Jedna neobična marketinška kampanja privukla je pažnju javnosti u poslednjih nekoliko dana: na plakatima postavljenim širom Beograda s leđa su prikazane žene kako se saginju i kupe nešto sa ulice. Ispod piše: „Za lepši grad, počistite za svojim psom“.
Za razliku od većine aktuelnih reklama za proizvode, od piva i sladoleda do auto-delova, ova kampanja izazovno žensko telo koristi malo inteligentnije. Seksualne konotacije i podilaženje masovnom ukusu su definitivno i dalje tu, ali sve je stavljeno u službu višeg cilja.
Autorka ove kampanje Marija Milanković, koja je kao art direktor u kompaniji „Meken Erikson“ osmislila plakate za potrebe Saveta za ekologiju opštine Stari grad, kaže da je i sama žestoki protivnik korišćenja golotinje u marketinške svrhe, ali da ipak postoje izuzeci.
- Protivnik sam toga da se ženska tela koriste u kampanjama i reklamama, ali pošto je u ovom slučaju reč o društveno odgovornoj akciji, imalo je smisla da koristimo najjeftiniji marketinški efekat za mnogo ozbiljniju stvar i za opšte dobro.
U ovakvim akcijama nije jedini cilj da se nešto proda. Zato mislim da je opravdano i da niko ne može da nam zameri na ovoj akciji, pošto je direktna i jasna - kaže Milankovićeva.
Osim toga, ona kaže da su svi autori u kampanji učestvovali pro bono, dakle bez ikakvih sredstava, pa su tako svi modeli zapravo ljudi iz kancelarije „Meken Eriksona“. Fotograf nije tražio honorar, kompanija „Alma kvatro“ je takođe pomogla...
Rezultat ove kampanje možda neće biti transformacija Beograda u uređenu metropolu odgovornih građana, ali može da popravi sliku o glavnom gradu.
Kampanje s mnogo većim ambicijama svojevremeno je radio verovatno najpoznatiji dizajner s ovih prostora na Zapadu Mirko Ilić, od kojih je jedna od poslednjih pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar žrtava Drugog svetskog rata.
Postavlja se pitanje u kojoj meri dizajn može da utiče na važna društvena pitanja - od ratnih zločina do čistih ulica. U današnjem svetu dominacije vizuelnih umetnosti, jedan plakat mogao bi više da utiče na društvenu stvarnost od većine naučnih studija.
Jedan od svežijih primera je i kampanja Zelenih Srbije, stranke koja poziva na povećanu ekološku svest građana, koja je grad oblepila plakatima na kojima je prikazan mutirani krastavac s nogama nekakvog reptila i komentarom: „Da li znate šta jedete?“.
Ilustrator NIN-a i pofesor grafičkog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti Jugoslav Vlahović kaže za „Blic“ da su ovakve kampanje uvek dobrodošle, naročito za mlade ljude, kojima je taj način razmišljanja i prezentovanja ideja veoma blizak.
- Apsolutno je korisno u svakom trenutku podsećati na aktuelne teme koje nam zagorčavaju život, ali to ne bi trebalo da je stvar jedne akcije, nego permanentnog rada i strategije, koje treba ugraditi u sistem obrazovanja, ponašanja, pa i kazni. Takvi umetnički projekti mogu biti inspiracija za prave umetnike koji svet doživljavaju izvan četiri zida svog ateljea - kaže Vlahović, dodajući da je to idealan način da se život i umetnost povežu.
Inače, zanimljivo je da je i sam Vlahović svojevremeno imao ponudu da u Sloveniji učestvuje u sličnoj kampanji čišćenja grada, a ideja je bila da napravi zastavice na kojima bi pisalo „Moj gazda je kr****“ i koje bi bile zabadane u pseća govanca na ulicama.
Ipak, Vlahović kaže da ima utisak da takve akcije danas najčešće sprovode marketinške agencije koje su donele anonimnost kreatora, pa nema neophodnog autorskog pečata.
- Mislim da bi Ministarstvo kulture trebalo da preuzme funkciju afirmacije pojedinaca kao autora da se to ne bi utopilo u anonimnu produkciju. Sećam se da sam ja učestvovao u projektu „Ekipa za akciju i anonimnu atrakciju“, pa smo pravili hepeninge insistirajući na anonimnosti. Sada se stvar obrnula i treba insistirati na pojedincu u novim uslovima - kaže Vlahović.
On kaže da akcije koje se sprovode pod političkim ili nekim drugim pokroviteljstvom najčešće nemaju mnogo smisla.
- Često nas preko nekih kampanja zovu da „zaustavimo trgovinu ljudima“. To je stvar policije, šta oni građane imaju da ubeđuju da ne treba prodavati ljude kao da su lubenice? Ili, recimo, kampanja „Štrajk glađu protiv gladi“, gde sve neki fino ugojeni ljudi udaraju viljuškama u znak protesta protiv gladi... Dizajn je dvosmerna ulica, ništa se tu ne može bez naručioca i umetnika, ali je stvar talenta kako to sve izgleda - kaže Jugoslav Vlahović.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/273460/Zadnjicom-u-lice-Sok-kampanja-za-Beograd
Za razliku od većine aktuelnih reklama za proizvode, od piva i sladoleda do auto-delova, ova kampanja izazovno žensko telo koristi malo inteligentnije. Seksualne konotacije i podilaženje masovnom ukusu su definitivno i dalje tu, ali sve je stavljeno u službu višeg cilja.
Autorka ove kampanje Marija Milanković, koja je kao art direktor u kompaniji „Meken Erikson“ osmislila plakate za potrebe Saveta za ekologiju opštine Stari grad, kaže da je i sama žestoki protivnik korišćenja golotinje u marketinške svrhe, ali da ipak postoje izuzeci.
- Protivnik sam toga da se ženska tela koriste u kampanjama i reklamama, ali pošto je u ovom slučaju reč o društveno odgovornoj akciji, imalo je smisla da koristimo najjeftiniji marketinški efekat za mnogo ozbiljniju stvar i za opšte dobro.
U ovakvim akcijama nije jedini cilj da se nešto proda. Zato mislim da je opravdano i da niko ne može da nam zameri na ovoj akciji, pošto je direktna i jasna - kaže Milankovićeva.
Osim toga, ona kaže da su svi autori u kampanji učestvovali pro bono, dakle bez ikakvih sredstava, pa su tako svi modeli zapravo ljudi iz kancelarije „Meken Eriksona“. Fotograf nije tražio honorar, kompanija „Alma kvatro“ je takođe pomogla...
Rezultat ove kampanje možda neće biti transformacija Beograda u uređenu metropolu odgovornih građana, ali može da popravi sliku o glavnom gradu.
Kampanje s mnogo većim ambicijama svojevremeno je radio verovatno najpoznatiji dizajner s ovih prostora na Zapadu Mirko Ilić, od kojih je jedna od poslednjih pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar žrtava Drugog svetskog rata.
Postavlja se pitanje u kojoj meri dizajn može da utiče na važna društvena pitanja - od ratnih zločina do čistih ulica. U današnjem svetu dominacije vizuelnih umetnosti, jedan plakat mogao bi više da utiče na društvenu stvarnost od većine naučnih studija.
Jedan od svežijih primera je i kampanja Zelenih Srbije, stranke koja poziva na povećanu ekološku svest građana, koja je grad oblepila plakatima na kojima je prikazan mutirani krastavac s nogama nekakvog reptila i komentarom: „Da li znate šta jedete?“.
Ilustrator NIN-a i pofesor grafičkog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti Jugoslav Vlahović kaže za „Blic“ da su ovakve kampanje uvek dobrodošle, naročito za mlade ljude, kojima je taj način razmišljanja i prezentovanja ideja veoma blizak.
- Apsolutno je korisno u svakom trenutku podsećati na aktuelne teme koje nam zagorčavaju život, ali to ne bi trebalo da je stvar jedne akcije, nego permanentnog rada i strategije, koje treba ugraditi u sistem obrazovanja, ponašanja, pa i kazni. Takvi umetnički projekti mogu biti inspiracija za prave umetnike koji svet doživljavaju izvan četiri zida svog ateljea - kaže Vlahović, dodajući da je to idealan način da se život i umetnost povežu.
Inače, zanimljivo je da je i sam Vlahović svojevremeno imao ponudu da u Sloveniji učestvuje u sličnoj kampanji čišćenja grada, a ideja je bila da napravi zastavice na kojima bi pisalo „Moj gazda je kr****“ i koje bi bile zabadane u pseća govanca na ulicama.
Ipak, Vlahović kaže da ima utisak da takve akcije danas najčešće sprovode marketinške agencije koje su donele anonimnost kreatora, pa nema neophodnog autorskog pečata.
- Mislim da bi Ministarstvo kulture trebalo da preuzme funkciju afirmacije pojedinaca kao autora da se to ne bi utopilo u anonimnu produkciju. Sećam se da sam ja učestvovao u projektu „Ekipa za akciju i anonimnu atrakciju“, pa smo pravili hepeninge insistirajući na anonimnosti. Sada se stvar obrnula i treba insistirati na pojedincu u novim uslovima - kaže Vlahović.
On kaže da akcije koje se sprovode pod političkim ili nekim drugim pokroviteljstvom najčešće nemaju mnogo smisla.
- Često nas preko nekih kampanja zovu da „zaustavimo trgovinu ljudima“. To je stvar policije, šta oni građane imaju da ubeđuju da ne treba prodavati ljude kao da su lubenice? Ili, recimo, kampanja „Štrajk glađu protiv gladi“, gde sve neki fino ugojeni ljudi udaraju viljuškama u znak protesta protiv gladi... Dizajn je dvosmerna ulica, ništa se tu ne može bez naručioca i umetnika, ali je stvar talenta kako to sve izgleda - kaže Jugoslav Vlahović.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/273460/Zadnjicom-u-lice-Sok-kampanja-za-Beograd
