Šta je novo?

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

MI nemamo realne viskove u javnom sektoru. MIslim na onbe koji zaista rade.
U zdravstvu, obrazovanju i polciji imamo premalo ljudi. Posao se jedva odvija.
Medjutim imamo fiktivno zaposlene po javnim preduzecima.
 
Zapravo, branili su dinar da ne ojaca previse. Tek ovde godine se platni bilans pogorsava u smislu da mozda treba razmisljati o slabljenju dinara.

Поједностављено превише. Суштина је та структурна неравнотежа платног биланса која варира, где имамо сваке године рекордно повећање апсолутног дефицита, али је тренд да се то ближи рекорду и релативно (дакле упркос том номиналном расту чији је већински део инфлација, а мањи реалан раст).

Све се то пеглало тим инвестицијама и дознакама и то је овако деловало стабилно, иако нас и то кошта поприлично (трансакциони трошкови одбране курса и разлика камата наше девизне имовине и камата под којима се задужујемо). Е сад долазимо до ситуације да је такав модел достигао плафон. Прво у смислу да ми више нисмо толико конкурентни преко и то се баш осећа и индивидуално (динар реално јача због веће инфлације овде, а фиксираног курса), а и овако на нивоу државе. Друго зато што се последњих пар година убрзано износи профит из земље, па је питање да ли ће инвестиције моћи да покрију тај дефицит (конкретно од 2022. а како највише са Европом послујемо, то отвара и нека друга очигледна питања, али не бих сада о томе...)

Дакле може слободно да се гледа на све то као да смо трампили економску (а самим тим и сваку другу) сувереност за неки живот који генерално не заслужујемо, тј трошимо више него што зарадимо на макронивоу (да, колико год неки самтрали да живимо лоше, у ствари је изнад могућности на колективном нивоу). Како ни породична сребрнина није још исцрпљена, може то потрајати. Значи колонија која ће практично сваке године давати неколико процената газдама за оно што они сматрају да је потребно, па то може бити и образовање или вредности те колоније! А може нпр и да одлучи да им треба релативно образована, културолошки слична, бела радна снага, па да свесно закочи и покрене нови талас емиграције.

Сигуран сам да ће држава покушати да амортизује све ово колико може, макар и са баш великим губицима, али ни то не може предуго да траје. Не могу да прерасту ово са инвестицијама које су планиране, у то сам сигуран (ЕКСПО итд), теоретски могу онако шљакторски интензивно да увезу лупам милион Бангладешана и сл. Ако се настави политичка нестабилност дуже, није искључена нека девалвација. Онда ти преко ноћи буду скупљи кредити у девизама, буду ти скупље ципеле које купујеш, крене инфлација, ајвни дуг скочи пар дестина % у односу на БДП...
 
Поједностављено превише. Суштина је та структурна неравнотежа платног биланса која варира, где имамо сваке године рекордно повећање апсолутног дефицита, али је тренд да се то ближи рекорду и релативно (дакле упркос том номиналном расту чији је већински део инфлација, а мањи реалан раст).

Све се то пеглало тим инвестицијама и дознакама и то је овако деловало стабилно, иако нас и то кошта поприлично (трансакциони трошкови одбране курса и разлика камата наше девизне имовине и камата под којима се задужујемо). Е сад долазимо до ситуације да је такав модел достигао плафон. Прво у смислу да ми више нисмо толико конкурентни преко и то се баш осећа и индивидуално (динар реално јача због веће инфлације овде, а фиксираног курса), а и овако на нивоу државе. Друго зато што се последњих пар година убрзано износи профит из земље, па је питање да ли ће инвестиције моћи да покрију тај дефицит (конкретно од 2022. а како највише са Европом послујемо, то отвара и нека друга очигледна питања, али не бих сада о томе...)

Дакле може слободно да се гледа на све то као да смо трампили економску (а самим тим и сваку другу) сувереност за неки живот који генерално не заслужујемо, тј трошимо више него што зарадимо на макронивоу (да, колико год неки самтрали да живимо лоше, у ствари је изнад могућности на колективном нивоу). Како ни породична сребрнина није још исцрпљена, може то потрајати. Значи колонија која ће практично сваке године давати неколико процената газдама за оно што они сматрају да је потребно, па то може бити и образовање или вредности те колоније! А може нпр и да одлучи да им треба релативно образована, културолошки слична, бела радна снага, па да свесно закочи и покрене нови талас емиграције.

Сигуран сам да ће држава покушати да амортизује све ово колико може, макар и са баш великим губицима, али ни то не може предуго да траје. Не могу да прерасту ово са инвестицијама које су планиране, у то сам сигуран (ЕКСПО итд), теоретски могу онако шљакторски интензивно да увезу лупам милион Бангладешана и сл. Ако се настави политичка нестабилност дуже, није искључена нека девалвација. Онда ти преко ноћи буду скупљи кредити у девизама, буду ти скупље ципеле које купујеш, крене инфлација, ајвни дуг скочи пар дестина % у односу на БДП...
Apsolutno vise nismo konkurentni. Plate su kod nas previsoke. Standard je vestacki.

Nego., Da li je neko razmisljao o disparitetima cena.
Cini mi se da je hrana preskupa u odnosu na neke druge robe.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Ar4
Apsolutno vise nismo konkurentni. Plate su kod nas previsoke. Standard je vestacki.

Nego., Da li je neko razmisljao o disparitetima cena.
Cini mi se da je hrana preskupa u odnosu na neke druge robe.
Gorivo, hrana, tehnika i stanovi u gradovima su nerazumno skupi.

Ali ljudi i dalje plaćaju.

Skoro sam sreo bivšeg kolegu sa faksa. Digao ruke od učenja i prodaje kurseve Amerima.
Njemu je dovoljno trojicu mesečno da odradi kako bi mu pokrili troškove života u BNV.
 
Поједностављено превише. Суштина је та структурна неравнотежа платног биланса која варира, где имамо сваке године рекордно повећање апсолутног дефицита, али је тренд да се то ближи рекорду и релативно (дакле упркос том номиналном расту чији је већински део инфлација, а мањи реалан раст).

Све се то пеглало тим инвестицијама и дознакама и то је овако деловало стабилно, иако нас и то кошта поприлично (трансакциони трошкови одбране курса и разлика камата наше девизне имовине и камата под којима се задужујемо). Е сад долазимо до ситуације да је такав модел достигао плафон. Прво у смислу да ми више нисмо толико конкурентни преко и то се баш осећа и индивидуално (динар реално јача због веће инфлације овде, а фиксираног курса), а и овако на нивоу државе. Друго зато што се последњих пар година убрзано износи профит из земље, па је питање да ли ће инвестиције моћи да покрију тај дефицит (конкретно од 2022. а како највише са Европом послујемо, то отвара и нека друга очигледна питања, али не бих сада о томе...)

Дакле може слободно да се гледа на све то као да смо трампили економску (а самим тим и сваку другу) сувереност за неки живот који генерално не заслужујемо, тј трошимо више него што зарадимо на макронивоу (да, колико год неки самтрали да живимо лоше, у ствари је изнад могућности на колективном нивоу). Како ни породична сребрнина није још исцрпљена, може то потрајати. Значи колонија која ће практично сваке године давати неколико процената газдама за оно што они сматрају да је потребно, па то може бити и образовање или вредности те колоније! А може нпр и да одлучи да им треба релативно образована, културолошки слична, бела радна снага, па да свесно закочи и покрене нови талас емиграције.

Сигуран сам да ће држава покушати да амортизује све ово колико може, макар и са баш великим губицима, али ни то не може предуго да траје. Не могу да прерасту ово са инвестицијама које су планиране, у то сам сигуран (ЕКСПО итд), теоретски могу онако шљакторски интензивно да увезу лупам милион Бангладешана и сл. Ако се настави политичка нестабилност дуже, није искључена нека девалвација. Онда ти преко ноћи буду скупљи кредити у девизама, буду ти скупље ципеле које купујеш, крене инфлација, ајвни дуг скочи пар дестина % у односу на БДП...
Pa sta znam, cime smo se to odrekli ekonomske suverenosti? Fiksiranim kursom? Manje vise fiksiran kurs imaju sve zemlje oko nas. Nama su i pored tog kursa rasle devizne rezerve a udeo duga u BDP opadao, do ove godine.

Ne razumem ni taj izraz kolonija, deluje mi da se koristi kao i 'pranje para' neko objasnjenje koje ne objasnjava nista. Mi imamo trgovinu i investicije sa svima, cija smo kolonija konkretno?

Sa jedne strane smo kolonija, sa druge strane nismo vise konkurentni preko, te dve stvari mi ne idu zajedno bas.

Dosadasnji model rasta polako dolazi do svog kraka, ali ne znam zasto se ne bi mogli prilagoditi tome. Ako nista, bar je zbog tih vecih plata unutrasnje trziste jace pa sada i neke domace firme mogu da ojacaju na njemu.

I na kraju, koja je alternativa trentnom modelu po kom necemo biti kolonija?
 
I na kraju, koja je alternativa trentnom modelu po kom necemo biti kolonija?
Alternativa je odustajanje od privrede orijentisane ka uvozu, devalvacija, obaranje zivotrnog standarda i plata.
Na taj nacin bi ponovo postali konkurentni za neku proizvodnju.
 
Мање паламуђења, више куповина злата.
 
Pa sta znam, cime smo se to odrekli ekonomske suverenosti? Fiksiranim kursom? Manje vise fiksiran kurs imaju sve zemlje oko nas. Nama su i pored tog kursa rasle devizne rezerve a udeo duga u BDP opadao, do ove godine.
Предајом платног промета и примарне емисије новца страним банкама. Сад смо превише осетљиви на стање банкарског система и ко год може и мало да га затресе држи нас за.... гушу.
Ne razumem ni taj izraz kolonija, deluje mi da se koristi kao i 'pranje para' neko objasnjenje koje ne objasnjava nista. Mi imamo trgovinu i investicije sa svima, cija smo kolonija konkretno?
Колонија си кад за шарене стаклиће дајеш нешто много вредније и никад се не можеш извући из те неправедне размене.

Sa jedne strane smo kolonija, sa druge strane nismo vise konkurentni preko, te dve stvari mi ne idu zajedno bas.
Да, поклањамо квалитетан кадар и примарне производе за кредите од којих неко узима кајмак а са остатком финансира неисплативе пројекте те смо у замци средњег развоја.

Dosadasnji model rasta polako dolazi do svog kraka, ali ne znam zasto se ne bi mogli prilagoditi tome. Ako nista, bar je zbog tih vecih plata unutrasnje trziste jace pa sada i neke domace firme mogu da ojacaju na njemu.
Прилагодићемо се тако што ћемо пратити поводац оног ко поседује наш спољни дуг.
I na kraju, koja je alternativa trentnom modelu po kom necemo biti kolonija?

Систем, знање, одговорност, култура и рад тако да нам нема наде.
 
Alternativa je odustajanje od privrede orijentisane ka uvozu, devalvacija, obaranje zivotrnog standarda i plata.
Na taj nacin bi ponovo postali konkurentni za neku proizvodnju.
Znaci, alternativa je da budemo jos veca kolonija, ne potrosacka nego proizvodna?
Предајом платног промета и примарне емисије новца страним банкама. Сад смо превише осетљиви на стање банкарског система и ко год може и мало да га затресе држи нас за.... гушу.

Колонија си кад за шарене стаклиће дајеш нешто много вредније и никад се не можеш извући из те неправедне размене.
Sta su u ovome sareni staklici a sta je to mnogo vrednije?
Да, поклањамо квалитетан кадар и примарне производе за кредите од којих неко узима кајмак а са остатком финансира неисплативе пројекте те смо у замци средњег развоја.
Primer neki neisplativih projekata? Koliki procenat u strukturi duga oni zauzimaju?
Прилагодићемо се тако што ћемо пратити поводац оног ко поседује наш спољни дуг.
Ko poseduje nas spoljni dug?
Систем, знање, одговорност, култура и рад тако да нам нема наде.
Ok
 
Не, фиксиран курс даје само мање флексибилности на шокове, практично не водиш своју монетарну политику, него гледаш да ти курс буде фиксиран, то је основни задатак! Колонија зато што све више стратешких ствари није у твом поседу и што ти се скраћује могућност на шта можеш да утичеш. Тако је, са свима, не конкретно једне државе. Знаш, ово у првом пасусу што си написао је као да кажеш ја немам посао 10 година, идем на летовања и зимовања, а имам у банци више лове него пре 10 година, али не кажеш да ниси више у власништву већине имовине коју си наследио.

То да смо колонија се не искључује са тим да нисмо конкурентни више, као колонија у односу на друге. Стварно нисмо, осећам лично. Постајемо скупи, а сам стандард нам не расте толико због разлика у инфлацијама. Сад има алтернатива за њих, а нама није добро како је било, а држава те не штити, зато што штити курс, иако је контраинтуитивно са растом дефицита платног биланса.

Да се разумемо, не дајем вредносне судове и како треба. Зашто? Први сам за отворено тржиште, али бих да су све те стратешке ствари српске! Може Кока-кола да дође овде и продаје коцу ако поштује антимонополсеке законе и сл (изволи направи боље па продај), али не сме да ти држи изворе воде! Не сме да ти немачки или хрватски издавач пише уџбенике којим ће ти децу учити шта је био Јасеновац или сл. Долазимо на оно да сам слушао бабе и деде које су говориле да би нам боље било под Немцима, па онда то транслираш на ове данашње печењарске кадрове. Можда бих и дао све то само да не гледам разне Грчиће и остале полуписмене директоре ЈП.
 
Fiksni kurs je jedna od retkih dobrih ekonomskih odluka ovog režima.

Nema ničeg odvratnijeg nego kad treba da kupiš ili prodaš devize ili platiš ili primiš nešto u njima a da moraš da gledaš u pasulj kakav će kurs biti ujutru.

Neka koriguju dinar na novi odnos prema evru ali neka ponovo zakucaju kurs da bude fiksan.


I neka krenu da štampaju nove serije novčanica, jer ove postojeće izgledaju kao ono štrokavo propalo egipatsko smeće.
 
Poslednja izmena:
Sta su u ovome sareni staklici a sta je to mnogo vrednije?
Вредније су енергетски објекти који смањују енергетску зависност од увоза и повећавају енергетску ефикасност, развој домаће производње добара неопходних за преживљавање у току кризе (храна, лекови итд.) и производње производа са високим уделом знања за извоз.

Значи уместо да извозимо производе са високим уделом у цени мануелног рада а увозимо оне са високим уделом цене знања морамо да окренемо тај однос и само то вреди финансирати задуживањем.

Primer neki neisplativih projekata? Koliki procenat u strukturi duga oni zauzimaju?
По мени сви који су финансирањи из спољњег дуга а нису имали кумулативан утицај на пад спољнотрговинског дефицита у периоду од пет година већи од вредности задуживања. Укратко не могу да нађем један исплатив.
Ko poseduje nas spoljni dug?
 
Znaci, alternativa je da budemo jos veca kolonija, ne potrosacka nego proizvodna?
Proizvodna kolonija barem poseduje razvojnu sansu.
I Kina je pocela kao proizvodna kolonija.
Za proizvodnju je potreban neki nivo znanja, za potrosacku koiloniju nije potrebno nista.

PS. Svidja mi se kako si ovo definisao. Potrosacka vs Proizvodna kolonija. Ti si jedna od najinteligentnijih ljudi ovde, steta sto si na pogresnoj strani.
 
Fiksni kurs je jedna od retkih dobrih ekonomskih odluka ovog režima.

Nema ničeg odvratnijeg nego kad treba da kupiš ili prodaš devize ili platiš ili primiš nešto u njima a da moraš da gledaš u pasulj kakav će kurs biti ujutru.

Neka koriguju dinar na novi odnos prema evru ali neka ponovo zakucaju kurs da bude fiksan.


I neka krenu da štampaju nove serije novčanica, jer ove postojeće izgledaju kao ono štrokavo propalo egipatsko smeće.
Конформизмом се углавном најлакше овце воде на клање, молим те проучи мало искуства слабих земаља са фиксним курсом, то је облик пљачке где ти своја добра дајеш за измишљен новац који је неко створио примарном емисијом.

Државе се међусобно економски такмиче и управљив курс је један од основних алата.

Са фиксним курсом и без царина ми смо сиротиња која поред ауто пута проси да им се удели неки кредит јер су цене европске а примања српска.
 
По мени сви који су финансирањи из спољњег дуга а нису имали кумулативан утицај на пад спољнотрговинског дефицита у периоду од пет година већи од вредности задуживања. Укратко не могу да нађем један исплатив.
Kako onda udeo tog duga u BDP-u pada ako projekti nisu bili isplativi? Nama je pritom pokrivenost uvoza izvozom poslednjih godina rekordna u ovom veku, tako da i po tvom kriterijumu ne stoji da su neisplativi.

Вредније су енергетски објекти који смањују енергетску зависност од увоза и повећавају енергетску ефикасност, развој домаће производње добара неопходних за преживљавање у току кризе (храна, лекови итд.) и производње производа са високим уделом знања за извоз.

Значи уместо да извозимо производе са високим уделом у цени мануелног рада а увозимо оне са високим уделом цене знања морамо да окренемо тај однос и само то вреди финансирати задуживањем.
Nase drzavno zaduzivanje prvenstveno i ide u infrastrukturu (cak je i cuveni EXPO 2027. plan 90% ne-EXPO ulaganje u puteve). Zar to i nije preduslov upravo za to sto pominjes?

Не, фиксиран курс даје само мање флексибилности на шокове, практично не водиш своју монетарну политику, него гледаш да ти курс буде фиксиран, то је основни задатак! Колонија зато што све више стратешких ствари није у твом поседу и што ти се скраћује могућност на шта можеш да утичеш. Тако је, са свима, не конкретно једне државе. Знаш, ово у првом пасусу што си написао је као да кажеш ја немам посао 10 година, идем на летовања и зимовања, а имам у банци више лове него пре 10 година, али не кажеш да ниси више у власништву већине имовине коју си наследио.

То да смо колонија се не искључује са тим да нисмо конкурентни више, као колонија у односу на друге. Стварно нисмо, осећам лично. Постајемо скупи, а сам стандард нам не расте толико због разлика у инфлацијама. Сад има алтернатива за њих, а нама није добро како је било, а држава те не штити, зато што штити курс, иако је контраинтуитивно са растом дефицита платног биланса.

Да се разумемо, не дајем вредносне судове и како треба. Зашто? Први сам за отворено тржиште, али бих да су све те стратешке ствари српске! Може Кока-кола да дође овде и продаје коцу ако поштује антимонополсеке законе и сл (изволи направи боље па продај), али не сме да ти држи изворе воде! Не сме да ти немачки или хрватски издавач пише уџбенике којим ће ти децу учити шта је био Јасеновац или сл. Долазимо на оно да сам слушао бабе и деде које су говориле да би нам боље било под Немцима, па онда то транслираш на ове данашње печењарске кадрове. Можда бих и дао све то само да не гледам разне Грчиће и остале полуписмене директоре ЈП.
Ja opet ne vidim sta smo to od strateskih grana potpuno predali strancima da bi se tako lako mogli nazvati kolonijom. Najocigledniji primer moze biti NIS, ali i tu vidimo sad sa ovim sankcijama koliko lako dodje do price o nacionalizaciji. Plus, sto se nafte i gasa tice, mi smo tu zavisni pa smo zavisni, kako god ga obrtao.
 
Фиксиран курс се лако олабави ако је потребно због неке кризе а сама фиксираност курса пружа стабилност која иначе не би постојала у ситуацијама интерне и екстерне кризе (као што је код нас тренутно случај). Такође, плутајући курс по дефиницији значи изложеност шоковима због чега ниједна валута није скроз плутајућа већ народна банка интервенише на дневном нивоу како би ублажила шокове. НБС сада може да допусти изузетно благо слабљење динара (ако се преокренуо тренд и сада природно слаби) али то само по себи неће значајно годити нашим извозницима нити може без драстичног раста инфлације што ће штетити и нашим извозницима и нашим грађанима.

Такође, оно што се овде назива "колонијалним статусом" у контексту економије је неизбежна последица тога да смо малецна сиромашна економија без изласка на море и принуђени смо да се ослањамо на међународну трговину, а то би важило и да смо извозно оријентисани. Немачка већ годинама уназад ради како Кина свира и упорно пузи пред Шангајем јер јој је много важно да Кина не прекине да увози Немачке производе. Јапан је био амерички вазал и на врхунцу свог извоза у Америку управо зато што је од тога зависио, када се то смањило економија им се урушила. Докле год се твој развој заснива на трговини са другима ти неизбежно зависиш од њих и то посебно када си далеко мањи од њих.

Ми немамо капацитета да се куропецамо и глумимо индустријску силу али можемо да отпустимо вишкове у јавном сектору и државно трошење усмеримо у дизање конкурентности економије улагањем у производњу јефтиније енергије. Пребацимо значајан део пандура у пореску управу ради ефективније наплате пореза, масивно режемо агенције, заводе, покрајине, скупштине (итд.), укрупњавамо општине, социјалну помоћ заменимо социјалним запошљавањем итд. и на тај начин постигнемо раст продуктивности привреде што је једини смислени начин да она буде конкурентнија.

Но људи овде одбијају да прихвате стварност и упорно живе у неким фантазијама где постоје лака решења да се обогатимо која се не спроводе зато што смо жртве међународног поретка. Пут ка просперитету не долази кроз скромност и поштен рад већ кроз штампање пара док нам валута не постане безвредна. Нисмо ми сиромашнији од Јапана јер већ 70 година ирационално трошимо паре на разне кафопијске ухлебе уместо да улажемо у технологију већ смо сиромашнији од Јапана зато што нисмо довољно ослабили динар како би наше злато и бакар било јефтиније у иностранству
 
Problem naseg kolonijalnog statusa (ili grckog) je i to sto ne mozemo da stampamo pare i sebe kreditiramo primarnom emisijom.


Evo kako je to radila SFRJ.
Oni su znali da imaju skoro siguran letnji priliv od turizma.
Da bi kreditirala poljoprivredu, SFRJ je u prolece emitovala dinare. Na jesen bi ta emisija bila kompenzovana deviznim prilivom.
 
Kako onda udeo tog duga u BDP-u pada ako projekti nisu bili isplativi? Nama je pritom pokrivenost uvoza izvozom poslednjih godina rekordna u ovom veku, tako da i po tvom kriterijumu ne stoji da su neisplativi.
Не сматрам БДП реалним мерилом било чега већ само марамицом за скретање пажње док мађионичар нешто мува.
ПС. И даље имамо фискални дефицит, џабе покривеност већа или мања кад мораш да нађеш пар милијарди евра кредита сваке године да покријеш дефицит а пошто финансираш неисплативе ствари та количина пара која је потребна сваке године стално расте.

Nase drzavno zaduzivanje prvenstveno i ide u infrastrukturu (cak je i cuveni EXPO 2027. plan 90% ne-EXPO ulaganje u puteve). Zar to i nije preduslov upravo za to sto pominjes?
Инфраструктура без фабрика служи да газде не лупају своје скупе аутомобиле по рупама.

Ja opet ne vidim sta smo to od strateskih grana potpuno predali strancima da bi se tako lako mogli nazvati kolonijom. Najocigledniji primer moze biti NIS, ali i tu vidimo sad sa ovim sankcijama koliko lako dodje do price o nacionalizaciji. Plus, sto se nafte i gasa tice, mi smo tu zavisni pa smo zavisni, kako god ga obrtao.
Сад кад дође на ред СВАМ и такса на СО2 видећемо како изгледа кад не буде исплативо или одрживо да раде домаће електране па кад крене да се увози електрична енергија. НИС је остао а шта ћемо кад ЕПС нестане, хоћемо ли сви као румуни под чаушескуо-м једна сијалица по домаћинству и шпорет на дрва?
 
Конформизмом се углавном најлакше овце воде на клање, молим те проучи мало искуства слабих земаља са фиксним курсом, то је облик пљачке где ти своја добра дајеш за измишљен новац који је неко створио примарном емисијом.

Државе се међусобно економски такмиче и управљив курс је један од основних алата.

Са фиксним курсом и без царина ми смо сиротиња која поред ауто пута проси да им се удели неки кредит јер су цене европске а примања српска.
Ne znam, nisam plaćen 650.000 din kao gospoda iz NBS i Vlade da razmišljam o široj slici fiksnog kursa. 😁

Ja sam samo običan kmet koji je 3/4 života proveo gledajući ljude kako gledaju u pasulj i jedu se hoće li kurs ujutru biti ovaj ili onaj. I kao kmet i potrošač odlučio da mu je bolji fiksni. Ne mislim da je neki komformizam ako neko preferira fiksni kurs i izvesniju monetarnu politiku.

Kad sam svojevremeno pod moranjem učio osnove o ekonomiji, sećam se da su oba kursa imala svoje prednosti i mane (kao i skoro sve na svetu). Ali nisam se bavio time niti me je zanimalo, jer je mnogo nabadanja i gatanja u ekonomiji kao nauci.

Pošto se ne bavim time (fala bogu) i nisam stručan, prihvatam stav da je za Srbiju možda bolji plutajući kurs. Ali mislim da je stav većine kmetova da je bolji fiksni. Ili može i plutajući, ali bez neprijatnih iznenađenja i oscilacija. Mislim postoje ljudi koji su studirali to i plaćeni su da vode računa o tome, pa nek opravdaju te diplome i plate. Mi kmetovi nakon zadnjih 20 godina stvarno nemamo više živaca da gledamo u pasulj oće l' sutra da rokne dolar jer je neko loše započeo dan na NY berzi ili da skoči evro jer je Rheinmetal sklopio novi masni ugovor. Ili je palo drvo u Amazonu pa napravilo efekat leptira...
 
Poslednja izmena:
Јапан је био амерички вазал и на врхунцу свог извоза у Америку управо зато што је од тога зависио, када се то смањило економија им се урушила.
Da li znas zasto se urusila japanska ekonomija?
Bili su primorani na to od stane kolonijalnog Hegemona.

The Japanese economy was growing much faster than that of the US and it’s homegrown industries were dominating international exports. They needed to be stopped.
Along with it’s closest allies, the US signed the Plaza Accord in 1985 with the primary purpose of strengthening the Japanese Yen such that Japanese exports would no longer be competitive in the global market. In general, economies that are primary driven by exports want their currency to be weaker, not stronger so that the prices of the goods are more competitive in the global market.

 
Управо, да је извозна економија сама по себи спас од колонијалног статуса Јапан први не би био колонија. Свако ко мисли да ћемо бити "суверенији" ако будемо зависили од извоза него од увоза суштински маши поенту.
 
Не сматрам БДП реалним мерилом било чега већ само марамицом за скретање пажње док мађионичар нешто мува.
ПС. И даље имамо фискални дефицит, џабе покривеност већа или мања кад мораш да нађеш пар милијарди евра кредита сваке године да покријеш дефицит а пошто финансираш неисплативе ствари та количина пара која је потребна сваке године стално расте.
Sta je onda realno merilo bilo cega? Ne znam kako su te stvari neisplative ako su se budzetski prilivi duplirali od kraja korone. Deficit raste jer investiramo sve vise, ali to i nije bas najbolja metrika kada je rec o isplativosti tih investicija.
Инфраструктура без фабрика служи да газде не лупају своје скупе аутомобиле по рупама.
Srecom imamo i neke fabrike. A putevi daju preduslove da ih se jos vise otvori.
Сад кад дође на ред СВАМ и такса на СО2 видећемо како изгледа кад не буде исплативо или одрживо да раде домаће електране па кад крене да се увози електрична енергија. НИС је остао а шта ћемо кад ЕПС нестане, хоћемо ли сви као румуни под чаушескуо-м једна сијалица по домаћинству и шпорет на дрва?
Pa ni tu ne stojimo bas u mestu: https://www.google.com/maps/d/u/0/v...&ll=44.267595236785354,20.965448812731633&z=8
 
Управо, да је извозна економија сама по себи спас од колонијалног статуса Јапан први не би био колонија. Свако ко мисли да ћемо бити "суверенији" ако будемо зависили од извоза него од увоза суштински маши поенту.
Ali Japan je postao kolonija jos 1945. Prvo proizvodna kolonija, kasnije potrosacka kolonija, posle Plaza accord-a.
Nije mu bilo dozvoljeno ono sto je Kini uspelo.
Kina je verovatno izvukla pouke iz japanskog slucaja.
 
Није баш добар пример за Јапан. Најзадуженија држава света, али велика већина је унутрашњи дуг и све се користи за даљи развој, а не ко ми да покрпимо рупе и финансирамо дефиците и враћамо камате. Те њихове камате су реално негативне и имају сву слободу да интервенишу како хоће, а ми се задужујемо у еур или усд. Они су са све САД базама суверена држава по свим параметрима, за разлику од нас!
 
Није баш добар пример за Јапан. Најзадуженија држава света, али велика већина је унутрашњи дуг и све се користи за даљи развој, а не ко ми да покрпимо рупе и финансирамо дефиците и враћамо камате. Те њихове камате су реално негативне и имају сву слободу да интервенишу како хоће, а ми се задужујемо у еур или усд. Они су са све САД базама суверена држава по свим параметрима, за разлику од нас!
Koje to rupe krpimo kreditima? Koliko znam gotovo svi nasi krediti su za konkretne projekte. I taj deficit je prvenstveno zbog investicija.
 
Vrh