Baš teško predvideti da će da propadnu. Rusiji ne odgovara prekid, nisu sve osvojili. Ne odgovara ni ukrajini nisu sve vratilu što su izgubili. Sad će ameri da kažu - sa ovima se ne može dogovoriti, odosmo mi. Rat će trajati dok neko ne bankrotira.
Da pokušam da ponovim neke stvari koje su u samom korenu i ovog sukoba i samog razmišljanja o sličnim sukobima.
Prvo, postoji razlika između formalnog i suštinskog aspekta neke pojave. Po principima i praksi UN Rusi jesu agresori u napadu na Ukrajinu. Ali zakonska forma je ipak uvek nesavršeni pokušaj da se formalizuje neki obično ne previše jasni etički osećaj "pravednosti". Naprimer, da li su Srbi agresori u ratovima u Jugoslaviji? Da li je pojava uopšte toliko crno-bela da bi se tako redukovani pojam smeo koristiti bez opširnog pratećeg objašnjenja i mnoštva dodataka? Odgovor je ne, u oba slučaja.
Drugo, uvek pravite razliku imeđu interesa nekog naroda i toga koliko se vama lično dopada tamošnji politički sistem i politička elita koja je tamo trenutno na vlasti. Jer se onda ne priča ni o tome da li bi ste vi lično tamo želeli da živite, ni o teorijskim prednostim i manama raznih političkih sistema i ideologija. Nego se priča o nekom narodu i nekoj kulturi, o njihovom pravu na opstanak, sigurnost i razvoj.
Kad je u pitanju sukob u Ukrajini, postoje dva aspekta, sam koren tih problema i šta je to što trenutno diktira odluke strana u sukobu.
Sam koren svih problema je vrlo jednostavan. U svetu je postojala samo jedna velika sila, USA, a ni jedna vrhunska vlast se dobrovoljno ne odriče tako posebnog položaja. Amerika je odavno odlučila da će sprečiti pojavu svake druge velike sile koja vremenom može ugroziti njenu globalnu prevlast. Primer je Kina koja ranije nije ni imala ozbiljno opremljenu i za rat spremnu vojsku i nikada nije ni ugoržavala druge ni agresivno širila svoju ideologiju, pa je ipak postala USA neprijatelj broj 1. Jedina "krivica" im je bila što su do poslednjeg slova sledili pravila i zakone koje je svetu nametnula sama Amerika, pa postali bolji od nje čak i pod pravilima napravljenim tako da Amerika bude povlašćena. Zbog toga su se u Americi, decenijama unazad, sasvim
javno pravili i sprovodili planovi o destrukciji svih potencijalno velikih rivala. To se uglavnom oslanjalo na sejanje razdora unutar tih država, recimo da se muslimani u SSSR-u i u Rusiji okrenu protv Ruskog naroda, ili u Kini razni Mongolski narodi protiv Kineza. Ili muslimani Šiiti protn Sunita na Bliskom istoku i Africi. I uopšte, da po svetu bude što više posebnih i suprotstavljenih etniciteta koji su često u sukobu jedni sa drugima, pri čemu Amerika onda ostaje jedini svetao primer mirnog i bogatog suživota svih naroda, primer za ugled i apsolutni ideal svima drugima. Mesto gde svi najpametniji i najobrazovaniji odlaze. Pa su onda recimo decenijama stvarali niz vojnih koalicija i kreirali vojne obruče svuda oko potencijalno suparničkih zemalja, sa raketama i vojnim bazama na samim njihovim granicama. Ukratko, sam koren svih problema je vrlo jednostavan, USA
ne želi multipolarni svet i sve radi da se on ne bi uspostavio. Pri tome je taj multipolarni svet veoma poželjan kad su interesi svih ostalih zemalja u pitanju, jer je samo
ravnoteža straha među velikim silama nešto što omogućuje postojanje i daje bar neku moć Ujedinjenim Nacijama. A one su
jedini mogući izvor sistema zakonitih i bar donekle pravednih odnosa među državama sveta. Pa dakle i jedina nada malim zemljama kao što je naša.
Što se tiče trenutne situacije na Ukrajinskom ratištu i "pregovora o miru". Zbog ovoga što piše u prethodnom pasosu, i Rusiji i Kini je savršeno jasno da Amerika neće odustati od pokušaja da ih na sve moguće načine bar ograniči, a poželjno i trajno uništi kao velike sile. Rusija je vojno ušla u Ukrajinu posle čitave decenije upornih Putinovih pokušaja da Rusiju integriše u zapadni svet i tako dobije bar neke garancije za mirni suživot i poželjno zajednički razvoj. A to su pre njega pokušavali i svi drugi Ruski lideri posle raspada SSSR-a. I ništa od toga nije uspelo jer Amerika savršeno dobro zna da bi se tako velika zemlja pre ili kasnije oporavila i razvila, pa onda postala ozbiljna pretnja tome da Amerika sama upravlja svetom. Zato je posle Majdana i otvorenog zapadnog puča u Ukrajini, odnosno radikalne promene ranije neutralne pozicija Ukrajine postalo jasno šta je sledeći potez: NATO sa nuklearnim raketama na Ukrainskim granicama nadomak Moskve. To je samo par minuta leta nuklearne bombe. I još bi Ukrajina, sa 37 milona stanovnika, imala i potencijalno najveću i najbolju NATO vojsku protiv Rusije. A na jugu su muslimanske ex-SSSR zemlje koje se takođe potencijalno lako mogu okrenuti protiv Rusije ako se u svetu bitnije promeni ravnoteža moći. Dakle Rusi su shvatili da je agresivno vojno okruženje protiv Rusije postalo kompletno, i to od stane globalne sile koja ima javno proklamovani program da se svaki globalni suparnik
mora uništiti.
Uzevši u obzir ovakvu politiku Amerike, jasno je da bi svako "primirje" u Ukrajini bilo samo privremeno, da je čak i ovo primirje iznuđeno činjenicom da Ukrajina i zapad koji direktno upravlja ratom (čak i operavitvno, iz Vizbadena u Nemačkoj) trenutno gube. Svako primirje bi bilo iskorišćeno samo da se Ukrajinska vojska oporavi, ponovo naoruža, a zapadu pruži prilika da obnovi svoju proizvodnju oružija. I Zelenski i EU sasvim javno tvrde da je Ukrajinska pobeda
neophodna (čak čitav svetski poredak kao zavisi od toga), i da će bez obzira na razna primirja sve učiniti da Ukrajinu naoružaju i pomognu joj da vojno povrati SVE teritorije. Ako Rusija neće odmah da se preda, onda ratom. Zelenski još traži ratnu odštetu i ima čitav niz takvih zahteva. Ima i vojne ugovore od 100 godina sa nekim EU zemljama koje sve to bez rezervi podržavaju. A zatim će na sledećim Američkim izborima demokrate pobediti republikance, pa će novi Američki predsednik verovatno nastaviti tamo gde je Bajden stao. Tako da bi se posle rat obnovio, samo još gori i sa još direktnijim učešćem zapada, što bi šanse za veliki svetski rat drastično povećalo. Pošto Rusija sada više NE MOŽE da odustane. Ostali je sada jasno vide kao aktivnu vojnu pretnju, pa bi bez neke veće bafer teritorije Rusija zaista bila veoma ugožena. Trenutno postoji privremena ravnoteža u svetskim odnosima samo zato što Rusija još uvek može da izdrži kombinovane napade Ukrajine i Zapada pristajući da javno održava privid da Zapad ne učestvuje u ratu, budući da tako ne mora da se nosi još i sa zapadnom vojskom u Ukrajini. A Zapad nije javno u Ukrajini samo zato što je još uvek vojno nespreman. Ali se intenzivno spremaju razvijajući vojnu industriju i nova borbena sredstva i metode (sateliti + AI + roboti + rojevi dronova + pametne rakete + totalno integrisana komanda do nivoa jednog vojnika + zaštita svega toga od ometanja). Pitanje je šta će biti za jedno tri godine jer će tada mnoge stvari biti drugačije.
To je trenutna situacija. Rusija je pristajala na priče o pregovorima samo da bi što duže držala Ameriku podalje, a Trampa srećnog, a ne zato što veruje u budućnost primirja i pregovora, jer u to ne veruje bukvalno niko. To je samo pozorište za zapadne birače i medije koji ih kontrolišu, i to je svima jasno. Ali pošto trenutno izgleda da se Tramp više okreće Američkoj neokon struji (koja kontroliše i EU), sada i Rusi počinju da zatežu da bi napravili ravnotežu u očekivanjima i medijskim narativima. Mislim da sam ovo poslednje ranije već pominjao. Namerno zaglupljivanje naroda, cenzura i kontrola medija su dostigli takav nivo da ovo što se u svetu dešava više nije sukob politika nego sukob narativa. Ko ima ubedljiviju priču za neobaveštene i ko može više da je proširi. Sada još uvek ostaje pitanje nepoznatog elementa u vidu Trampa, koji mišljenje menja na svaka dva sata. Stvari bi još mogle da se promene na bilo koju stranu, bar dok je on na vlasti.
