Нема потребе о томе полемисати. Већ је неко сео и написао. Оставих путању у преписци #538 па кога занима може да погледа. Испод су све теме везане за транскрипцију имена:
Страна 213: Имена из португалског језика
243. док нам италијански и шпански језик не стварају никакве теже транскрипционе проблеме, дотле је португалска фонетика једна од најсложенијих европских, са гласовима веома различитим однаших и са великим варијацијама изговора, зависно од нагласкаили ненаглашености, положаја у речи, гласовног суседства и додираречи у сложеним именима - тако да ни најсложенија правила неби осиryрала да наш изговор за португалско ухо звучи као близак идобро погођен.е друте стране, у писму портуталски језик оставља утисак структуралне једноставности, сличне шпанском или италијанском језику.Једини начин да сачувамо ту једноставност и у нашим правилиматранскрипције и створимо норму која се може лако и постојаноодржавати јесте одлучан ослонац на писмо, слично као што преносимо руска имена, а то неизбежно значи занемаривање низа позиционих И друтих варијација изговора.
...
Страна 247: Имена из шпанског језика
285. Захваљујући сличности гласовних система и знатној сагласности шпанског писма и изговора нису се створили тежи транскрипциони проблеми.Отворени транскрипциони проблеми већег домашаја своде сеуглавном на два питања: да ли шпанско Z преносити као з (по писму) или с (по изговору) и да ли шпанско 1 кад је неслоговно и усуседству са сугласником преносити као и или као ј; ово друго првенствено се односи на положај 1 испред вокала ( Сијера Невада, 248 Транскрипција: шпански Т. 286Дијего, Саншијаго, Асунсион или Сје-, Дје-, -шја-, -сјо-), што је врлочесто у именима, док се 1 иза само гласника а испред сутласникаретко среће ( Сикеирос или Сикејрос). Има и неких недоумица оконеслоговног U иза немог Н, али су везане за мали број имена.у шпанском језику се у изговору изједначују В и У, али то нијестворило транскрипциони проблем, јер се код нас имена преносесагласно писму, са ретким изузецима (Хавана ум. "Абана", дублетКордоба / Кордова).
...
Страна 200: Имена из кинеског језика,
219. Кинеска имена, будући да се кинески језик служи идеографским писмом (хијероглифима), примали смо раније највишепосредством енглеске транскрипције, а последњих година посредством латиничке транскрипције усвојене у самој Кини (као помоћнописмо, тзв. пин'јин) коју можемо узети као непосредно изворно писмо. Основна је разлика у третману два реда кинеских сугласника,који условно одговарају нашим звучним и безвучним, али су по изговору оба реда ближа нашим безвучним сугласницима, а разликујусе по аспирацији и енергији артикулације; донекле је слично стањеу немачком консонантизму.Напомена: Неки синолози ипак описују сугласнике који одговарају нашимзвучним као (факултативно) полузвучне, али су они по акустичкомутиску свакако ближи нашим безвучним.Енглеска транскрипција је, наиме, оба реда означавала словимаза безвучне сугласнике (сигнализујући апострофом аспирацију), паје и наша транскрипција била безвучна, док се у пин'јину (кинескојлатиници) та два реда представљају овако:BDG Z ZHJр Т К С СН Q (Р S SH Х)Нпр. име једног кинеског језера писало се енгл. ТUNG TING икод нас Тунг Тинг, док је у пин'јину DONGТING, одакле и наше новије ДунгШинг.
ПС: Мало је копирање појело размаке и погрешно увезало слова на неким местима!