Šta je novo?

Upravljanje stambenim zgradama (stambene zajednice, kućni saveti, upravnici zgrada)

Jedno je kada već postoji lift, a drugo kada ga uopšte nema.
Kada već postoji lift svi imaju obavezu da u njemu učestvuju i plaćaju za njegovo održavanje i niko nema pravo da ih ograniči na upotrebu.
Kada se ugrađuje naknadno, onda mogu da se izopšte ljudi koji nisu platili. Samo nisam 100% siguran da li funkcioniše na nivou 2/3 ili mora da bude saglasnost svih bar za radove, a da se onda ustanovi ko plaća, a ko ne.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Aes
Lift je zajednički deo zgrade koji je zakonom definisan kao nedeljiva svojina. Ne može pripadati ljudima koji su platili, a izopštiti ljude koji nisu. To je i suština funkcionisanja stambene zajednice i zajedničke imovine. Kao što se ni stepenice ne mogu izopštiti iz zajedničke svojine tako ni lift koji vrši istu funkciju kao stepenice, a to je da služi za korišćenje posebni delova zgrada (stanova), samo što je u pitanju komplikovan uređaj koji zahteva komplikovano održavanje.

Značenje izraza

Član 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

16) zajednički delovi zgrade su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao što su: zajednički prostori (stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajednički hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara, bezbednosna rasveta, telefonske instalacije i svi komunalni priključci koji su namenjeni zajedničkom korišćenju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne čine sastavni deo posebnog dela zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija, opreme i uređaja koji isključivo služi jednom posebnom delu, u smislu ovog zakona;

Zajednički delovi zgrade i svojina nad njima

Član 8

Zajednički delovi zgrade su delovi koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade.

Zajednički delovi zgrade smatraju se jednom stvari, ako zakonom nije drugačije određeno.

Nad zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi.


 
Taj zakon ne priča o onome što mi pišemo. Savetujem ti da se ipak konsultuješ sa nekim pravnikom.
 
Jedno je kada već postoji lift, a drugo kada ga uopšte nema.
Kada već postoji lift svi imaju obavezu da u njemu učestvuju i plaćaju za njegovo održavanje i niko nema pravo da ih ograniči na upotrebu.
Kada se ugrađuje naknadno, onda mogu da se izopšte ljudi koji nisu platili. Samo nisam 100% siguran da li funkcioniše na nivou 2/3 ili mora da bude saglasnost svih bar za radove, a da se onda ustanovi ko plaća, a ko ne.
Upravo tako, ovde se mesaju loncici naknadne ugradnje sa pricom o vec inicijalno izgradjenom liftu gde postoji obaveza odrzavanja kao i za bilo koji javni zajednicki prostor SZ. Saglasnost svih stanara mora da postoji pre bilo kakve investicije i to sa tacno definisanim mestom ugradnje, u suprotnom bi to dovelo do tuzbi za divlju gradnju. Zamisli potencijalnu situaciju da 2/3 stanara moze nametnuti odluku o recimo spoljnjem liftu bez lokacijske saglasnosti svih stanara, a taj lift zagradi npr nekom prozor, terasu ili na bilo koji drugi nacin utice na smanjenje kvaliteta zivota.
 
Sa fasade stambene zajednice na Zvezdari otpadaju velike ploče. Umesto da se popravi fasada postavljena je mreža da spreči povrede prolaznika.

Da li je za nerešavanje ovog ozbiljnog problema odgovoran upravnik (bio on iz redova stanara ili profesionalni) ili stanari?
IMG_20240424_081519867.jpg
 
Sa fasade stambene zajednice na Zvezdari otpadaju velike ploče. Umesto da se popravi fasada postavljena je mreža da spreči povrede prolaznika.

Da li je za nerešavanje ovog ozbiljnog problema odgovoran upravnik (bio on iz redova stanara ili profesionalni) ili stanari?
Odgovor na pitanje nije jednostavno. Prema zakonu je stambena zajednica odgovorna za štetu, a solidarno sa njom i stanari. Međutim, može i upravnik da odgovora za štetu zgradi, ukolliko on kao zakonski zastupnik ne preduzme odgovarajuće radnje. Nisam konsultovao zakon, ovo pričam po sećanju (relativno svežem, od uspešno sprovedene promene profesionalnog upravnika).
 
Ako je upravnik preduzeo sve radnje vezane za sanaciju fasade, a SZ se oglušava o predlog, onda je SZ u problemu.
 
Što se tiče liftova, razlika u ceni za lift gde već postoji okno i lift koji ide spolja, zna da bude i duplo. Kod panoramskih liftova i više. Tamo gde se umesto starog postavlja nov, kosta oko 4-5k evra po stanici do 6 spratova, više od toga je nešto skuplje. Tamo gde nije bilo lifta, a ima okno, u samom startu dodati neki minimum 6k evra. Takođe treba znati da se sad, uz sve veze i vezice, minimum god dana čeka na priključak za struju za lift.
 
Situacija je sledeća:

Zgrada ima 20 stanova, a sedam parking mesta, na svojoj parceli, izmedju zgrade i ulice, svako sa svojim "trouglom" sa ključem.
Trouglovi su postavljeni pre dvadesetak godina, kada je zoniran Beograd.
Tada su se tadašnji stanari nekako dogovorili ko uzima mesto, uglavnom oni koji su u tom trenutku imali kola i živeli tu, verovatno oni koji su se najviše gurali. Uglavnom, dogovor je bio usmeni, papira o tome nema, ili neke pisane odluke skupštine stanara. Sada postoji profesionalni upravnik.

U međuvremenu, stanari se izmenjali, neki stanovi promenili vlasnike, ali oni stanovi koji su "dobili" mesto, drže ključ od "svog" mesta, i naravno, ne ispušta im se.
Na jednom mestu stoji parkiran automobila godinama,, na nalepnici piše da je poslednji put registrovan 2018. Vlasnik stana je u inostranstvu, stan je prazan, ali parking mesto zauzima.

Inače, ta raspodela se toliko ustalila, da svi koji su prodali stan u međuvremenu, stanove prodaju kao "stan sa sopstvenim parking mestom", iako je mesto na zajedničkoj parceli i samo igrom slučaja imaju ključ od trougla.

Šta može da uradi vlasnik stana koji nije u toj raspodeli dobio mesto, a sada mu treba? Onaj pomenuti kome auto stoji i koji ga zauzima ne dolazi u Beograd.
 
Situacija za pravnika. Ima nešto što se zove održaj. Neko uđe u tvoju nepokretnu imovinu, koristi 20 godina (mislim da je toliko ako se nije promenilo), ti ne pokreneš sudski spor, smatra se da se ne interesuješ, ne zanima te. Ako posle 20 godina ti uđeš na silu u svoj (bivši) posed, može on tebe da tuži i dobiće.

Danas tu ima svakakvih muljačina. Recimo investitori masovno prodaju parking mesta na površinama koje predstavljaju zajedničku imovinu, dakle ljudi to plate tržišno, ali ne mogu da se upišu u katastar kao vlasnici (zajednička imovina). Onda normalno ljudi koji su to platili zaštite to trouglovima i slično. Onda se opet pojavi neko posle XY godina i želi tu da se parkira. Igranka bez prestanka, ni sam nisam siguran ko tu ima više zakonskog, ali i moralnog prava.
 
Napravite jos 13 pm ako možete na parceli zgrade i rešite problem
 
Ima taj problem u 2 zgrade. Prosto rešeno tako što je SZ mesta numerisala, obezbedila trouglovima i dala na licitaciju vlasnicima posebnih delova, stim sto smo ograničili na po jedno parking mesto po stanu. Bilo je tu teških reči i svađe, ali drugog načina nije bilo.
 
Pa nije postojala mogućnost da se nađe neko prelazno rešenje, situacija gde svi neosporno polažu prava na parking, a niko nema 100% pravo na isto. Ovako win-win situacija, ima nekih koji su ljuti ali za budžet SZ super. 1 godišnje se pravi "aukcija" zatvorenih koverti, i to je to. Može da licitira samo onaj ko ima auto, a prazno mesto se toleriše do 30 tj 45 dana.
 
Pa nije postojala mogućnost da se nađe neko prelazno rešenje, situacija gde svi neosporno polažu prava na parking, a niko nema 100% pravo na isto. Ovako win-win situacija, ima nekih koji su ljuti ali za budžet SZ super. 1 godišnje se pravi "aukcija" zatvorenih koverti, i to je to. Može da licitira samo onaj ko ima auto, a prazno mesto se toleriše do 30 tj 45 dana.

Meni je palo jedno drugo rešenje, da SZ isto tako numeriše i raspolaže ključevima mesta, ali da se ne licitira, nego da dodeli mesta (ključeve) mesta jednom broju stanova, sledeće godine da rotira, tako da svi dobiju otprilike ravnomerno.
(Ovde, u mom primeru ima 20 stanova a 7 mesta, tako da bi svake treće godine svaki stan imao mesto na godinu dana.)
Ako neko nema kola, može svom komšiji s kojim je dobar da da ključeve za tu njegovu godinu, dakle menjaža je dozvoljena, ali ne i izdavanje trećim licima, van zgrade.
 
U tom slučaju, SZ bi imala trošak da ta mesta označi,obezbedi i održava a korist ništa. Ja sam jednostavno tu situaciju obrnuo u korist svih. Zakupac je u obavezi da sve vreme održava to parking mesto i na kraju zakupa da ga preda u stanju kakvom ga je i primio. SZ to ništa ne košta, ima samo korist. Na ta parking mesta sam gledao kao i na bilo koju drugu zajedničku prostoriju, koju SZ može da izda i ima neku korist.
 
To je situacija kao igra muzičkih stolica i to gde je 2-3 puta manje stolica nego učesnika. I moje tumačenje je da je to zajednička imovina Stambene zajednice o čijoj upotrebi odlučuju stanari.
 
To je situacija kao igra muzičkih stolica i to gde je 2-3 puta manje stolica nego učesnika. I moje tumačenje je da je to zajednička imovina Stambene zajednice o čijoj upotrebi odlučuju stanari.

Ok! A kako bi rešio problem kad neko uzurpira zajedničko mesto ili prostor? Eto dobar primer, neko 7 godina drži svoju imovinu (neregistrovan auto) tu? Verovatno bi lako dokazao da je i više (održaj). Ti bi pokrenuo sudski spor ili bi onako fizički uleteo u to gde mu se nalazi možda imovina i rizikovao da on tebe tuži? Može da kaže da mu je ukradeno nešto...

Pošto verovatno nema na papiru, kakav je pravni status eventualnog usmenog dogovora stanara pre 15, 20 godina? Možda su ti ljudi koji koriste ta mesta uradili nešto za zgradu, sredili lift, krov ili sl. Ne znam kako se to tada rešavalo, ali znam kakvih problema ima kod današnjih novogradnji. Primer investitora koji po tržišnoj ceni prodaje parking mesta na zajedničkoj imovini gde ne mogu ljudi da se uknjiže (to su posebne klauzule u ugovorima), pa onda ljudi stave trouglove i sl, pa onda kako dolaze novi, hoće da koriste to...igranka...
 
Meni je palo jedno drugo rešenje, da SZ isto tako numeriše i raspolaže ključevima mesta, ali da se ne licitira, nego da dodeli mesta (ključeve) mesta jednom broju stanova, sledeće godine da rotira, tako da svi dobiju otprilike ravnomerno.
(Ovde, u mom primeru ima 20 stanova a 7 mesta, tako da bi svake treće godine svaki stan imao mesto na godinu dana.)
Ako neko nema kola, može svom komšiji s kojim je dobar da da ključeve za tu njegovu godinu, dakle menjaža je dozvoljena, ali ne i izdavanje trećim licima, van zgrade.
A da uradite jos pm ako postoji opcija
 
Zvao me je juče drug i pitao da li se stambena zajednica oslobađa odgovornosti ako stavi na fasadu upozorenja natpisom pazi pada fasada. Zgrada je predratna i u užasnom stanju je.
Logično, stambena zajednica zajednica nije oslobođena odgovornosti za štetu ka imovini i licima koji načini deo koji padne sa fasade.
 
Sa fasade stambene zajednice na Zvezdari otpadaju velike ploče. Umesto da se popravi fasada postavljena je mreža da spreči povrede prolaznika.

Da li je za nerešavanje ovog ozbiljnog problema odgovoran upravnik (bio on iz redova stanara ili profesionalni) ili stanari?
Pogledajte prilog 196359
Овде је одговоран управник ако неко погине или се повреди.
А зграда је одговорна за штету и има обавезу да санира ово
 
Vrh