Šta je novo?
Od:
Filteri

Urbanizam

Теоретски да, у пракси ће ретко ко да се усуди да руши Будванско-Шкаљарску новоградњу по улицама иза храма.
 
Screenshot (2992).png
 
Да се овако нешто сада објави за нпр. блок 60 на Бежанији где су сад оне фенси махале пола људи на форуму би запенило, имали би протесте станара, шта нам раде, треба да се ограничи на 2 спрата градња максимум итд. итд.
 
Normalno, zato što je sad privatna svojina svetinja.
 
Noć istraživača u Beogradu

Spoj nauke i privrede za zeleniju budućnost gradova​


Spoj-nauke-i-privrede-za-zeleniju-buducnost-gradova.jpg


  • Evropska kuća, ugao Knez Mihailove i Zmaj Jovine, Beograd
  • 27/09/2024
  • 18:00 - 22:00
  • Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković" – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu i Green decor d.o.o. Beograd

Zašto su nam zelene površine u gradskim sredinama od neprocenjivog značaja?

Predstavljamo vam projekat „Put do uspešne dekarbonizacije uz kasetne zelene krovove“! Svedoci smo klimatskih promena koje su direktna posledica povišene koncentracije ugljendioksida u atmosferi. Jedno od rešenja koje bi moglo da ublaži efekte staklene bašte je upravo ozelenjavanje urbanih površina. Ozelenićemo zajedno model sistem zgrade.

Naučićemo sve što je važno za proces fotosinteze na primeru kod C3 i CAM biljaka. Moći ćete i da se oprobate u izolaciji pigmenata iz listova različitih biljaka, pa čak i biljaka koje su bile izložene stresnim uslovima. Videćete i kako izgleda i šta podrazumeva model sistem kasetnog zelenog krova sa različitim biljnim vrstama.

Saznajte više o značaju povezivanja nauke i privrede i naučite koje su to biljne vrste najbolje prilagođene klimatskim uslovima koji vladaju na krovovima!
 
Pitanje: vidim da na jutjubu ima dosta kanala sad koji se bave uslovno rečeno popularizacijom urbanizma, ali me zanima da li postoji neki domaći pandan ovom mahom anglofonom sadržaju. Unapred hvala :)
 
Pitao sam ChatGPT šta misli da je glavni problem urbanizma u Beogradu. Evo odgovora:


Najveći problem urbanizma u Beogradu je hibrid između neplanskog razvoja i selektivnog „planskog“ urbanizma. Grad se razvija na način koji je često vođen političkim interesima, ad hoc rešenjima i izostankom dugoročne strategije. Evo nekoliko ključnih problema:

1. Hroničan nedostatak saobraćajne infrastrukture​

  • Beograd nema metro, a autobuski, tramvajski i trolejbuski sistem su preopterećeni i nepouzdani.
  • Mostovi su malobrojni i preopterećeni, a svi mostovi zavise od istih ključnih saobraćajnica koje su uska grla.
  • Saobraćajna kultura dodatno pogoršava situaciju, uz haotično parkiranje i nedovoljno poštovanje pravila.

2. Fragmentacija urbanističkog planiranja​

  • Grad nema koherentnu dugoročnu viziju. Umesto integrisanog urbanističkog plana, Beograd ima niz parcijalnih projekata koji ne funkcionišu zajedno (npr. Beograd na vodi naspram zapuštenih blokova u drugim delovima grada).
  • Improvizacije su norma – prvo se izgrade zgrade ili naselja, a zatim se „naknadno“ rešavaju pristupne ulice, parking i infrastruktura.

3. Nepostojanje balansa između razvoja i očuvanja​

  • Nekontrolisana gradnja uništava istorijske i kulturne delove grada, dok zelene površine nestaju pod stambenim blokovima i tržnim centrima.
  • Primer je uništavanje Starog savskog mosta – rešenje koje ne mora nužno biti loše, ali reflektuje fokus na estetske i političke projekte umesto funkcionalnih.

4. Legalizacija divlje gradnje​

  • Ogroman procenat Beograda je izgrađen bez adekvatnih dozvola, što otežava regulaciju i planiranje. Legalizacija je često političko oružje koje podstiče dalju nelegalnu gradnju.

5. Ekstremna centralizacija​

  • Sve gravitira oko strogog centra grada, dok su periferne opštine zanemarene. Odsustvo decentralizovanog razvoja znači da Beograd živi od Terazija i Gazele do Novog Beograda, dok su ostali delovi grada marginalizovani.

6. Nedostatak javnih prostora​

  • Beograd postaje grad automobila, sa sve manje prostora za pešake, bicikliste i javne površine. Trgovi, parkovi i šetališta ili nestaju ili su zapostavljeni.
  • Projekti poput Beograda na vodi su primer gde dominiraju stambeni i komercijalni prostori, dok se javne zone nude tek simbolično.

Šta bi bilo ključno za rešavanje problema?​

  • Metro i multimodalni prevoz – Rešavanje problema javnog prevoza trebalo bi da bude prioritet, jer to može značajno rasteretiti saobraćajne tokove.
  • Decentralizacija – Razviti druge gradske centre (Zemun, Banovo brdo, Avala) sa poslovnim, kulturnim i stambenim sadržajima.
  • Jasna urbanistička vizija – Urbanizam vođen stručnjacima, a ne interesima investitora.
  • Zaštita zelenih i istorijskih zona – Zeleni pojasevi i kulturna baština ne smeju biti „kolateralna šteta“ razvoja.
U suštini, Beograd pati od „kriznog urbanizma“ – planira se reaktivno, a ne proaktivno, dok razvoj često prati logiku profita, a ne javnog interesa. Ipak, uz pravu politiku, stručnost i vreme, moglo bi se napraviti ozbiljan napredak. Ili će sve ostati isto dok ne postane još gore – što je, realno, najbeogradskija opcija.
 
Буквално имамо десетине пропалих пројеката и планова и накнадна буџења.
 
Urbanizam nekad i sad.
5125.jpg

5082.jpg

parking trotoar.jpg


Doduše ovo nabijanje i zgušnjavanje Beograda na donjoj slici je normalno i očekivano, jer od vremena kad su građene zgrade sa gornjih slika do danas Srbija je narasla na 80 miliona stanovnika a Beograd na 8 miliona... Tako da jasno je da nema izbora nego da se sve gradi i nabija kao ovo sa donje slike.

Takođe je super živeti u gradu koji je pre 100 godina imao trotoare, drvorede pa i dvorišta, a sad su u mnogim delovima samo lepa uspomena.
 
Poslednja izmena:
Главни проблем је у парцелама. Град није приморао инвеститоре да укрупњују парцеле, отуд и имамо брдо зградица на месту кућа по Врачару, Звездари и Вождовцу, а лепим делом и по Дорћолу.
Такође проблем је што град није прописао ширење улица где зграде мењају куће. Отуд имамо ужасе као што су Струмичка и Тодора Дукина, или још горе насеља Војводе Влаховића.
 
Nisam siguran koja je prava tema za namerno kvarenje izgleda grada izmenom fasada, zbog kačenja rashladnih uređaja, pa ovo može da se prebaci gde treba.

U svakom slučaju izgleda da je to sada zabranjeno.

Rok za skidanje spoljnih jedinica rashladnih uređaja sa glavnih fasada zgrada je do 4. jula za objekte u javnom vlasništvu. A još 3 godine za privatne objekte u zaštićenim područijima, odnosno 8 godina za sve ostale.

www.b92.net

Rok istiÄe: Do 4. jula da se skinu klime sa fasada, kazne do 100.000

Generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju MiloÅ¡ Banjac podsetio je da 4. jula istiÄe rok da se klime sa fasada uklone na objektima u javnom vlasniÅ¡tvu.
www.b92.net www.b92.net
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh