Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

[Filip 01]

Evo u Dubajiu kako se kupuje zlato.
Dubai Gold Souk, jedan ceo kvart namenjen za to.

 

[dragan]

Å ta Srbija dobija Älanstvom u SEPA sistemu?

Ušteda od 350 miliona evra godišnje

www.euronews.rs

Srbija je dobila odobrenje da postane članica SEPA sistema - jedinstvenog područja plaćanja u evrima.

 

[Ljuba82]

Gotovo je: Trampa napušta najbliži saradnik?

Å ef Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE) Sjedinjenih AmeriÄkih Država Ilon Mask najavio je svoj odlazak iz administracije predsednika Donalda Trampa nakon zavrÅ¡etka 130-dnevnog angažmana.

www.b92.net

Ма где ћеш ти са бандитима да се ухватиш у коштац? Наравно да се увек бира инфлација.

 

[nex999]

Ne odlazi on nigde.
Uvalio je starlink kome god je stigao, od američke države do afričkih. Nećeš starlink? Evo carina na tvoju robu.
Evropu ucenjuju i da uvozi cybertruck kante koje i u usa više niko neće.
Ako treba da se neka džava pritegne lažnim vestima tu je njegov tviter i Ai. (Poslednji slučaj Južne Afrike i kampanja izmišljanja genocida, jer je JA potegla tužbu za genocid protiv Izraela).

Odradio je odličan posao sa lažnom paraagencijom rastočivši sve zakonske kočnice koje su njega i ekipu najbogatijih sputavale da rade šta hoće i sada mogu još više da se bogate.

Što se završilo nedavnim usvajanjem budžeta po kom se seče porez za najbogatije, a rupčagu stvorenu time će zakrpiti dodatnim ukidanjem zdravstvenog i penzionog pokrića za gradjane, povećanjem cena (zbog carina) koje idu na isto na gradjane i naravno dodatnim povećanjem zaduživanja koje opet ide na gradjane.

Najbolje vreme da se bude milijarder ikada.

 

[Ljuba82]

Чак бих се сложио са тим, апсолутна кочница антимонополских закона уз парцијалну либерализацију (либерално док нам одговара), али какве то везе има са овим буџетирањем и монетарном експанзијом? Све што су причали, конзервативан приступ финасијама, пеглање дефицита и што у принципу и подржавам и што само по себи подразумева правичност у расподели, све пада у воду.

 

[nex999]

Ima veze, jer oni NISU sproveli ništa vezano za peglanje deficita, a konzervativan pristup finansijama je zapravo floskula za politiku "zatezanja kaiša" iliti privatizaciju državnih i ukidanje socijalnih finasija i službi.
I opet time ne mogu da pokriju rupu koju prave ukidanjem poreza za najbogatije, naplate penala korporacijama za monopolske, ekološke i antipotrošačke mahinacije. Toga više nema.
Pa još povrh svega, uvećanje budžeta za vojsku!

Deficit ide uvis, i to na račun 99% stanovništva što je savršen primer "konzervativnog" pristupa od Tačerke i Regana do danas.

 

[nensav]

Smešni su mi ovi naši novinari kada ubace klik bite - gotov je, gotovo je, užas, sada je stvarno kraj, itd. Da li se još neko peca na to?

Što se tiče Maska, može je otišao iz blade ali ostaje njegov uticaj.
Meni nije jasno šta hoće da se uradi sa tim carinama ili tarifama kao što uh prevode naši "novinari". Ima više razloga za američke deficite. Jedan od najvažnijih je jak doalr a jak je zato što se kupuju američke obaveznice, akcije, firme, nekretnine ili što bi se ne eneglskom reklo asset. Dosta ekonomista mežu kojima je najglasniji Krugman, smatra da deficit može da se finasira i da nije to glavni problem. Ali Beset i ostali smatraju da treba da se smanji vrednost dolara i da će deo industrije da se vrati pa će se porizvodnja povećati itd. Većina ekonomista smatra da neće. Da će industrija da se smanji samo ako padnu plate. Da li možda to žele? Deluje mi glupo.

 

[Ljuba82]

Ima veze, jer oni NISU sproveli ništa vezano za peglanje deficita, a konzervativan pristup finansijama je zapravo floskula za politiku "zatezanja kaiša" iliti privatizaciju državnih i ukidanje socijalnih finasija i službi.
I opet time ne mogu da pokriju rupu koju prave ukidanjem poreza za najbogatije, naplate penala korporacijama za monopolske, ekološke i antipotrošačke mahinacije. Toga više nema.
Pa još povrh svega, uvećanje budžeta za vojsku!

Deficit ide uvis, i to na račun 99% stanovništva što je savršen primer "konzervativnog" pristupa od Tačerke i Regana do danas.

Па о томе ти ја и причам, све супротно од онога што је планирано и зашто су људи дали глас...
Људи су масовно гласали за укидање бирократије, мпеглање дефицита и затезање каиша, дакле и предвидиве инфлације (што је, понављам, само по себи правичнија расподела). Значи да је све само фолирање, што сам и очекивао, дефицити ће расти. што ће се делимични покривати монетизацијом.

 

[Bender Rodriguez]

Suština i cilj svega je uvek što veća i šira privatizacija, i što više moći i bogatstva u rukama plutokratije i korporacija.

Kao što je lepo i objašnjeno u onom dokumentarcu iz Britanije koji smo obojca kačili.

I ispiranje glava ljudima da se gade kolektiva i društva nego da se uzdaju u bogataše i moćnike da ih oni "spasavaju".

 

[Cotra]

I ispiranje glava ljudima da se gade kolektiva i društva nego da se uzdaju u bogataše i moćnike da ih oni "spasavaju".

Tako je. To je njihov cilj od 1980.
M. Tacher je rekla "There is no society, just individuals and the economy." (MIsleci na kapital).
Noeliberalni fasisti implicirali su jednakost, kao svi smo mi individue, licnosti, ali kakva je jednakost izmedju radnika u Mc Donaldsu i E. Maska.
Ali ideja je bila "I bogati placu".

Citav liberlani naglasak na rodovima, identitetima je da prikrije sustinu da u klasnom smislu nismo svi jednaki.

 

[Bender Rodriguez]

 

[Cotra]

Роберт Кијосаки, најпродаванији аутор књига о финансијама, издао је озбиљно упозорење тврдећи да Сједињене Америчке Државе јуре ка незапамћеној економској катастрофи, преноси Дејли мејл.

 

[Mikie]

NBS je izjavila da kurs dinara prema evru nema alternativu...

sad kad su to izjavili, da li to znači da više nije njihov problem?

kako jedna odgovorna centralna banka (ne neke srednjeafričke države, već evropske) može da da ima tako jednosmernu monetarnu politiku i da doslovno peguje (peg) dinar za stranu valutu, a da ta država ne proizvodi praktično ništa što je stavlja kao konkurenta u međunarodnoj trgovini...

 

[Pedja_Nbg]

NBS je izjavila da kurs dinara prema evru nema alternativu...

sad kad su to izjavili, da li to znači da više nije njihov problem?

kako jedna odgovorna centralna banka (ne neke srednjeafričke države, već evropske) može da da ima tako jednosmernu monetarnu politiku i da doslovno peguje (peg) dinar za stranu valutu, a da ta država ne proizvodi praktično ništa što je stavlja kao konkurenta u međunarodnoj trgovini...

Platni bilans u "makazama": Da li je fiksni kurs dinara dugoročno održiv? - Nova Ekonomija

Dok se predstavnici vlasti žale na smanjenje deviznih priliva od investicija i turizma, obično propuštaju da široj javnosti objasne koja opasnost nastaje zbog narušavanja platnog bilansa zemlje. Pad investicija, turizma i doznaka, u kombinaciji sa sve većem jazu između uvoza i izvoza, istrošenim...

novaekonomija.rs

 

[Ljuba82]

Тако је то у колонијама. Ми смо буквално држава трећег света, Африка у Европи!

Волео бих да видим прецизне податке колико је Србија изгубила само због интервенција на девизном тржишту за одбрану курса, не могу тај податак да пронађем! Дакле само на техникалије, разлике курсева, провизије банака итд. Исто на разлике приноса на девизни капитал и камате по којој се задужујемо.

 

[Cotra]

Mene vise zanima kako je moguce da inflacija nema uticaja na kurs dinara.

Pre 10 godna, uz isti kurs, kilo przenih liganja (u pijacnoj ribarnici) bilo je 1500 din.
Danas, kad su mi postale nedostupno je 4500. din

 

[Ljuba82]

Па инфлација је и у Европи, додуше не на толиком нивоу. Зато имаш веће динарске камате као компензацију и сл и то све кошта.

Док инвестиције и дознаке покривају дефицит текућег рачуна платног биланса, биће стабилно, али сваке године смањујеш сувереност. Тај неки инвеститор може да одлучи и да жели да повуче профит (репатријација) сутра, значи држе те за јаја. Имаш огроман структуран проблем платног биланса, а онда и оно где имаш прилив, може да оде на другу страну. Колонија. Није ту битно да ли ће бити Цоа шиптар или неко други, радиће шта му се каже!

P.S. Купи сирове.

 

[Mikie]

Mene vise zanima kako je moguce da inflacija nema uticaja na kurs dinara.

Pre 10 godna, uz isti kurs, kilo przenih liganja (u pijacnoj ribarnici) bilo je 1500 din.
Danas, kad su mi postale nedostupno je 4500. din

intervenišu na dnevnom nivou, šta god da pokuša da se realizuje kao uticaj na kurs, oni otupe oštricu sa intervencijom...
prosečan privrednik, a rekao bih i bankar, su zaboravili na postojanje ovog rizika

 

[roger34]

P.S. Купи сирове.

Zeznuto ko ne zna da ih spremi, u par sekundi postanu ko guma.

 

[Cotra]

intervenišu na dnevnom nivou, šta god da pokuša da se realizuje kao uticaj na kurs, oni otupe oštricu sa intervencijom...
prosečan privrednik, a rekao bih i bankar, su zaboravili na postojanje ovog rizika

Odakle im resursi za neprekidnu intervenciju?

 

[Kailan]

Platni bilans u "makazama": Da li je fiksni kurs dinara dugoročno održiv? - Nova Ekonomija

Dok se predstavnici vlasti žale na smanjenje deviznih priliva od investicija i turizma, obično propuštaju da široj javnosti objasne koja opasnost nastaje zbog narušavanja platnog bilansa zemlje. Pad investicija, turizma i doznaka, u kombinaciji sa sve većem jazu između uvoza i izvoza, istrošenim...

novaekonomija.rs

Ови се сами са собом у не слажу у сопственом чланку

NBS u zavisnosti od toga da li ima viša dinara ili evra na tržištu od 2009. godine prodaje ili kupuje devize da bi kurs bio na oko 117 dinara za evro.

Od 2016. godine počinje velika apresijacija u odnosu na evro i tu se jasno vidi da, ukoliko privrednici ne pojačaju svoju produktivnost (produktivnost u prerađivačkoj industiji barem poslednjih deset godina opada), to samo znači manju međunarodnu konkuretnost za našu privredu. Ako dinar jača, a ne povećavate produktivnost, to znači da gubite konkuretnost“,

Како динар јача од 2016. ако је од 2009. закуцан на 117 динара за евро? Иначе ево како је стварно историјски изгледао однос динара и евра:

До 2019. је углавном био плутајући курс, и било је мало јачање до 2019. када су закуцали на неких 117 динара и ту га држе. Другим речима, динар је слабио од 2008. до 2019. и то је процес који је требао да нас поштеди колонијалног статуса

Иначе да сад допусте да динар крене да слаби поново први ефекат би био скок инфлације јер би све из увоза постало скупље, па вероватно зато избегавају, дигла би се кука и мотика

 

[Cotra]

sve se radi da bi oni koji uvoze u Srbiju zaradili

 

[Defke]

Ови се сами са собом у не слажу у сопственом чланку




Како динар јача од 2016. ако је од 2009. закуцан на 117 динара за евро? Иначе ево како је стварно историјски изгледао однос динара и евра:

Pogledajte prilog 241661

До 2019. је углавном био плутајући курс, и било је мало јачање до 2019. када су закуцали на неких 117 динара и ту га држе. Другим речима, динар је слабио од 2008. до 2019. и то је процес који је требао да нас поштеди колонијалног статуса

Иначе да сад допусте да динар крене да слаби поново први ефекат би био скок инфлације јер би све из увоза постало скупље, па вероватно зато избегавају, дигла би се кука и мотика

Zapravo, branili su dinar da ne ojaca previse. Tek ovde godine se platni bilans pogorsava u smislu da mozda treba razmisljati o slabljenju dinara.

 

[Cotra]

Zapravo, branili su dinar da ne ojaca previse. Tek ovde godine se platni bilans pogorsava u smislu da mozda treba razmisljati o slabljenju dinara.

Hvala bogu

 

[Kailan]

У стварности је слабљење валуте много сложеније решење него што људи (па и неки наши економисти) виде и тај ефекат је компликованији јер зависи од саме структуре економије и еластичности тражње ка њеним производима. Најбољи је ефекат када је економија већ извозно оријентисана и доста поседује цео свој ланац производње као Кина, јер онда слабљење валуте доводи до јачања профита већем делу економије која је независна и довољно велика да интерно задовољава своје потребе за производима, материјалима, сировинама итд. Ако је економија мала и већ више увози него извози, слабљење валуте може потенцијално да има позитивног ефекта на извознике али ће већи део економије да због тога стагнира или крене да се смањује што ни само није оптимално за раст. Још горе је када и сами извозници у својој производњи зависе од материјала, сировина, енергената итд. из иностранства јер се онда свакаква предност што су њихови производи јефтинији просто топи.

Први ефекат слабљења валуте би био да производи и услуге у Србији постану скупљи, што због повећања цена увезених што због шансе домаћих произвођача да испрате тај тренд и и сами набију цене својих производа у Србији (из похлепе, без обзира што не морају). То би наравно диспропорционално погодило најсиромашније слојеве.

Други ефекат би био да се профит увозника смањи а самим тим и њихов простор за запошљавање нових радника, повећања плата итд.

Трећи ефекат је да се цене горива, гаса, ђубрива, разног материјала, машина итд. , дакле свега што се увози ради домаће производње повећа па се и домаћим произвођачима повећавају трошкови производње, што значи да дижу цене производа у Србији а и у иностранству, чиме се ефекат "конкурентније" производње у Србији губи.

У теорији, цена пшенице из Србије би требала да буде мања у иностранству ако динар ослаби, али слабљење динара значи да ће сељак да скупље плаћа све што користи у производњи а што се не производи у Србији (од бензина за трактор па надаље) чиме је вероватније да ће дићи цену пшенице да покрије увећане трошкове производње. На крају крајева, ево упоређивање српског извоза и курса динара за период од 2006.-2023. (пуна слика за курс је у претходном посту, овде је зумирано да буде упоредиво):

Нама је најбоље да, уместо ослањања на махинације курсем које штети сиротињи, узмемо и дижемо конкурентност економије резањем резањем вишкова у јавном сектору и преусмеравањем тог новца у дизање продуктивности, што кроз улагање у образовање популације, што кроз улагање у повећање домаће производње енергије како би иста била јефтинија за привреду.