Šta je novo?

Cene nekretnina

Ima tu mnogo foliranja od strane investitora u tekstu. Npr ovaj deo:

„Ali, investitori rade za procenat od 15 do 20 odsto u odnosu na ono što su uložili, pa bi snižavanje cena dovelo do toga da investitori prodaju stanove samo kako bi izmirili dugovanja i ostali na nuli“, objašnjava Živković.

Ovo nema šanse da je istina. Kvadrat u širem centru BG novogradnje se kreće od 2500-3500 EUR. Ako on zaradi samo 20% na tome, to znači da oni grade po ceni od bar 2000 po kvadratu, što sigurno nije tako, pogotovo zato što je ta novogradnja izuzetno naglo poskupela u poslednjih godinu-dve.
Ljudi se ovde i zadnjih godinu dve kunu da je zarada od 10 do 15 %. E sada ako pretražite malo (više) starije komentare čućete da se investitori ni ne cimaju ako je zarada ispod 1000€/m², a to bi bila priča iz vremena kada je najskuplji kvadrat u gradu bio 3k a prosečna "lux" 1500-1800.
 
Najbolje je biti investitor na nekoj maloj zgradi pa probati jer po rečima nekih ovde, prodaš stan dva i imaš za celu gradu, ostalo je samo profit, ne mora čak ni izolacija. Ne vidim ko se kune da je zarada investitora 10-15%, bilo je priče da je oko 30% kada se svede cela računica, što opet zavisi od kvaliteta same zgrade i ugradnih materijala, može biti niža, a može i viša.
 
Ljudi se ovde i zadnjih godinu dve kunu da je zarada od 10 do 15 %. E sada ako pretražite malo (više) starije komentare čućete da se investitori ni ne cimaju ako je zarada ispod 1000€/m², a to bi bila priča iz vremena kada je najskuplji kvadrat u gradu bio 3k a prosečna "lux" 1500-1800.
Imali smo i komentara koji opovrgavaju to i koji su davali prilicno detaljne preseke troskova. Pa onda svako veruje onome sto mu je draze.

Sigurno da ima izuzetaka od pravila u oba pravca. Takodje, projekata je raznih pa i preseka i srrukture troskova za svaki. Nije isto zgradica od 10ak stanova i projekat od par stotina, periferija i centar, projektno finansiranje i finansiranje iz soostvenih sredstava, trajanje gradnje godinu dana ili 5 godina itd.
 
Kad investitor za novine priča da mu je margina 20% odmah računaj da pravi duplo toliko u realnosti.

To kao kad gazde u firmama pričaju kako se teško živi, nema para, a onda sledeće nedelje ispred parkiran novi BMW :)
 
Samo ih zeza promet sada, koji isto pada, ali pošto su nagruvali cene biće dobri isto kao pre. Mene brinu projekti koji sada počinju ili koji su započeti u skorijoj prošlosti. Tu stvari mogu da budu neizvesne.
 
Da je tolika zarada svi investitori iz svih branši bi se prebacili na stanogradnju. Niko ni u šta drugo ne bi ulagao.
Koliko vi mislite da bi investitor trebao da zaradi na uložen milion € koji zarobi na 3 godine?
Uostalom, renovirajte kupatilo u stanu pa ćete vidjeti koliko koštaju ta 4-5 kvadrata, a već imate zidove, plafon i pod.
 
Da je tolika zarada svi investitori iz svih branši bi se prebacili na stanogradnju. Niko ni u šta drugo ne bi ulagao.
Koliko vi mislite da bi investitor trebao da zaradi na uložen milion € koji zarobi na 3 godine?
Uostalom, renovirajte kupatilo u stanu pa ćete vidjeti koliko koštaju ta 4-5 kvadrata, a već imate zidove, plafon i pod.
Prebacuju se već. Tošin Bunar, bivši SC Vizura postaje stambena zgrada, zatim Matijević, sa (10% mesa) viršli na stanove, Vojvođanska ulica. Sigurno ima još primera.
 
A da to nije FOMO?
Znam bar tri čoveka koji se nikad nisu bavili gradjevinom i sad su u projektima na tu temu.
 
A da to nije FOMO?
Znam bar tri čoveka koji se nikad nisu bavili gradjevinom i sad su u projektima na tu temu.
Znaš, sa čisto finansijskog stanovišta, mnogo je isplativije napraviti tehnološko rešenje koje se može imati neograničen broj upotreba nego zidati stanove. Razmisli koliko identičnih licenci za svoje proizvode Microsoft proda svake godine i koliko miljardi zaradi od toga, a da ne iziskuje nikakav dodatni napor. Sa tog stanovišta, stanogradnja apsolutno nije zanimljiva jer jedan stan, objekat ili zgradu ne možeš prodati više od jedanput i samim tim kolika god da je marža, sama priroda posla je da nije sklalabilan samim tim ni naručito profitabilan. E sad prednost leži u tome što "svako može da napravi zgradu", jer za stanogradnju (makar u obliku koji je prisutan u Srbiji) nisu potrebna neka posebna tehnnička, naučna i istraživačka znanja i kapaciteti. Međutim, jesu potrebni fizički prostor (parcela) na kojoj se objekat gradi, kao i prateća dokumentacija koja se ogleda u različitim dozvolama, saglasnostima i slično koji se dobijaju od državnih organa, što lokalne što republičke kategorije.
Shodno tome, neko ko je već uspešan uvoznik automobila, proizvođač mesa ili veštačkog đubriva, po prirodi svog posla ima određene kontakte u sferi državnog aparata, a kao što sam naveo ti kontakti su u stanogradnji primarni resurs. Kada imaš mogućnost da "završiš" plac na dobrom lokalitetu i dobiješ potrebnu dokumentaciju, završio si 90% posla. Zašto bilo ko ne bi iskoristio svoj društveni kapital, diversifikovao posao i upustio se i u nešto što nije deo core biznisa.
 
Znaš, sa čisto finansijskog stanovišta, mnogo je isplativije napraviti tehnološko rešenje koje se može imati neograničen broj upotreba nego zidati stanove. Razmisli koliko identičnih licenci za svoje proizvode Microsoft proda svake godine i koliko miljardi zaradi od toga, a da ne iziskuje nikakav dodatni napor. Sa tog stanovišta, stanogradnja apsolutno nije zanimljiva jer jedan stan, objekat ili zgradu ne možeš prodati više od jedanput i samim tim kolika god da je marža, sama priroda posla je da nije sklalabilan samim tim ni naručito profitabilan. E sad prednost leži u tome što "svako može da napravi zgradu", jer za stanogradnju (makar u obliku koji je prisutan u Srbiji) nisu potrebna neka posebna tehnnička, naučna i istraživačka znanja i kapaciteti. Međutim, jesu potrebni fizički prostor (parcela) na kojoj se objekat gradi, kao i prateća dokumentacija koja se ogleda u različitim dozvolama, saglasnostima i slično koji se dobijaju od državnih organa, što lokalne što republičke kategorije.
Shodno tome, neko ko je već uspešan uvoznik automobila, proizvođač mesa ili veštačkog đubriva, po prirodi svog posla ima određene kontakte u sferi državnog aparata, a kao što sam naveo ti kontakti su u stanogradnji primarni resurs. Kada imaš mogućnost da "završiš" plac na dobrom lokalitetu i dobiješ potrebnu dokumentaciju, završio si 90% posla. Zašto bilo ko ne bi iskoristio svoj društveni kapital, diversifikovao posao i upustio se i u nešto što nije deo core biznisa.
Zato je sada glavni biznis u kompleksima održavanje. Investitor se kasnije nakon što proda sve stanove bavi održavanjem ne ostavljajući vlasnicima stanova prostor da sami izaberu firmu. Na taj način se trajno uzima novac od kupaca. Godinama, decenijama. To nisu mali iznosi. Radi se o milionskim godišnjim budžetima. Od toga dosta prihoduje firma koja se time bavi (za održavanje bazena i za bazensku hemiju, za čišćenje, za haus majstore...).
 
Balon je kad se gradjevinska aktivnost u godini smanjuje?
Jel balon nastaje u jednoj godini?
Jel su firme kojima to nije posao počele da zidaju ove godine?

Čemu ovakva pitanja?

StevanHN je napisao da je građevina toliko profitabilna svi biznisi bi se tome okrenuli.
U Srbiji je to bio slučaj prethodnih godina. Neke firme kojima to nije posao su nabrojane.

Od svega toga, ti postaviš ovakvo pitanje.

Ali ajde da nastavim, ne, kad se građevinska aktivnost u godini smanjuje to nije balon. U pitanju je ili recesija ili izduvavanje balona. Ili oboje.
Ti odluči šta je.
 
Jel balon nastaje u jednoj godini?
Jel su firme kojima to nije posao počele da zidaju ove godine?

Čemu ovakva pitanja?

StevanHN je napisao da je građevina toliko profitabilna svi biznisi bi se tome okrenuli.
U Srbiji je to bio slučaj prethodnih godina. Neke firme kojima to nije posao su nabrojane.

Od svega toga, ti postaviš ovakvo pitanje.

Ali ajde da nastavim, ne, kad se građevinska aktivnost u godini smanjuje to nije balon. U pitanju je ili recesija ili izduvavanje balona. Ili oboje.
Ti odluči šta je.
Gradjevinska aktivnost je pocela da se smanjuje dok je promet jos uvek rastao a cene bile na vrhuncu. Prilicno umereno i kontrolisano ponasanje za jedan balon sa nenormalnim profitom.
 
Znaš, sa čisto finansijskog stanovišta, mnogo je isplativije napraviti tehnološko rešenje koje se može imati neograničen broj upotreba nego zidati stanove. Razmisli koliko identičnih licenci za svoje proizvode Microsoft proda svake godine i koliko miljardi zaradi od toga, a da ne iziskuje nikakav dodatni napor. Sa tog stanovišta, stanogradnja apsolutno nije zanimljiva jer jedan stan, objekat ili zgradu ne možeš prodati više od jedanput i samim tim kolika god da je marža, sama priroda posla je da nije sklalabilan samim tim ni naručito profitabilan. E sad prednost leži u tome što "svako može da napravi zgradu", jer za stanogradnju (makar u obliku koji je prisutan u Srbiji) nisu potrebna neka posebna tehnnička, naučna i istraživačka znanja i kapaciteti. Međutim, jesu potrebni fizički prostor (parcela) na kojoj se objekat gradi, kao i prateća dokumentacija koja se ogleda u različitim dozvolama, saglasnostima i slično koji se dobijaju od državnih organa, što lokalne što republičke kategorije.
Shodno tome, neko ko je već uspešan uvoznik automobila, proizvođač mesa ili veštačkog đubriva, po prirodi svog posla ima određene kontakte u sferi državnog aparata, a kao što sam naveo ti kontakti su u stanogradnji primarni resurs. Kada imaš mogućnost da "završiš" plac na dobrom lokalitetu i dobiješ potrebnu dokumentaciju, završio si 90% posla. Zašto bilo ko ne bi iskoristio svoj društveni kapital, diversifikovao posao i upustio se i u nešto što nije deo core biznisa.
Tako je. Nema inovacije samo blok i cement. Iskreno, ceo taj monetarni sistem je protiv prosečnog čoveka tj nekoga ko želi da živi, ima hobije, vaspitava decu itd Danas svako mora da prati tržišta, ne da bi isključivo zaradio već da bi opstao odnosno održao vrednost stečenog rada.
 
Gradjevinska aktivnost je pocela da se smanjuje dok je promet jos uvek rastao a cene bile na vrhuncu. Prilicno umereno i kontrolisano ponasanje za jedan balon sa nenormalnim profitom.

Ćiribu ćiriba.

Jel ovo pisanje radi pisanja?

Jesu ili nisu u posao izgradnje ušle firme kojima to nije bio primarni posao?
To je odgovor na StevanHNovu konstataciju/pitanje.

E sad, ovo što ti pišeš. Ko se ponaša umereno i kontrolisano?
Pad građevinske aktivnosti počinje sa ratom u Ukrajini i rastom cene građevinskog materijala i nepredvidivosti koju rat donosi. To je trajalo možda prošlo proleće. Sve iza toga je postepeno ubijanje tržišta jer oni koji grade su da bi se zaštitili od nepoznatog podigli cene + povećanje kamata za kreditne kupce.

I danas imamo 30% manju prodaju.

Ako ti tvrdiš da građevina nije sa nenormalnim profitom zašto su tolike firme ušle u isti posao a da se prethodno nisu istim bavili?

Perice, jel gradi/o Niš Ekspres po Nišu?
 
Ne očekujemo bilo šta drastično ukoliko se na ekonomskom planu bude dešavalo ono šta očekujemo, a to je rast privrede između dva i tri procenta, da Evropa ne ode u neku ozbiljnu recesiju, da nemamo slomove kao 2008“, rekao je on.

I ovaj nagadja 😄
 
Može se očekivati da se ovakav trend nastavi u narednih godinu ili dve dana. Ne očekujemo bilo šta drastično ukoliko se na ekonomskom planu bude dešavalo ono šta očekujemo, a to je rast privrede između dva i tri procenta, da Evropa ne ode u neku ozbiljnu recesiju, da nemamo slomove kao 2008“, rekao je on.

Dosta slaba, neuverljiva i neubedljiva izjava koja ne vredi ni 5 para. Kao da je dao intervju samo da bi dao intervju. Ovde na forumu je bilo ozbiljnijih analiza.
 
Vrh