dragan
Professional
Izgleda da ćemo sledećih dana imati još jednu ' afericu' i 'polemikicu' :
Beogradski ZOO vrt se seli u Surčin ?
Gradska vlada najavljuje preseljenje ZOO vrta sa Kalemegdana na 20ha veliku lokaciju u Surčinu. Nekada se "Vrt dobre nade" prostirao na 14ha, a danas zauzima samo 6ha, gde živi oko 2000 životinja (200 životinjskih vrsta)Vuk Bojović najavljuje veliku borbu protiv ove akcije.
Vuk Bojović obećava bitku do kraja za Vrt Dobre nade....link
Dok javnost spekuliše da bi prodaja beogradskog Zoološkog vrta mogla da usledi za dva meseca, direktor Vrta dobre nade Vuk Bojović obećava da ni po koju cenu neće pristati na privatizaciju ove ustanove i obećava da će u svojoj borbi ići do kraja.
Podsetimo, Ministarstvo za privredu i privatizaciju Republike Srbije početkom decembra 2006. godine pokrenulo je inicijativu za privatizaciju društvenog preduzeća Zoološki vrt grada Beograda ili Vrta dobre nade, da bi potom i Agencija za privatizaciju na svom sajtu objavila prospekt sa osnovnim podacima ovog preduzeća.
Od tada pa do danas po medijima traje rasprava da li treba privatizovati ovo preduzeće koje je deo Kalemegdanske tvrđave, odnosno pripada Javnom preduzeću Beogradska tvrđava, i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja za Srbiju.
Pokrenuto je i pitanje dobrobiti životinja i njihovog izmeštanja u neki budući zoo vrt ili safari park.
Grad, Agencija za privatizaciju, preduzeće Beogradska tvrđava, udruženja za zaštitu životinja, studenti Biološkog fakulteta i uprava Zoo vrta razmenjuju optužbe, a Vuk Bojović ponavlja da neće dozvoliti izmeštanje životinja, jer je to, kako kaže,„stupidna ideja“.
Stručnjaci, ali i nadležni zatečeni su ovakvim razvojem događaja i protestuju jer nisu dovoljno upoznati s time da zakon ne poznaje mogućnost privatizacije kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Marina Andrić, pomoćnik direktora preduzeća Beogradska tvrđava, ogorčena je sadašnjim stanjem:
– To vam je kao da zamislite da prodajemo Studenicu, Dečane ili Žiču, ili pak da Francuzi prodaju Notrdam, a Vatikan Sikstinsku kapelu!
ENIGMA
U celoj priči zanimljivo je to što će budući interesenti moći da kupe 70 odsto kapitala Zoo vrta, s tim da u ovom trenutku mnogo toga ostaje nerazjašnjeno jer je prospekt Agencije za privatizaciju nedorečen, pa je Ministarstvo kulture Republike Srbije obećalo da će Agenciji uputiti protest i pitanja.
– Zapravo, iz Ministarstva su nam ukazali i na to da se prodaju zemlja i objekti, bez životinja i kaveza, pa nama uopšte nije jasno šta se prodaje i privatizuje.
Znamo samo da niko ne može prodati zemlju, kao ni delove Beogradske tvrđave. Naša država daje opasan model privatizacije kulturnog dobra kakav svet ne poznaje.
Bitno je istaći da je cela stvar isključivo u nadležnosti parlamenta Srbije, jer on odlučuje o sudbini, to jest o promenama ili prodaji kulturnog dobra od izuzetnog značaja, ako postoji uporište u zakonu.
Sasvim je sigurno da ćemo preduzeti mere kojima oni koji hoće tako nešto da urade to neće i moći! – odlučna je Andrićeva.
PARCELA
Ona napominje da je ovo preduzeće o privatizaciji Zoo vrta saznalo od novinara Kurira, da bi se potom detaljnije informisali na sajtu Agencije za privatizaciju i o tome obavestili Grad, koji je, inače, ovlašćeni korisnik parcele na kojoj se nalazi Vrt.
Kada su počeli da se raspituju ko je doneo ovakvu odluku, odgovorili su im da je reč o nesporazumu ili da nisu nadležni.
Reagovalo je i gradsko Javno prvobranilaštvo i uputilo primedbe na račun Agencije, odnosno upozorilo ih da to što oni rade nije moguće, jer kako kaže Andrićeva – ovakva privatizacija nema nikakvo uporište u Zakonu, niti u realnoj praksi.
Novo je to da je Beogradska tvrđava uputila Gradu zahtev u kome traži na upravljanje pet parcela, među kojima je i ona Zoološkog vrta, jer je ovakav potez neophodan radi zaštite Beogradske tvrđave.
U ovom preduzeću kažu da veruju da će im Grad izaći u susret, jer nije moguće parcijalno štititi kulturno dobro „tako što jednu njegovu petinu nikada ne možete da vidite!“.
Ukazuju i na to da postojanje Zoološkog vrta, ovakvog kakav je trenutno, ugrožava bezbednost spomenika kulture, ali i ljudi.
– To je vidljivo u pojedinim delovima, jer nema uslova da se popravi Beogradska tvrđava. Mi očekujemo da sednemo i rešimo pitanje Tvrđave i Zoološkog vrta na adekvatan način.
Nadamo se da ćemo tako rešiti probleme otpadnih voda, pacova ili mnogih drugih koji proističu iz postojanja vrta na postojećem mestu – priča Marina Andrić.
GRAD
Darijan Mihajlović, gradski sekretar za kulturu, objašnjava za Evropu da je faktičko stanje to da Zoološki vrt ima obavezu da bude privatizovan i da je stav Grada da je Vrt opšti interes Beograđana.
To znači da on mora biti zaštićen, pa se samim tim mora pronaći način da ostane dostupan svim sugrađanima.
– Jedino pitanje koje se nameće je da li Zoo vrt treba da bude državna ili privatna svojina.
Mislim da ovde nije reč ni o čijem ličnom interesu i apsolutno podržavam stav Grada da treba pokrenuti inicijativu po kojoj bi lokalna samouprava, to jest Grad Beograd postao osnivač Zoo vrta, i samim tim bi ta svojina bila pretvorena u državnu – naglašava Mihajlović.
Pošto je Zoo vrt opšti interes ovog grada, a Bojović tvrdi da sa gradskim vlastima nema nikakvu komunikaciju već godinama, pa samim tim ni pomoć, postavlja se pitanje gde je Grad bio svo ovo vreme.
– Odavno znam da je Bojović dobro radio svoj posao i uvek sam o njemu kao o direktoru Zoo vrta mislio sve najbolje.
Mislim da je uradio neverovatne stvari i nikada ne bih doveo u pitanje da li on može da nastavi da ga vodi, jer on to najbolje radi.
Nije pitanje gde smo mi bili svih ovih godina, već je reč o trenutku kada se utvrđuje opšti interes, a to je sada, jer je postojanje društvene svojine bilo moguće do 2007. godine.
Mislim da ljudi prema tome ne treba da se odnose emotivno – naglašava Mihajlović.
BORBA
Vuk Bojović tvrdi da je pokretanje inicijative za privatizaciju atak na Zoo vrt, i to onih koje on interesuje zbog para, a ne zbog progresa.
On, takođe, ističe i to da već sada zna imena ljudi koji su zainteresovani da kupe Vrt, ali ne želi javno da ih pominje.
Prema njegovoj priči, postojala je ideja da se na mestu Zoološkog vrta naprave kafići, kockarnice i menjačnice, što je sopstvenim naporima osujetio i time stekao veliki broj neprijatelja.
On naglašava da „ne postoji čovek na svetu, niti pare za koje će se dogovoriti da proda Vrt i ojadi stotinu ljudi koji su u njemu zaposleni“.
Svestan sam da stičem još veći broj neprijatelja, ali ja sam izabran i plaćen da branim poziciju ovog vrta. Njih nije bilo briga kada su demontirali Beko ili Robne kuće Beograd.
Pošto je reč o trgovini, to nigde u svetu ne može da propadne. Ni u Ruandi! A oni su to upropastili.
Ja nisam konfliktna ličnost. Samo branim Vrt od njih samih! – objašnjava Bojović.
SMRAD
Ovih dana piše se i o tome da je potrebno izmestiti pojedine životinje, jer žive u nehumanim uslovima.
Prema rečima Gorice Mojović, pomoćnice gradonačelnika, postoji ideja da one budu izmeštene u svojevrstan beogradski safari, a to bi moglo da bude na Kosmaju, Avali ili Surčinu.
Marina Andrić, takođe, ističe da je jedna od opcija za izgradnju zoološkog vrta svojevremeno bila i Titov gaj, i da je reč o projektu iz osamdesetih godina, za koji niko ne zna šta se s njim na kraju dogodilo.
Međutim, Bojović kaže da „mediokriteti koji nemaju iza sebe nikakva dela predlažu određena rešenja koja se tiču Zoo vrta“, a koja su, prema njegovom mišljenju, glupa. Napominje da sve što je stvarao unutar Vrta nije uradio bez temeljnog proučavanja i konsultacija s najumnijim ljudima iz oblasti biologije i zoologije.
– Mogu da vas provedem da vidite kao žive životinje. Ja bih voleo da budem životinja u beogradskom Zoološkom vrtu.
One imaju, uglavnom, podno grejanje, zidno grejanje – komfor o kom ljudi mogu da sanjaju, jer žive u zemlji u kojoj pojedinci umiru od gladi.
Najbolji način da sve anulirate je da ispričate kako tuda teku fekalije, kako se širi smrad.
Evo, pljunite me u moj stari brk ako osetite da ovde smrdi! – odlučan je Bojović.
Zanimljivo je to da je Bojović Zoo vrt stvarao u saradnji s profesorima Biološkog fakulteta, a danas se našao u situaciji da ga kritikuju njihovi studenti.
Međutim, on poziva sve one koji ga kritikuju da pokušaju da naprave bolji zoološki vrt.
– Neka se sastane sva pamet Srbije i neka naprave novi vrt u tom velikom blatu u kome su Nenad Bogdanović i Đorđe Bobić velike arhitekte. Tada bi ti znalci videli kako da oslobode ovu teritoriju i da poberu velike reference.
Neka me na taj način naprave antiherojem, a ne pljuvanjem i podmetanjem preko medija i veza u političkim partijama. Neka slobodno naprave vrt, ja ću im pomoći nesebično.
Daću im sve životinje. Ako to njihovo bude bolje od postojećeg, reći ću im – svaka čast! – ističe Bojović.
ŽIVOTINJE
Najveći problem s kojim se Srbija danas suočava je ogromna pravna praznina u oblasti dobrobiti životinja, jer je naša zemlja jedna od retkih koja nema zakon o dobrobiti životinja.
To znači, kako kaže Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA), da ne postoji akt koji bi precizno regulisao načine držanja, odnosno reprodukcije, transporta, prometa životinja, kao i druge vidove njihovog korišćenja.
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prvi put je 2006. formirala radnu grupu za izradu ovog zakona u kojoj je učestvovala lokalna samouprava i nevladine organizacije.
Zakon je trenutno u formi nacrta i čeka usvajanje od strane novog skupštinskog saziva. Burazerović napominje da je Zoo vrt samo jedan od mnogih problema:
– Moram da odam priznanje Bojoviću za sve napore koje ulaže ne samo da bi od Vrta napravio lepo mesto u arhitektonskom i turističkom smislu, već i zbog toga što je životinjama obezbedio elementarne uslove za život, koje pre nisu imale.
Ipak, smatram da se u narednom periodu mora razmišljati o još boljim uslovima za životinje. Ukratko – zoo vrt ne zadovoljava dobrobit životinja.
On ne pripada porodici modernih zoo vrtova, već više onima iz viktorijanskog doba.
Prema nekim informacijama, postoji mogućnost da se Zoo vrt proda već za dva meseca. Kako Evropa saznaje u Agenciji za privatizaciju, očekuje se formiranje komisije koja će snimiti situaciju u Vrtu, proceniti vrednost društvenog kapitala i odrediti metod privatizacije.
Međutim, Andrićeva tvrdi da u ovoj zemlji nikada nije izvršena procena nepokretnog kulturnog dobra kao što su Dečani, Sopoćani, Hilandar ili Beogradska tvrđava.
– Bojim se da pošto to nikada nismo radili, komisija koja bi procenjivala vrednost Zoo vrta morala bi da uključi inostrane eksperte i osiguravajuće kuće, jer je to odgovor na pitanje koliko vredi Sikstinska kapela ili na koju svotu je bio osiguran Hilandar kada je izgoreo?
U ovom momentu nemamo mogućnosti da napravimo takvu procenu koja se tiče Beogradske tvrđave.
Nama je Grad dao zadatak da napravimo komisiju koja će uraditi građevinsku procenu vrednosti objekta.
Tvrđave, što je input za formiranje komisije koja će napraviti kultno-istorijsku vrednost spomenika.
Svet prosto ne poznaje termine koji se koriste u Srbiji. Mi, recimo, kažemo: «Miroslavljevo jevanđelje ima neprocenjivu vrednost». Mona Liza se u papirima Luvra vodi kao eksponat sa cenom u slučaju nestanka dela.
Takva praksa u Srbiji ne postoji, pa me zanima o kakvoj komisiji pričaju u Agenciji za privatizaciju?
Pričaju budalaštine! – napominje Andrićeva.
Dobrobit životinja je složena kategorija koja ne znači samo obezbeđivanje hrane, vode i higijene, već dosledno ispunjavanje pet kriterijuma – od gladi i žeđi, od neudobnosti, od bola, povreda i bolesti; od straha i stresa i sloboda da se ispolje oblici ponašanja koji su karakteristični za vrstu.
Burazerević kaže da veruje da Zoo vrt treba da bude ustanova koja služi za unapređivanje biološkog obrazovanja čoveka i očuvanje divljih vrsta, a manje za zabavu.
Međutim, da bi on, zaista, imao svrhu edukacije, mora da predstavi životinje u onom svetlu kakve one zaista jesu, a ne sa nizom patoloških oblika ponašanja.
– Recimo, ako uzmemo lavove i tigrove u našem zoološkom vrtu, onda vidimo da oni žive u skučenom prostoru i nestimulativnom okruženju, pa samim tim imaju izražene stereotipije – patološke oblike ponašanja nastale kao odgovor na život u takvom okruženju.
Ovako ni posetioci nisu zadovoljni jer nemaju priliku da vide lava u pravom svetlu, već samo njegovu senku – ističe sagovornik Evrope.
On napominje da se sukob između Zoo vrta i pojedinih udruženja za zaštitu životinja praktično svodi na lični stav o tome da li je životinjama dobro ili ne, što je loše.
Burazerović procenjuje da su potrebni zajednički napori Grada, Zoo vrta i nevladinog sektora kako bi obezbedili prestonici vrt kojim će se svi ponositi.
http://www.evropanedeljnik.co.yu/sh/148/srbija/694/?&search_x=10&search_y=10&tpl=18
Beogradski ZOO vrt se seli u Surčin ?
Gradska vlada najavljuje preseljenje ZOO vrta sa Kalemegdana na 20ha veliku lokaciju u Surčinu. Nekada se "Vrt dobre nade" prostirao na 14ha, a danas zauzima samo 6ha, gde živi oko 2000 životinja (200 životinjskih vrsta)Vuk Bojović najavljuje veliku borbu protiv ove akcije.
Vuk Bojović obećava bitku do kraja za Vrt Dobre nade....link
Dok javnost spekuliše da bi prodaja beogradskog Zoološkog vrta mogla da usledi za dva meseca, direktor Vrta dobre nade Vuk Bojović obećava da ni po koju cenu neće pristati na privatizaciju ove ustanove i obećava da će u svojoj borbi ići do kraja.
Podsetimo, Ministarstvo za privredu i privatizaciju Republike Srbije početkom decembra 2006. godine pokrenulo je inicijativu za privatizaciju društvenog preduzeća Zoološki vrt grada Beograda ili Vrta dobre nade, da bi potom i Agencija za privatizaciju na svom sajtu objavila prospekt sa osnovnim podacima ovog preduzeća.
Od tada pa do danas po medijima traje rasprava da li treba privatizovati ovo preduzeće koje je deo Kalemegdanske tvrđave, odnosno pripada Javnom preduzeću Beogradska tvrđava, i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja za Srbiju.
Pokrenuto je i pitanje dobrobiti životinja i njihovog izmeštanja u neki budući zoo vrt ili safari park.
Grad, Agencija za privatizaciju, preduzeće Beogradska tvrđava, udruženja za zaštitu životinja, studenti Biološkog fakulteta i uprava Zoo vrta razmenjuju optužbe, a Vuk Bojović ponavlja da neće dozvoliti izmeštanje životinja, jer je to, kako kaže,„stupidna ideja“.
Stručnjaci, ali i nadležni zatečeni su ovakvim razvojem događaja i protestuju jer nisu dovoljno upoznati s time da zakon ne poznaje mogućnost privatizacije kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Marina Andrić, pomoćnik direktora preduzeća Beogradska tvrđava, ogorčena je sadašnjim stanjem:
– To vam je kao da zamislite da prodajemo Studenicu, Dečane ili Žiču, ili pak da Francuzi prodaju Notrdam, a Vatikan Sikstinsku kapelu!
ENIGMA
U celoj priči zanimljivo je to što će budući interesenti moći da kupe 70 odsto kapitala Zoo vrta, s tim da u ovom trenutku mnogo toga ostaje nerazjašnjeno jer je prospekt Agencije za privatizaciju nedorečen, pa je Ministarstvo kulture Republike Srbije obećalo da će Agenciji uputiti protest i pitanja.
– Zapravo, iz Ministarstva su nam ukazali i na to da se prodaju zemlja i objekti, bez životinja i kaveza, pa nama uopšte nije jasno šta se prodaje i privatizuje.
Znamo samo da niko ne može prodati zemlju, kao ni delove Beogradske tvrđave. Naša država daje opasan model privatizacije kulturnog dobra kakav svet ne poznaje.
Bitno je istaći da je cela stvar isključivo u nadležnosti parlamenta Srbije, jer on odlučuje o sudbini, to jest o promenama ili prodaji kulturnog dobra od izuzetnog značaja, ako postoji uporište u zakonu.
Sasvim je sigurno da ćemo preduzeti mere kojima oni koji hoće tako nešto da urade to neće i moći! – odlučna je Andrićeva.
PARCELA
Ona napominje da je ovo preduzeće o privatizaciji Zoo vrta saznalo od novinara Kurira, da bi se potom detaljnije informisali na sajtu Agencije za privatizaciju i o tome obavestili Grad, koji je, inače, ovlašćeni korisnik parcele na kojoj se nalazi Vrt.
Kada su počeli da se raspituju ko je doneo ovakvu odluku, odgovorili su im da je reč o nesporazumu ili da nisu nadležni.
Reagovalo je i gradsko Javno prvobranilaštvo i uputilo primedbe na račun Agencije, odnosno upozorilo ih da to što oni rade nije moguće, jer kako kaže Andrićeva – ovakva privatizacija nema nikakvo uporište u Zakonu, niti u realnoj praksi.
Novo je to da je Beogradska tvrđava uputila Gradu zahtev u kome traži na upravljanje pet parcela, među kojima je i ona Zoološkog vrta, jer je ovakav potez neophodan radi zaštite Beogradske tvrđave.
U ovom preduzeću kažu da veruju da će im Grad izaći u susret, jer nije moguće parcijalno štititi kulturno dobro „tako što jednu njegovu petinu nikada ne možete da vidite!“.
Ukazuju i na to da postojanje Zoološkog vrta, ovakvog kakav je trenutno, ugrožava bezbednost spomenika kulture, ali i ljudi.
– To je vidljivo u pojedinim delovima, jer nema uslova da se popravi Beogradska tvrđava. Mi očekujemo da sednemo i rešimo pitanje Tvrđave i Zoološkog vrta na adekvatan način.
Nadamo se da ćemo tako rešiti probleme otpadnih voda, pacova ili mnogih drugih koji proističu iz postojanja vrta na postojećem mestu – priča Marina Andrić.
GRAD
Darijan Mihajlović, gradski sekretar za kulturu, objašnjava za Evropu da je faktičko stanje to da Zoološki vrt ima obavezu da bude privatizovan i da je stav Grada da je Vrt opšti interes Beograđana.
To znači da on mora biti zaštićen, pa se samim tim mora pronaći način da ostane dostupan svim sugrađanima.
– Jedino pitanje koje se nameće je da li Zoo vrt treba da bude državna ili privatna svojina.
Mislim da ovde nije reč ni o čijem ličnom interesu i apsolutno podržavam stav Grada da treba pokrenuti inicijativu po kojoj bi lokalna samouprava, to jest Grad Beograd postao osnivač Zoo vrta, i samim tim bi ta svojina bila pretvorena u državnu – naglašava Mihajlović.
Pošto je Zoo vrt opšti interes ovog grada, a Bojović tvrdi da sa gradskim vlastima nema nikakvu komunikaciju već godinama, pa samim tim ni pomoć, postavlja se pitanje gde je Grad bio svo ovo vreme.
– Odavno znam da je Bojović dobro radio svoj posao i uvek sam o njemu kao o direktoru Zoo vrta mislio sve najbolje.
Mislim da je uradio neverovatne stvari i nikada ne bih doveo u pitanje da li on može da nastavi da ga vodi, jer on to najbolje radi.
Nije pitanje gde smo mi bili svih ovih godina, već je reč o trenutku kada se utvrđuje opšti interes, a to je sada, jer je postojanje društvene svojine bilo moguće do 2007. godine.
Mislim da ljudi prema tome ne treba da se odnose emotivno – naglašava Mihajlović.
BORBA
Vuk Bojović tvrdi da je pokretanje inicijative za privatizaciju atak na Zoo vrt, i to onih koje on interesuje zbog para, a ne zbog progresa.
On, takođe, ističe i to da već sada zna imena ljudi koji su zainteresovani da kupe Vrt, ali ne želi javno da ih pominje.
Prema njegovoj priči, postojala je ideja da se na mestu Zoološkog vrta naprave kafići, kockarnice i menjačnice, što je sopstvenim naporima osujetio i time stekao veliki broj neprijatelja.
On naglašava da „ne postoji čovek na svetu, niti pare za koje će se dogovoriti da proda Vrt i ojadi stotinu ljudi koji su u njemu zaposleni“.
Svestan sam da stičem još veći broj neprijatelja, ali ja sam izabran i plaćen da branim poziciju ovog vrta. Njih nije bilo briga kada su demontirali Beko ili Robne kuće Beograd.
Pošto je reč o trgovini, to nigde u svetu ne može da propadne. Ni u Ruandi! A oni su to upropastili.
Ja nisam konfliktna ličnost. Samo branim Vrt od njih samih! – objašnjava Bojović.
SMRAD
Ovih dana piše se i o tome da je potrebno izmestiti pojedine životinje, jer žive u nehumanim uslovima.
Prema rečima Gorice Mojović, pomoćnice gradonačelnika, postoji ideja da one budu izmeštene u svojevrstan beogradski safari, a to bi moglo da bude na Kosmaju, Avali ili Surčinu.
Marina Andrić, takođe, ističe da je jedna od opcija za izgradnju zoološkog vrta svojevremeno bila i Titov gaj, i da je reč o projektu iz osamdesetih godina, za koji niko ne zna šta se s njim na kraju dogodilo.
Međutim, Bojović kaže da „mediokriteti koji nemaju iza sebe nikakva dela predlažu određena rešenja koja se tiču Zoo vrta“, a koja su, prema njegovom mišljenju, glupa. Napominje da sve što je stvarao unutar Vrta nije uradio bez temeljnog proučavanja i konsultacija s najumnijim ljudima iz oblasti biologije i zoologije.
– Mogu da vas provedem da vidite kao žive životinje. Ja bih voleo da budem životinja u beogradskom Zoološkom vrtu.
One imaju, uglavnom, podno grejanje, zidno grejanje – komfor o kom ljudi mogu da sanjaju, jer žive u zemlji u kojoj pojedinci umiru od gladi.
Najbolji način da sve anulirate je da ispričate kako tuda teku fekalije, kako se širi smrad.
Evo, pljunite me u moj stari brk ako osetite da ovde smrdi! – odlučan je Bojović.
Zanimljivo je to da je Bojović Zoo vrt stvarao u saradnji s profesorima Biološkog fakulteta, a danas se našao u situaciji da ga kritikuju njihovi studenti.
Međutim, on poziva sve one koji ga kritikuju da pokušaju da naprave bolji zoološki vrt.
– Neka se sastane sva pamet Srbije i neka naprave novi vrt u tom velikom blatu u kome su Nenad Bogdanović i Đorđe Bobić velike arhitekte. Tada bi ti znalci videli kako da oslobode ovu teritoriju i da poberu velike reference.
Neka me na taj način naprave antiherojem, a ne pljuvanjem i podmetanjem preko medija i veza u političkim partijama. Neka slobodno naprave vrt, ja ću im pomoći nesebično.
Daću im sve životinje. Ako to njihovo bude bolje od postojećeg, reći ću im – svaka čast! – ističe Bojović.
ŽIVOTINJE
Najveći problem s kojim se Srbija danas suočava je ogromna pravna praznina u oblasti dobrobiti životinja, jer je naša zemlja jedna od retkih koja nema zakon o dobrobiti životinja.
To znači, kako kaže Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA), da ne postoji akt koji bi precizno regulisao načine držanja, odnosno reprodukcije, transporta, prometa životinja, kao i druge vidove njihovog korišćenja.
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prvi put je 2006. formirala radnu grupu za izradu ovog zakona u kojoj je učestvovala lokalna samouprava i nevladine organizacije.
Zakon je trenutno u formi nacrta i čeka usvajanje od strane novog skupštinskog saziva. Burazerović napominje da je Zoo vrt samo jedan od mnogih problema:
– Moram da odam priznanje Bojoviću za sve napore koje ulaže ne samo da bi od Vrta napravio lepo mesto u arhitektonskom i turističkom smislu, već i zbog toga što je životinjama obezbedio elementarne uslove za život, koje pre nisu imale.
Ipak, smatram da se u narednom periodu mora razmišljati o još boljim uslovima za životinje. Ukratko – zoo vrt ne zadovoljava dobrobit životinja.
On ne pripada porodici modernih zoo vrtova, već više onima iz viktorijanskog doba.
Prema nekim informacijama, postoji mogućnost da se Zoo vrt proda već za dva meseca. Kako Evropa saznaje u Agenciji za privatizaciju, očekuje se formiranje komisije koja će snimiti situaciju u Vrtu, proceniti vrednost društvenog kapitala i odrediti metod privatizacije.
Međutim, Andrićeva tvrdi da u ovoj zemlji nikada nije izvršena procena nepokretnog kulturnog dobra kao što su Dečani, Sopoćani, Hilandar ili Beogradska tvrđava.
– Bojim se da pošto to nikada nismo radili, komisija koja bi procenjivala vrednost Zoo vrta morala bi da uključi inostrane eksperte i osiguravajuće kuće, jer je to odgovor na pitanje koliko vredi Sikstinska kapela ili na koju svotu je bio osiguran Hilandar kada je izgoreo?
U ovom momentu nemamo mogućnosti da napravimo takvu procenu koja se tiče Beogradske tvrđave.
Nama je Grad dao zadatak da napravimo komisiju koja će uraditi građevinsku procenu vrednosti objekta.
Tvrđave, što je input za formiranje komisije koja će napraviti kultno-istorijsku vrednost spomenika.
Svet prosto ne poznaje termine koji se koriste u Srbiji. Mi, recimo, kažemo: «Miroslavljevo jevanđelje ima neprocenjivu vrednost». Mona Liza se u papirima Luvra vodi kao eksponat sa cenom u slučaju nestanka dela.
Takva praksa u Srbiji ne postoji, pa me zanima o kakvoj komisiji pričaju u Agenciji za privatizaciju?
Pričaju budalaštine! – napominje Andrićeva.
Dobrobit životinja je složena kategorija koja ne znači samo obezbeđivanje hrane, vode i higijene, već dosledno ispunjavanje pet kriterijuma – od gladi i žeđi, od neudobnosti, od bola, povreda i bolesti; od straha i stresa i sloboda da se ispolje oblici ponašanja koji su karakteristični za vrstu.
Burazerević kaže da veruje da Zoo vrt treba da bude ustanova koja služi za unapređivanje biološkog obrazovanja čoveka i očuvanje divljih vrsta, a manje za zabavu.
Međutim, da bi on, zaista, imao svrhu edukacije, mora da predstavi životinje u onom svetlu kakve one zaista jesu, a ne sa nizom patoloških oblika ponašanja.
– Recimo, ako uzmemo lavove i tigrove u našem zoološkom vrtu, onda vidimo da oni žive u skučenom prostoru i nestimulativnom okruženju, pa samim tim imaju izražene stereotipije – patološke oblike ponašanja nastale kao odgovor na život u takvom okruženju.
Ovako ni posetioci nisu zadovoljni jer nemaju priliku da vide lava u pravom svetlu, već samo njegovu senku – ističe sagovornik Evrope.
On napominje da se sukob između Zoo vrta i pojedinih udruženja za zaštitu životinja praktično svodi na lični stav o tome da li je životinjama dobro ili ne, što je loše.
Burazerović procenjuje da su potrebni zajednički napori Grada, Zoo vrta i nevladinog sektora kako bi obezbedili prestonici vrt kojim će se svi ponositi.
http://www.evropanedeljnik.co.yu/sh/148/srbija/694/?&search_x=10&search_y=10&tpl=18