Zapravo, branili su dinar da ne ojaca previse. Tek ovde godine se platni bilans pogorsava u smislu da mozda treba razmisljati o slabljenju dinara.
Apsolutno vise nismo konkurentni. Plate su kod nas previsoke. Standard je vestacki.Поједностављено превише. Суштина је та структурна неравнотежа платног биланса која варира, где имамо сваке године рекордно повећање апсолутног дефицита, али је тренд да се то ближи рекорду и релативно (дакле упркос том номиналном расту чији је већински део инфлација, а мањи реалан раст).
Све се то пеглало тим инвестицијама и дознакама и то је овако деловало стабилно, иако нас и то кошта поприлично (трансакциони трошкови одбране курса и разлика камата наше девизне имовине и камата под којима се задужујемо). Е сад долазимо до ситуације да је такав модел достигао плафон. Прво у смислу да ми више нисмо толико конкурентни преко и то се баш осећа и индивидуално (динар реално јача због веће инфлације овде, а фиксираног курса), а и овако на нивоу државе. Друго зато што се последњих пар година убрзано износи профит из земље, па је питање да ли ће инвестиције моћи да покрију тај дефицит (конкретно од 2022. а како највише са Европом послујемо, то отвара и нека друга очигледна питања, али не бих сада о томе...)
Дакле може слободно да се гледа на све то као да смо трампили економску (а самим тим и сваку другу) сувереност за неки живот који генерално не заслужујемо, тј трошимо више него што зарадимо на макронивоу (да, колико год неки самтрали да живимо лоше, у ствари је изнад могућности на колективном нивоу). Како ни породична сребрнина није још исцрпљена, може то потрајати. Значи колонија која ће практично сваке године давати неколико процената газдама за оно што они сматрају да је потребно, па то може бити и образовање или вредности те колоније! А може нпр и да одлучи да им треба релативно образована, културолошки слична, бела радна снага, па да свесно закочи и покрене нови талас емиграције.
Сигуран сам да ће држава покушати да амортизује све ово колико може, макар и са баш великим губицима, али ни то не може предуго да траје. Не могу да прерасту ово са инвестицијама које су планиране, у то сам сигуран (ЕКСПО итд), теоретски могу онако шљакторски интензивно да увезу лупам милион Бангладешана и сл. Ако се настави политичка нестабилност дуже, није искључена нека девалвација. Онда ти преко ноћи буду скупљи кредити у девизама, буду ти скупље ципеле које купујеш, крене инфлација, ајвни дуг скочи пар дестина % у односу на БДП...
Gorivo, hrana, tehnika i stanovi u gradovima su nerazumno skupi.Apsolutno vise nismo konkurentni. Plate su kod nas previsoke. Standard je vestacki.
Nego., Da li je neko razmisljao o disparitetima cena.
Cini mi se da je hrana preskupa u odnosu na neke druge robe.
Pa sta znam, cime smo se to odrekli ekonomske suverenosti? Fiksiranim kursom? Manje vise fiksiran kurs imaju sve zemlje oko nas. Nama su i pored tog kursa rasle devizne rezerve a udeo duga u BDP opadao, do ove godine.Поједностављено превише. Суштина је та структурна неравнотежа платног биланса која варира, где имамо сваке године рекордно повећање апсолутног дефицита, али је тренд да се то ближи рекорду и релативно (дакле упркос том номиналном расту чији је већински део инфлација, а мањи реалан раст).
Све се то пеглало тим инвестицијама и дознакама и то је овако деловало стабилно, иако нас и то кошта поприлично (трансакциони трошкови одбране курса и разлика камата наше девизне имовине и камата под којима се задужујемо). Е сад долазимо до ситуације да је такав модел достигао плафон. Прво у смислу да ми више нисмо толико конкурентни преко и то се баш осећа и индивидуално (динар реално јача због веће инфлације овде, а фиксираног курса), а и овако на нивоу државе. Друго зато што се последњих пар година убрзано износи профит из земље, па је питање да ли ће инвестиције моћи да покрију тај дефицит (конкретно од 2022. а како највише са Европом послујемо, то отвара и нека друга очигледна питања, али не бих сада о томе...)
Дакле може слободно да се гледа на све то као да смо трампили економску (а самим тим и сваку другу) сувереност за неки живот који генерално не заслужујемо, тј трошимо више него што зарадимо на макронивоу (да, колико год неки самтрали да живимо лоше, у ствари је изнад могућности на колективном нивоу). Како ни породична сребрнина није још исцрпљена, може то потрајати. Значи колонија која ће практично сваке године давати неколико процената газдама за оно што они сматрају да је потребно, па то може бити и образовање или вредности те колоније! А може нпр и да одлучи да им треба релативно образована, културолошки слична, бела радна снага, па да свесно закочи и покрене нови талас емиграције.
Сигуран сам да ће држава покушати да амортизује све ово колико може, макар и са баш великим губицима, али ни то не може предуго да траје. Не могу да прерасту ово са инвестицијама које су планиране, у то сам сигуран (ЕКСПО итд), теоретски могу онако шљакторски интензивно да увезу лупам милион Бангладешана и сл. Ако се настави политичка нестабилност дуже, није искључена нека девалвација. Онда ти преко ноћи буду скупљи кредити у девизама, буду ти скупље ципеле које купујеш, крене инфлација, ајвни дуг скочи пар дестина % у односу на БДП...
Alternativa je odustajanje od privrede orijentisane ka uvozu, devalvacija, obaranje zivotrnog standarda i plata.I na kraju, koja je alternativa trentnom modelu po kom necemo biti kolonija?
Предајом платног промета и примарне емисије новца страним банкама. Сад смо превише осетљиви на стање банкарског система и ко год може и мало да га затресе држи нас за.... гушу.Pa sta znam, cime smo se to odrekli ekonomske suverenosti? Fiksiranim kursom? Manje vise fiksiran kurs imaju sve zemlje oko nas. Nama su i pored tog kursa rasle devizne rezerve a udeo duga u BDP opadao, do ove godine.
Колонија си кад за шарене стаклиће дајеш нешто много вредније и никад се не можеш извући из те неправедне размене.Ne razumem ni taj izraz kolonija, deluje mi da se koristi kao i 'pranje para' neko objasnjenje koje ne objasnjava nista. Mi imamo trgovinu i investicije sa svima, cija smo kolonija konkretno?
Да, поклањамо квалитетан кадар и примарне производе за кредите од којих неко узима кајмак а са остатком финансира неисплативе пројекте те смо у замци средњег развоја.Sa jedne strane smo kolonija, sa druge strane nismo vise konkurentni preko, te dve stvari mi ne idu zajedno bas.
Прилагодићемо се тако што ћемо пратити поводац оног ко поседује наш спољни дуг.Dosadasnji model rasta polako dolazi do svog kraka, ali ne znam zasto se ne bi mogli prilagoditi tome. Ako nista, bar je zbog tih vecih plata unutrasnje trziste jace pa sada i neke domace firme mogu da ojacaju na njemu.
I na kraju, koja je alternativa trentnom modelu po kom necemo biti kolonija?
Znaci, alternativa je da budemo jos veca kolonija, ne potrosacka nego proizvodna?Alternativa je odustajanje od privrede orijentisane ka uvozu, devalvacija, obaranje zivotrnog standarda i plata.
Na taj nacin bi ponovo postali konkurentni za neku proizvodnju.
Sta su u ovome sareni staklici a sta je to mnogo vrednije?Предајом платног промета и примарне емисије новца страним банкама. Сад смо превише осетљиви на стање банкарског система и ко год може и мало да га затресе држи нас за.... гушу.
Колонија си кад за шарене стаклиће дајеш нешто много вредније и никад се не можеш извући из те неправедне размене.
Primer neki neisplativih projekata? Koliki procenat u strukturi duga oni zauzimaju?Да, поклањамо квалитетан кадар и примарне производе за кредите од којих неко узима кајмак а са остатком финансира неисплативе пројекте те смо у замци средњег развоја.
Ko poseduje nas spoljni dug?Прилагодићемо се тако што ћемо пратити поводац оног ко поседује наш спољни дуг.
OkСистем, знање, одговорност, култура и рад тако да нам нема наде.
Вредније су енергетски објекти који смањују енергетску зависност од увоза и повећавају енергетску ефикасност, развој домаће производње добара неопходних за преживљавање у току кризе (храна, лекови итд.) и производње производа са високим уделом знања за извоз.Sta su u ovome sareni staklici a sta je to mnogo vrednije?
По мени сви који су финансирањи из спољњег дуга а нису имали кумулативан утицај на пад спољнотрговинског дефицита у периоду од пет година већи од вредности задуживања. Укратко не могу да нађем један исплатив.Primer neki neisplativih projekata? Koliki procenat u strukturi duga oni zauzimaju?
Ko poseduje nas spoljni dug?
Proizvodna kolonija barem poseduje razvojnu sansu.Znaci, alternativa je da budemo jos veca kolonija, ne potrosacka nego proizvodna?
Конформизмом се углавном најлакше овце воде на клање, молим те проучи мало искуства слабих земаља са фиксним курсом, то је облик пљачке где ти своја добра дајеш за измишљен новац који је неко створио примарном емисијом.Fiksni kurs je jedna od retkih dobrih ekonomskih odluka ovog režima.
Nema ničeg odvratnijeg nego kad treba da kupiš ili prodaš devize ili platiš ili primiš nešto u njima a da moraš da gledaš u pasulj kakav će kurs biti ujutru.
Neka koriguju dinar na novi odnos prema evru ali neka ponovo zakucaju kurs da bude fiksan.
I neka krenu da štampaju nove serije novčanica, jer ove postojeće izgledaju kao ono štrokavo propalo egipatsko smeće.
Kako onda udeo tog duga u BDP-u pada ako projekti nisu bili isplativi? Nama je pritom pokrivenost uvoza izvozom poslednjih godina rekordna u ovom veku, tako da i po tvom kriterijumu ne stoji da su neisplativi.По мени сви који су финансирањи из спољњег дуга а нису имали кумулативан утицај на пад спољнотрговинског дефицита у периоду од пет година већи од вредности задуживања. Укратко не могу да нађем један исплатив.
Nase drzavno zaduzivanje prvenstveno i ide u infrastrukturu (cak je i cuveni EXPO 2027. plan 90% ne-EXPO ulaganje u puteve). Zar to i nije preduslov upravo za to sto pominjes?Вредније су енергетски објекти који смањују енергетску зависност од увоза и повећавају енергетску ефикасност, развој домаће производње добара неопходних за преживљавање у току кризе (храна, лекови итд.) и производње производа са високим уделом знања за извоз.
Значи уместо да извозимо производе са високим уделом у цени мануелног рада а увозимо оне са високим уделом цене знања морамо да окренемо тај однос и само то вреди финансирати задуживањем.
Ja opet ne vidim sta smo to od strateskih grana potpuno predali strancima da bi se tako lako mogli nazvati kolonijom. Najocigledniji primer moze biti NIS, ali i tu vidimo sad sa ovim sankcijama koliko lako dodje do price o nacionalizaciji. Plus, sto se nafte i gasa tice, mi smo tu zavisni pa smo zavisni, kako god ga obrtao.Не, фиксиран курс даје само мање флексибилности на шокове, практично не водиш своју монетарну политику, него гледаш да ти курс буде фиксиран, то је основни задатак! Колонија зато што све више стратешких ствари није у твом поседу и што ти се скраћује могућност на шта можеш да утичеш. Тако је, са свима, не конкретно једне државе. Знаш, ово у првом пасусу што си написао је као да кажеш ја немам посао 10 година, идем на летовања и зимовања, а имам у банци више лове него пре 10 година, али не кажеш да ниси више у власништву већине имовине коју си наследио.
То да смо колонија се не искључује са тим да нисмо конкурентни више, као колонија у односу на друге. Стварно нисмо, осећам лично. Постајемо скупи, а сам стандард нам не расте толико због разлика у инфлацијама. Сад има алтернатива за њих, а нама није добро како је било, а држава те не штити, зато што штити курс, иако је контраинтуитивно са растом дефицита платног биланса.
Да се разумемо, не дајем вредносне судове и како треба. Зашто? Први сам за отворено тржиште, али бих да су све те стратешке ствари српске! Може Кока-кола да дође овде и продаје коцу ако поштује антимонополсеке законе и сл (изволи направи боље па продај), али не сме да ти држи изворе воде! Не сме да ти немачки или хрватски издавач пише уџбенике којим ће ти децу учити шта је био Јасеновац или сл. Долазимо на оно да сам слушао бабе и деде које су говориле да би нам боље било под Немцима, па онда то транслираш на ове данашње печењарске кадрове. Можда бих и дао све то само да не гледам разне Грчиће и остале полуписмене директоре ЈП.
Не сматрам БДП реалним мерилом било чега већ само марамицом за скретање пажње док мађионичар нешто мува.Kako onda udeo tog duga u BDP-u pada ako projekti nisu bili isplativi? Nama je pritom pokrivenost uvoza izvozom poslednjih godina rekordna u ovom veku, tako da i po tvom kriterijumu ne stoji da su neisplativi.
Инфраструктура без фабрика служи да газде не лупају своје скупе аутомобиле по рупама.Nase drzavno zaduzivanje prvenstveno i ide u infrastrukturu (cak je i cuveni EXPO 2027. plan 90% ne-EXPO ulaganje u puteve). Zar to i nije preduslov upravo za to sto pominjes?
Сад кад дође на ред СВАМ и такса на СО2 видећемо како изгледа кад не буде исплативо или одрживо да раде домаће електране па кад крене да се увози електрична енергија. НИС је остао а шта ћемо кад ЕПС нестане, хоћемо ли сви као румуни под чаушескуо-м једна сијалица по домаћинству и шпорет на дрва?Ja opet ne vidim sta smo to od strateskih grana potpuno predali strancima da bi se tako lako mogli nazvati kolonijom. Najocigledniji primer moze biti NIS, ali i tu vidimo sad sa ovim sankcijama koliko lako dodje do price o nacionalizaciji. Plus, sto se nafte i gasa tice, mi smo tu zavisni pa smo zavisni, kako god ga obrtao.
Ne znam, nisam plaćen 650.000 din kao gospoda iz NBS i Vlade da razmišljam o široj slici fiksnog kursa.Конформизмом се углавном најлакше овце воде на клање, молим те проучи мало искуства слабих земаља са фиксним курсом, то је облик пљачке где ти своја добра дајеш за измишљен новац који је неко створио примарном емисијом.
Државе се међусобно економски такмиче и управљив курс је један од основних алата.
Са фиксним курсом и без царина ми смо сиротиња која поред ауто пута проси да им се удели неки кредит јер су цене европске а примања српска.
Da li znas zasto se urusila japanska ekonomija?Јапан је био амерички вазал и на врхунцу свог извоза у Америку управо зато што је од тога зависио, када се то смањило економија им се урушила.
Sta je onda realno merilo bilo cega? Ne znam kako su te stvari neisplative ako su se budzetski prilivi duplirali od kraja korone. Deficit raste jer investiramo sve vise, ali to i nije bas najbolja metrika kada je rec o isplativosti tih investicija.Не сматрам БДП реалним мерилом било чега већ само марамицом за скретање пажње док мађионичар нешто мува.
ПС. И даље имамо фискални дефицит, џабе покривеност већа или мања кад мораш да нађеш пар милијарди евра кредита сваке године да покријеш дефицит а пошто финансираш неисплативе ствари та количина пара која је потребна сваке године стално расте.
Srecom imamo i neke fabrike. A putevi daju preduslove da ih se jos vise otvori.Инфраструктура без фабрика служи да газде не лупају своје скупе аутомобиле по рупама.
Pa ni tu ne stojimo bas u mestu: https://www.google.com/maps/d/u/0/v...&ll=44.267595236785354,20.965448812731633&z=8Сад кад дође на ред СВАМ и такса на СО2 видећемо како изгледа кад не буде исплативо или одрживо да раде домаће електране па кад крене да се увози електрична енергија. НИС је остао а шта ћемо кад ЕПС нестане, хоћемо ли сви као румуни под чаушескуо-м једна сијалица по домаћинству и шпорет на дрва?
Ali Japan je postao kolonija jos 1945. Prvo proizvodna kolonija, kasnije potrosacka kolonija, posle Plaza accord-a.Управо, да је извозна економија сама по себи спас од колонијалног статуса Јапан први не би био колонија. Свако ко мисли да ћемо бити "суверенији" ако будемо зависили од извоза него од увоза суштински маши поенту.
Koje to rupe krpimo kreditima? Koliko znam gotovo svi nasi krediti su za konkretne projekte. I taj deficit je prvenstveno zbog investicija.Није баш добар пример за Јапан. Најзадуженија држава света, али велика већина је унутрашњи дуг и све се користи за даљи развој, а не ко ми да покрпимо рупе и финансирамо дефиците и враћамо камате. Те њихове камате су реално негативне и имају сву слободу да интервенишу како хоће, а ми се задужујемо у еур или усд. Они су са све САД базама суверена држава по свим параметрима, за разлику од нас!