Tehnologija

[Zuma]

Pošto već imamo temu "Nauka", jasno je da nam nedostaje njen nerazdvojni pratilac, "Tehnologija". Nauka se bavi skupljanjem znanja o zakonima prirode, a tehnologija pronalaženjem načina da se ta znanja primene u praksi. Upravo je ovo drugo oblast u kojoj ima daleko više vesti i koja u najvećoj meri određuje način na koji živimo i obavljamo svakondnevne poslove. Ogroman deo svih promena koje nam se stalno dešavaju imaju svoj početni uzrok u novim tehnološkim rešenjima, pa je dobro razumevanje njihove suštine i kakve će nam promene doneti neophodan deo kvalitetne pripreme za svet koji se stalno menja. Zbog toga je jedna opšta tema koja se manje bavi konkretnim uređajima a više razjašnjavanjem osnovnih principa njihovog funkcionisanja svakako korisna.

 

[Zuma]

Među pronalascima koji su zaista temeljno izmenili svet u kome živimo verovatno pre svega treba izdvojiti pronalazak načina za mehaničko merenje vremena i, nešto kasnije, mašine za šivenje. Da li znate kako ustvari radi i jedno i drugo? Evo za početak jednog lepog prikaza kako mašina za šivenje uspeva da spoji dva komada tkanine iako igla očigledno samo delimično ulazi u nju, i odmah zatim izlazi, samo sa jedne strane.

 

[Zuma]

U vreme velikih geografskih otkrića, kad su Evropske zemlje počele da istražuju svet i plove svetskim okeanima, pojavio se nezgodan problem. Kako posle mnogo nedelja ili čak meseci plovidbe znati gde se nalazite? Sekstant je uređaj koji meri visinu Sunca iznad horizonta, i to je bilo dovoljno da se izračuna geografska širina. Ali kako znati geografsku dužinu? Pomoću časovnika. Posmatranjem Sunca može se odrediti kad je na najvišoj tački svoje dnevne putanje, i to je podne po lokalnom vremenu. Kad bi na brodu postojao VEOMA tačan časovnik koji uvek pokazuje koliko je u tom trenutku sati u Londonskoj astronomskoj opservatoriji Grinič, dakle na nultom meridijanu, onda bi nam razlika u vremenu rekla i koliki je horizontalni ugao između trenutne pozicije broda i Londona, što je po definiciji geografska dužina. U ovom vidu je priča o čoveku koji je napravio prvi pouzdan brodski hronometar i tako Evropljanima otvorio vrata čitavog sveta. Vreme velikih otkrića je moglo da počne. Od tada je simboličko srce svakog broda, njegova jedina veza sa kućom i način da se čak i posle više godina putovanja ponovo pronađe put do nje, bio brodski časovnik. Sve ostalo je mogli da stane i da se pokvari, pa na nekom tropskom ostrvu i popravi ako treba, ali ne i njegovo "duhovno" srce: brodski časovnik.

Tako je 1714. godine objavljeno da Kraljevska nagrada od nekoliko miliona funti sledi svakome ko uspe da reši problem određivanja pozicije broda ...

 

[Zuma]

Malo više o tehničkim detaljima. Kako se uvek različita sila savijenog federa pretvara u uvek ravnomerne otkucaje?

Principi. Demonstracija funcionisanja delova na velikom modelu satnog mehanizma (obrazovni film iz 1949)

Uprošćena verzija funkcionisanja prikazana uz pomoć animacije

Potpuni opis svih delova sa zaista izuzetnom animacijom

Članak sa interaktivnim slikama sastavnih delova.

Mechanical Watch – Bartosz Ciechanowski

Interactive article explaining how a mechanical watch works.

ciechanow.ski

 

[Zuma]

U vreme industrijske revolucije železnica je premrežila ceo svet. A u samom srcu te revolucije u transportu i dostupnosti leži jedno bez sumnje genijalno rešenje koga je retko ko svestan.

Kako je moguće da točkovi železničkog vagona na krivini ne iskoče iz šina? Samo zato što na jednoj ivici točka postoji 3 cm isturen "venac"? Ne, jer su bedna 3 cm maltene neprimetna prepreka kad 15 tona juri brzinom od 100 km/h. I kako uopšte kruto povezani spoljni i unutrašnji točak MOGU da skrenu na krivini, pošto tada spoljni točak mora da pređe veći put od unutrašnjeg, tj mora da se obrće brže od unutrašnjeg? A oni na osovini nemaju diferencijal kao automobili. Pa, ako su kruto povezani, a jesu, onda mogu ići samo pravo, zar ne?

Problem je rešen još veoma davno, i to rešenje je u svojoj neverovatnoj jednostavnosti zaista pravi primer genijalnih ideja. Naime železnički točkovi već samim oblikom dobijaju automatsku regulaciju svog položaja na šinama, pa stalno menjaju tačku dodira sa njima. Pogledajte:

Druga verzija

 

[emv412]

Preporucujem kanal Lesics na Youtube-u, na njemu su vrlo dobro animirani principi rada razlicitih masina (dosta se posvetio i zeleznici) kao i problema u gradjevinarstvu (npr. zasto najvisa zgrada na svetu nije potonula u pescano tlo)

 

[ika]

Је ли би ово била тема о инжињерству,
Тј. примени науке, нзм јесам ли лепо схватио.

Оно што је занимљиво на јт о томе је Civil engineering канал, а исто и engineerguy

 

[Zuma]

Tako je. Inženjerstvo, tehnologija, proizvodni procesi, tehnička rešenja. Ako ne postoji još uža, specifična tema isključivo posvećena nekom konkretnom proizvodu ili tehnologiji, onda se može pisati ovde. Takođe, prilozi manje vezani za konkretan komercijalni proizvod a više za njihove principe funkcionisanja, za određene tipove tehnoloških rešenja ili za nove materjale. To je nešto što nam fali zato što niti je u pitanju nauka (već njena primena), niti se takvi prilozi odnose samo na neki konkretan uređaj (već potencijalno na čitavu klasu uređaja ili rešenja zasnovanih na nekoj inženjerskoj ili tehnološkoj ideji ili pristupu rešavanju tehničkih problema).

Inženjerstvo – Wikipedija / Википедија

sh.wikipedia.org

 

[Zuma]

I na kraju ovog početka nove teme da prenesem jedan zaista izuzetan Britanski video.

Napredak nauke ne donosi uvek samo povećanje obima praktičnih znanja. Nekada je to i smrtna presuda za mnoge zanate ili čak industrije. Upravo sada polako umiru poslednji preostali izdanci čitavih generacija sajdžija. Mehanički časovnici se više neće praviti, pa više nema potrebe ni za čuvanjem jedne izuzetne tradicije bez koje je nemoguće razumeti korene globalne civilizacije mehaničkih mašina. Nešto što je počelo kao potreba da ljudi u gradu mogu da sinhronizuju svoje aktivnosti iako niti vide Sunce niti imaju petlove da ih obaveštavaju o tome koliko je sati, vremenom se od pravljenja ogromnih gradskih časovnika pretvorilo u veštinu stvaranja sofisticiranih i minjaturizovanih mehaničkih automata. Na svom vrhuncu, takvi uređaji su iz sfere tehnologije ne samo dobrim delom već bili prešli u domen umetnosti, već su bukvalno postali preteče programabilnih računara današnjice, postavši tako konceptualna osnova digitalne i računarske tehnologije savremenog sveta. Pa čak i, u sferi filozifije, začetak dugo vremena dominantne ideje da su i ljudsko telo i priroda oko nas samo jedna velika mašina.

Ovaj video je apsolutno fascinantna priča o jednoj zaboravljenoj, zauvek nestaloj tehničkoj veštini i o poslednjim postojećim primercima mehaničkih automata 18. i 19 veka.

Wonders of a clockwork world

 

[Zuma]

Ovaj video vredi pogledati ne toliko zbog konkretnog drona, pošto će se svakako pojaviti još ovakvih, nego kao sjajan primer koliko je ogromna razliku kad se nešto što je odavno poznato savršeno prilagodi očekivanom načinu korišćenja. Dakle ne samo da nije pitanju nauka, nego nije čak ni bilo kakva nova tehnologija. Sve je odavno poznato. Dizajneri su samo napravili zaista savršenu analizu najčešćih potreba najveće klase potencijalnih korisnika, pa je i samo to već bilo dovoljno da uređaj ipak izgleda kao da je stigao direktno iz budućnosti. Ova tehnološka savršenost je na duhovit i očigledno nenamerni način kasnije samo dodatno naglašena autorovom očajničkom borbom sa muvama.

Dakle, za sve putnike po Svetu, šetajuće blogere, Youtube, TikTok i ostale autore: Vaš lični, inteligentni leteći kamerman koji je uvek spreman, ne traži ništa za sebe, i staje u džep:

 

[Zuma]

Kako ispraviti grešku u projektu ...

Rudarsko-topioničarski basen Bor, 1978.

 

[Zuma]

Prikazan novi demo Tesla robota Optimus, verzija 2. Veliki napredak u odnosu na prošlu verziju. Deluje da će već sledeća verzija biti upotrebljiva za neke jednostavne poslove.

 

[DusanC]

Prikazan novi demo Tesla robota Optimus, verzija 2. Veliki napredak u odnosu na prošlu verziju. Deluje da će već sledeća verzija biti upotrebljiva za neke jednostavne poslove.

Кад се схвати да овај робот није програмиран како да се креће већ научен као беба у виртуалној средини па је то пренесено у робота постане страшно не колико брзо сад напредује већ што му такав систем кад се пусти у рад (што су овим видеом показали) омогућава да експоненцијално убрза напредовање.

Онај слатки део кад гледа руке није неки леп демо већ се тако сам калибрише, као беба.

Још занимљивије је што тај систем Тесла користи истовремено за тренирање својих робо возила и овог андроида. Па онда да управо пуштају у рад нову платформу за тренирање "Dојо" која ће повећати квалитет и убрзати све за пар редова величине.

Живимо у интересантним временима.

 

[Vitez Koja]

većina se još od ranog detinjstva igrala sa bistabilnim mehanizmima, bez preteranog ulaženja u detalje

ceo ovaj kanal je odličan, ima objašnjenje kako se limenka tečnosti savršeno otvori svaki put

 

[Zuma]

Još jedan kratki komentar nove verzije Teslinog robota.

 

[Zuma]

većina se još od ranog detinjstva igrala sa bistabilnim mehanizmima, bez preteranog ulaženja u detalje

ceo ovaj kanal je odličan, ima objašnjenje kako se limenka tečnosti savršeno otvori svaki put

Ovakvi pronalasci, kao što je "obični" mehanizam u patentnoj ili hemijskoj olovci, su po mom mišljenju nešto zaista izuzetno. Neverovatno je teško smisliti i zatim usavršiti ideju toliko da se bukvalno sastoji od samo tri jednostavna dela koje je moguće veoma lako i masovno praviti, koji ne koštaju praktično ništa, koji savršeno obavljaju funkciju kojoj su namenjeni, ne troše nikakvu dodatnu energiju, ne zahtevaju nikakvo održavanje i koji su pri svemu tome praktično nepokvarljivi. To je već vrhunska kreativnost, maltene umetnost u sferi tehnologije. Zato sam ovu temu i počeo sa jednim vrlo sličnim, naoko elementarnim, ali apsolutno genijalnim izumom koji je omogućio mehaničke časovnike za čiji rad, sem navijanja, nije potrebno ništa izvan njih samih. Što je zatim značilo početak čitave jedne nove ere u razvoju civilizacije.

 

[bwinrs]

Sajtu na kojem možemo pronaći mnogo kvaltetno uradjene titlove preti gašenje. Titlovi.com bi se mogli ugasiti od 1.februara.

Gašenje sajta !?

Pozdrav svima Nažalost moram s vama podijeliti nešto što mi je jako teško reći. Nakon puno razmišljanja došao sam do zaključka da moram...

titlovi.com

 

[aca_info]

Ja koristim najviše yifysubtitles i opensubtitles, retko kad sam koristio titlovi.com

 

[Zuma]

Tesla Optimus robot sada može da pakuje majice

Ovo je veoma značajno poboljšanje pošto više nije u pitanju čvrst objekat koji ima fiksne i jasno definisane ivice sa lako odredljivom pozicijom u prostoru. Takođe, skoro je nemoguće predvideti kakve sve položaje i oblike može da zauzme lako savitljiva tkanina. Može se samo reagovati na bilo šta što se pojavi. Robot pri tome mora da prepozna šta gleda, tj šta je tu šta na jednoj zgužvanoj majici. Mada treba biti vrlo oprezan jer nije jasno koliko je ovo na snimku retka i srećna slučajnost, i kojoj je meri ova operacija ponovljiva na uspešan način.

https://twitter.com/i/web/status/1746964887949934958

 

[Duleja]

Kad bude krenuo da pegla, to će biti proboj!

 

[Zuma]

Izgleda da ćemo i na pakovanje i na peglanje ipak još malo čekati. Sad sam pronašao naknadni tvit sa razjašnjenjem. Ovo je ipak još uvek faza treninga robota ( tj. njegove AI mreže ) da radi ovaj posao, on to još ne može da radi sam, bez pomoći. Ovde je vezan sa operaterom koji mu pokazuje kako se to radi. Dakle robot delimično jeste samostalan ali samo u delu u kome se pokreti operatera kroz matematički model robota preračunavaju u robotske, ipak donekle različite pokrete. Ovo zato što nema smisla direktno preslikavanje, tako se model ne može trenirati pošto fizika dva "tela", ljudskog i robotskog, uopšte nije ista. Međutim glavni deo sposobnosti ipak fali, pa originalni twit bez tog objašnjenja nije baš fer promocija.

 

[Zuma]

https://twitter.com/i/web/status/1740871728816107793

S ovim AI monokolom i naočarima dobijaćete podatke pred očima kao roboti

Brilliant Labs ne pati od nedostatka ambicija. Ova startap kompanija, koja ima svega tri člana, ima za cilj da nadmaši gigante Silicijumske doline u svom nastojanju da razvije naočare proširene stvarnosti za mase. Veliki izazov? Da. Ali Brilijant Lebs ima podršku nekih poznatih investitora, tako...

forbes.n1info.rs

 

[Zuma]

 

[Zuma]

Čekić sa savitljivom drškom. Izum koji na objekat prenosi punu silu udarca a ipak sprečava da se povratna sila reakcije prenosi nazad na ruke i kičmu radnika. Smanjuje umor i čuva zdravlje. Veoma dobra, originalna, a ipak jednostavna ideja.

 

[Zuma]

Novi Boston Dynamics robot. Izbacuju hidrauliku i prelaze na kompletno električne modele. Glavna nova ideja je sledeća. Odavno je poznato da su humanoidni roboti budućnost zato što je čitav urbanizovani deo sveta već dizajniran za ljudska tela. Pa oko pravite novu alatku, jeftinije je da se ona prilagodi već postojećoj okolini nego da se okolina mora prilagođavati njoj. Pa, iako je zbog toga humanoidna forma za robote opšte namene zaista optimalna, to ne znači da oni moraju da naslede i ograničenja koja imaju ljudska tela. Nema razloga da njihov dizajn eventualno ne budu BOLJI i fleksibilniji od ljudskih tela. To je osnovna ideja iza nove, "električne" generacije Atlas serije robota.

An Electric New Era for Atlas | Boston Dynamics

Our electric Atlas robot is here. With decades of robotics R&D and practical expertise, Boston Dynamics is tackling the next commercial frontier.

bostondynamics.com