Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradski Sajam

Као да би С'н'С СМАРТ планерима било први пут да иселе неки садржај па онда да нагађају шта ће да буде у празној згради (зграда станице, ложионица, пошта).
Искрено Сајам би ваљало отворити више према реци, уклонити неугледније хале и објекте и направити нове исто са куполама по узору на хале 1 и 3. Али никако иселити сајам у Сурчин.
А ЕКСПО 2027 направити између Јагодине и Ћуприје, а може и национални стадион тамо.
 
Znam to, samo me zanima kako to misle. Kako neko misli da na ovom prostoru između hala 1, 2, 3 i reke natovari kulčine i soliterčine:
cKNk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTURFN01EQV8vNjcxYzA0YzA5NGVhMzRjMTg2OTkyMjkyZjdmNTBjNDkuanBlZ5GTAs0CgACBAAE

A još me više zanima kako misli sve to da poveže na okolne ulice, pošto je jasno da skretanje iz Bulevara Vojvode Mišića levo, preko suprotnog smera, otpada. Tako da ne znam odakle oni misle da neko sa južnog prilaska tom delu grada (dakle, gledano kontra od ove slike), zapravo uđe u taj kraj.
 
Kao da je problem da se nakrcaju zgrade. Ako ništa drugo, eksperti smo da uglavimo zgradu na mestima gde niko normalan ne bi očekivao da bude nešto tolikih gabarita. Kad iz pravca Hipodroma ideš trasom 49, pa na uključenju u Požešku ulicu, imaš stepenice koje te vode ispod nadvožnjaka. E ispod tog nadvožnjaka se nalazi moraš da prođeš da bi došao do ulaza u novogradnju. E tako neku zavrzlamu očekujem i ovde, a prilaz Sajmu da bude kao i što je u slučaju BNV 1, na pola puta između Mostara i Savskog trga.​
 
Лагано могу да нарокају или низ солитера клонова или две кањончине на простору где је била пруга између булевара и сајамских хала и између заштићених сајамских хала и реке.
 
Evo ja cu se ponuditi da projektujem BnV 2, imam dovoljno zgrada u fiokama da kvaliteno osmislim taj prostor a mogao bi i neke nove da napravim za tu priliku.
Bitno je samo da ruse ove hale pored reke pa da osmislim neki dobar waterfront
 
А могло би нешто да се остави и без гурања зграда. Да се сруше ови накараднији објекти ка реци, и да се осмисли парковска површина.
 

Нова.рс: Београдски сајам дефинитивно ће морати да се исели због проширења „Београда на води“. Закупци локала већ су почели да добијају обавештења о томе да се „полако спремају за исељење“​


stanoivi, kvadrati, volumeni, nabreklost
rusenje je hitno. politicki prioritet.
Licna zelja Hulje.

Beogradjanima ne treba sajam, kao sto im ne treba ni zeleznicka stanica.
Uskoro ce shvatiti d ani kanalizacija nije potrebna.
Ovo je razgradjivanje grada.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Znam to, samo me zanima kako to misle. Kako neko misli da na ovom prostoru između hala 1, 2, 3 i reke natovari kulčine i soliterčine:

A još me više zanima kako misli sve to da poveže na okolne ulice, pošto je jasno da skretanje iz Bulevara Vojvode Mišića levo, preko suprotnog smera, otpada. Tako da ne znam odakle oni misle da neko sa južnog prilaska tom delu grada (dakle, gledano kontra od ove slike), zapravo uđe u taj kraj.
Kliknite za proširenje...
MIslim da je buducim kupcima stanova to nebitno.
NJima je vazno da su kupili stan na mesti koje bode oci ostalima i da ima nesto nelegalno.
 
Ona okrugla hala, mislim da je par godina bila najveca kupola na svetu.

Ne znam zasto kad poruse sajam ne isele i hpodrom i tamo krenu da grade.
Trebace stanova, uskoro nam dolazi 200000 SRba s Kosova da zivi u Beogradu.
 
Ok ovo je otišlo. BNV preko Sajma i Hipodroma stiže do Banovog Brda.
Dok brodogradilište stoji prazno. Zgrada Rada i ona Miškovićeva jama prazne. Luka Beograd i sve nizvodno od Pančevca prazno.

U isto vreme je zemljište uz reku toliko nebitno da u sred grada stoje šljunkare i betonske baze kao i poptuno napušteni objekti, a u isto vreme toliko neprocenjivo da se gradu oduzima železnička stanica pruga, sajam, hipodrom...
 
Logicno je da se grad spusti do reke, zvalo se to BnV2 ili nekako drugacije i da se tako stvori urbani kontinuitet gradskog tkiva jer danas Beograd kao grad na 2 velike reke ima kriminalno malo zgrada uz obalu.

Ono sto je bitno za celu pricu je da to bude pametno planirano, dakle sa sirokim ulicama, zgradama sa normalnim gabaritima a ne dvokrilne i trokrilne ormane, da se planiraju javni sadrzaji, parkinzi, da bude zelenila, parkova, javnih povrsina.

A to da li ce se zvati BnV2, Europolis, Tesla grad, bla bla garden, truc truc kapije itd... nije bitno
 
spatiotecte je napisao(la):
Logicno je da se grad spusti do reke, zvalo se to BnV2 ili nekako drugacije i da se tako stvori urbani kontinuitet gradskog tkiva jer danas Beograd kao grad na 2 velike reke ima kriminalno malo zgrada uz obalu.
Kliknite za proširenje...
Suplje fraze. "spustanje na reke", "kontinuitet gradskog tkiva".
To su price za urbane babe.

Ovo je zazidjivanje i unistavanje reka.
 
ristivoje je napisao(la):
I dan danas je,u toj tehnici gradnje.
Kliknite za proširenje...
U pravu si. I dlaje je najveca kupola na svetu u tehnici prednapregnutog betona.

hala_1_2_b.jpg


hala_1_3_b.jpg


Kako je to napravljeno.
Danasnji gradjevinari, koji su studirali po Bolonji, ne bi mogli ni da prismrde ovome, dok je u SFRJ ovo bila obicna stvar.
Radikalski sljam bi je tako rado porusio zbog kvadrata.

Mi zivimo u velikoj investitorskoj semi.
 
Poslednja izmena:
MC_ je napisao(la):
Suplje fraze. "spustanje na reke", "kontinuitet gradskog tkiva".
To su price za urbane babe.

Ovo je zazidjivanje i unistavanje reka.
Kliknite za proširenje...

Pa ne bi se složio.

Kakav ti je to grad koji umesto urednog rečnog fronta ima stovarišta, industrijske hale, šljunkare i barake pored reka?

Da me ne shvatiš pogrešno, ovo ne pričam u kontekstu BnV nego uopšteno iz ugla struke tj urbanističko arhitektonskog stanovišta.
 
Ne precenjujemo reke zato sto nemamo more nego jednostavno kroz nasu istoriju smo uvek bezali od reka kad smo gradili gradove i povlacili ih par stotina metara unutra.
Danas u Srbiji su maltene svi gradovi povuceni u odnosu na njihove reke sto je jako zalosno.
Verovatno je to uradjeno iz straha od poplava ili iz vojnih razloga.

Elem Bec je jedan od retkih primera ali ogromna vecina velikih gradova su izgradjeni na obalama reka koje ih presecaju.
Kao kontra argument navescu, London, Pariz, Budimpestu, Prag, Bratislavu, Rim, Berlin, Moskvu.... spisak je zaista ogroman.

Ne razumem sta je poenta tom suprostavljanju izgradnje zgrada uz reku i spustanje grada ka Savi kad su svi tako radili od pamtiveka.
Grad je jednostavno deo reke koja ga preseca.
Ne znam kako hale i magacini uz reku mogu pruzati kvalitetniji ambijent u odnosu na neke lepo osmisljene zgrade, parkove javne objekte, setalista itd.
Gradjani treba da uzivaju u lepom recnom frontu i doziveti reku kao nesto svoje a ne da grad bude otudjen od svoje obale koja je njen sastavni deo.
 
Не схватам баш до краја то "уживање у реци", ал` ајде: толико се против фиксације већине не може. Ако шетња и уме да буде пријатна, не видим разлог зашто бих живео крај реке. Много је боље (и здравије, и све) на каквом брду, као што су, како кажеш, чинили наши стари.
 
Ja ne pričam izričito o zdravijem ambijentu kad pominjem uživanje u reci već o doživljaju pešaka koji se šeta pored reke da je za njega lepše i prijatnije da ima pogled na rečni front sa lepo koncipiranim zgradama nego na livade hangare šljunkare deponije.
Ako si bio po evropskim metropolama u samom centru a znam da jesi sigurno ti je bila lepša obala centra budimpeste ili centra Pariza koji imaju fantastične zgrade pored reke nego ove nase neizgradjene obale u Beogradu.
 
U Trstu je takodje jedino mali deo mora dostupan (Ponte Roso). Ostatk su luke i skladista u koje obicni ljudi nemaju pristupa.
 
Ok to je tacno za Trst sto si naveo kao primer.
Ali ne razumem tvoju argumentaciju, jel to pominjes kao pozitivan primer uredjivanja obala?
Da li bi ti onda voleo da vecina beogradskih obala bude u skladistima i lucnim kapacitetima?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh