Не да су им наметнули него су га прво измислили па онда наметнули.
Бунили су се ако је веровати Бјелиној бајковитој серији коју је иначе делом финансирала и македонска национална телевизија.
Једина побуна доле је она коју је организовала и финансирала Бугарска.
Није било више народа. Албанци тада нису били јединствена етничка нити културолошка целина, Македонци такође а људи исламске вере нису никакав национални пројекат имали ни на крај памети. А два од та три су у најбољем случају, обзиром на бројност, могли да буду призната национална мањина - Концепт који тада иначе није ни постојао.
Натегнуто ти Котра ово све.
Nista nije nategnuto. Zao mi je sto ne poznajes bolje istoriju sto je neobicno jer fascinantno dobro procenjujes danasnje dogadjaje i politicku situaciju.
Razlog zasto su "izmisljene" neke nacije je taj sto doticno stanovnistvo nije nalazilo sebe u ponudjenom. Makedonci su imali da biraju izmedju Srba i Bugara, Muslimani izmedju Srba Hrvata. Jasno je da nisu imali dobar izbor.
Mozda bi Muslimani ili Makedonci rado postali Srbi da je odnos vlasti prema njima bio bolji.
Da se razumemo, vlast SHS je prema svima bila losa, ali jadni Srbi nisu imali neki drugi identitet pa su trpeli svoju lopovsku vlast, kako i danas trpe.
Jednostavno, Srbi imaju dokazan problam sa managementom. Srpska vlast je uvek losa, jos od 1820. niko normalan ne zeli pod takvu vlast.
Cak ni nama u Srbiji ona nije dobra danas i nije nikada bila dobra.
ВАРДАРСКА МАКЕДОНИЈА У ВРЕМЕ
КРАЉЕВИНЕ СХС/ЈУГОСЛАВИЈЕ
1918–1941. ГОДИНЕ
Никола Тошић Малешевић∗
Министарство одбране Републике Србије,
Универзитет одбране у Београду, Војно дело
власт Краљевине СХС/Југославије словенско-македонском становницима није оста-
вљала могућност слободног изражавања националне припадности, већ је вршила при-
тисак да се изјашњавају као Срби (исто су се понашале и бугарске власти у Пиринској и
грчке у Егејској Македонији које су терале словенско-македонско становништво на по-
менутим територијама да се изјашњава као бугарско, односно грчко). Сигурно је да се
одређени број словенских становника Вардарске Македоније у Краљевини СХС/Југо-
славији заиста осећао делом српског народа, али мора се признати да слободно наци-
онално изјашњавање у Вардарској Македонији у времену власти Краљевине СХС/Југо-
славији, у периоду између два светска рата 1918-1941. године, није било могуће, нити
је постојало. Поред наведеног, атмосферу су компликовали и терористички напади које
су спроводиле чете аутономистичке пробугарске ВМРО (о овој организацији детаљније
ћемо говорити касније у тексту). Уз све поменуто, власт је спроводила предизборну
кампању која је често прелазила границе закона – масовна регрутација у тзв. „сумњи-
вим“ срединама, тј. у оним срединама за које се претпостављало да су или оријентиса-
не против власти или су наклоњене Бугарској (регрутацијом су „сумњива“ лица ступала
у војску и тако губила право гласа), опструкција и прогон комуниста, затим људи који су
оптужени да су симпатизери бугарске тзв. „бугараши“ и сл.).3