Šta je novo?

Vojska i Namenska industrija Srbije

Da li ste za povratak vojnog roka?

  • Da

    Glasovi: 110 30,3%
  • Ne

    Glasovi: 225 62,0%
  • Ne znam

    Glasovi: 28 7,7%

  • Ukupno glasača
    363
Ne znam nikoga da se seća bilo čega što je učio na Veronauci. E jedino što sam tada skroz naučio Oče naš, koji naravno pamtim i danas. Neki nisu ni to.

Sa Građanskim je bila malo bolja situacija i u zavisnosti od predavača moglo je da se nauči nešto korisni. Ali sve to što se otezalo u moje vreme na 4 godine a danas na 12, može da se spakuje u jednu godinu, sa jednim časom godišnje. Škole iz godine u godinu imaju sve veći fond časova a proizvode sve nesposobnije ljude. Ja bih se zapitao zašto je to tako i da li je pumpanje gradiva i predmeta u nedogled rešenje za prosvetnu krizu.

U Srbiji Veronauka i Građansko služe da ljudi sa uzaludnim završenim školama imaju gde da se zaposle. Kao što i Sociologija na svakom faksu u Srbiji (nekada Marksizam) služi da sociolozi imaju gde da rade.

Umesto tih predmeta, u jednom razredu srednje škole, može da bude predmet Civilna zaštita. Ono, prva pomoć, požari, poplave, i slično. Od toga nam gine više ljudi godišnje nego od oružanih sukoba sa drugim državama.

Psihologija i sociologija su interesantne i uvek relevantne naučne discpline, ali nema u Srbiji kadrova koji umeju (ili žele) to da prenesu deci kako treba. A i samo gradivo je loše osmišljeno, ima dosta zastarelog materijala i učenja.
Meni je npr. drago što se nas Veronauci učili postupanju u različitim situacijama, mada sam imao sreću da i na drugim predmetima ( npr. srpski i stručni predmeti) je bilo više neobavezne priče o situacijama, poređenjem situacija iz gradiva sa događajima u životu.
Više od pola gradiva sa sveta oko nas (1. i 2. osnovne),prirode i društvo( 3. i 4. osnovne) se može uklopiti sa građanskim vaspitanjem ( tu može u srednjoj da ide i teorija sa sociologije, ili sa se taj predmet zove sociologija i građansko vaspitanje)i Veronaukom.
Za psihologiju bih rekao da je previše opširna za srednju školu, takav način pristupa je možda zanimljiv nekome koga to zanima, ali za obevazen predmet preopterećena je terminima i teorijom.
 
Да би људи могли да иду у војску, потребно је да буду здрави, прави и способни за исту. Један од услова за то је бављење спортом, макар на рекреативном нивоу. Укидање физичког васпитања би додатно уназадило већ дебело осакаћену омладину а онда ти џабе све што замислиш да урадиш кад имаш дегенеричну нацију.

Да би се увело поновно служење војног рока, нарочито за нове генерације, потребна је широка дискусија и припрема за тако нешто.
Негде сам чуо податак да данас свако друго дете има равне табане, што је поражавајуће за нас као нацију, јер деца не ходају, не трче, а нарочито не боса (као доста нас својевремено). Онда то доведе до избегавања физичког да се деца "не би знојила" и онда имамо идиоте од деце.

Игром случаја због студија нисам ишао у војску јер сам регрутован, али је обавезно служење војске укинуто док сам дипломирао. Да није, ишао бих у редовну војску јер иако мислим да је напорно и да није пријатно пролазити кроз све то, мислим да одатле већина људи изађе боља него што је ушла.
Pa neće se fizičko zdravlje poboljšati tako što profesor da loptu i kaže trčite, predmet ,,izabrani sport'' je tek nepotreban, nekoga možda uopštene zanimaju sportovi sa loptom, a primoran je da se time bavi.
Jedan čas fizičkog nedeljno je dovoljan da deca nauče skok u dalj, skok u vis, preskakanje kozlića i još par gimnastičkih vežbi.

Zdravlje bi se daleko poboljšalo kada bi bilo zabranjeno pušenje u krugu škole, zabranjeno konzumiranje energetskih napitaka, pa i onih gaziranih u školi i dvorištu...
 
Ne znam nikoga da se seća bilo čega što je učio na Veronauci. E jedino što sam tada skroz naučio Oče naš, koji naravno pamtim i danas. Neki nisu ni to.

Sa Građanskim je bila malo bolja situacija i u zavisnosti od predavača moglo je da se nauči nešto korisni. Ali sve to što se otezalo u moje vreme na 4 godine a danas na 12, može da se spakuje u jednu godinu, sa jednim časom godišnje. Škole iz godine u godinu imaju sve veći fond časova a proizvode sve nesposobnije ljude. Ja bih se zapitao zašto je to tako i da li je pumpanje gradiva i predmeta u nedogled rešenje za prosvetnu krizu.

U Srbiji Veronauka i Građansko služe da ljudi sa uzaludnim završenim školama imaju gde da se zaposle. Kao što i Sociologija na svakom faksu u Srbiji (nekada Marksizam) služi da sociolozi imaju gde da rade.

Umesto tih predmeta, u jednom razredu srednje škole, može da bude predmet Civilna zaštita. Ono, prva pomoć, požari, poplave, i slično. Od toga nam gine više ljudi godišnje nego od oružanih sukoba sa drugim državama.

Psihologija i sociologija su interesantne i uvek relevantne naučne discpline, ali nema u Srbiji kadrova koji umeju (ili žele) to da prenesu deci kako treba. A i samo gradivo je loše osmišljeno, ima dosta zastarelog materijala i učenja.
ovo je poenta, CIVILNA ZASTITA! nikakve samoodbrane ili vec ko je kako zamislio ovaj predmet/obuku. a u vojsku ko hoce
ne bih omalovazavao ni veronauku ni gradjansko, mada jeste dikutabilan kvalitet predavaca i ozbiljnost koja se posvecuje tim predmetima. Moje iskustvo sa omladinom je da definitivno nemaju kucnog vaspitanja koje smo mi imali pa tu treba pomoc od drzave, a tek sa novovernicima.... ne bih ni pocinjao (doduse to dolazi i od svestenstva o kome nemam narucito lepo misljenje)
 
Excel bukvalno drži na okupu mnoge firme, mnoge redove vožnje, mnoge poslove i mnoge budžete. 😄 Ima brdo ljudi koji su zaposleni negde samo zato što znaju dobro da rade u Excelu i da preko njega rešavaju razne probleme. Zato što u svojoj suštini radi kao velika tabela-funkcija, nešto što je svakome savladivo i pogoduje ljudskom umu i razmišljanju više nego npr. programiranje. Mi se svi kao mali naviknemo na tabele, recimo preko kalendara. Excel mu dođe samo nastavak, evolucija tog načina razmišljanja.

Sad, jasno mi je da svako od nas ovde ima nešto što mu se nije svidelo u školi i što bi menjao. I to je ok. Ne treba ni svi da vole Excel i uopšte Informatiku. Samo, mislim da manje više bismo svi mogli da budemo namireni kada bi se umesto 12 godina Građanskog i Veronauke, oslobodilo mesta za još neke stvari. Kažem "za još neke" jer bih čak pristao na kompromisno rešenje da Građansko i Veronauka ostanu, ali na trajanje od jednog razreda.

Meni je npr. drago što se nas Veronauci učili postupanju u različitim situacijama, mada sam imao sreću da i na drugim predmetima ( npr. srpski i stručni predmeti) je bilo više neobavezne priče o situacijama, poređenjem situacija iz gradiva sa događajima u životu.
Onda si imao sreću da imaš posvećenog i praktičnog nastavnika. Ja sam imao veroučitelja koji je bio dobronameran, ali na kraju dana ništa nismo učili tamo. Sad, ja kapiram njega, nije on donosio zakon. Ali nije baš ni u redu da ta dva esnafa prisile celu zemlju da se đacima 12 godina dodatno oduzimaju vreme i energija da se razvlačeno uče stvari koje objektivno mogu da se spakuju u jedan razred u srednjoj školi.

Što se Sociologije tiče, pored učenja o nastanku društva i religija (meni je to bilo jako zanimljivo), mislim da ona treba da bude koncipirana tako da decu uči tome da smo svi mi zatvoreni i izolovani ekosistem u svemiru, da sve što radimo drugima radimo i sebi, da se sve vraća i kruži, da imamo jednu planetu, jedan život, i jedni druge. Te da je važno kako se ophodimo jedni prema drugima, prema zajednici, prema okolini. Nisam sad baš najbolje sročio to, umem i bolje, ali voleo sam Sociologiju u srednjoj a još više sam je zavoleo kasnije kada sam razmišljao koliko smo svi na svetu povezani, hteli ne hteli. E mislim da predmet Sociologija treba da dočara taj aspekt đacima. Zašto ne biti pohlepan. Zašto ne činiti štetu. Zašto i kako nastaje korupcija. Zašto ne biti socijalno apatičan. Zašto se neke stvari nikad ne menjaju, ili kako ih promeniti. I tako dalje.

Što se psihologije tiče, mislim da najpre treba da uči đake veštini introspekcije , preispitivanja i kritičkog razmišljanja. U moje vreme smo učili između ostalog ona 4 tipa temperamenta, što je prežvakana i prevaziđena škola misli. Učili smo i o Pavlovljevom psu što je ok. Ali više sam naučio i zavoleo psihologiju posle škole, nego dok sam je učio za ocenu i po programu.
 
Poslednja izmena:
Pa ako si ikada posetio ijedan kurs na tehničkom fakultetu, znao bi da je poznavanje osnovnih funkcija u excelu najbitnija stvar, od tehničkih proračuna, preko statistike pa do jednostavnih domaćih zadataka. I excel se koristi svuda u svetu, bilo u nauci, bilo na najnebitnijim poslovima.
A o verama i religijama se može učiti bilo gde i bilo kada, a nepoznavanje istog nikome ne šteti - jer je osnovno vaspitanje poštovanje tuđih običaja i religija.
To i pričam, ako neko hoće da se bavi informatikom otići će na fakultet koji nudi takve mogućnosti, a pre toga bi birao informatiku kao izborni predmet, kao što je i bila do pre par godina.
 
Excel bukvalno drži na okupu mnoge firme, mnoge redove vožnje, mnoge poslove i mnoge budžete. 😄 Ima brdo ljudi koji su zaposleni negde samo zato što znaju dobro da rade u Excelu i da preko njega rešavaju razne probleme.

Sad, jasno mi je da svako od nas ovde ima nešto što mu se nije svidelo u školi i što bi menjao. I to je ok. Samo, mislim da manje više bismo svi mogli da budemo namireni kada bi se umesto 12 godina Građanskog i Veronauke, oslobodilo mesta za još neke stvari. Kažem "za još neke" jer bih čak pristao na kompromisno rešenje da Građansko i Veronauka ostanu, ali na trajanje od jednog razreda.


Onda si imao sreću da imaš posvećenog i praktičnog nastavnika. Ja sam imao veroučitelja koji je bio dobronameran, ali ns kraju dana ništa nismo učili tamo. Sad, ja kapiram njega, nije on donosio zakon. Ali nije baš ni u redu da ta dva esnafa prisile celu zemlju da se desi 12 godina dodatno oduzimaju vreme i energija da se razvlačeno uče stvari koje objektivno mogu da se spakuju u jedan razred u srednjoj školi.

Što se sociologije tiče, pored učenja o naatanku društva i religija, mislim da ona treba da bude koncipirana tako da decu uči tome da smo svi mi zatvoreni i izolovani ekosistem, da sve što radimo drugima radimo i sebi, da imamo jednu planetu, jedan život, i jedni druge. Te da je važno kako se ophodimo jedni prema drugima, prema zajednici, prema okolini. Nisam sad baš najbolje sročio to, umem i bolje, ali voleo sam Sociologiju u srednjoj a još više sam je zavoleo kasnije kada sam razmišljao koliko smo svi na svetu povezani, hteli ne hteli. E mislim da predmet Sociologija treba da dočara taj aspekt đacima. Zašto ne biti pohlepan. Zašto ne činiti štetu. Zašto i kako nastaje korupcija. I tako dalje.

Što se psihologije tiče, mislim da najpre treba da uči đake veštini introspekcije , preispitivanja i kritičkog razmišljanja. U moje vreme smo učili između ostalog ona 4 tipa temperamenta, što je prežvakana i prevaziđena škola misli.
Zašto ne činiti štetu, zašto ne biti pohlepan i dr. pitanja koja ste pre toga naveli su pitanja koja se svakako obrađuju na građanskom i na Veronauci, pitanja morala i vaspitanja su kao stvorena za te predmete...

Ako bi Informatika čak trebala da bude obavezna, ne vidim potrebu da to bude evipe od jednog razreda tokom čitavog obrazovanja, jedno polugodište osnove rada sa kompjuterom i Word , drugo Excel i Powerpoint.

Pre bilo kakvih reformi programa, treba raditi na nepostojećem autoritetu nastavnika, zabrani telefona u školama, obaveznom prisustvu učenika školskim priredbama, školskim uniformama i sličnim merama. Učenike od 1. do 8. ako ne svaki, onda svaki drugi mesec voditi na pozorišne predstave i muzejske postavke izložbe i kulturne manifestacije...
 
Pa šta treba srednjoškolcu više od toga da nauči da pravi tabelu u najboljem slučaju?

A tek davljenje prezentacijama iz predmeta koje neko ne želi da radi je nadasve dražesno...
a sta je bilo kom od nas trebalo 12g (ili vise) godina matematike i srpskog? koliko nas je napisalo knjigu ili bar pesmu, ili postavilio ili resilo neku teoremu?
to se zove OPSTE obrazovanje, da uvede decu, omladinu i svet prirodnih i dustvenih nauka, da ih razvija, obrazuje, zainteresuje da probaju da sebi dalje nadju strucniji i profilisaniji put.
kako ce znati da zeli da se bavi informatikom, istorijiom, fizikom, mehanikom.... ako se sa tim nije susreo kroz OPSTE OSNOVNO obrazovanje?
ne znam cime se bavis i koja ti je struka, ali zamisli da neko dodje i kaze KOJI CE IM K.... taj predmet!?
 
Bukvalno tom logikom ko želi veronauku ići će na Bogosloviju ili u izdvojenu versku školu koju ima svaka verska zajednica. Mi smo sekularno društvo, šta će veronauka u obrazovanju? (ili nismo). A građansko....tu mi tek ništa nije bilo jasno. Gubljenje vremena kroz neke priče i radionice.

Imao sam informatiku 4 godine školovanja, jer sam računarski smer a odlično sam je poznavao i pre toga jer su mi i roditelji dobro poznavali ali sam imao slučaj da 2008.godine poznajem mlade ljude svojih godina koji nemaju e mail nalog i to ih ne zanima. U stručnoj školi....
 
a sta je bilo kom od nas trebalo 12g (ili vise) godina matematike i srpskog? koliko nas je napisalo knjigu ili bar pesmu, ili postavilio ili resilo neku teoremu?
to se zove OPSTE obrazovanje, da uvede decu, omladinu i svet prirodnih i dustvenih nauka, da ih razvija, obrazuje, zainteresuje da probaju da sebi dalje nadju strucniji i profilisaniji put.
kako ce znati da zeli da se bavi informatikom, istorijiom, fizikom, mehanikom.... ako se sa tim nije susreo kroz OPSTE OSNOVNO obrazovanje?
ne znam cime se bavis i koja ti je struka, ali zamisli da neko dodje i kaze KOJI CE IM K.... taj predmet!?
Za Srpski, Istoriju i Matematiku se slažem da trebaju biti prisutni tokom dužeg perioda školovanja. Ali i tu treba napraviti reformu.
Nema potrebe da se u stručnim školama na matematici i tokom 3. i 4. godine uče opšte stvari na račun onoga što je potrebno učenicima određenog smera. Srpski jezik bi trebao biti takođe u srednjoj smanjen na dva časa nedeljno, sa akcentom na literaturu i književna ostvarenja, što od svetskog, što od regionalnog značaja. Meni je nezamislivo da se npr. iz književnosti ne obrađuje bar dve nedelje stvaralaštvo Ivana Gundulića.
 
Zašto ne činiti štetu, zašto ne biti pohlepan i dr. pitanja koja ste pre toga naveli su pitanja koja se svakako obrađuju na građanskom i na Veronauci, pitanja morala i vaspitanja su kao stvorena za te predmete...
Veronauka obrađuje te teme kroz prizmu "nemoj da činiš zlo ili da bacaš đubre jer će te Bog kazniti". U današnje vreme, to nije dovoljno. Potrebno je da srednjoškolac razume, ili počne da razume, zašto bukvalno i praktično nije dobro ni po njega, ni po njegove roditelje, sestru, brata, partnera... ako nekome otima, čini štetu, laže, itd. Potreban je nivo razmišljanja viši od "rekli su mi da će me kazniti Bog". Potrebno je da se ide ka razumevanju da, ako taj mali sutra napravi automobil koji ima falinku samo da bi uštedeo i zaradio(guglati Ford Pinto exploding tank), da isto tako njegova žena može da kupi punjač koji će se lako zapaliti samo zato što je neki drugi gmaz hteo da ućari po 3 centa po komadu. Dao sam ovakvo obrazloženje da bih bio što kraći.

Dakle potrebno je učenje i razumevanje sveta i društva višeg stepena od pukog "Bog/sudbina sve vraća i naplati". To danas ne pali više, prošla su ta vremena. Potrebno je da čovek razume da se na nivou kauzaliteta i globalne povezanosti, sve na kraju vrati i da je zato bitno da budemo iole ljudi jedni prema drugima i prema svetu (okolini, kako ko želi). A ne zbog Boga ili sudbine.
Ako bi Informatika čak trebala da bude obavezna, ne vidim potrebu da to bude evipe od jednog razreda tokom čitavog obrazovanja, jedno polugodište osnove rada sa kompjuterom i Word , drugo Excel i Powerpoint.
Zato što je ogromna disciplina koja se ne može kompresovati u jednu godinu. Kao što ne mogu ni Biologija, Hemija, Matematika, pa čak ni Srpski, Likovno, Istorija...

Sa zadnjim pasusom se slažem.

Za Građansko je očigledno potrebno da se donese standardizacija šta treba da predaje, jer sam od ljudi koji su ga slušali čuo deset varijanti šta su tamo učili i obrađivali. Da je do mene, Građansko bi podučavalo o nekim praktičnim veštinama i situacijama - administrativni postupci (da čovek ume ds popuni uplatnicu za početak), kome se za šta obraćaš, gde šta tražiš (katastar), kućni red, dokumenti, procesi, i slično. Da čovek sutra zna najosnovnije o radu i protokolima svoje moderne zajednice.
 
Poslednja izmena:
Bukvalno tom logikom ko želi veronauku ići će na Bogosloviju ili u izdvojenu versku školu koju ima svaka verska zajednica. Mi smo sekularno društvo, šta će veronauka u obrazovanju? (ili nismo). A građansko....tu mi tek ništa nije bilo jasno. Gubljenje vremena kroz neke priče i radionice.

Imao sam informatiku 4 godine školovanja, jer sam računarski smer a odlično sam je poznavao i pre toga jer su mi i roditelji dobro poznavali ali sam imao slučaj da 2008.godine poznajem mlade ljude svojih godina koji nemaju e mail nalog i to ih ne zanima. U stručnoj školi....
Veronauka i građansko imaju mogućnost da preuzmu ulogu vaspitnih predmeta, takav predmet trenutno ne postoji, a nepotrebno je uvoditi još jedan, kada dva već postoje.

Tako i treba, računarski smer da ima informatiku 4 godine nije problem, ali je krajnje nepotrebno više od jednog razreda informatike za npr. likovne tehničare u srednjoj...
 
ima i te kako, samo nece isto gimnazija, tehnicka i ekonomska skola obradjivati, matematike ima mnogo i lako je podeliti za strucne skole.
ali nema veze, vidim da si deflektovao i samo nastavio "ja da ti kazem sta sam ja smislio" tezu, bez da si odgovorio na i jedno moje pitanje.
elem, to je ok i to je tvoje pravo.
I kao sto i meni manjka kvalifikacija za vodjenje sistema obrazovanja jedne zemlje, nadam se da samo da ti nisi u tom tom sistemu inace bismo imali jedno veoma povrshno i tehnokratsko drustvo koje smo vec jednom probali da stvorimo posle drugog svetskog rata
 
Veronauka i građansko imaju mogućnost da preuzmu ulogu vaspitnih predmeta, takav predmet trenutno ne postoji, a nepotrebno je uvoditi još jedan, kada dva već postoje.

Tako i treba, računarski smer da ima informatiku 4 godine nije problem, ali je krajnje nepotrebno više od jednog razreda informatike za npr. likovne tehničare u srednjoj...
Imaju mogućnost ali se to neće desiti dokle god služe da se smeste viškovi popova i sociologa, a koje često ne zanima mnogo da rade i prenesu nešto bitno deci.

Danas svi koriste računare pa čak i likovni tehničari. Zato je bitno da znaju još nešto osim Worda i PowerPointa. Jedino ako od starta nameravaju da budu slikari sa temperama i četkicama, što je danas potpuno neperspektivno jer postoji još čitav okean ljudi na svetu koji lepo crtaju, a polovina će biti bolji od njih, a samo 1 promil će se proslaviti i živeti od toga. Sve ovo ne znači da će njima znanje iz informatike zagarantovati bolji život. Ali će im proširiti dijapazon veština i mogućnosti. Jer danas maltene sve na svetu koristi neku mašinu ili računar. Takođe, računar je danas veza sa svetom. Može neko da bude i novi Dali, džaba mu ako ne ume da plasira svoj rad i umeće šire od lokalne galerije.
 
Imaju mogućnost ali se to neće desiti dokle god služe da se smeste viškovi popova i sociologa, a koje često ne zanima mnogo da rade i prenesu nešto bitno deci.

Danas svi koriste računare pa čak i likovni tehničari. Zato je bitno da znaju još nešto osim Worda i PowerPointa. Jedino ako od starta nameravaju da budu slikari sa temperama i četkicama, što je danas potpuno neperspektivno jer postoji još čitav okean ljudi na svetu koji lepo crtaju, a polovina će biti bolji od njih, a samo 1 promil će se proslaviti i živeti od toga. Sve ovo ne znači da će njima znanje iz informatike zagarantovati bolji život. Ali će im proširiti dijapazon veština i mogućnosti. Jer danas maltene sve na svetu koristi neku mašinu ili računar. Takođe, računar je danas veza sa svetom. Može neko da bude i novi Dali, džaba mu ako ne ume da plasira svoj rad i umeće šire od lokalne galerije.
Čak i u takvom slučaju informatika je neproduktivna. Njih bi onda od starta trebalo obučavati za rad na programima za dizajn, a ne proveravati znaju li da oboje tekst u Wordu zelenim bojom.
 
Hrvatti uvode služenje vojnog roka sada će i naši ponovo u ofanzivu. Ali 2 meseca? Ne znam koja je korist od 2 meseca vojnog roka. Ili ideš na 6 meseci ili ne ideš. Inače popunjenost naših jedinica posebno u Vojvodini je postala katastrofalna. Fale ugovorci, fale podoficiri.
 
Word je samo osnova. Da se razume, do nekog nivoa, kako kompjuter radi, kroz teoriju ali i kroz praksu iz Worda. Pošto bukvalno postoji više nivoa razumevanja kako računar radi. Od toga šta je klik (npr za penzose) do nivoa mašinskog koda. Škola polazi od nivoa i premise da je na toj širokoj skali Word ok početna tačka za edukaciju o tome. Sad, lepo bi bilo da mogu nešto da demonstriraju i kroz igrice (npr poligoni, renderovanje...) ali jbg, to je sad druga priča.

Takođe, ideja je da izađu informatički iole pismeni odatle. Pošto je danas jako malo poslova koji ne koriste računar i gde nema makar najbanalnije upotrebe Worda. Čak i kontrolor prevoza na kraju radnog dana piše izveštaj u Wordu. Monter kablovske koristi Word. Bilo kreduzetnik koji radi sam knjige ili koristi knjigovođu, mora da radi u Wordu. Word je postao dopuna za pisanje olovkom. Ono, od svakog se danas očekuje da ga makar razume i zna 10 opcija.

Naravno, davno je bilo kad sam ja imao informatiku u srednjoj te ne znam kakvo je sad gradivo i kako ga predaju. I savršeno razumem da svi imamo nešto što ne volimo ili nismo voleli, kao i da svako nešto smatra bitnim a nešto nebitnim. Tako da neću da tvrdim stav jer kapiram da je sve to individualno. Ali ne mislim da je Informatika bilo kakav višak ili problem u našem školstvu. Ili ako možda nekom i jeste, mislim da ima drugih, većih i prečih problema.
 
Poslednja izmena:
@Bender Rodriguez Slažem se ja da treba naučiti osnove informatike, ali apsolutno nema potrebe da bude obavezna u 4 razreda osnovne i prvom srednje.
Isto tako nema potrebe da predmeti likivno, muzičko i izabrani sport kvare prosek učenicima koje to ne zanima, naročito ovo poslednje, sa osnovama likovne i muzičke kulture treba upoznavati decu.
 
ima i te kako, samo nece isto gimnazija, tehnicka i ekonomska skola obradjivati, matematike ima mnogo i lako je podeliti za strucne skole.
ali nema veze, vidim da si deflektovao i samo nastavio "ja da ti kazem sta sam ja smislio" tezu, bez da si odgovorio na i jedno moje pitanje.
elem, to je ok i to je tvoje pravo.
I kao sto i meni manjka kvalifikacija za vodjenje sistema obrazovanja jedne zemlje, nadam se da samo da ti nisi u tom tom sistemu inace bismo imali jedno veoma povrshno i tehnokratsko drustvo koje smo vec jednom probali da stvorimo posle drugog svetskog rata
Ne mogu da ti odgovorim koliko od nas je ovde napisalo pesmu ili knjigu. Zaista nemam odgovor na to pitanje.
Odgovorio sam ti koje predmete smatram osnovama...
 
Razmišljao sam o tome ali ne mogu da imam decidan stav jer ne znam više šta sve imaju i kako im je raspoređeno. Toliko puta su menjali programe da nisam ispratio.

Ali ono sa čim se svakako slažem jeste da ima previše stvari i da se u beskrajnom ciklusu samozavaravanja previše ide na pumpanje kvantiteta a zanemaruje se kvalitet. Ne postavlja se pitanje šta će sutra učenik biti sposoban da radi nego koliko će knjižurina i predmeta moći da kaže da je prošao. Naše školstvo je od vajkada patilo od toga da očekuje od učenika da nauče od svega ponešto a onda masa njih izađe iz srednjih škola nesposobni za bilo šta, jer mnogo toga samo "zagrebu" ali skoro ništa dovoljno da sutra mogu da otpočnu karijeru s time (pa makar i pripravničku obuku).

Ali svakako, neke predmete bih poizbacivao odnosno redukovao ko od šale. Naravno, zavisno od toga o kojoj školi i kom modulu/smeru se radi.
 
Word je samo osnova. Da se razume, do nekog nivoa, kako kompjuter radi, kroz teoriju ali i kroz praksu iz Worda. Pošto bukvalno postoji više nivoa razumevanja kako računar radi. Od toga šta je klik (npr za penzose) do nivoa mašinskog koda. Škola polazi od nivoa i premise da je na toj širokoj skali Word ok početna tačka za edukaciju o tome. Sad, lepo bi bilo da mogu nešto da demonstriraju i kroz igrice (npr poligoni, renderovanje...) ali jbg, to je sad druga priča.

Takođe, ideja je da izađu informatički iole pismeni odatle. Pošto je danas jako malo poslova koji ne koriste računar i gde nema makar najbanalnije upotrebe Worda. Čak i kontrolor prevoza na kraju radnog dana piše izveštaj u Wordu. Monter kablovske koristi Word. Bilo kreduzetnik koji radi sam knjige ili koristi knjigovođu, mora da radi u Wordu. Word je postao dopuna za pisanje olovkom. Ono, od svakog se danas očekuje da ga makar razume i zna 10 opcija.

Naravno, davno je bilo kad sam ja imao informatiku u srednjoj te ne znam kakvo je sad gradivo i kako ga predaju. I savršeno razumem da svi imamo nešto što ne volimo ili nismo voleli, kao i da svako nešto smatra bitnim a nešto nebitnim. Tako da neću da tvrdim stav jer kapiram da je sve to individualno. Ali ne mislim da je Informatika bilo kakav višak ili problem u našem školstvu. Ili ako možda nekom i jeste, mislim da ima drugih, većih i prečih problema.

Informatika je jako bitna i treba da se da akcenat na njoj. Jednostavno to diktira ovo vreme.

Prirodne i inženjerske nauke (matematika, statistika, fizika hemija i biologija) u kombinaciji sa programiranjem je nešto što je neophodno ukoliko želimo da razvijamo kadar koji će moći da razvija proizvode sa visokom novostvorenom vrednošću. Primena ove kombinacije znanja je neograničena: bankarstvo, finansije, osiguranje, poljoprivreda, inženjerstvo pa i vojska. Da ne nabrajam dalje. Bukvalno svaki segment života.

Verujte programiranje nije bauk, zanat kao i svaki drugi. Kod njega je najbitnije da se nauči logika. Kada se nauči logika, svaki sledeći programski jezik se uči jako brzo. To je stvar sintakse.

Sećam se da smo na blok nastavi iz informatike u srednjoj školi imali Pascal. To beše davno, ima 20+ godina.

Moja preporuka bi bila da se informatika izučava od nižih razreda osnovne škole. Kada od malih nogu kreneš da razvijaš logiku, nebo je granica. Počeo bih klincima sa Scratch-om i Pythonom. Funkcionalno programiranje sa praktičnim rešenjima zadataka koja je obuhvaćeno programom iz matematike i fizike.

U gimnaziji bi morali da se rade osnove OOP(objektno orijentisano programiranje) u C++/C#/Javi.

Sreća da je tendecija u programiranju da ono postane kao pisanje Word teksta, tako da bi obuhvat bio jako visok. To dovoljno govori, da će se čovek smatrati funkcionalno nepismenim ukoliko se ne služi barem jednim programskim jezikom.

Izvinjavam se ode tema u off, ali rekoh da podelim neka svoja viđenja.
 
Poslednja izmena:
I mi smo u srednjoj koristili Pascal. Doduše tad smo se smejali tome, jer smo imali dobre gejmerske kompove a ovi školski svi stariji i još učimo neke nama tada primitivne stvari. Nisno tada videli korist od toga.

Ok mi je da se krene s Informatikom od 7. razreda s tim što ne bih previše očekivao i tražio u programiranju u srednjoj jer ne mislim da programiranje svakome leži podjednako. A pitanje je koliko će biti i potrebno u godinama koje dolaze.

Za gimnazije, neka izađe učenik informatički pismen i sposoban da razume osnove logike u informatici, i biće dobro. Ko posle želi dalje, može da se bavi time na faksu ili višoj. A ko pohađa npr Teslu na smeru računarstvo, naravno da bi mu dobro došlo programiranje još od prvog srednje. Ono, očekuje se da prođe to na tom smeru. Naravno, zato da se olabavi ili skreše gradivo na nekim drugim poljima. Ili bar da se ne tovari više. Jer su narokali obim preko svake mere.

Nije isto praviti programe i koristiti ih. Ne moraju svi da programiraju, neka naši srednjoškolci (ne računajući računarske škole i smerove) svi izađu sposobni da makar koriste par programa i razumeju logiku i rad na kompu (ali baš rad, ne zezanje) i bićemo na konju.
 
Poslednja izmena:
Vrh