Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

Okačiću i ovde mali izveštaj iz mog bloka posle renoviranja parkića

Ukratko, sada zemlja ne može da upije vodu posle kiše, a nekada je mogla.

Na okolnim zelenim površinama u bloku nema bara, samo oko renoviranog dela.

Jedina promena je što su na dobrom delu zamenili ploče sa asfaltom

viber_image_2024-07-03_10-58-40-552.jpg
IMG_20220826_220953.jpg


forum.beobuild.rs

Parkovi

Парк у блоку 30 код солитера свега 8 година након реконструкције:
forum.beobuild.rs forum.beobuild.rs
 
I naravno da je Sapic rekao da mi tu nista ne mozemo.

Sada ima i podlogu da to prica, pomazu razni ljudi svojim pisanjem.

Jbg, globalno zagrevanje, nije do nas.

95 posto je do nas.

I tako, spremao se spin godinama i sada je radikalima lepo legao da ga guraju, a ovde se samo podrzavalo to.

Globalno zagrevanje je u celom svetu, ima gradova gde padne mnogo vise kise po metru kvadaratnom, pa se ne desava ovo, ni blizu.

Uradimo ono sto je do nas, a moze se mnogo toga, klimu nase planete niko iz Srbije nece promeniti.

Ili ako hoce, ne gubiti vreme ovde, skolujte se pa negde u svet u najjace svetske institucije i snazno u borbu protiv globalnog zagrevanja.
 
O jbt, jeste globalno zagrevanje razlog (to nije prosta priča, jer se tu lome koplja da li je izazvano dejstvom čoveka i u kom procentu), ali stalno opravdavanje svega sa time je smešno.

Hajde da se molimo Bogu, da zovemo koledare, ali nemoj ni da pomisliš da uradiš nešto na infrastrukturi, da održavaš slivnike, da čistiš granje i suvo lišće koje zapušave te iste slivnike...
 
Zuma je napisao(la):
Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?

U ovom dokumentu se posebno navodi da je ranjivost stanovništva na dejstvo poplava u Beogradu visoka, „zbog visoke izloženosti stanovništva ovim uslovima, kao i zbog niske sposobnosti adaptacije”.

Dalje, kao najkritičniji navode se donji Dorćol, od Cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac, zbog toga što nemaju ni izgrađenu atmosfersku kanalizaciju, tj. sistem za prihvatanje i odvođenje padavina.

Ali mada se kanalizacija najčešće navodi kao izvor problema gradskih poplava, daleko od toga da je ona jedina.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine, navodi se kako u urbanim sredinama, sve češće jake padavine povećavaju čestinu pojave bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica „zbog velikih vodonepropusnih površina”.

Nije samo stvar u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije da usmerava atmosferske vode (mada i to jeste problem). Površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama.

Nasuprot njima, zelene površine, a posebno one u kontaktu sa tlom (ne npr. žardinjere) su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave.

Drugim rečima, lični utisak vas ne vara: gradovi u Srbiji imaju isuviše betonskih i asfaltiranih površina, i sa vama se slaže jedan ključni nacionalni dokument Republike Srbije.

klima101.rs

Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?

Oluje i ekstremna kiša u Beogradu po pravilu izazivaju mnogobrojne poplave. Jedno rešenje ovog problema su i - zelene površine.
klima101.rs klima101.rs
Kliknite za proširenje...
Više puta sam poslednjih godina pomislio na uticaj smanjenja zelenog pokrivača (aka. green cover) na mikrolokalni intenzitet toplotnog ostva, budući da je moja zgrada danas znatno više opkoljena betonom nego ranije.

Hronologija je bila sledeća:

• Na placu pored zgrade naspram naše vertikale (bukvalno pred lođom, samim tim i dnevnom sobom) počeli da seku drveće (bor, orah, jednu pa drugu brezu) iz ovih ili onih razloga (te nestabilno, te grane, te trulo, te temelj) pri čemu se nisu setili travku da zasade osim zive ograde u vidu ukrasne Tuje (radi njihove privatnosti).

• U međuvremenu na placu prekoputa investitor srušio objekat, posekao odraslo drveće, digao stambenu zgradu sa metalnim krovom okruženu popločanim prostorom, potpornim zidovima (od kojih jedan greje asfalt i ispod nivoa kolovoza što je pre bilo zaštićeno zemljištem) i pristupnom rampom za podzemnu garažu. Još nekoliko porodičnih kuća sa zelenilom čeka ista sudbina sa te strane.

• Krajem prošle godine sa druge strane uz prethodno pomenut plac gde je izvršena seča srušili kuću, posekli sve do poslednje travke i iskopali sve do građevinske linije.

• Na prvom placu nadzidali zgradu tako što su polupotkrovlje pretvorili u sprat, a dodali potkrovlje i novi krov na manjem padu. Džaba što je visina gotovo ista kad je povećan gabarit učinio svoje (tamo gde se videle zgrade u Požeškoj jedva vire krovovi, pri čemu je i ona ofarbana u beton-brut tamnosivu). Zamračen ceo plac baš gde su bile breze sa belim stablom oko svetlije fasade objekta manjeg gabarita pri vrhu. Tamnija boja upija toplotu.

• Nova zgrada u izgradnji čiji se plac nastavlja na gorepomenuti zauzela gotovo celu parcelu od trotoara do prizemne popločane terase uz potporni zid naslonjen na dve danas ogoljene garaže i popločan letnjikovac loji bi bili u debeloj hladovini do polovine prošle decenije. Sa jedne strane su stanovi tik uz ogradu susedne parcele smešteni iznad rampe za podzemnu garažu. Sa druge ostavljen 1,5m za stazu do ulaza s obzirom na to da lokal gleda na ulicu. Svetlarnik gleda na našu zgradu a za fasadu povučenog sprata sa ravnim krovom odabrane su tamnobraon pločice.

Mi smo sada izloženi daleko većoj radijaciji toplote kako sa kote ulice tako i u ravni stambenih jedinica. Sve što je bilo pokriveno gustim zelenilom izloženo je veći deo dana osim popločanog dela iza nove zgrade koji je na suncu oko i u zenitu. Tamne fasade akumuliraju toplotu, uz to potporni zidovi znatno zagrevaju tlo ispod ulice. Voda iz česme nikad toplija nije bila. Ako ne trošiš prekomerno vodu zbog odilaženja, obavezno trošiš struju na hlađenje u frižideru. Na taj način samo pogoršavaš negativan uticaj na životnu sredinu tuđom krivicom.

I pored svega toga, u poslednjih desetak godina na svaku novu mladicu zasađenu oko naše zgrade ako već nisu komšije, investitori su posekli dva odrasla stabla.

Ovo je upravo na pomenutom Banovom brdu, u delu gde nisu dozvoljene sedmospratnice. Dotakao sam se samo toplotnog ostrva, ali nije ništa bolja situacija ni po pitanju padavina gde zelenilo igra ništa manje bitnu ulogu.
 
Данашња-04.07.2024., последица пада платана, тотална штета Цитроен Ц3, блок 38 код друге зграде "мерцедеске".

IMG_20240704_175608_resized_20240704_080042002.jpg
 
Гага je napisao(la):
Данашња-04.07.2024., последица пада платана, тотална штета Цитроен Ц3, блок 38 код друге зграде "мерцедеске".

Pogledajte prilog 203906
Kliknite za proširenje...
To se bar lako rešava. Poseći sve platane, taman više parkinga. Možda se negde i cela zgrada ubaci. Samo beton, samo beton!
 
Нисам те разумео кад кажеш "то се бар лако решава"! Ако те интересује баш у блоку 38 има више зеленила него бетона и паркинга.
Е сад ако неки паркирају на зеленој површини, тротоарима или кошаркашком игралишту (као у блоку 38), то је већ сасвим друга ствар. Данас када сам био у старом крају, и када сам снимио ту слику са слупаним Цитроеном, баш сам коментарисао са старим комшијом, штета што онај највећи платан код кошаркашког игралишта, на коме сада паркирају, није оборен и пао на све те аутомобиле. Наравно нико не би добио одштету од градског зеленила.
 

У току акција уклањања палих грана и стабала​


Услед невремена које је захватило Београд пре неколико дана, екипе Јавног комуналног предузећа „Зеленило – Београд” имале су велики број интервенција на санирању преломљених стабала и грана.

Последице невремена се и даље санирају, а до сада је ово предузеће интервенисало на 639 локација у граду, од којих је на 56 локација дошло до неког вида материјалне штете, најчешће у виду оштећења на аутомобилима. Приоритет у санирању имале су оне локације на којима је услед пада стабла дошло до прекида јавног саобраћаја, затим локације на којима су стабла или гране онемогућиле кретање пешака, пре свега прилазак здравственим институцијама, као и локације на којима су стабла или делови стабала пали на аутомобил.

Након тога приступило се интервенцији на стаблима која својим падом не угрожавају функционисање Београђана и у наредним данима ће све овакве локације бити саниране. Стога, из „Зеленила” моле суграђане за стрпљење и разумевање.

У условима временских непогода, посебно у периоду када су стабла у пуној вегетацији и када је дрвеће обилно олистало и добија много нових бујних изданака, оно црпи велике количине влаге која му је доступна из натопљеног земљишта, а уједно се и лишће натапа услед кишних падавина, што додатно отежава крошњу. Из тог разлога, посебно уз ударе ветра, долазило је до прелома дебла или грана, а поједина стабла одваљена су из корена. Такве ситуације, нажалост, није могуће предвидети, а није могуће ни превенирати, наведено је у саопштењу.

Уколико је приликом пада стабла или гране дошло до материјалне штете или телесних повреда, неопходно је да грађани позову Сервисни центар Града Београда на број 11-0-11 или да се обрате путем имејла info@zelenilo.rs, како би добили прецизна упутства о томе у коју радну јединицу „Зеленила” је потребно да се јаве (у зависности од локације на којој је наступио пад стабла или грана) и како би се сачинио записник о насталој штети. Записник о штети предаје се Комисији за процену штете, чије је седиште у Рајковој улици 15 (Нови Београд), где оштећени подноси захтев за надокнаду штете у писаној форми. Комисија за процену штете попуњава образац „Пријава штете из основа осигурања од одговорности” и оштећени се са комплетном документацијом упућује у Акционарско друштво за осигурање, које у најкраћем року надокнађује штету.

Надокнада штете се спроводи само у случајевима у којима је узрок штете стабло за које је на основу редовног програма одржавања надлежно ЈКП „Зеленило – Београд”.

Екипе „Зеленила – Београд” наставиће радове на санацији стабала докле год буде било потребе за тим.

4586014674ba7f770a38b799ef9214e2_9583498355.jpg


www.beograd.rs

У току акција уклањања палих грана и стабала

Услед невремена које је захватило Београд пре неколико дана, екипе Јавног комун
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Гага je napisao(la):
штета што онај највећи платан код кошаркашког игралишта, на коме сада паркирају, није оборен и пао на све те аутомобиле. Наравно нико не би добио одштету од градског зеленила.
Kliknite za proširenje...
Zašto ne bi dobili odštetu?

unedfined je napisao(la):
To se bar lako rešava. Poseći sve platane, taman više parkinga.
Kliknite za proširenje...
Šta bi ti uradio u slučaju da se izvali kompletno stablo ili se recimo prelomi neposredno iznad korena?
 
Najtuznije posle nevremena je sto uvek sledi velika seca mnogobrojnih stabala koja nikad nece biti vracena........dzabe im one akcije sadjenja drveca kad sade mladice tanje od malog prsta koje niko ne zaliva. Juce sam video na mnogo mesta po Novom Beogradu tako.........
 
Kolike god veličine da su sadnice, potrebno je svest građana podići da ako hoće da im okruženje bude lepše, da je potrebno da oni zalivaju biljke, a ne da čekaju da neko drugi to radi umesto njih, za početak.​
 
Pogotovo u narednih mesec dana jer smo sa kišom završili 🌞

Omiljeni mesec u godini mi je juli, volim ja i kad malo zahladni ali od 15. novembra do kraja februara teško podnosim 😐 sezonska depresija... samo kad pomislim na slojevitu odeću nije mi dobro...

Jesu nam zime toplije ali ipak... leto, leto, leto 🏖🍒🍓🍊🫐🍅🥒🍉🍉🍉🥗🥤🥤🥤🍦🍦🍦🧊🧊🧊

Paradajz jeftin, a ukusan... Mnogo bolje od zime...
 
Što je onaj crnja pre pola veka ispevao: humming in the sun, sure nuff fun for everyone...

Al jahači zelene apokalipse su u međuvremenu naplašili narod, pa se sad ljudi boje lepog vremena...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh