Uticaj neprofitnih stanova na trziste nekretnina i na cene kv. metra

[relja]

Otvaram novu temu, malo me zaitrigirala tema o uticaju Belvila na tržište, mislim da neće imati ama nikakvog uticaja.

Neprofitni stanovi - meni ubedljivo najgotivniji projekat gradske vlasti (da i ja nešto pohvalim).
Mesečna rata za kredit ispod cene izdavanja na tržištu. Prilično dobra provera podataka na konkursu, mada znam i za dva slučaja gde su ljudi izvisili zbog nelogičnosti u kriterijumuma, ali 'ajde....
Sasvim OK stanovi, bar koliko sam ja čuo, ništa specijalno, ali sasvim pristojno.
Projekat se širi i novi stanovi se grade na više lokacija u gradu, ali to je za sada još uvek malo da bi smanjilo cene stanova koje grade i prodaju privatnici.
Koliko je potrebno sagraditi tih neprofitnih stanova da bi se bar malo "smanjio doživljaj" na tržištu?

 

[vrachar]

Ali se zato nalaze u vukoje*******ini i oko njih ne postoji nikakva inrastruktura niti sadrzaji. Gde je uopste Kamendin?

 

[relja]

Ali se zato nalaze u vukoje*******ini i oko njih ne postoji nikakva inrastruktura niti sadrzaji. Gde je uopste Kamendin?

Kamendin? 'bem li ga, ali ja sam mislio na one u blokovima 61, 62, 63 (u planu), u Vojvođanskoj, u ulici Dr.Ivana Ribara i na slične lokacije, ne znam gde ih sve ima i gde se još planiraju....

 

[vrachar]

U Kamendinu je izgradjena ova prva tura stanova.

 

[shmeksi]

Ali se zato nalaze u vukoje*******ini i oko njih ne postoji nikakva inrastruktura niti sadrzaji. Gde je uopste Kamendin?

Kamendin? 'bem li ga, ali ja sam mislio na one u blokovima 61, 62, 63 (u planu), u Vojvođanskoj, u ulici Dr.Ivana Ribara i na slične lokacije, ne znam gde ih sve ima i gde se još planiraju....

Pazi ne znam sa kim si ti pricao o kvalitetu stanova u tim blokovima, ali evo da ti kazem iz prve ruke da bas i nije sve tako sjajno. Evo sta se desilo u jednom od tih stanova. Jos pre useljenja plafon je poceo da "puca" i delovi su otpadali, ista pojava se desila i na nekoliko zidova, ali ne tako strasno kao na plafonu. Mada da budem fer prema gradjevincima, firma koja je to radila je o svom trosku dosla i popravila problem. Jos je tu bilo nekih maleckih propusta oko stavljanja plocica na ulazne stepenice u zgradu pa je bilo vrlo radosno kada padne sneg jer je klizavo u pm, i jos jedna zamerka je bila vezana za pod u stanu jer je na par mesta bilo malo cudnih izbocina pa se to moralo nekako srediti.

OK, da ne budem sada pesimista i neobjektivan, zgrade su stvarno dobre, "parking" je relativno pristojan (mada to na NBG nije toliki problem kao u starom delu grada), izmedju zgrada su napravljena i igralista za decu sto je krajnje pametna lokacija jer je roditeljima dovoljno samo da pogledaju kroz hodnik zgrade i da vide svoje klince, a i ne moraju da se brinu da ce ovi da istrce na ulicu. Moja zamerka je vise onako estetska i arhitektonska, na jednoj grupici zgrada terase su stavljane na cosak, a tacno na tim mestima vetar bije sa obe strane pa ume malo da nervira, a i izbacene su tako da komsije uvek zveraju jedni drugima. Sve u svemu nisu toliko lose zgrade.

 

[relja]

A da li znaš, da li su izvođači prema ugovoru bili obavezni da poprave štetu?
Ja, priznajem, ne znam za takve slučajeve.

 

[dragan]

Otvaram novu temu, malo me zaitrigirala tema o uticaju Belvila na tržište, mislim da
neće imati ama nikakvog uticaja. ......
.....Koliko je potrebno sagraditi tih neprofitnih stanova da bi se bar malo "smanjio doživljaj" na tržištu?

Potrebno je da se gradi par hiljada ( kao nekad), a pošto je to nemoguće neće ni biti nekog uticaja :

Agenti za nekretnine kažu da su zakoni tržišta neumoljivi i da će cene, premda nerealne za naše uslove, i dalje
divljati jer na jedan stan dolazi deset i više kupaca. Stambeni krediti su sve pristupačniji za mlade koji rade u
dobrostojećim kompanijama. Sekulić procenjuje da bi tek gradnjom od 10.000 do 15.000 kvadrata u pojedinim
zonama grada cene mogle kako-tako da se stabilizuju.

– Kada se realizuje projekat „Marina Dorćol” realno je očekivati da cene bar u Starom gradu neće biti veće od 3.000 evra.
Nerealna je procena da će Vračar biti skuplji od 4.000 evra. Država bi, takođe, trebalo da stimuliše proizvodnju
nekretnina tako što bi recimo investitorima koji grade objekte od po nekoliko hiljada kvadrata odredila nižu taksu
za gradsko građevinsko zemljište jer bi se to osetilo i u formiranju prodajne cene. Kupci, nažalost, danas nemaju
izbora jer nema ni gradnje naselja. „Belvil” u Bloku 67 sa 1.800 stanova može da podmiri samo 10 odsto tržišta, što je
kap u moru – zaključuje Sekulić. ... itd.

ceo text : http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Poklon-za-diplomu-stan-od-400_000-evra-na-Vracharu.lt.html
............................. ................................................ .....................................

Predgrađe „ruši” cenu kvadrata

Tržište je gladno. Mnogo kupaca trenutno traži stan u Beogradu. Budući da je potražnja i četiri puta veća od ponude, da
bi se uspostavila ravnoteža potrebno je izgraditi oko 100.000 stanova u naredne dve do tri godine – kaže Sekulić.

Dok u centralnim gradskim opštinama gotovo nema gde igla da padne, Nacrt strategije grada do 2012. godine daje
šansu prigradskim opštinama – Barajevu, Sopotu, Surčinu i, pod izvesnim uslovima, zemljištu na levoj obali Dunava.

Izgradnja tipskih naselja sa trgovima, parkićima i dobrim vezama sa centrom je projekat koji imaju svi gradovi u
Zapadnoj Evropi. U odnosu na Dedinje, Senjak, Vračar, delove Novog Beograda oko „Arene”, „Hajata”, „Sava centra” i
kod hotela „Jugoslavija”, gde kvadrati već koštaju više od 2.000 evra, cene stanova u obodnim opštinama izuzetno su niske.

Pozitivna strana predgrađa su dvostruko ili trostruko jevtiniji stanovi, a negativna to što je uglavnom reč o delovima
grada sa lošijom komunalnom infrastrukturom i velikom udaljenošću od centra. ...... itd.

ceo text : http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Predgradje-rushi-cenu-kvadrata.lt.html

 

[relja]

Beograd: Gradnja 20.000 stanova

14. jul 2008. | 09:14 | Izvor: B92
Beograd -- Direkcija za gradsko građevinsko zemljište u narednih pet do 10 godina planira da izgradi 20.000 stanova na periferiji Beograda.

Naime, visoke cene stanova u Beogradu može da spusti samo masovna izgradnja. Dok se procene koliko stanova nedostaje Beogradu kreću od 20.000 do 200.000, u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište najavljuju da će na periferiji grada, u naseljeima poput Krnjače, Altine ili Višnjičkog Polja, u narednih pet do 10 godina biti izgrađeno oko 20.000 stanova.

Cena kvadratnog metra u Beogradu kreće se od oko hiljadu do čak 4.000 evra, koliko košta kvadrat kod Arene i u centru grada. Na smanjenje tih izuzetno visokih cena može da utiče samo gradnja većih stambenih kompleksa.

Ipak, 2.000 stanova u bloku 67, čija je izgradnja u toku, nije izmenilo ovu situaciju. To se objašnjava činjenicom da je Beogradu potreban znatno veći broj stanova.

"U Beogradu jako veliki broj ljudi nema rešeno stambeno pitanje. Kada poredite Beograd sa sličnim metropolama u Evropi ili regionu, imate situaciju da je Beograd prenatrpan, odnosno imamo jako veliku potrebu za stambenim prostorom", kaže Zdravko Lončar, direktor vebsajta Baza nekretnina.

Predviđanja koliki bi broj stanova smanjio veliki jaz između ponude i tražnje kreću se od nekoliko desetina hiljada do čak 200.000. Ipak, u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište kažu da su procene da Beogradu nedostaje više od 150.000 stanova nerealne.

Oni najavljuju da će, kada je reč o masovnijoj gradnji, u glavnom gradu u narednih pet do 10 godina biti izgrađeno oko 20.000 stanova.

"To su u ovom trenutku periferne zone grada, kao što su Višnjičko polje, prostor Savske terase ispod Ibarske magistrale, prostor Krnjače i Altine", kaže Jelena Radivojević iz Direkcije za gradsko građevinsko zemljište.

Osim na periferiji, novi stanovi će, u znatno manjem broju, biti podizani i u centralnim opštinama. S obzirom na nedostatak slobodnih lokacija za te potrebe, obavljaće se prenamena prostora na kojima se nalaze industrijski pogoni ili skladišta.

izvor B92
link http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=14&nav_category=9&nav_id=308377

 

[shmeksi]

Dulić: Stanovi za najsiromašnije

Izgradnja socijalnih stanova mogla bi da počne iduće građevinske sezone, izjavio ministar u Vladi Srbije Oliver Dulić.

Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja navodi da bi izgradnja mogla da počne ako Skupština Srbije u planiranom roku usvoji Vladin Predlog zakona o socijalnom stanovanju. Zakon predviđa formiranje Nacionalne agencije za socijalno stanovanje i mrežu agencija po opštinama. Već u prvoj godini planirana je izgradnja od tri do pet hiljada stanova za najsiromašnije građane, kaže Dulić.

"Cena kvadrata, prema našim procenama, biće oko 325 evra. Ono što je važno je da će za stan od 60 kvadrata ljudi koji budu aplicirali i dobili stanove plaćati između 50 i 70 evra mesečno. Mislim da je to povoljna okolnost koja će omogućiti da građani plaćaju zakup neprofitnim agencijama na opštinskom nivou", kaže Dulić.

On dodaje da se ti stanovi ne prodaju, već se grade za izdavanje.

"Sigurni smo da ćemo u prvoj godini moći da izgradimo između tri i pet hiljada stanova, a da će svake naredne godine stanogradnja za socijalno ugrožene kategorije rasti", rekao je Dulić.

Izgradnju socijalnih stanova finansiraće Republika Srbija, ali i institucije poput Banke za razvoj Saveta Evrope, koja za tu namenu izdvaja između 30 i 40 miliona evra godišnje.

izvor, B92
link http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=18&nav_category=12&nav_id=309054

 

[bigvlada]

Beograd grad budućnosti: Volfgang Ferster
Izgradite socijalne stanove
Autor: n. korlat | Foto:Z. Raš | 11.09.2009. - 09:18

Za gradsku upravu Beča često se kaže da je najveći kućni savet u Evropi. Nije ni čudo ako se zna da izdaje više od 220.000 stanova po ceni koja je i duplo jeftinija nego kod privatnog vlasnika. Ako se uzme u obzir da po istom principu još toliko nekretnina izdaju sindikati i razna udruženja, jasno je zašto se kaže da je glavni grad Austrije prvi u Evropi po kvalitetu života. O socijalnim stanovima u Beču, u kojim žive siromašni, ali i dobrostojeći, za „Blic“ priča Volfgang Ferster, zadužen za stanogradnju u gradskoj upravi.

Čak 60 odsto bečkih domaćinstava živi u socijalnim stanovima. Svake godine u ovom gradu sazida se i više od 6.000 takvih stambenih jedinica.
- Ovakvi stanovi počeli su da se grade 20-tih godina prošlog veka, kad se Beč suočio sa velikim nedostatkom stambenog prostora, ali i lošeg kvaliteta stanova. Tada je prihvaćen jedan princip koga se i danas držimo. Zidamo stanove, koji su svake godine sve moderniji i ne prodajemo ih - kaže Volfgang Ferster.

Zašto tvrdite da su ovi socijalni stanovi kvalitetniji od privatnih?
- U tom pogledu uloga Beča je pionirska, jer svake godine kad gradimo nove stanove, sprovodimo i eksperimente. I ove godine uvodimo novine. Takve jedan privatni investitor ne može da isfinansira.

Na primer?
- Još 1920. godine u takvim zgradama smo otvarali kulturne ustanove, odnosno prostorije za razna kulturna događanja. One i danas postoje u njima. Nove građevine zidamo od takvih materijala da je ušteda električne energije evidentna. Svaki novi projekat je jedan korak napred u odnosu na stari, a konstantno modernizujemo zgrade koje su ranije sagrađene.

Po kojim cenama iznajmljujete stanove?
- Cene praktično iznose polovinu od onih po kojima se izdaju stanovi u privatnom vlasništvu. Zbog ove dominirajuće uloge grada u vlasništvu stanova, i oni koje izdaju privatnici su dosta jeftiniji nego u drugim delovima zapadne Evrope.

Po kojoj ceni se izdaje stan u centru grada?
- Na jednoj dosta dobroj lokaciji blizu centra grada mesečna kirija za kvadratni metar u socijalnim stanovima je od šest do osam evra. Na istom takvom mestu kvadrat u privatnom vlasništvu košta oko 14 evra. Ima dosta socijalnih stanova u centralnom delu Beča, ali na žalost tu više nema prostora za gradnju, pa ih sada zidamo u prigradskim naseljima.

Ko sve ima pravo da rentira takve stanove?
- Njih svako može da zakupi. U onima koji su u vlasništvu grada može da živi bilo ko, dok u onima čiji su vlasnici zadruge stanuje uglavnom dobrostojeći srednji sloj.

Na koliko se potpisuju ugovori o zakupu?
- Oni koji žele mogu da potpišu ugovor i na neodređeno vreme. Mogu i doživotno da žive u tim stanovima, a kasnije te ugovore mogu da preuzmu njihova deca.

Da li ste upoznati sa stambenom politikom u Beogradu?
- Ovde je veoma visoka kvota privatnih stanova. Ono što je problem u Beogradu, ali i u drugim gradovima Evrope, jeste povećana segregacija stanovništva, a to je ono što mi našom politikom želimo da sprečimo.

Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „za Beograd grad budućnosti“. Čekamo vas.


Prvi izgrađeni u Kamendinu


Za razliku od Beča, gde se godišnje izgradi između šest i sedam hiljada socijalnih stanova, u Beogradu je od 2003. godine do danas sagrađeno ukupno 1.337 takvih stambenih jedinica. Od toga je 1.100 socijalno neprofitnih, dok su preostali namenjeni za socijalni ugrožene slojeve stanovništva.

Grad je 2003. godine doneo odluku o izgradnji hiljadu neproftnih stanova, koji su prodati po veoma povoljnim uslovima. Cena kvadrata bila je proizvođačka i kretala se između 730 i 920 evra.
- Za novih hiljdu stanova završen je konkurs. Do kraja ove godine biće useljeno sto takvih stanova, a do 2011. biće završeno i novih 900. To su stanovi namenjeni za zaposlene u naučno-istraživačkim ustanovama, zdravstvu, obrazovanju, sudstvu, javnim preduzećima čiji je osnivač Grad, mlade bračne parove, zaslužne sportiste, umetnike... - kaže Zoran Kostić, predsednik Komisije za stambena pitanja.
Gradske vlasti finansirale su gradnju i 237 stana, čiji će korisnici biti birani sa evidencije Centra za socijalni rad. Useljena su 174 takva stana, a u toku jeseni biće dodeljena još 63. Ovi stanovi izdaju se u zakup na pet godina i sagrađeni su u Kamendinu.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=110299

 

[Wile E. Coyote]

Камендин се налази поред Земун Поља. Постоје 2 зграде које су у облику обрнутог ћириличног слова П, једна жута са плавим кровом а друга бела са црвеним кровом. Виде се са новог новосадског пута, кад се прође семафор за Земун Поље идући ка Новом Саду. Сад се (после најновијег апдејта) виде и на Google Earth. Иначе, чак су се продавали станови тамо (сиц!) и то не баш по ниској цени за ту локацију. Што се тиче утицаја масовније градње на цене некретнина, као што Белвил неће утицати на цене станова (јер станова по преко 2000 ЕУР/квм је пун Нови Београд), таман да се гради не знам колико непрофитних станова, то неће нимало утицати на цене некретнина, све док само одабрани буду могли да дођу до тих станова.

 

[hazard]

Sledeci moronski plan vlade je subvencionisanje stambenih kredita...

Ovde je sasvim lepo objasnjeno kako treba drzava da se bavi stanogradnjom za ugrozene ukoliko to zeli.

Ukratko, umesto da puni dzepove investitora i banaka drzavnim parama, drzava treba da direktno u dogovoru sa gradjevincima (dakle bez investitora, banaka) izgradi jeftine stanove na zemljistu koje poseduje (dakle jedini troskovi su gradjevinski). Ovi stanovi bi onda bili izdavani po povoljnim cenama (tek toliko da se povrati investicija i da se pokriju troskovi odrzavanja) socijalno ugrozenim slojevima gradjana, mladim parovima i sl. Ne bi se desilo da neko stvarno ili nestvarno socijalno ugrozen dobije stan za male pare pa da ga onda ili preproda za vece ili da ga izdaje a da nastavi da zivi u nekoj svojoj udzerici ili kod roditelja...

 

[Wile E. Coyote]

Ма пази, и да се станови продају, ОК је, само наравно уз додатну клаузулу да се стан не може отуђити првих икс-ипсилон-цет година или да се не може уопште отуђити, или, што је можда још и најбоље, да се у случају отуђења врати разлика у цени између набавне и тржишне вредности (па да видимо онда ко ће продати шатро социјални стан код Арене, у Блоковима или на Ретензији за 3 пута већу цену!). Такође, треба омогућити свима који желе да равноправно конкуришу за такве кредите, па ком обојци,Том и Џери, а не да само одређене категорије могу да дођу до тих станова.

А прича о "становима за 288 државних чиновника", поуздано знам, није тачна.

 

[hazard]

Ma to je komplikacija...kao sto kazes, ako su stanovi na prodaju, neka lepo budu otvoreni za sve gradjane.

Ako su za socijalno ugrozene, neka budu za izdavanje i to je to.

 

[eileen]

Ovim subvencionisanim kreditima samo se pojačava već ionako velika potražnja (sad ne računam ovde činjenicu da je ove godine potisnuta potražnja zbog krize već govorim o načelnom i činjeničnom deficitu stambenih jedinica na tržištu).

Kad pojačate potražnju dobijate samo još veći deficit, a cena proizvoda raste ako ne isporučite proizvod u većoj količini na tržište.



Vlast ima izgovor tada, i već vidim rezone "Eto pa obezbedili smo jevtine kredite, tržište formira cenu, a to što se novac preliva u industriju je dobro", itd. Generalno, iz mojih cipela (kao potrošača) zbilja je bolje da damo "višak" para (da li to postoji?) industriji, nego da banke na nama zarađuju. Međutim problem treba sagledavati malo dublje:


Problem je delimično u tome što vlast ima interes da cene ne padnu baš previše, kako bi industrija bila motivisana da radi, pod broj jedan, jer PONUDA je ovde sporna ne potražnja, a to nekako stalno zaboravljamo... Dalje, ako cene ostanu kakve jestu, vlast ne mora da se napreže i da kreše participacije i doprinose ne znam ti ni ja koliko, jer u visokim cenama ima dovoljno prostora za sve (i tu mislim: za SVE). Treća stvar, iste te banke koje će sada napraviti "ustupak" za tričavih par hiljada ugovora sa fizičkim licima će posle biti u poziciji da industriju razrežu kamatama za projektno finansiranje, i tu će biti njihova glavna zarada.

Plasmanom subvencionisanih kredita opet se masi zamazuju oči i cedi se sloj koji može da si priušti kredit tj omču oko vrata na 30 godina, pritom se ne preispituje CENA tj kalkulacija kako se do nje došlo i šta u njoj zaista treba promeniti, već se interveniše nad finansiranjem koje treba da bude jevtinije, slažem se, ali ne ovako i ne sada.

Jedino uz povećanje proizvodnje tj broja gotovih izgrađenih stanova, ovakav potez dobija na smislu i težini.

 

[hazard]

Drzava bi najbolje uticala na cenu kvadrata tako sto bi se pozabavila korupcijom u svojim redovima, koja u Beogradu npr. dodaje par stotina evra na svaki kvadratni metar...

 

[hazard]

I hop, efekat najnovije vladine mere - skocile cene :kafa:

http://blog.b92.net/text/12505/Niste trebali subvencionisati stambene kredite/

 

[shmeksi]

Nisam znao gde ovo da smestim, ali evo neka bude ovde.

Ova definicija najbolje objašnjava svu debilnost subvencionisanja kamatne stope od strane države prilikom kupovine stana.

Svi građani zainteresovani za kupovinu stana, od danas mogu da računaju na kredit uz subvenciju građana koji nisu zainteresovani za kupovinu stana.

Izvor: Tržišno rešenje
Link: http://trzisnoresenje.blogspot.com/2009/10/recnik.html

 

[sizif]

Не знам, Шмекси, да ли је баш у питању дебилизам. Захваљујући субвенционисаним, али и оним обичним кредитима, последњих година је оживела станоградња у Србији. Користи од тога су имали они који су дошли до стана, запослени у грађевинским фирмама, али и они који раде у индустрији грађевинског материјала, они који опремају станове, трговине беле технике итд. Сви ти људи и чланови њихових породица имали су користи од тога.

Када су почетком ове године ти кредити укинути (републичка каса се тада тотално испразнила), то је додатно успорило градњу код нас и сигуран сам да би пад станоградње био блажи да тога није било. А сети се колико сви кукамо због тога што су многи пројекти обустављени.

И још један пример: због пада станоградње у Србији произвођач цемента Холцим је одустао од градње нове цементаре код нас, вредне око 100 милиона евра. Само то је више него дупло већа сума него што држава планира да потроши на субвенционисане кредите.

На исти начин, рецимо, може да се критикује субвенционирање цене крагујевачког Пунта. Али захваљујући томе, ове године ће у Крагујевцу бити направљено и продато двадесетак хиљада нових, пристојних кола, а Србија је на путу да поново постане респектабилан произвођач аутомобила.

Бојим се да међу многима који у свему виде само мућку и заверу има пуно оних који живе у ДОБИЈЕНИМ, а не КУПЉЕНИМ становима (касније откупљеним за пар стотина марака), а сада истерују егалитаризам у потезу којим се једном броју људи омогућава да дође до крова над главом. Лично мислим да је старосна граница од 45 година наметнута од стране банака, а не државе.

Из породице сам која није добила стан, већ је своју кућу сама зидала на периферији града у коме сам рођен, а до свог крова у Београду сам дошао захваљујући пристојно плаћеном послу и обичном стамбеном кредиту, тако да можеш да ми верујеш да искрено мислим ово што ти кажем. Корист од ових кредита немам нити ја, нити ико мој, али искрено верујем да су плусеви од градње 3.000 нових станова много већи од минуса. Човек интелектуалац, у које убрајам све људе са овог форума, мора да сагледава ствари из више углова, а не да се задовољава једноставним "судовима".

 

[Wile E. Coyote]

Потписујем све, нарочито део о људима који су за пар стотина марака дошли до стана и онима који нису. Да, рећи ће неко, издавајли су годинама у стамбени фонд. А у чији смо ми фонд издвајали који смо живели као подстанари? За још који стан газди?

Још једном, браво за Сизифа! :kk:

 

[shmeksi]

Prvo ovo za Holcim da kažem da to nije razlog odlaganja izgradnje fabrike, više ne smem da pričam.

Subvencionisanje kamatne stope od strane države je totalno pogrešan korak u svakom pogledu. Mnogo bolji način da se pomogne građanima jeste upravo izgradnja neprofitnih stanova, koja podrazumeva i određene legislativne promene koje bi omogućile gradnju stanova po cenama koje građani mogu da priušte, a upravo promena i izmenama zakona treba privatnom sektoru približiti taj koncept i objasniti nejgove prednosti.

Sve studije na temu govore da je cost-benefit analizom mnogo bolje graditi neprofitne stanove nego subvencionisati kamatnu stopu. :kafa:

Sagledao sam ja problematiku iz svih uglova i subvencionisanje je teška lakrdija i neodgovorno trošenje budžetskih para. Neću više da smaram.

 

[jovanovm]

@shmeksi
Aj postavi te studije. Ja se secam mnogih koje su tvrdile suprotno... Zavisi od ekonomskom sistema koji zelis da gradis. Iskreno, ja bih radije trzisni sistem kod nas nego drzavni, s obzirom na rasulo u kakvom nam je drzava...

 

[shmeksi]

Bilo u papirnoj formi pre godinu, dve za neki case na faksu. Ukoliko me sećanje služi u pitanju su bile studije sa tla Evrope, ali nemoj me držati za reč.

 

[GOJE]

U potpunosti se slažem sa Sizifom, a dodao bih još i sledeće. Sve treba da ima svoju cenu, pa i grad nikako ne bi smeo da se odrće takse za uređenje građevinskog zemljišta, Kako zamišljate finansiranje uređenja infrastrukture, proizvodnje nove energije, vode..... za nove stanove i ostale sadržaje. Samo otvoreno tržište može sve to da reguliše. Sa druge strane ako neko želi baš baš jeftine neprofitne stanove moraće da živi na "lošoj lokaciji". To sve treba prepustiti tržištu i stvoriti pravu konkurenciju i među investitorima i među bankama i među građevincima. A to se radi tako što se od nekud mora početi. Pošto su svi gprepomenuti u blagoj havariji, bolje je otčepiti sve i pokrenuti mašineriju.

 

[bigvlada]

šta fali bečkom modelu?