Ima dosta faktora koji utiču na to da li će neka sadnica da se primi ili ne:
1. Vrlo često se ne vodi računa o međusobnom razmaku između biljaka (sadnica), pa tako imamo nabijanje istih na malom prostoru, iako je površina na kojoj može da se sadi, daleko veća. Na takvim mestima često dolazi do propadanja dela sadnica.
2. Takođe je i kvalitet sadnica upitan.
3. Ne može svaka vrsta i svaka sadnica da se sade bilo gde i u bilo koje doba godine. Sadnice gajene u saksijama mogu da se sade tokom čitave godine (osim u zimu, izuzev četinara, za koje je potrebno da bude nekoliko dana temperatura u plusu i da naravno bude bez snega). Sadnice koje su gajene u zemlji, mogu u proleće (mart i april) i sredinom jeseni (najbolje krajem oktobra - početkom novembra) kada prođe miholjsko leto. Naravno, ima manji broj vrsta koje bukvalno mogu tokom cele godine, a ponašaju se kao da su gajene u saksijama. Takođe, pojedine vrste je neophodno da budu sađene uz reku ili blizu nekih izvora vode, zato što im je prirodno potrenba obimnija količina vode, dok su neke sušta suprotnost. Isto tako, ima vrsta koje su osetljivije na izduvne gasove, ili na uticaj vetra, i sl. , te onih koje su otporne na to...
4. Preduzslov za sadnju koja će rezultirati primanjem biljke, je između ostalog i poznavanje karakteristika vrste koja se sadi. Pa tako, primera radi, šljiva može da se posadi iako nema nešto specijalno razvijen korenov sistem, dok recimo breza mora da ima dobro razvijen koren.
5. Po sadnji, neophodno je biljku obimnije zalivati, posebno tokom vrućina, kako bi što lakše pretpela šok presađivanja i oštećenje korena. Tamo gde je napravljen sistem zalivanja, primetio sam da je % biljaka koje su se primile, daleko veći.
6. Sadnja u senci većeg stabla, nije uvek nužno, može da utiče i na veće stablo. Takva stabla koja rastu u senci, slabije napreduju, te nekada znaju i da zbog nedovoljno svetlosti, uginu. Vremenom dolazi i do toga da se grane ta dva stabla međusobno prepliću i smetaju jedno drugome, što zna da rezultira čestim orezivanje stabla koje je u senci, a nekada i njegovim uklanjanjem. Takođe, ta stabla koja rastu u senci većeg drveta, znaju i da rastu ukrivo, u potrazi za svetlom, što često zna da dovede do nestabilnosti drveta, i da ugrožava bezbednost ljudi i imovine. Naravno, i ovde bitnu ulogu igra sama vrsta, pošto neke imaju tako dobro razvijen korenov sistem da mogu bez problema da izdrže krivo stablo.
Ima još stvari o kojima se mora voditi računa prilikom sadnje, ali oni nisu toliko bitni za ovu trenutnu priču.
