У уторак сам испунио своју давнашњу жељу: попео сам се на врх Западне капије Београда, куле почившег гиганта српске привреде, предузећа "Генекс". Док сам још под (јаким) утисцима, поделићу, кроз два поста, своје утиске с форумашима.
Улаз у зграду и лифтови "Freissler-Otis" аустријско-америчке направљени 1976. и уграђени 1979. године. Чињеница да и даље раде, недавно је запрепастила једног аустријског стручњака који их је обишао:
Одмах да кажем: ентеријер зграде чију спољашност изузетно волим, поприлично ме је разочарао. Јесте, старо је 35 година, треба да се реновира, али бих рекао да ни 1980. нико не би пао на теме због посла који је архитекта обавио у унутрашњости пословне куле. Изузетно скучене чекаонице лифтова у пространом приземљу делују ми готово бизарно. Ту, нажалост, никаква реконструкција неће помоћи.
Идемо даље - право на врх!
Многи Београђани верују да се тамо налази ресторан са ротирајућим постољем. То је (до пола) урбана легенда: ресторан је ту, али је механизам за његово ротирање око осе био прескуп и за ондашњи "Генекс" и никада није купљен... Штета. Ресторан је последњи пут реновиран 1988. године и служио је искључиво директорима и пословним партнерима "Генекса".
Оригинални апарат за кафу "Борац - Београд":
Сепаренце за пићенце:
Лифт за храну словеначке производње (кухиња је спрат испод):
Степениште - 34. ниво:
И највећа Ахилова пета новобеоградског колоса - противпожарну сагласност за ресторан и читаву куполу је немогуће добити, јер, осим лифтом, до горе може да се стигне само овим степеништем. "Паклени торањ" у најави, Чарлтон Хестон ту ништа не би могао:
Ево га и фамозни мостић до стамбене куле, тј. његов други ниво:
"Генексов" плакат за западнонемачко тржиште (иначе, и Источна Немачка је имала предузеће по имену "Генекс"
):
И поглед на "паклени тањир" са горње терасе, на којој НЕВЕРОВАТНО дува кошава:
Погледи на Београд у следећем посту...