, bio je inspiracija umetnicima, utočište slavnih i raj za investitore. Poslednjih godina, a naročito u 2025. tržište je i...
Steta sto na sajtu Nove nisu stavili link do datog oglasa, mozda bi bilo jasnije zasto je cena takva kakva je.
StariPosmatrač
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 2.057
- Pohvaljen
- 3.980
Šteta što si nam srušio sneška, mogli smo da pročitamo par dobrih "analiza" zašto je nekretnina u Beogradu skuplja od nekretnine na jezeru Komo.
Tako je. I Tesla je trebao biti četnik ili partizan, da dizajnira klupe za fudbalsko igralište Vlasotince, a i Jokić je trebao da gaji konje. Tako je ne vrti se sve oko para, ima neko ko želi kvalitetniji život, kvalitetnije znanje i sistem, da se usavršava... ali ne bolje zaključaj sve i baci ključ da bi tamo nekom srbendi imao ko da izglanca cipele dok on planira peto putovanje ove godine na koje troši minimum godišnju platu tog koga je zaključao.
Pa da, tako neki gomilaju stanove i izbacuju ljude na ulicu ako nemaju da plate ili ako dodju Rusi, a možda ti zakupci školuju budućeg Teslu. Samo lični interes, nigde osećaj o zajednici.
P.s.: Pitali tajkuna sta bi vise voleo, da poveca plate radnicima i ponudi bolje uslove rada kako bi mu firma bila uspesnija ili da zakljuca tamo neke radnike u obor i da budu srecni ako dobiju nesto. I cik pogodite sta je ovaj odgovorio.
Od 2010. se skoro milion Poljaka vratilo u Poljsku, i pri tome su značajno doprineli ekonomskom skoku Poljske.
Delom su doneli ušteđevine, većim delom veštine, iskustvo, pa i kontakte (zavisi kako ko i na kom nivou).
Ali prvo su Poljaci u Poljskoj odradili ogroman posao da se zemlja iščupa...
Delom su doneli ušteđevine, većim delom veštine, iskustvo, pa i kontakte (zavisi kako ko i na kom nivou).
Ali prvo su Poljaci u Poljskoj odradili ogroman posao da se zemlja iščupa...
Tačno, situacija je kompleksna. Neki ljudi napuštaju zemlju zbog ekonomskih razloga, neki zbog kvaliteta života ili posla, a neki čak iz Beograda jer im je daleko praktičnije živeti bliže prirodi ili u manjim sredinama, uz mogućnost remote posla. Država tu igra ulogu, ali odluka je uvek lična, kombinacija prilika, motivacije i ličnih prioriteta.
Ma sve Jokici i Tesle u redu sa bugarske pasose lol.
Navip
Advanced
- Učlanjen(a)
- 30.10.2018.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 5.852
Ali se milioni poljskih migranata još ne vraćaju, jer bi u Poljskoj zarađivali 50% od onoga što trenutno imaju.
KlauKalash
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.03.2019.
- Poruke
- 952
- Pohvaljen
- 2.620
Poljska je drzava koja nam moze najvise posluziti kao uzor i inspiracija. Imali su komunisticko nasledje, ogromna razaranja u WW2, ali su izabrali da izadju iz mentaliteta zrtve i srede svoju zemlju.
Sada su jedna od najbrze rastucih ekonomija EU, i verujem da ce biti prva zemlja centralne Evrope koja ce imati jacinu glasa kao, mozda ne Nemacka, ali recimo Francuska ili Holandija.
Imaju jednu od najjacih konvencionalnih vojski u EU, a prestigli su i mnoge zemlje koje su tradicionalno bile bogatije od njih.
Sada su jedna od najbrze rastucih ekonomija EU, i verujem da ce biti prva zemlja centralne Evrope koja ce imati jacinu glasa kao, mozda ne Nemacka, ali recimo Francuska ili Holandija.
Imaju jednu od najjacih konvencionalnih vojski u EU, a prestigli su i mnoge zemlje koje su tradicionalno bile bogatije od njih.
I ultra bezbedna zemlja. Plus sa ovim globalnim zagrevanjem bice im sve toplije toplije, idu ka top lokaciji Evrope lagano.
Kakve budale, trebali su da zaključaju svoj narod da procvetaju i naučno i ekonomski, svakom ko se buni da ga proglase teroristom i stranim plaćenikom i Bog da ih vidi.
Ni Tesle ni Jokići ne bi bili ono što jesu da važe neka tvoja pravila, koja hvala Bogu ne važe i nadamo se da neće nikada. No, ne vredi objašnjavati robovlasniku da mu robovi zaslužuju život. Budi mi pozdravljen