Uticaj neprofitnih stanova na trziste nekretnina i na cene kv. metra
- Začetnik teme relja
- Datum pokretanja
Nije toliko bitna ta stavka (mislim jeste, ali..) bitnija je mnogo stavka o broju generacija koje žive u jednom stanu, gde ima mnogo prostora za izgradnju stanova za ljude koji bi želeli da imaju svoj stan, a ne da moraju da se gužvaju u stanu sa roditeljima ili roditeljima i njihovim roditeljima, još ako dodamo decu na celu situaciju, 4 generacije u jednom stanu je malo mnogo.
Оно што се може приметити након поновног увођења субвенционисаних кредита јесте драстичан пораст броја огласа у новинама у којима се нуде нови станови. А колико видим, цене за сада нису скочиле. Вероватно инвеститори гледају да што пре продају оно што су сазидали, како би ушли у нове пројекте. Ових 350 кредита до краја ове и 3000 у наредној години ће сигурно оживети градилишта, али не у мери у којој је то било до прошлог лета. Веровали или не, до пролећа 2009. субвенционисана је куповина преко 50 хиљада станова широм Србије.
Wile E. Coyote
Advanced
Питање је колико ће људи искористити те субвенције, обзиром да 95 % нових станова нема исправне папире. :kafa:
Rekao bih da si skroz u krivu. Prvo, 3000 stanova - da kazemo da je to 3000 domacinstava - je na nivou Srbije, koja ima preko milion domacinstava, kap u moru. Sa tog aspekta je to cista demagogija. Kao, drzava pomaze ljudima, ali je efekat u globalu mali, kada je u pitanju broj ljudi koji ce doci do stana, tako da je to vise marketing (i to skup marketing) nego bilo sta drugo.sizif":1v2652tu je napisao(la):
Drugo, svaka subvencija je u principu samo realokacija dobara jer drzava ostvaruje prihode prakticno samo od produktivnog dela ekonomije tj. iz onoga sto uzima iz poreza. Tako da pare koje su otisle da pokrenu autoindustriju ili gradjevinarstvo bi, da nema drzavne intervencije, i da su te pare ostale u "obrtu" u ekonomiji bile ulozene u neki drugi sektor. Sad, drugo je pitanje da li neko misli da je bolje da drzava podstice sektor X na konto sektora Y koji bi se sam razvijao da su te pare ostale u privatnim rukama...
Trece, ako je u Srbiji stvarno izgradjeno 50k subvencionisanih stanova - subvencionisanih na ovaj nacin, kroz subvenciju kamate - onda stvarno nemam reci (koliko je tih stanova bilo u Beogradu?). Eto kako odrzavati pogubno visoke cene nekretnina (mislim na Beograd). Kakvu to poruku salje alavim investitorima (od kojih neki uzimaju po 100% profita)? Kad zagusti, pomoci ce vam drzava, ne morate da obarate cene? Da ne govorimo o sumnjivom poreklu tzv. "investitora" u mnogim slucajevima a i o milion mogucnosti za malverzaciju kada je drzava Srbija u pitanju.
Cetvrto, kroz subvencionisanje kamata se direktno daje novac bankama, koje ionako isisavaju previse novca iz srpske ekonomije, imaju nenormalne kamate i druge uslove - dakle, opet, kakva se poruka salje bankama? Ne morate da menjate svoja pravila igre, kada zagusti, mi smo tu da vam odrzimo profit?
Peto, opet kazem da su ovakve subvencije cista demagogija i izborni marketing. Da drzavu zaista brine da li njeni gradjani mogu da priuste sebi stan, zasto onda ta drzava
- ne smanji prevelike namete na premale plate? Eto nacina da ljudi dodju do vise novca, pa nek onda radi sta zele sa njim;
- ne obrati paznju na gradjevinske mafije, ocisti malo tu scenu i omoguci pravu, fer konkurenciju na trzistu novogradnje?
- ne obrati paznju na cvetajucu korupciju nadleznih organa koji se "ugradjuju" u cenu kvadrata, negde i po nekoliko stotina evra po m2?
- ne pojednostavi proceduru za dobijanje gradjevinskih dozvola (dobro to se sad kao radi) i tako omoguci brzu izgradnju stanova, smanji troskove izgradnje a da ne govorimo o smanjenim mogucnostima za korupciju?
- ulozi vise u infrastrukturu, pa tako ucini danas "zabacene" krajeve (mesta, grada, okruga, zemlje) atraktivnije za zivot, sto bi povecalo kolicinu atraktivnog gradjevinskog zemljista, i vecu ponudu stanova?
- uradi jos milion stvari koje bi pozitivno uticale na ekonomsku situaciju i mnogo bolje resile egzistencijalne probleme gradjana (uklj. i stambena pitanja)...
Eto, ni moja familija nema "dobijene" stanove (jedan deda je stan kupio - u ono vreme kad su ih svi dobijali - i otplatio kredit posle dugo godina, i ako je i on mogao da "dobije" stan, ali je hteo svoje vlasnistvo; drugom delu familije su oduzeli skoro novu novcatu privatnu kucu da bi na toj parceli bio gradjen soliter, a u zamenu su im dali drustveni stan, koji je posle otkupljen, ali pre inflacije 90ih, dakle za poveliku cifru), cisto da mi se ne prebacuje taj detalj...mada su na kraju krajeva i ti ljudi koji su dobijali stanove njih dobijali posle mnogo godina radnog staza i uplacivanja para (ne dobrovoljno) u stambeni fond ceo svoj zivot, zar ne? Ne kazem naravno da nije bilo muljanja...
bigvlada
Advanced
jedna analogija - Novi Zeland je ukinuo sve subvencije poljoprivrednicima. Polovina je propala. Ona druga polovina je postala efikasnija i sada sama proizvodi više nego što su ranije proizvodili svi zajedno. Beše emisija gde su intervjuisali ove što su preživeli. Najgori vid zavisnosti je kada postaneš zavistan od državnih para. Skidanje sa kokaina je lakši posao.
Wile E. Coyote
Advanced
Ја и даље тврдим да су ове најновије субвенционисане кредите увели само зато да би се продали станови у Белвилу, кад су видели колико је станова остало непродато. :kafa:
Wile E. Coyote
Advanced
То је врло оптимистичка процена. Нови станови ван Белвила углавном немају исправне папире, па зато и јесу у просеку јефтинији по квадрату. Знају и они за јадац... :kafa:praguc":1iic0r6k je napisao(la):
Pre neki dan reklama na TV, Belvil, lakse dobijanje subvencionisanih kredita i tako... :kafa:
A u Blicu ovo:
http://www.blic.rs/temadana.php?id=116168
A u Blicu ovo:
http://www.blic.rs/temadana.php?id=116168
Naravno da od jeftine stanogradnje nema nista, pa treba subvencionisate raznorazne "investitore" i banke da mogu da prodaju stanove po nenormalno visokim cenama i velikim marzama. Ali ne to je ustvari briga za gradjane. Jes' cvrc
Dok god se o ovakvim stvarima bude radilo preko kolena i ishitreno od toga nema ništa. Ovaj državi, a i gradu fali jedan ozbiljan sistemski pristup izazovima koji se javljaju u raznim oblastima. Nažalost, imamo državnike koji obraćaju pažnju samo na određeni deo i za određeni period, pojam vizije i strategije je njima stran. Zna se kako se ulazi u projekat takvih razmera. Ovo kako naši političari razmišljaju samo govori koliko ne poznaju materiju i da se prilikom projekata vode isključivo populističkom pričom.
Prvo treba ustanoviti neki normalan zakonski okvir koji bi omogućio private public partnership, a naročito segment pravne sigurnosti privatnih investitora. Treba iznaći model koji će državu najmanje da košta, investitorima da omogući pristojnu zaradu i kupcima stanova odgovarajući kvalitet. O takvom modelu još niko nije javno govorio, a javna rasprava i konferenciju su više nego dobrodošle.
Prvo treba ustanoviti neki normalan zakonski okvir koji bi omogućio private public partnership, a naročito segment pravne sigurnosti privatnih investitora. Treba iznaći model koji će državu najmanje da košta, investitorima da omogući pristojnu zaradu i kupcima stanova odgovarajući kvalitet. O takvom modelu još niko nije javno govorio, a javna rasprava i konferenciju su više nego dobrodošle.
bigvlada
Advanced
Investitori podižu vrednost stanova
Cena novogradnje skače 15 odsto
Autor: Nataša Korlat | Foto: b. puljević | 22.10.2009. - 05:00
Investitori koji se primiču završnoj fazi gradnje, koja je i uslov za dobijanje subvencionisanih stambenih kredita, podići će cene novogradnje najmanje 10 do 15 odsto, kažu u agencijama za nekretnine. Ovakva pomeranja na tržištu stručnjaci objašnjavaju slabom i nekvalitetnom ponudom, o čemu najbolje govori podatak da je u Beogradu uknjiženo svega 35 novoizgrađenih stanova.
- Najavili su nam investitori sa kojima sarađujemo da će podići cene stanova čim se približe fazi od 80 odsto završenih radova, što je i uslov za dobijanje subvencija od države. To je i logično, jer na tržištu gotovo i da nema stanova koji mogu da se kupe za 50.000 evra, a da su uknjiženi ili da imaju uredne papire. Potražnja za takvim stanovima je zaista velika, a sve je ostalo stvar tržišta - kaže Nedeljko Malinović iz Agencije za nekretnine „Legat“.
Otkad su odobreni subvencionisani stambeni krediti za novogradnju, došlo je do malih pomeranja na tržištu. Ponovo je poraslo interesovanje za kupovinu, ali je vrlo malo stanova prodato jer je ponuda veoma slaba. Najviše se traže stanovi male kvadrature, odnosno garsonjere i jednosobni, jer one veće malo ko može da kupi.
Takođe, za subvencionisane kredite uslov su uredni papiri, a malo je investitora koji su u Beogradu legalno gradili stanove.
Istraživanje koje je sprovela agencija „Legat“ pokazuje da u prestonici ima oko 3.000 novih stanova, od kojih je uknjiženo samo 35.
- To dovoljno govori o kvalitetu ponude u Beogradu. Zamislite kroz šta neko mora da prođe da bi našao uknjiženi stan. Osim što je takav teško naći, problem je i pronaći ga na određenoj lokaciji, na odgovarajućem spratu i slično - kaže Malinović.
Da će cene stanova u novogradnji rasti, kaže i Miroslav Cvetković, direktor Agencije za nekretnine „Cvetković-Roškov“. On, međutim, tvrdi da to nema veze sa subvencionisanim kreditima i kaže da je uobičajeno da u završnim fazama izgradnje poraste cena kvadrata.
- Investitori imaju jednu cenu kod 50 odsto završenih radova, a drugu kad dođu do faze od 80 odsto. Zbog subvencija neće skakati cene - kaže Cvetković.
Kad su videli kakva je ponuda na tržištu nekretnina, kao i koliko je porasla potražnja za stanovima u poslednjih mesec i po dana, neki investitori po Beogradu već su podigli cenu kvadrata za 15 odsto. Oni koji to nisu učinili ne žure sa prodajom stanova i čekaju povoljniji trenutak za podizanje cena. Tako će se dogovor Ministarstva ekonomije i investitora o nepodizanju cena kvadrata ili eventualnom spuštanju, svesti samo na pojedinačne slučajeve.
- Htela sam da kupim stan na kredit i kontaktirala s investitorom u Zemunu kod koga je kvadrat bio 1.650 evra. On, međutim, nije hteo da proda stan, što me je iznenadilo. Ispostavilo se da mu se ne žuri sa prodajom i da čeka da i ostali građevinari podignu cenu kvadrata - kaže Jelena M. iz Beograda.
Privredna komora Srbije je konačno napravila bazu podataka o ponudi stanova u najvećima gradovima koji mogu da se kupe uz subvencionisane stambene kredite. U nju su uključeni samo oni investitori koji imaju uredne papire i čiji je tok gradnje bio bez mrlje.
- Napravili smo anketu među tim građevinarima, proverili njihove papire. Neki od njih čekaju još samo završni papir, nakon čega će početi gradnju, a stanovi će već tada moći da idu u promet - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja u građevinskoj industriji u Privrednoj komori Srbije.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=116797
Cena novogradnje skače 15 odsto
Autor: Nataša Korlat | Foto: b. puljević | 22.10.2009. - 05:00
Investitori koji se primiču završnoj fazi gradnje, koja je i uslov za dobijanje subvencionisanih stambenih kredita, podići će cene novogradnje najmanje 10 do 15 odsto, kažu u agencijama za nekretnine. Ovakva pomeranja na tržištu stručnjaci objašnjavaju slabom i nekvalitetnom ponudom, o čemu najbolje govori podatak da je u Beogradu uknjiženo svega 35 novoizgrađenih stanova.
- Najavili su nam investitori sa kojima sarađujemo da će podići cene stanova čim se približe fazi od 80 odsto završenih radova, što je i uslov za dobijanje subvencija od države. To je i logično, jer na tržištu gotovo i da nema stanova koji mogu da se kupe za 50.000 evra, a da su uknjiženi ili da imaju uredne papire. Potražnja za takvim stanovima je zaista velika, a sve je ostalo stvar tržišta - kaže Nedeljko Malinović iz Agencije za nekretnine „Legat“.
Otkad su odobreni subvencionisani stambeni krediti za novogradnju, došlo je do malih pomeranja na tržištu. Ponovo je poraslo interesovanje za kupovinu, ali je vrlo malo stanova prodato jer je ponuda veoma slaba. Najviše se traže stanovi male kvadrature, odnosno garsonjere i jednosobni, jer one veće malo ko može da kupi.
Takođe, za subvencionisane kredite uslov su uredni papiri, a malo je investitora koji su u Beogradu legalno gradili stanove.
Istraživanje koje je sprovela agencija „Legat“ pokazuje da u prestonici ima oko 3.000 novih stanova, od kojih je uknjiženo samo 35.
- To dovoljno govori o kvalitetu ponude u Beogradu. Zamislite kroz šta neko mora da prođe da bi našao uknjiženi stan. Osim što je takav teško naći, problem je i pronaći ga na određenoj lokaciji, na odgovarajućem spratu i slično - kaže Malinović.
Da će cene stanova u novogradnji rasti, kaže i Miroslav Cvetković, direktor Agencije za nekretnine „Cvetković-Roškov“. On, međutim, tvrdi da to nema veze sa subvencionisanim kreditima i kaže da je uobičajeno da u završnim fazama izgradnje poraste cena kvadrata.
- Investitori imaju jednu cenu kod 50 odsto završenih radova, a drugu kad dođu do faze od 80 odsto. Zbog subvencija neće skakati cene - kaže Cvetković.
Kad su videli kakva je ponuda na tržištu nekretnina, kao i koliko je porasla potražnja za stanovima u poslednjih mesec i po dana, neki investitori po Beogradu već su podigli cenu kvadrata za 15 odsto. Oni koji to nisu učinili ne žure sa prodajom stanova i čekaju povoljniji trenutak za podizanje cena. Tako će se dogovor Ministarstva ekonomije i investitora o nepodizanju cena kvadrata ili eventualnom spuštanju, svesti samo na pojedinačne slučajeve.
- Htela sam da kupim stan na kredit i kontaktirala s investitorom u Zemunu kod koga je kvadrat bio 1.650 evra. On, međutim, nije hteo da proda stan, što me je iznenadilo. Ispostavilo se da mu se ne žuri sa prodajom i da čeka da i ostali građevinari podignu cenu kvadrata - kaže Jelena M. iz Beograda.
Privredna komora Srbije je konačno napravila bazu podataka o ponudi stanova u najvećima gradovima koji mogu da se kupe uz subvencionisane stambene kredite. U nju su uključeni samo oni investitori koji imaju uredne papire i čiji je tok gradnje bio bez mrlje.
- Napravili smo anketu među tim građevinarima, proverili njihove papire. Neki od njih čekaju još samo završni papir, nakon čega će početi gradnju, a stanovi će već tada moći da idu u promet - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja u građevinskoj industriji u Privrednoj komori Srbije.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=116797
Wile E. Coyote
Advanced
Није глуп потез, треба газда Мишко да прода станове... :kafa:
Ма и тих 35 одсто нових станова са исправним папирима - по свој прилици већина тога је Белвил.
Ма и тих 35 одсто нових станова са исправним папирима - по свој прилици већина тога је Белвил.
