Udruženja koja funkcionišu po principu "Dafiment" i "Jezda": Redovi ispred nekadašnje Dafiment banke
Predlog Ministarstva ekonomije o podeli besplatnih akcija velikih javnih preduzeća ponovo je oživeo pažnju javnosti koja na te akcije računa. Građani su počeli da se raspituju šta bi trebalo da urade kako bi na što brži i jednostavniji način mogli da dođu u posed tih akcija. Kao mnogo puta do sada, odmah su reagovala udruženja koja nude mogućnost da za malu naknadu i proviziju završe kompletan posao oko upisa besplatnih akcija.
U februaru ove godine mediji su izveštavali o velikoj gužvi u Kruševcu ispred kancelarije udruženja Nacional MB koje je nudilo građanima da uz naknadu od 260 dinara i fotokopiju ličnog dokumenta pristupe tom udruženju koje će za njih upisati besplatne akcije po Zakonu o privatizaciji. Prema tvrdnjama čelnika tog udruženja Nacional MB i još dva udruženja koja postoje zajedno su do tada registrovala oko pola miliona ljudi. Na oglase udruženja građani i danas mogu da naiđu. Ipak, odluka da prihvate ponudu udruženja samo je njihova.
- Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja više puta je obaveštavalo građane da ne nasedaju na oglase raznih "asocijacija" i "udruženja građana" koja nude upis besplatnih akcija. Građani treba da znaju da nije potrebna bilo kakva vrsta upisa, niti formiranje liste akcionara, a posebno nije potrebno da se za to plaća bilo kakva naknada. Ministarstvo ekonomije poseduje evidencije građana i postupak evidentiranja ne treba da obavlja niko drugi, osim Ministarstva ekonomije koje će taj posao obaviti bez naknade - navodi se u pisanoj izjavi koju je Ministarstvo ekonomije dostavilo našoj redakciji.
U Ministarstvu kažu da delatnost tih udruženja treba da proveri neki istražni organ jer upis i evidencije rade bez zakonskog osnova.
S druge strane, predstavnik udruženja Nacional MB Đurđina Grujić kaže za Danas da udruženje postoji četiri godine i da su u svakom mestu gde su otvorili kancelariju dolazile inspekcije, proveravale dokumentaciju i nisu pronašle bilo šta nezakonito u njihovom poslovanju. "Ministru Dinkiću ne odgovara da mi radimo. Da nismo legalni već bi nas davno sklonili", ističe Grujić.
Ona ocenjuje da besplatne akcije ne mogu linearno da se dele svim građanima i da će se radni staž uzimati u obzir jer ne može isto da dobije neko ko nikad nije radio i neko ko ima 40 godina staža. Zato, prema njenim rečima, građani u Nacional MB treba da donesu radnu knjižicu ili karton s Biroa, ličnu kartu i da plate naknadu od 260 dinara za troškove udruženja. "Nećemo uzimati bilo kakvu proviziju iako mediji pišu da uzimamo tri odsto od vrednosti akcija", kaže naša sagovornica.
I nekadašnje Ministarstvo privrede tokom prošle i ove godine više puta je upozoravalo građane da ne pristupaju udruženjima koje nude besplatan upis akcija jer će sami moći da upišu besplatne akcije bez ikakve naknade, kada za to dođe vreme. Ministarstvo je tada podsetilo da udruženja koja nude upis besplatnih akcija s pravne tačke gledišta nisu nezakonita, ali da ne mogu da se bave evidentiranjem građana i da država njihove spiskove neće prihvatiti. S druge strane, u udruženjima tvrde da država spiskove mora da prihvati. Oni su dodali i da građani u svakom trenutku mogu da napuste udruženje.
Besplatne akcije prema planovima Ministarstva ekonomije trebalo bi da dobiju svi punoletni građani koji do sada u procesu privatizacije nisu stekli pravo na akcije. To su uglavnom radnici u zdravstvu, prosveti, javnim preduzećima, policiji, privatnici, ali i mnogi drugi. Procenjuje se da će oko četiri miliona građana imati pravo na akcije, što bi ovim udruženjima moglo da donese dobru zaradu.
Horovic: Pljačka budućih akcionara
- Ono što rade udruženja za upis besplatnih akcija apsolutno je nezakonito postupanje jer se promet akcija može obavljati isključivo između vlasnika akcija na berzi. Formiranje preduzeća koje će okupiti akcionare ili, još gore, udruženja građana, provereni je način za pljačkanje akcionara. Udruženje građana može da se registruje u svakom sekretarijatu unutrašnjih poslova i ne postoji jedinstveni registar tih udruženja tako da nikada ne možete naći gde je registrovano. Osim toga, uzimanjem provizije nanosi se dodatna šteta građanima. Nijedno udruženje građana ne može da bude registrovano za obavljanje ove delatnosti. Oni bi trgovali akcijama građana na taj način što bi dobili punomoć od građana i na osnovu tih ovlašćenja bi nudili akcije na prodaju, a sebi uzimali proviziju. Građane treba upozoriti da taj posao mogu da obavljaju isključivo registrovani berzanski posrednici koji garantuju da će isplata biti izvršena. Kakvu garanciju ta udruženja mogu da pruže građanima. Udruženja funkcionišu po "Dafiment" i "Jezda" sistemu - kaže za Danas advokat Vladimir Horovic.
I. Radak
