Šta je novo?

Vojvodina - gradovi, razvoj i izgradnja

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712463#p712463:1sznjhai je napisao(la):
dragan » 27 Feb 2020 20:43[/url]":1sznjhai]Tereza je kopala kanale, a mi gradimo puteve. ;)
nisam ljubitelj svaba al
Ajd procitaj sta si napisao nije sporno da li mi gradimo, ali iskrivljivanje istine i istorije je.... :notok:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712463#p712463:1fbm2olp je napisao(la):
dragan » 27 Feb 2020 20:43[/url]":1fbm2olp]Tereza je kopala kanale, a mi gradimo puteve. ;)
"Carica bez krune ostavila pečat i na istoriju Srba"
Današnju Vojvodinu "pripitomila" kopanjem kanala, praveći od močvare žitnicu. . .
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/r ... oriju-Srba
. . . .
"Od močvara u današnjoj Vojvodini pravila je žitnicu kopanjem kanala...."
https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvo ... 2019-11-06
 
davno
Marija Terezija je bila za manja sela, da bi njive bile bliže posednicama u interesu što intenzivnije obrade. Prihvaćen je stav Marije Terezije.

Svako selo dobilo je svoju crkvu, školu, opštinsku kuću, po jedan birt (gostionicu), a više opština i po jednog lekara. Na osnovu toga stvoren je i plan za naseljavanje Nemaca u Banat.

Poplave su otežavale naseljavanja u Banatu. Sela su često morala biti u ritovima, pa je trebalo na osnovu najvišeg vodostaja naznačiti mesta gde će se graditi sela blizu reka, a da im ne preti opasnost od poplave. Predviđena je izgradnja drumova, poljskih puteva, bunara i mostova. Drumovi su prema ovim planovima morali biti deset hvati široki, a poljski putevi i(lenije) tri-četiri hvata.


Danas
Retko koje selo ima i obnovljenu crkvu,, skolu, opstinsku zgradu, kafanu, a nema ni lekara :(

evo mi se vec duuuuugo radujemo izgradnji jedne Banatske transvezale
al kako je jos nema
dobra je i ova najvaljena .....istina znatno kraca i ne povezuje Sever i Jug .... vec ode malo u effffe do Rumunije...
:sesir:
 
Марија терезија је осушила мочваре српским рукама и српском крвљу. Све то жито је богатило пре свега Беч (коме се данас дивимо). А железнице су прављене не да би се раја возила (то је могла само господа себи да приушти, раја је била да ради на имању.) А и мрежа пруга је била грађена тако се брже производ или сировина брже дође до Будимпеште односно Беча. Тако да нимало не треба да чуди што су те пруге неактуалне у Србији.

Доста бре служења за оним који нам је крв дисао и користио за своје политичке циљеве: Србе да први гину са Турцима, Србе да би Мађарима правили конкуренцију.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712819#p712819:1uzcrbju je napisao(la):
Прле » 28 Feb 2020 05:30 pm[/url]":1uzcrbju]
...
Доста бре служења за оним који нам је крв дисао и користио за своје политичке циљеве: Србе да први гину са Турцима, Србе да би Мађарима правили конкуренцију.
Naravno da se ne treba klanjati propalim carstvima. Ali ne treba ni zanemariti pozitivne stvari koje su iz tog perioda proizašle - pa kad smo već kod istorije - veliki broj Srba je velikom seobom sam odlučio da prebegne u Habsburšku monarhiju, smatrajući je boljom opcijom za očuvanje svoje kulture, vere pa i nacije nego da ostanu u Otomanskom carstvu. I nije baš da nisu i sami prihvatili ulogu graničara prema Turskoj. To i takvo Habsburško carstvo je omogućilo tim Srbima da naprave svoje crkve u Sent Andreji (posle i u drugim mestima gde su se naselili), da se odškoluju, da dobiju činovničke pozicije, da kasnije osnuju i Maticu srpsku i Izdavačko preduzeće Matice srpske (koje je otišlo u bankrot 2006 u osamostaljenoj Srbiji).
Nije sve naravno bilo ni bajno ni sjajno, ali nije sve bilo ni potpuno crno.
Pruge su naravno građene ka Budimpešti i Beču, a na koju su stranu trebali da ih usmere - ka Istanbulu?
Ali kako god bilo, za puteve , pruge i naselja su pravljeni planovi, dobar deo njih i danas postoji u dokmentacijama ili se neki putevi i pruge (trase) i dan danas koriste.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712844#p712844:1sqhhfxc je napisao(la):
wk_ » Пет Феб 28, 2020 6:44 pm[/url]":1sqhhfxc]@Prle Srbi u Vojvodini su živeli bolje pod Austrijom nego Srbi u Srbiji ali bukvalno uvek. Tako da 'ajde malo oladi o toj priči o izrabljivanju.
Што не значи ништа мање да нису били грађани другог рада и ДА нису били константно израбљивани, као и други Словени.
 
Kakve su perspektive voćarstva u Vojvodini

Ono što se zna već više vekova je da je Vojvodina žitnica Evrope, a čak je bilo nekih procena da Vojvodina može hraniti celu Evropu i još dve zemlje van nje. Da li nam je ova informacija poznata i može li nam pomoći u razmišljanju, kojim biznisom da se počnemo baviti...

U Vojvodini su se niz godina sadile samo ratarske kulture, a voćarstvo je bilo slabo zastupljeno. Primenom i uvođenjem modernih tehologija, sve više ljudi se odlučilo za pokretanje voćarstva. Iako to možda ne izgleda tako, ali negde do 2000. godine, voćarstvom su se bavile samo veće kompanije, koje su se tada inače bavile poljoprivredom.

Investiranje u voćnjak je isplativa i sigurna investicija!!!
Razvoj voćarstva je potpomognut pre svega sve češćim savetovanjima koja su organizovana posebno za voćare, kao i primenom novih tehnologija pa je zbog ovih i ovakvih pozitivnih promena, proizvodnja voća u poslednje vreme povećana za čak pet puta. Dobro je i to što su se voćarstvom osim velikih kompanija, počele baviti i manje firme te poljoprivredna gazdinstva.


Proizvodnja voća je u Vojvodini u poslednjih dvadesetak godina povećana za čak 5 puta!
Sa jedne strane nije dobro, jer se u poslednje vreme prodaju voćnjaci osoba koje su ostarile i koje se ne mogu više baviti tim poslom. Deo voćnjaka prodaju mladi ljudi koji su voćnjake nasledili, a nemaju interesa da se bave poljoprivredom.

Više istraživanja je ukazalo na to da ulaganja u voćnjak već nakon izvesnog vremena, donose osim povrata investicija i konkretnu zaradu.

Ulaganje u voćnjak već nakon izvesnog vremena donosi konkretnu zaradu!
Svakako na oglas koji ste pronašli i u kome piše da se prodaje odličan voćnjak ne treba odmah reagovati, tačnije ne treba ga baš odmah i kupiti. Pre same kupovine svakako morate saznati veliki broj činjenica od kojih zavisi uspešan razvoj voćnjaka. Za informacije koje su vam pre kupovine zemljišta potrebne, možete angažovati stručnu osobu, a to znači agronoma. Agronom će vam sasvim sigurno stručnim savetima pomoći da ne kupite voćnjak koji nije adekvatan vašim planovima, kao i da vas upozori na realne činjenice.


Pogrešne procene već od same kupovine zemljišta, mogu vas poprilično koštati i čak vam doneti glavobolju. A da ne kažemo da pogrešnu procenu možete doneti i kod odabira sorte sadnica pa sredstava za zaštitu voća... Prodavci obradivih zemljišta-voćnjaka kako god, sigurno imaju reči hvale za voćnjak koji prodaju, ali ne mora značiti da vam taj voćnjak može doneti kao prvo povrat investicije, a kasnije i realnu zaradu.


Pre kupovine voćnjaka obavezno se konsultujte sa agronomom!
Možemo slobodno reći da su Južni Banat, Titelska visoravan, Fruška gora, Telečka visoravan, pravi voćarski rejoni.

Ako ste se zapitali gde da kupite obradivo zemljište, formirate svoj voćnjak i pokrenete proizvodnju voća, odgovor ste u prethodnoj rečenici već dobili. Smatra se da se u Vojvodini najviše učinilo, kada je tehnologija proizvodnje jabuka u pitanju. A zašto baš proizvodnja jabuke, odgovor leži u informaciji da novozasađena sadnica jabuke već u trećoj godini rasta, daje ozbiljniju količinu roda. U trećoj godini kako je zasađena, jabuka može dati čak od 60 do 70 tona kvalitetnog ploda.

Ne treba se naravno fokusirati samo na zasad jabuka, jer su tu i mnogi drugi tipovi voća, koji mogu u Vojvodini uspevatiu i doneti dobar rod, a to znači i zaradu u investirano. Voćarstvo u Vojvodini ima dobar potencijal i u proizvodnji višnje, dunje i oraha. Poznato je da tržištu nedostaje trešnja, a puno se uradilo i na razvoju zasada jagoda i lešnika.

Predlažemo vam da se svakako odlučite na zasad monokultura niskih voćki, jer je znatno jednostavnije održavanje niskog drveća nego visokog. Za održavanje niskih voćki je potrebno znatno manje vremena, kraće radno vreme angažovane radne snage, manje potrošenih sredstava za zaštitu bilja i kada sve ove stavke objedinite, konačan rezultat su znatno manja finansijska izdavanja, što znači generalno manji troškovi.

tekst preuyet sa firme iz srbije
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712827#p712827:1b3jar1y je napisao(la):
dragan » Пет Феб 28, 2020 7:47 pm[/url]":1b3jar1y]U to vreme nisu samo Srbi živeli u Vojvodini. Bilo je tu više naroda naseljenih iz cele države.

Наравно, кад је српски кулак исушио мочваре и искрчио шуме. Био ту да прими ударе од пљакашких ескпедиција. А касније насељавају све, како би разбили српску монолитност.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712843#p712843:1b3jar1y je napisao(la):
miki_ns » Пет Феб 28, 2020 8:43 pm[/url]":1b3jar1y]
Naravno da se ne treba klanjati propalim carstvima. Ali ne treba ni zanemariti pozitivne stvari koje su iz tog perioda proizašle - pa kad smo već kod istorije - veliki broj Srba je velikom seobom sam odlučio da prebegne u Habsburšku monarhiju, smatrajući je boljom opcijom za očuvanje svoje kulture, vere pa i nacije nego da ostanu u Otomanskom carstvu. I nije baš da nisu i sami prihvatili ulogu graničara prema Turskoj. To i takvo Habsburško carstvo je omogućilo tim Srbima da naprave svoje crkve u Sent Andreji (posle i u drugim mestima gde su se naselili), da se odškoluju, da dobiju činovničke pozicije, da kasnije osnuju i Maticu srpsku i Izdavačko preduzeće Matice srpske (koje je otišlo u bankrot 2006 u osamostaljenoj Srbiji).
Nije sve naravno bilo ni bajno ni sjajno, ali nije sve bilo ni potpuno crno.
Pruge su naravno građene ka Budimpešti i Beču, a na koju su stranu trebali da ih usmere - ka Istanbulu?
Ali kako god bilo, za puteve , pruge i naselja su pravljeni planovi, dobar deo njih i danas postoji u dokmentacijama ili se neki putevi i pruge (trase) i dan danas koriste.

Мислим да је јасно да је мрежа пруга била оријентисана тако да иде ка одређеним логистичким центрима. Променом граница и географије, много тога је постално слабоискористиво. О доброти хабсбуршке монархије ћу написати ниже, укратко.


[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712844#p712844:1b3jar1y je napisao(la):
wk_ » Пет Феб 28, 2020 8:44 pm[/url]":1b3jar1y]@Prle Srbi u Vojvodini su živeli bolje pod Austrijom nego Srbi u Srbiji ali bukvalno uvek. Tako da 'ajde malo oladi o toj priči o izrabljivanju.

Уместо да ја оладим, боље ће бити да ти мало загрејеш столицу са историјским читанкама. Равно 100 (словима СТО) година од велике сеобе, Срби нису имали право на трговину, на стална насеља, али су имали дужност војну и да плаћају порез. И то би тако вероватно било и даље, док није почела велика миграција у данашњу Украјину, јер је Јекатерина велика препознала да јој је боље да досели православне Србе који су већ навикнути на рат са Турцима, и дати им земљу и грађанска права. Значи, ово не говорим ја, много је радова на ту тему. А о доброти живота у Аустроугарској причала ми је баба, она се родила у Аустроугарској. Да су боље живели, мало је рећи чини ти се.

И још нешто, Срби су живели на територији данашње Војводине и пре сеобе. Немојмо заобравити да су земље северно од дунава много пута биле дариване као мираз и као удеона "кнежевства"
 
96111020_549723815964308_6717197051282587648_n.jpg

Vila na Tisi, blizu Zrenjanina, vidi se sa puta, iz 2007. Arhitekta Aleksandar Rackov
https://www.facebook.com/photo.php?fbid ... 0..&type=3
 
Када крене прича о "предоброј" Марији Терезији и "златном времену Аустроугарске", као неком ко живи у Бачкој, крене ми крв на уши. Нису мочваре претваране у обрадиве површине и копани канали да би се Срби у данашњој Војводини обогатили од пољопривреде него да би то постао терен погодан за насељавање других народа. Такође, неуки људи све позитивно што постоји у данашњој Војводини везују за Марију Терезију што нема везе са мозгом јер је она умрла деценијама пре него што је изграђено 90% инфраструктуре. Свакако позитивна ствар је то што су се тада "слободни и краљевски градови" убрзано развијали, и у економском и у културном смислу и што су многе ствари рађене плански и смислено али и ту постоји нешто што се често превиђа. Статус слободног и краљевског града морао је да се плати. Тако су, рецимо, моји сомборци то платили прилично скупо а прави развој града уследио је тек када је отплаћен "кредит" који је био неопходан да се такав статус добије. Срби који су до краха Отоманске империје живели северно од Дунава и Саве имали су неупоредиво бољи животни стандард и неупоредиво боље услове за просветни и културни развој од Срба јужно али говорити о том времену као о некој рају на земљи једноставно нема утемељење у чињеницама. Неки људи иду тако далеко да и железницу и заиста веома развијену железничку мрежу везују за Марију Терезију иако је прва пруга стигла век након њене смрти. Ни железница није развијана због Срба него како због путничког толико и због теретног саобраћаја. Такође, добар део пруга, бар што се Бачке и Баната тиче и није градило тадашње царство него су то биле пруге које су градили тада богати индустријалци, што због својих потреба што у смислу онога што се данас назива концесија. Данашња аутономашка прича "ди су наши новци" је празна прича из неколико разлога. Прво, Војводина и даље јесте најразвијенији и најбогатији део Србије ако изузмемо Београд. Друго, та прича се своди на новосадизацију Војводине и прављење новог Београда од Новог Сада. Као што многим људима у Шумадији или на југу сасвим оправдано смета београдизација Србије тако и приличном броју људи у Срему, Бачкој и Банату смета новосадизација. Није ништа спорно у томе да Нови Сад буде један од регионалних центара (поред Крагујевца и Ниша) али правити нову "престоницу" на 80км од престонице јесте небулозно. Што се приче о новцима тиче, колико год звучало парадоксало, пољопривреда још од прве индустријске револуције није делатност која може да омогући висок животни стандард и висок степен развоја и не постоји искључиво пољопривредна држава или пољопривредни регион који је богат поготово захваљујући искључиво пољопривреди а посебно ако узмемо у обзир однос броја становника и обрадиве површине. То су још пре више деценија схватили и комунисти па су, поред прехрамбене идустрије (логично) развијали и друге гране индустрије јер пољопривреда сама не може да обезбеди довољан развој. Пример, ишло се толико далеко да је, рецимо, фабрика акумулатора изграђена у Сомбору иако је рудник Трепча одакле су стизале сировине удаљен више од 500 километара као и погон Заставе иако је Сомбор од Крагујевца удаљен скоро 300 километара. Пољопривреда се у највећем делу Европе ослања на субвенције државе. Нису немачки мали фармер или мали ратар богати зато што је пољопривреда високо профитабилна а мали ратар и мали сточар у Војводини сиромашан зато што неко узима његове новце него зато што немачки фармер и ратар добијају високе субвенције које наши могу само да сањају. Сада нешто о инфраструктури. Потез Београд - Нови Сад је потез где је, из сасвим јасних разлога одличне инфраструктурне повезаности и равног терена најјача привредна активност. Реално, Стара и Нова Пазова и Инђија су места која одскачу и од много већих места. Потез Нови Сад - Суботица је део који ће се тек развијати. Мислим да Врбас у блиској будућности има добру перспективу (аутопут, пруга). Јужна и Северна Бачка и Срем (аутопут, пруга Београд - Загреб) имају релативно добру инфраструктуру и добре услове за развој. Проблем су Банат и западна Бачка. Идеја о брзој саобраћајници Бачки Брег - Сомбор - Врбас - Бечеј - Кикинда - румунска граница је нешто о чему се доста прича у последње време али нема назнака о почетку радова. Један од већих проблема је што теретњаци не иду и могу да иду на ГП Бачки Брег јер Мађари имају доста лошу везу Бачки Брег - Баја а и пуштање теретњака на тој деоници захтевало би решавање саобраћаја у Баји. Брза саобраћајница коју не могу да користе теретњаци за везу са Мађарском и растерећење Хоргоша и Келебије је као таква дискутабина. Други проблем је експропријација, у свакој варијанти траса иде преко квалитетног (скупог) пољопривредног земљишта и делом великих парцела које су под заливним системима. Лично сам скептичан да ће у скорије време да дође до реализације тог пројекта поготово ако се још узме у обзир и катастрофална демографија на том потезу. Идеја о аутопуту или брзој саобраћајници Београд - Зрењанин - Нови Сад актуелизовала се првенствено због Линг - Лонга али несумњив приоритет ипак има довршетак обилазнице око Зрењанина. Нисам сигуран да потез Београд - Зрењанин има довољно саобраћаја за оправданост изградње аутопута. Једино решење које може да обезбеди довољан број возила је коридорско повезивање Србије и Румуније преко средњег, уместо јужног Баната што онда други део обилазнице око Београда и везу са Румунијом преко Панчева и Вршца избацује из игре. Такво решење везе преко средњег Баната је најпрактичније и најјефтиније али са друге стране ствара велики проблем у Београду јер се веза са Београд - Загреб и веза са Милошем остварује преко моста Михајла Пупина и потеза до петље Змај који је и овако прилично загушен. Деоница брзе саобраћајнице или аутопута Зрењанин - Нови Сад има много више смисла. Деоница је краћа, оптерећенија, много више зрењанинаца гравитира Новом Саду него Београду. Што се тиче наставка брзе пруга на деоници Нови Сад - Суботица мислим да је направљен огроман пропуст тиме што градња брзе пруге није искоришћена да се ранжирна станица измести из практично центра града и помери јужно на неизграђени периферни део. Тај део је савршен и за нову ранжирну станицу јер је на траси пруге Београд - Будимпешта и на траси пруге Суботица - Сента и банатске пруге и за интермодални терминал у њеном склопу (онако како је урађено са ранжирном у Макишу) јер је одлично повезан са аутопутем.
 
Што се тиче наставка брзе пруга на деоници Нови Сад - Суботица мислим да је направљен огроман пропуст тиме што градња брзе пруге није искоришћена да се ранжирна станица измести из практично центра града и помери јужно на неизграђени периферни део. Тај део је савршен и за нову ранжирну станицу јер је на траси пруге Београд - Будимпешта и на траси пруге Суботица - Сента и банатске пруге и за интермодални терминал у њеном склопу (онако како је урађено са ранжирном у Макишу) јер је одлично повезан са аутопутем.
Одлично запажање. Заиста је штета што, обухваћеном реконструкцијом, теретни део станице није измештен из Суботице.
 
 
Има ли негде тај списак да се види који су то дворци одређени за обнову?
 
IMG_20240615_182340_681.jpg
IMG_20240615_183457_831.jpg
IMG_20240615_184215_579.jpg
IMG_20240615_184344_795.jpg

Реконструкција пешачких површина у улици краља Петра у Бачкој Паланци са околином.
IMG_20240615_193514_254.jpg
IMG_20240615_193530_802~3.jpg

Челарево, мали трг са фонтаном испред споменика Здравку Челару сређен је пре пар година.
IMG_20240615_193632_632.jpg

Изграђена је и нова пијаца.
IMG_20240615_193802_014.jpg
IMG_20240615_193811_934.jpg

Две зграде у центру насеља које, уз дворац Дунђерски и доста других објеката вапе за обновом.
 
Poslednja izmena:
Отворен трг у Инђији.
Screenshot_20241010-185935~3.png

Једино нису посадили бор/борове на острвцету у фонтани.
Screenshot_20241010-190213~2.png
Screenshot_20241010-185916~2.png

Фотографије су снимци екрана, са видео записа:
 

Prilozi

  • IMG-6268b70abc8cf2996968d72402b63791-V-711x400 (1).jpg
    IMG-6268b70abc8cf2996968d72402b63791-V-711x400 (1).jpg
    62,1 KB · Pregleda: 29
Vrh