Cene nekretnina

[Boža M]

Свака привреда је циклична.

Austrijska škola ekonomije i polazi od proučavanja tog ciklusa kao prirodnog i državne intervencije kao ometanje tog prirodnog ciklusa, a što za posledicu stvara balone i pogrešnu alokaciju resursa.

Mislim, znam da znaš, ali nije zgoreg spomenuti.

 

[Boža M]

Zato moderna monetarna politika teži tome da zakuca očekivanja inflacije. U ovom smislu je Breton Woods era bila značajno uspešnija, i po svim parametrima daleko, daleko manje volatilna.

Breton Woods je bio kvazi zlatni standard sa skoro fiksiranim kursevima u odnosu na dolar koji je imao zlatnu podlogu. Amerika je odustala od zlatnog dolara da bi mogla da finansira deficite uzrokovane ratom u Vijetnamu i smanjenoj konkurentnosti zbog oporavka evropskih privreda posle Drugog svetskog rata.

Odustajanje od zlatnog standarda dolara je dovelo do ogromnih deficita, neprevaziđenog ratnog intervencionizma i uništenja srednje klase. O inflaciji da ne govorimo.

Mogućnost reagovanja na krize je bila na odnosu na danas ništavna. Kovid bi nas pregazio kao žitka lava da nisu reagovali štampanjem.

Zanimljivo je da se Kovid pojavio baš kada su bankari bili u problemu pojave nove SEKE. Kovid ih je spasio od odgovornosti.

Inače, uopšte ne mislim da je štampanje novca jedini odgovor.

Socijalni programi, subvencije itd su zato pod zlatom bili kakvi?

Takvi da ne mogu lako da se zloupotrebe kao danas.

Meni propagiranje prednosti povratka na zlato zvuči kao priča jugonostalgičara da je to bila zemlja snova bez ikakve nejednakosti.

Ne, to je baš suprotna priča. Bilo je doba nejednakosti, gde nejednakost više zavisi od odluka i zalaganja pojedinca nego danas.

Eh, kad bi to moglo da funkcioniše a da ne platiš ogromnu cenu. I da svi mogu da imaju trgovinski suficit...

Trgovinski suficit nije neophodan, dovoljna je ravnoteža. Trošiš koliko imaš i trudiš se da inoviraš. Standard je porastao zbog razvoja nauke i industrijske revolucije.

Relativno zaostala Nemačka je uspela da sustigne zemlje Zapadne Evrope.

SAD, sa svojom unutrašnjom konkurentnošću i bez kolonija su prestigle Britaniju kao ekonomska sila broj 1, oko 1891, iako je Britanija bila najveća imperija.

 

[Ljuba82]

@Boža M Loše sam napisao, nisam mislio na inflaciju samu po sebi, već standardnu devijaciju iste. Inflacija nije mogla da bude veća, to je jasno.
Ako uzmemo eru klasičnog zlatnog standarda od 1870-te, većina jakih ekonomija je imala izrazito visoku volatilnost i u autputu i u inflaciji. Dugoročna cenovna stabilnost jeste postojala, ali po cenu short run šokova nepredvidljive inflacije i deflacije koja je bušila ekonomski napredak. Nije dovoljno da ciljaš dugoročnu stabilnost ako kratkoročno imaš periode recesije. Ljudi paradoksalno ni tada nisu mogli da predvide cene u budućnosti, što je žestoko uticalo na štednju, stabilnost dohotka, ugovore. Taj mean reversion (ili long-term reversal) nazovimo ga, je bio previše nasumičan i nepredvidiv. Čekaš da razviju tehnologiju kopanja ili da objave da su našli rudnik u Južnoj Africi kako bi nekako prešao jedva iz deflacije u blagu inflaciju. Mnogi radovi ističu da su svi tipovi greške u predviđanjalima (transitory errors) bili u proseku najveći u doba zlata.
Zato moderna monetarna politika teži tome da zakuca očekivanja inflacije. U ovom smislu je Breton Woods era bila značajno uspešnija, i po svim parametrima daleko, daleko manje volatilna.
Procenili su da su periodi ekpanzije od 1945 do 1990 trajali u proseku 34 meseca, a kontrakcije oko 11. Tokom perioda zlatnog standarda ekspanzije i kontrakcije su bile gotovo iste, po 24 meseca.

Mogućnost reagovanja na krize je bila na odnosu na danas ništavna. Kovid bi nas pregazio kao žitka lava da nisu reagovali štampanjem. Socijalni programi, subvencije itd su zato pod zlatom bili kakvi? Meni propagiranje prednosti povratka na zlato zvuči kao priča jugonostalgičara da je to bila zemlja snova bez ikakve nejednakosti.

Eh, kad bi to moglo da funkcioniše a da ne platiš ogromnu cenu. I da svi mogu da imaju trgovinski suficit...

Искрено први пут чујем да неко износи аргумент варијансе инфлације (и није ми био ни познат тај податак, а тачно је видим), чак и ако је мало већа од данашње, поготово што је то осциловало са обе стране, оно што је битно је да је дугорочно била стабилна сама инфлација (то је узгред и нови циљ монетарних власти, да ПРОСЕК буде на неком таргету, дакле ако је ове године била 0, појуриће 6% следеће године)! Ако је хлеб био 10 центи, а инфлација 0.5%, мени је битно да знам да ће он СИГУРНО у неком тренутку за 10 година (не баш тачно) коштати 10.5 центи, а то да ли ће у међувремену бити можда чак 9 или 11 у неком тренутку (кад провале нови рудник у локалу нпр), не занима ме толико! Али оно што ме веома занима је ако се деси овако нешто, па за две године буде 20 центи (као данас или 70-их година)!

А друго, ово за Ковид је твоја перцепција, моја је да би то свакако морало системски да се деси (РЕПО криза 2019. и глобална ликвидност), Ковид ту дође као изговор, без уласка у теорије завере и шта је то било (сумња постоји, бар код мене).

Наравно да може да функционише и функционисало је деценијама и било је ПОШТЕНИЈЕ што је најбитније! Не могу да правим дефиците годинама, живим изнад својих могућности, а истовремено не могу то да прерастем продуктивношћу, него монетизујем, као што се то данас ради. А не могу управо зато што, како Божа каже, ти правиш те зомби компаније због лоше алокације ресурса! Да бих сликовитије описао и да могу сви да укапирају (таман леп пенал на наслов теме), није нормално да ти који си 10 година штедео за стан индиректно мени платиш што сам се скућио (на кредит нпр).

 

[Suzuman]

Breton Woods je bio kvazi zlatni standard sa skoro fiksiranim kursevima u odnosu na dolar koji je imao zlatnu podlogu.

Da, i pokazao se boljim od čistog zlatnog standarda po mnogim parametrima.

Amerika je odustala od zlatnog dolara da bi mogla da finansira deficite uzrokovane ratom u Vijetnamu i smanjenoj konkurentnosti zbog oporavka evropskih privreda posle Drugog svetskog rata.

Sistem se urušio još ranije usled svojih kontradiktornosti. Da su se izvukli još 33' iz "zlatne ludačke košulje" i štampali pare, mogli su da izbegnu recesiju. Stvarne greške u politici proistekle su iz lošeg sprovođenja, a ne iz samog napuštanja zlata. Mismanagement fiata, a ne kritika fiata samog koji je doneo sredstava kontrole eksternih šokova. I fiat nije taj koji je uništio srednju klasu, nego kombinacija brojnih faktora.
Zanimljivo je kako si sve očigledne, velike mane sistema koje sam naveo zaobišao vešto, ali nema veze. I ne, nejednakost uopšte nije zavisila od odluka i zalaganja pojedinca, to je samo iluzija koju si stvorio.

Zanimljivo je da se Kovid pojavio baš kada su bankari bili u problemu pojave nove SEKE. Kovid ih je spasio od odgovornosti.

Ako ova teorija (zavere) podržava tvoje stavove, onda možemo da pokušamo da verujemo u istu. Kako bi ti izvukao situaciju?

Trgovinski suficit nije neophodan, dovoljna je ravnoteža

Niko nije rekao da jeste.

 

[Suzuman]

Popust!Bez Provizije za fiz.lica 86m2 -KingsCircle

Na prodaju stana u najprestižnijem delu Beograda, u okviru luksuznog kompleksa KINGS CIRCLE Residences- SLAVIJA Lokacija: Centar Beograda - SLAVIJA Površ

www.halooglasi.com

Popust!

 

[Extroniks]

Kako je uknjizen stan na 80% izgradjenosti?

 

[Boža M]

Da, i pokazao se boljim od čistog zlatnog standarda po mnogim parametrima.

Kojim? Da ne spominjemo da se nije ni održao zbog interesa političke oligarhije u SAD.

Sistem se urušio još ranije usled svojih kontradiktornosti. Da su se izvukli još 33' iz "zlatne ludačke košulje" i štampali pare, mogli su da izbegnu recesiju.

Za vreme I svetskog rata je međunarodni zlatni standard urušen da bi se štampalo za rat.

Između dva svetska rata nije postojao međunarodni zlatni standard. Kako objašnjavaš Vajmarsku hiperinflaciju, ako je zlatni standard bio problem?

Pazi, 2021 je bio veći slom berze nego 2029, ali država nije stigla da interveniše i sve se samoregulisalo.

I krize između dva rata, osim zbog urušavanja zlatnog standarda, su izazvane i raspadom četiri viševekovna carstva odjednom. Ne mogu da se setim sličnog događaja u istoriji sve do kolapsa država bronzanog doba oko 1200 pre nove ere.

Stvarne greške u politici proistekle su iz lošeg sprovođenja, a ne iz samog napuštanja zlata. Mismanagement fiata, a ne kritika fiata samog koji je doneo sredstava kontrole eksternih šokova. I fiat nije taj koji je uništio srednju klasu, nego kombinacija brojnih faktora.

Ja mislim da ne postoji stvarni problem lošeg upravljanja sa FIAT-om i da njegovi tvorci tačno znaju šta rade. Jedino što to odgovara njima a ne nama, običnim ljudima.

Zanimljivo je kako si sve očigledne, velike mane sistema koje sam naveo zaobišao vešto, ali nema veze.

Nisam ih zaobišao, samo mislim da većina tih mana nije mana. Smanjenje cena imamo u IT sektoru i to je dobra stvar. Evo i poljoprivreda ima dugo stabilne i niske cene žitarica, ali je to zbog velike produktivnosti.

Mana je što sitni seljaci moraju da se prekvalifikuju, ali to je trend već vekovima.

Stabilnost cena ili deflacija je po meni vrlina.

Fiskalna odgovornost je vrlina.

I ne, nejednakost uopšte nije zavisila od odluka i zalaganja pojedinca, to je samo iluzija koju si stvorio.

U suštini sve se svodi na sreću. Ali u uslovima stabilnih cena i fiskalne odgovornosti, vredni i štedljivi bolje prolaze u životu nego danas kada dobro prolaze oni koji mogu da se zaduže na max, a i ako propadnu, čupa ih država, na račun drugih.

Ako ova teorija (zavere) podržava tvoje stavove, onda možemo da pokušamo da verujemo u istu. Kako bi ti izvukao situaciju?

Ja uopšte ne bih uvodio lockdown, osim možda prvih mesec dana. Brzo je postalo očigledno da nema mnogo efekta i da uništava privredu.

Ovo drugo što ću navesti je "general sam posle bitke".
Nisam verovao u onu priču o Ivermectinu kao spasonosnom leku, međutim, kada sam se razboleo brat mi je doneo kutiju ivermectina za decu.

Za moju masu to je bilo za jednu dozu. Državni doktor (tu sam pogrešio jer nisam znao da mogu da odem i kod privatnog ako sumnjam na koronu) me je tretirao kao laki slučaj, nije mi dao skoro ništa, nisu me snimali i poslao me kući.

Posle tri dana mi je jedne noći bilo toliko loše da sam mislio da umirem, pa kad već odlazim, šta me košta da probam Ivermectin.

Popio sam i već posle deset minuta mi je bilo bolje. Ujutru nisam imao temperaturu sa kojom sam se jedva borio prethodna dva dana.

Mislio sam da sam ozdravio. Otišao sam kod privatnog i da skratim priču, imao sam teško zapaljenje pluća i otišao sam u bolnicu.

Ali sam sto posto siguran da mi je ta jedna doza Ivermectina spasila život to veče i da su davali ljudima odmah i dovoljnu dozu da bi posledice korone bile daleko blaže.

Međutim, jeftin lek, ne može tu velika lova da se zaradi, pa su ga ismevali kao konjski lek, dok su milijarde otišle na vakcine.

Dok nisam probao, nisam verovao.

 

[mića]

Gorivo je najvećim delom skupo zbog velike akcize. Prodaju i druge firme gorivo, pa nisu jeftinije od NIS-a.

A sta to koga opravdava ? Pa akcizu određuje država.

 

[mića]

1999 na ETFu nam je Caja pokazao neki dodatak za klasično brojilo koje su razvili i trebalo je da služi daljinskom očitavanju... Eto, prođe 26 godina...
Čini mi se da je Elektro Vojvodina pre 5-6 godina menjala brojila ...

I nikom ništa ..opet zaduživanje

 

[Suzuman]

Ja uopšte ne bih uvodio lockdown, osim možda prvih mesec dana. Brzo je postalo očigledno da nema mnogo efekta i da uništava privredu.

Teško. Mislim da to ne bi baš prošlo dobro.

Ja mislim da ne postoji stvarni problem lošeg upravljanja sa FIAT-om i da njegovi tvorci tačno znaju šta rade. Jedino što to odgovara njima a ne nama, običnim ljudima.

Nisam sklon ovakvim teorijama, ali dobro, ne bih odbacio kao mogućnost. Svakako si naveo i neke stvari o kojima bih morao da (hladne glave) u svoja četiri zida porazmislim, proanaliziram i dopunim znanje.

Glavni problem sa zlatnim standardom bi bio, opet, kredibilitet: kako naterati nekog da ga ne napusti po potrebi? Verovatno nikako, kao što nam je istorija pokazala. A ovaj problem je povezan sa sledećim: zlatni standard funkcioniše samo dok je međunarodnog karaktera. Bez vrdanja, nema egzibicija sa sopstvenom monteranom politikom. Da li je gubitak monetarne autonomije kompatibilan sa "demokratijom"? Opet, malo je verovatno da bi postojala tolerancija na duga i neizvesna kašnjenja u odgovoru ponude zlata na promenljivu potražnju za novcem.

Na kraju krajeva (kao što si naveo), pre WW1, zlatni standard je funkcionisao uglavnom usled mirnih okolnosti i pozicije Londona kao globalnog finanijskog centra. Oni su bili klirinška kuća svetskih finansija, a funta (sterling) dominantna rezervna i transakciona valuta. Bez Banke Engleske (dakle opet banke, i to jedne) ne bi bilo kredibiliteta. Trgovina i tokovi kapitala su se uglavnom kretali oko britanskih tržišta i konvertabilnost funte u zlato je bilo ključno. Posle imamo rast Pariza i Berlina, i rivalske politike su već pretile da sruše stabilnost sistema. Posle WW2 krećemo sa dolarom kao sidrom i pomenutim Breton Vudsom i "zlatno-dolarskim standardom". Ostalo si takođe pomenuo, Vijetnamski rat, Francuzi i ostali traže zlato za dolare i... ode sve u majčinu.

Bespovratno.

 

[mariks]

Država raspila konkurs za javno preduzeće, 107 pozicija i 208 radnih mesta. Kažu, da povećamo produktivnost Ne znam kako drugim uspešnijim državama polazi za rukom da imaju manji broj zaposlenih u javnom sektoru, a da su efikasniji. Zato i propadaju.

 

[iv4n]

Jel ce ovo biti jos jedan cetvrtak i jos malo pola godine kako ekonomski tigar ne moze da osposobi Registar cena nepokretnosti? Ljudi za 6 meseci naprave operativni sistem, ovi nasi ne mogu da osposobe jedan sajt.

 

[satechi123]

Zvezdara, tj. KO Zvezdara nije nimalo prosecan deo Beograda.
Na Lionu npr. koji stalno pratim zbog licnih razloga u zgradama od crvene fasadne cigle, primetan je jak skok cena u poslednjih nekoliko meseci. Ponuda je hronicno mala, desetak stanova koji su se malo duze vukli se prodalo i sada renovirani stanovi beleze nove rekorde u oglasenim cenama.
Primer A:

Kompletno renoviran stan na Lionu, crvena fasadna

*Moderan porodični stan sa stilom na Lionu – kompletno renoviran i spreman za useljenje* Na prodaju je svetao i funkcionalan porodični stan u srcu Liona, s

www.halooglasi.com

Ovo je nadogranja u sestospratnicama na parnoj strani Bulevara, vidi se da je lepo sredjen stan ali cena od 4.5k prejaka.
Primer B:

Lion | Bulevar Kralja Aleksandra |

Na odličnoj lokaciji u Bulevaru kralja Aleksandra u blizini Batutove ulice nalazi se ova jako lepo sređena zgrada od crvene fasadne cigle sa dva lifta. Bli

www.halooglasi.com

Solidno renoviran stan, ovo je zgrada na mestu Utenzilije. 3.8k trenutno malo jaca cena od realne, ovo ce verovatno brzo da ode uz manju korekciju.
Primer C:

Lux garsonjera na Lionu-Cvetkova pijaca ID#1655

U ponudi imamo odličan stan,garsonjeru, koji se nalazi na izuzetnoj lokaciji, u srcu naselja Lion, u neposrednoj blizini Lipovog lada, tačno na Bulevaru kr

www.halooglasi.com

Ista zgrada iz primera B, odlicno sredjena garsonjera i novi rekord prvi put preko 5k. Po meni nije realno, jer su garsonjere od 39 kvadrata sa suprotne strane Bulevara bolje projektovane, svetlije i vise cenjene. Kako god, ove garsonjere nikada i ne izlaze na trziste vec se prodaju preko veze i pre nego sto vlasnik da oglas. Ovaj je zacepio cenu preko 5k EUR pa je zato morao da oglasi.
Dakle na Zvezdari za porodican kvalitetno renoviran stan treba 3.5 do 4k EUR po kvadratu - i to svakako nije prosek.

To je negde i bila poenta mog posta. Teško mi je da razumem cene na našoj Zvezdari ako su ovde u Stokholmskoj slične ili malo više - a plate 3-4 puta veće.

Jasno mi je da svako živi u svojoj realnosti i da je naša trenutna situacija takva da za kvadrat na Zvezdari ili Voždovcu stvarno treba 4k evra po kvadratu. Meni to nema smisla i zato više ni ne gledam ništa ovde. Niti radim na budućnosti ovde.

Uključio sam se u temu jer smo poredili cene nekretnina i proizvoda u Beogradu i u raznim drugim evropskim zemljama - kao neko ko pola godine živi u Srbiji, pola u Švedskoj. I što sam duže tamo, sve mi je teže da se pomirim sa time koliko je naš standard gori i koliko je nama u Srbiji više truda potrebno da bi došli do njihovog proseka.

Ovim se isključujem sa teme, zato što su moji postovi u kojima sam rekao da bi prosečna porodica sa prosečnim primanjima trebalo da može sebi da priušti prosečan stan na Zvezdari, Voždovcu ili daljim delovima Novog Beograda (kao prosečnim delovima grada) - naišli na podsmeh i vredjanje. Tako da bih voleo da razjasnim - ne smatram da sam elita koja zaslužuje Voždovac, nego prosek koji zaslužuje Voždovac. Takodje nemam ništa protiv Batajnice ili Borče i mislim da su podjednako prosek kao Voždovac.

Što se mene tiče, neka kvadrat na Vračaru, Savskom Vencu, Dedinju i u Starom Gradu bude i 30k evra. Ali Voždovac koji se raspada nikako ne vredi 4k.


Takodje sam pitao Joe-a koji iz Holandije veruje u prosperitet Srbije da li mladi u Holandiji i Srbiji imaju isti standard - na šta je napisao sastav o moralnim vrednostima holandjana i to je bilo dovoljno da nemam želju da nastavim razgovor. Hvala na svim dobrim argumentima i nadam se da ćete svi kupiti po makar 2-3 stana!

 

[Delija]

Убудуће свако ко пореди цене станова са иностранством и прави се овде паметан нека подели статистику да видимо колико ПУТА су просечне плате у датој земљи веће него овде.

А о ценама хране, јавном саобраћају, поштовању реда и закона и другим "тривијалностима" не морате.

 

[Defke]

Убудуће свако ко пореди цене станова са иностранством и прави се овде паметан нека подели статистику да видимо колико ПУТА су просечне плате у датој земљи веће него овде.

А о ценама хране, јавном саобраћају, поштовању реда и закона и другим "тривијалностима" не морате.

Pa te statistike su kacene barem 50 puta ovde. To PUTA je nekad bilo 8-9-10, danas je 3-4, i to kad gledamo bas najbolje. A odnos u cenama nekretnina nije smanjen istom brzinom.

 

[sundjer_bob]

Ma svi što zagovaraju da su nam cene kakve trebaju da budu su prsli skroz, ali verujem da su to mahom ljudi koji stvarno kupuju i oni su ubedili sebe da su ove cene dobre. Zbog njih rastu cene, jer ih ima dovoljno takvih.

Ovo je demografska istorija Beograda:

1921​	111.739[4]​
1931​	238.775[4]​
1948​	367.816[4]​
1953​	443.991[4]​
1961​	587.899[4]​
1971​	899,094[ђ]​
1981​	1.087.915[5]​
1991​	1.168.454[6][7][е]​
2002​	1.119.642[8][ж]​
2011​	1.166.763[9][з]​

Do pre 30 godina mogao je da se doseli ko hoće, a sad je odjednom ekskluziva kupiti stan bukvalno na ivici grada, nego treba da se gleda neko mesto 30km od grada.

Da se nosite bre svi...

 

[sutraw]

Do pre 30 godina mogao je da se doseli ko hoće, a sad je odjednom ekskluziva kupiti stan bukvalno na ivici grada, nego treba da se gleda neko mesto 30km od grada.

U tih 30 godina je fond stanova rasprodat za izdavanje i ponuda je mnogostruko manja od tražnje.

Akumulacija kapitala je u Srbiji dovela do pojave viška novca koji niko ne zna gde da investira, pa je opcija br. 1 postala stan u Beogradu za pasivni prihod i kapitalnu dobit.

Svaka šuša koja je skupila neke pare je decenijama unazad trčala da kupi stan u BG da bi izdavala i zato smo tu gde jesmo.

 

[Extroniks]

Pa da ljudi nemaju para da priuste trenutne cene Beograda i da svako i njegova baba ne zeli da zivi u BGu, on ne bi imao tolike cene.

 

[Daks]

Jel ce ovo biti jos jedan cetvrtak i jos malo pola godine kako ekonomski tigar ne moze da osposobi Registar cena nepokretnosti? Ljudi za 6 meseci naprave operativni sistem, ovi nasi ne mogu da osposobe jedan sajt.

Kao da namerno ne žele da imamo uvid u dešavanja na tržištu.

 

[Extroniks]

Kao da namerno ne žele da imamo uvid u dešavanja na tržištu.

Ne verujem, samo su nesposobni.
Svakako u statistici NBSa se vidi delimican pad gradjevinskog sektora u prihodima tako da je i to neki indikator trzista.

I ovih nedelja kruze clanci da je stanje na trzistu neizvesno zbog politicke situacije, realno da sad treba da gradis zgradu moras da se zapitas da li ce SNS biti tu i dalje za 3 meseca, a to je problem mnogima jer su u semi sa njima i ne mogu da samostalno funkcionisu.

 

[Analitičar]

To je negde i bila poenta mog posta. Teško mi je da razumem cene na našoj Zvezdari ako su ovde u Stokholmskoj slične ili malo više - a plate 3-4 puta veće.

Jasno mi je da svako živi u svojoj realnosti i da je naša trenutna situacija takva da za kvadrat na Zvezdari ili Voždovcu stvarno treba 4k evra po kvadratu. Meni to nema smisla i zato više ni ne gledam ništa ovde. Niti radim na budućnosti ovde.

Uključio sam se u temu jer smo poredili cene nekretnina i proizvoda u Beogradu i u raznim drugim evropskim zemljama - kao neko ko pola godine živi u Srbiji, pola u Švedskoj. I što sam duže tamo, sve mi je teže da se pomirim sa time koliko je naš standard gori i koliko je nama u Srbiji više truda potrebno da bi došli do njihovog proseka.

Ovim se isključujem sa teme, zato što su moji postovi u kojima sam rekao da bi prosečna porodica sa prosečnim primanjima trebalo da može sebi da priušti prosečan stan na Zvezdari, Voždovcu ili daljim delovima Novog Beograda (kao prosečnim delovima grada) - naišli na podsmeh i vredjanje. Tako da bih voleo da razjasnim - ne smatram da sam elita koja zaslužuje Voždovac, nego prosek koji zaslužuje Voždovac. Takodje nemam ništa protiv Batajnice ili Borče i mislim da su podjednako prosek kao Voždovac.

Što se mene tiče, neka kvadrat na Vračaru, Savskom Vencu, Dedinju i u Starom Gradu bude i 30k evra. Ali Voždovac koji se raspada nikako ne vredi 4k.


Takodje sam pitao Joe-a koji iz Holandije veruje u prosperitet Srbije da li mladi u Holandiji i Srbiji imaju isti standard - na šta je napisao sastav o moralnim vrednostima holandjana i to je bilo dovoljno da nemam želju da nastavim razgovor. Hvala na svim dobrim argumentima i nadam se da ćete svi kupiti po makar 2-3 stana!

Suviše jednostrano gledaš na stvari. Kada je Srbija bila uporediva sa Švedskom, stvarno mi nije jasno. Međutim, kao neko ko provodi 6 meseci godisnje u Švedskoj, a čisto objektivnosti radi, propustio si da zakljucis koliko su stvari gore u Svedskoj u proteklih nekoliko godina nego što su bile ranije. To se odnosi na cene, stanje ekonomije, javnu bezbednost itd. Uprkos tome, slažem se da je Švedska ispred Srbije u gotovo svakoj merljivoj kategoriji. Međutim, negde moraš živeti, zar ne? Ako neko nije otišao u Švedsku iz Srbije pre 5, 10 ili 15 godina, nema baš mnogo smisla da ide sada, jer će se prilično razočarati mogućnostima koje ta zemlja nudi.

 

[sutraw]

Govoriti o nekretninama u Beogradu kroz prizmu zasluživanja je promašena tema.

Onog momenta kad smo se transformisali u tržišnu ekonomiju, zasluživanje se odvija isključivo preko novčanika.

 

[Boža M]

Glavni problem sa zlatnim standardom bi bio, opet, kredibilitet: kako naterati nekog da ga ne napusti po potrebi? Verovatno nikako, kao što nam je istorija pokazala. A ovaj problem je povezan sa sledećim: zlatni standard funkcioniše samo dok je međunarodnog karaktera. Bez vrdanja, nema egzibicija sa sopstvenom monteranom politikom. Da li je gubitak monetarne autonomije kompatibilan sa "demokratijom"? Opet, malo je verovatno da bi postojala tolerancija na duga i neizvesna kašnjenja u odgovoru ponude zlata na promenljivu potražnju za novcem.

Na kraju krajeva (kao što si naveo), pre WW1, zlatni standard je funkcionisao uglavnom usled mirnih okolnosti i pozicije Londona kao globalnog finanijskog centra. Oni su bili klirinška kuća svetskih finansija, a funta (sterling) dominantna rezervna i transakciona valuta. Bez Banke Engleske (dakle opet banke, i to jedne) ne bi bilo kredibiliteta. Trgovina i tokovi kapitala su se uglavnom kretali oko britanskih tržišta i konvertabilnost funte u zlato je bilo ključno. Posle imamo rast Pariza i Berlina, i rivalske politike su već pretile da sruše stabilnost sistema. Posle WW2 krećemo sa dolarom kao sidrom i pomenutim Breton Vudsom i "zlatno-dolarskim standardom". Ostalo si takođe pomenuo, Vijetnamski rat, Francuzi i ostali traže zlato za dolare i... ode sve u majčinu.

Bespovratno.

Da, složiću se sa tobom. Ne postoji nikakva garancija da jednog dana neko neće izaći iz takvog sistema.

I, opet ću se složiti sa tobom da, suštinski, mora da postoji dominantna sila koja bi nametnula takav poredak.

Čak i kada bi neka velika sila unilateralno uvela zlatni standard to bi moglo da našteti izvoznicima te zemlje.

Izuzetak je bila Gadafijeva namera da uvede zlatni afrički dinar, koji bi odgovarao Libiji i Africi generalno jer izvoze uglavnom energente, rude i poluproizvode.

Sa druge strane FIAT je neminovno napravljen da vrednost valute propada sama od sebe.

Ja bih pristao na FIAT u kome centralne banke ne mogu da određuju cenu novca. Tržište bi onda delovalo kao kočnica protiv prevelike monetarne ekspanzije, pa bi ublažilo problem.

 

[mića]

Austrijska škola ekonomije i polazi od proučavanja tog ciklusa kao prirodnog i državne intervencije kao ometanje tog prirodnog ciklusa, a što za posledicu stvara balone i pogrešnu alokaciju resursa.

Mislim, znam da znaš, ali nije zgoreg spomenuti.

Jel proučava namestene uvozno izvozne papire...tendere...tajne medudrzavne ugovore ...Koliko je u proracunatoj gresci taj račun ?

 

[Delija]

Све се то решава разумном пореском политиком. Шпекуланти, уљуљкани наследници, џабалебароши, криминалци, чланови режима...Све би се то разбежало са тржишта некретнина да имамо пореску политику цивилизоване земље.