Ne postoji veča dvoličnost ovog vremena.
Tolike kampanje protiv pušenja, zabrane, ovde-onde, apeli, upozorenja,...A ovamo najveci biznis na svetu, a i kod nas, rekao bi.
-Jel neko od vas poznaje nekoga ko je prestao da puši, jer su skupe cigare? -Ja nisam upoznao takvu osobu za sve godine koliko imam, a nemam ih malo. Naćiće možda alternativu, ali teško da će da prestane da puši.
Pritom, pušači su, čast i poštovanje izuzecima, uglavnom veoma sebični ljudi, kada je su u pitanju cigare. Kad mu kažete da se na primer iz nekog razloga (nebitno je da li imate bebu u kući, bolesnog čoveka, vama smeta iz nekog razloga,...) ne puši kad vas u stanu, automobilu,... - Kao da ste mu lupili šamar. To su uglavnom ljudi koji ne umeju i neče da poštuju tuđe granice po pitanju bilo čega, pa ni po tom pitanju.
Kad odem kod nekoga poštujem pravila te kuće, čak i tamo gde se osećam skoro pa kao u svojoj kući. Ako sam vam prijatelj, ja ću prvi da puštujem vaše granice, a ne da prvi tražim privilegije za sebe. U fazonu: ,,Aj bre, mi smo drugari toliko godine, aj meni ćeš da zabraniš da zapalim kod tebe....".
Sam sebi, dok nikog drugog direktno ne ugrožava, ima pravo da radi ko šta hoće, kako god to zvučalo.
Ni od čega mi ne pripada veća muka, nego kad vidim trudnu ženu, sa stomakom do zuba, a u ustima cigara kao kod nekog varioca, zidara ili vodovodžije. A truje to malo biće u sebi, koje još ni prvi vazduh samo nije udahnulo. Nisam ni za to da se deca drže pod staklenim zvonom, da me ne shvatite pogrešno, ali da puši trudna žena ili da drži malo dete, a u prstima cigaru, da se generalno puši gde su mala deca ili bolesni ljudi i slično...To ne mogu da shvatim.
U Makedoniji, recimo se ne puši ni na svadbama u restoranima. Ljudi izlaze napolje da puše cigare. Koji je problem da i kod nas ne može tako?
