Sve o saobracaju.....

[stranac]

Ne. Ti si po zakonu dužan da nudiš prvu pomoć ali ako napraviš štetu, možeš da je i platiš. Ako dodje do udesa a ti pozoveš 112 i tamo stojiš i gledaš, najverovatnije ćeš pred sudiju jer je nesrećnik mogao da umre dok si ti stajao. Ako nudiš prvu pomoć a nemaš pojma šta radiš, može nastradali da te sudski goni ali ne i država, osim ako ga i ne ubiješ.

Dešavalo se dosta puta da spasioci namerno slome po koje rebro da spase čoveku život da bi ih posle taj isti tužio na sudu za to rebro koje zaraste za mesec dana. Isto tako znam za primer na jednoj neopterećenoj magistrali koja povezuje dva manja gradova u daljini od nekih 60km kada je neko drvo palo na put pa je jedan čovek koji je tuda prolazio noću kolima pozvao službu i upozorio i pre nego što su ovi stigli da sklone to drvo jedan drugi random vozač se tamo zaletio pošto je bila noć a i blaga krivina pa je opština u kojoj se to desilo posle uložila tužbu protiv toga što je zvao jer nije učinio dovoljno da ukloni opasnost s puta pa je dobio robiju 2godine i otplatio štetu tog što se zaletio u drvo.

Sve što je loše u Americi, sve dolazi kod nas. Sve te "zapadne" fore, ljudi se tužakaju po sudovima za svaku malu stvar. Ni radnici hitne pomoći nisu imuni, ni med. sestre ni doktori. Sve malo pa neko tuži nekog doktora za ovo ili ono. Spašavaš živote celi život pa te posle tužbe što nisi dao aspirin tamo nekom koji leči mamurluk i još ostaneš bez posla i licence. U saobraćaju je isto, Kakvi sve zakoni postoje i za šta sve možeš krivično da odgovaraš to je katastrofa. Srbija će jednog dana ući u EU i ako bude htela da bude deo unije moraće svoje zakone da uskladi sa zakonima EU, tek će te onda da plačete za "starim sistemom".

 

[Ambassador]

Da li možda imaš neki izvor za to? Pošto, koliko je meni poznato, uz test vožnje obavezna je test/praksa pružanja prvo pomoći, kao i automehaničarski (osnovni) test/praksa npr. u Francuskoj.

Takođe, ono što znam je da se u Francuskoj mnogi bune protiv drvoreda pored otvorenih puteva, jer su vrlo nebezbedni, odnosno kada kola izlete sa puta broj žrtava je veći jer auto spiči u drvo.

 

[stranac]

Meni se obraćaš? Izvor u vezi čega?

Putevi nisu baš otvoreni, to su ceste kroz countryside sa ogradama i šumama sve naokolo. Ako sletiš s puta ne možeš dalje od ograde osim ako ne divljaš i probiješ ogradu. U Francuskoj nisam polagao vozački ali znam da je svugde obavezno polaganje i prve pomoći, to je nekako normalno. Ja sam inače iz Srbije ali poslom putujem po Evropi već godinama pa se skoro svake godine selim. Sledeći mesec verovatno idem u Ljubljanu na 6mes, tako da ne znam baš sve zakone za svaku državu osim ako ne dodjem u situaciju da moram da naučim pa tako pričam ono što znam ili sam dobio informaciju iz prve ruke. Što je ovde na "zapadu" bolje toliko je i gore. Ovde se za grebanje ograda kolima na autoputevima plaća i po 5,000€.

 

[Ambassador]

Ups, stranac, nisam mislio na tebe, već na boca-ica-u, pošto mi je bilo nelogično to za zabranu pružanja prve pomoći.

A što se tiče drveta, ti si po (našem) zakonu dužan da staneš i ukloniš svaku prepreku sa puta - ne znam šta zakon predviđa za slućaj u kojem ti ne možeš da ukloniš prepreku.

Za drvorede znam jer sam prošlo leto bio u Tuluzu i okolini, i onda imaš put do nekog manjeg mesta u blizini - lep širok put, bez ograde, ali sa velikim starim drvoredom sa obe strane, u okolini polja, u daljini se vidi gradić na vrh brda, i ja prokomentarišem kako je sve to lepo, naročito taj drvored - i svi francuzi u kombiju od reda skoče na mene, kako je to stravično nebezbedno što je to drveće tu, kako se redovno dešava da kad neko sleti sa puta povrede budu mnogo gore, kola se zapale, itd

 

[boca-ica]

RE @Ambassador
Izvor : 19.05.2010 oko 07,00 -uključenje u jutarnji TV program u rubrici saveti za ponašanje vozača u inostranstvu zbog odlaska na godišnje odmore bilo je priče vezanih za obavezne prsluke , protiv-požarne aparate , osiguranja i jasno dato upozorenje da platimo sve kazne za nepropisna parkiranja kako ne bi dobili zabranu ulaska zbog neizmirenih obaveza u EU i da se ne upuštamo u pružanje prve pomoći jer ćemo završiti u apsu . Verovatno je u to doba neko još pažljivije slušao pa če ti dati precizniju informaciju a nisam proveravo kod AMSSa mada to je samo TV..... pa sam tako i započeo predhodni post ,,Sobzirom da je ovo tema sve o saobraćaju
da proverim da li sam dobro razumeo -U zemljama Evropske unije u slučaju saobr. udesa ............. poenta je bila da li nas suta čeka to isto i ovde, ako usaglase zakone da samo da posmatramo .... meni to ne znači boljitak, ako gradimo po nečijem planu možemo da izostavimo neka loša rešenja.

 

[Ambassador]

Ja verujem da si ti to čuo, međutim to nema nikakve logike, jer zašto bi onda bila obavezna prva pomoć pri polaganju vožnje?

edit:

According to the EU directive 2000/56/EC, all EU countries were requirered must by 1 October 2003, have taken the necessary measures to ensure that applicants for driving licences must know how to behave in the event of an accident, and the measures that they can take to assist road accident victims; including emergency action such as evacuation of passengers and basic knowledge of first aid. The directive points also the requirement of first aid training and refresher courses for professional drivers.

Link: http://www.grsproadsafety.org/knowledge-first_aid-13.html

 

[Пантограф]

Да мало оживим ову заборављену тему: у среду је у "Београдским причама" у Вечерњим новостима знаменити Зоран Љ. Николић пренео занимљиве податке о београдском саобраћају из 1937. године.

Саобраћајним инжењерима и осталима биће занимљива табела (скенирана из дневног листа "Време"), тзв. "модал сплит" из те давне године, по којем се, од укупног броја моторизованих кретања у граду, 82% (150.000 дневно) обави трамвајима, 8% аутобусима и 10% аутомобилима.

Кроз разговор са ондашњим стручњаком, инжињером Дојчиновићем, стање саобраћаја у Београду поређено је са европским градовима, констатовано да код нас не постоји "метрополитен" (јер се он гради само у милионским варошима), као и да су постојећи системи мање развијени - наведен је пример Цириха, у којем је на исти број становника (мало више од 300.000) било двоструко више трамваја.

Паралела са данашњим стањем: београдски трамвај превози око 250.000 путника дневно, што је у поређењу са 150.000 колико га је користило у четири пута мањем граду, пре осам деценија, катастрофалан податак. Ономад помињани циришки трамвај данас има више од 600.000 путника дневно, а трамваји у Бечу, Пешти, Прагу - сваки по око милион.


У новинском тексту из 1937. констатовано је да у Београду има све више саобраћајних несрећа (побројано их је чак шест у једном дану!), да треба ригорозно кажњавати вожњу левом страном пута (мала занимљивост - на територији данашњег Земуна, Новог Београда и у банатском делу града заправо се и возило левом страном пута, све до распада Аустро-Угарске - за Краљевину Србију, немам тај податак), а исказана је и жал због брзог нестајања фијакера.
Укупно је у Београду 1937. године било 8.000 возила свих врста.


Још мало детаља о саобраћају у Београду, из друге половине тридесетих. Највећа дозвољена брзина је била 40 км/сат, а у граду је постојало огорчење због дивљања све већег броја возача - саобраћајна полиција је хватала и оне који су возили 100 на сат и такви су први извођени на суд.
Процес "привођења правди" је био посебно занимљив: саобраћајац на мотоциклу би сустигао аутомобил, возио паралелно с њим и онда некаквим механизмом забележио тренутну брзину кретања. Саобраћајна полиција је постављала "заседе" најчешће на излазима из ужег градског језгра, рецимо на Аутокоманди.

 

[orion]

 

[laki72]

Да мало оживим ову заборављену тему: у среду је у "Београдским причама" у Вечерњим новостима знаменити Зоран Љ. Николић пренео занимљиве податке о београдском саобраћају из 1937. године.

Саобраћајним инжењерима и осталима биће занимљива табела (скенирана из дневног листа "Време"), тзв. "модал сплит" из те давне године, по којем се, од укупног броја моторизованих кретања у граду, 82% (150.000 дневно) обави трамвајима, 8% аутобусима и 10% аутомобилима.

Кроз разговор са ондашњим стручњаком, инжињером Дојчиновићем, стање саобраћаја у Београду поређено је са европским градовима, констатовано да код нас не постоји "метрополитен" (јер се он гради само у милионским варошима), као и да су постојећи системи мање развијени - наведен је пример Цириха, у којем је на исти број становника (мало више од 300.000) било двоструко више трамваја.

Паралела са данашњим стањем: београдски трамвај превози око 250.000 путника дневно, што је у поређењу са 150.000 колико га је користило у четири пута мањем граду, пре осам деценија, катастрофалан податак. Ономад помињани циришки трамвај данас има више од 600.000 путника дневно, а трамваји у Бечу, Пешти, Прагу - сваки по око милион.


У новинском тексту из 1937. констатовано је да у Београду има све више саобраћајних несрећа (побројано их је чак шест у једном дану!), да треба ригорозно кажњавати вожњу левом страном пута (мала занимљивост - на територији данашњег Земуна, Новог Београда и у банатском делу града заправо се и возило левом страном пута, све до распада Аустро-Угарске - за Краљевину Србију, немам тај податак), а исказана је и жал због брзог нестајања фијакера.
Укупно је у Београду 1937. године било 8.000 возила свих врста.


Још мало детаља о саобраћају у Београду, из друге половине тридесетих. Највећа дозвољена брзина је била 40 км/сат, а у граду је постојало огорчење због дивљања све већег броја возача - саобраћајна полиција је хватала и оне који су возили 100 на сат и такви су први извођени на суд.
Процес "привођења правди" је био посебно занимљив: саобраћајац на мотоциклу би сустигао аутомобил, возио паралелно с њим и онда некаквим механизмом забележио тренутну брзину кретања. Саобраћајна полиција је постављала "заседе" најчешће на излазима из ужег градског језгра, рецимо на Аутокоманди.

Jako lep post, sa zanimljivim informacijama.

U vezi strane volana i strane kretanja saobracajnicom...
Davno sam negde procitao da je u pocetnom periodu 'automobilizacije' , engleska sema (desni volan, leva traka) bio zastupljeniji po vecem delu sveta...

 

[Пантограф]

Има текст на Википедији о томе - помињу Двојну монархију (у Бечу се возило левом страном све до аншлуса 1938.), дакле и Земун и Бежанију, али не и Србију. Спремам се већ неко време да приупитам Брацу Петковића на ту тему.

 

[Siniša]

Izgleda da je i Kraljevina Srbija vozila levom stranom puta ili je to bilo neregulisano, sudeći po ovim slikama iz dotičnog teksta.
http://www.telegraf.rs/vesti/109537...stije-je-hitler-poklonio-mercedesa-foto-video

Kako sam davno čitao, regulacija vožnje, odnosno prelazak na desnu stranu ulice se desio 1926. godine. A ovo što su neki još vozili 1937. levom stranom, ništa neobično - stare navike se teško menjaju+balkanski mentalitet :roll:

Što se tiče odnosa putovanja iz 1937, verujem da se 82% vozilo tramvajima; bili su najzastupljeniji, mreža je bila veća nego danas, autobusi su uvedeni tek 1926. Međutim, ovo je verovatno uzeto od samo onih koji su koristili neki od vidova prevoza do i od posla. Dosta ljudi je išlo peške na posao, školu ili slično. Naišao sam na podatak iz početka tridesetih da je možda i jedna trećina koristila pešaćenje do željenog cilja.

 

[Пантограф]

Пише да се односи на моторизована кретања, дакле, не укључује пешаке, бициклисте, запреге итд.

Сјајне слике.


ЕДИТ: Сад нађох ову слику са Булевара. Пише на сајту zeljeznice.net да је из 1920, и трамваји и аутомобили возе као и данас, десном страном:

 

[direktor]

Kretanmje lijevom stranom u kraljevini je bilo samo za vrijeme okupacije zuto crne srecom pokojne monarhije

 

[Siniša]

@Пантограф

Slika koju si postavio datira malo kasnije. Tek u decembru 1925 je otvoren dupli kolosek u Bulevaru i produžena je trasa od Starog Đerma do Novog Đerma za 900 m.

 

[laki72]

Evo clanka sa vikipedije u vezi upotrebe leve i desne strane kolovoza za kretanje vozila.
Nazalost, Srbija se ne pominje, ali na osnovu toga sto je i po ostatku evrope bilo `sareno` a da su na ponasanje kod nas, svakoko uticala i pravila kretanja u susednim zemljama, mozemo zakljuciti da se verovatno krajem 20-tih ili tokom ranih 30-tih definitivno ustalilo pravilo voznje desnom stranom.

In England, Scotland, Wales, and Ireland, keeping to the left was an ancient custom. The first reference in English law to an order for traffic to keep to the left was in 1756, with regard to London Bridge.[44] The General Highways Act of 1773 contained a recommendation that horse traffic should keep to the left[47] and this was incorporated into the Highway Act 1835.[48][49] The making of a rule was due to the increase in horse traffic by the end of the 18th century. By 1771, the number of coaches rose from 300 in 1639 to 1,000.[44] Territories that became part of the British Empire adopted the British keep-left rule; some have changed over since becoming independent.

In Russia, in 1709, the Danish envoy to Peter the Great noted the widespread custom for traffic in Russia to pass on the right. This was formalized on 5 February 1752, when the Empress Elizabeth issued an edict for traffic to keep to the right in Russian cities.[26]

In Continental Europe, driving on the right is associated with France and Napoleon Bonaparte. During the French Revolution, a decree of 1792 created a uniform traffic law, requiring traffic to keep to the "common" right, thus abolishing the so-called aristocratic left-side traffic. A little later, Napoleon consolidated this new rule by ordering the military to stay on the right side, even when out of the country, so that everyone who met the French Army had to concede the way. In the early 19th century, those countries occupied by or allied to Napoleon – the Netherlands, Luxembourg, Switzerland, some German and Italian states, Poland, and Spain – adopted right-hand traffic. Britain, Sweden, Austria-Hungary, and Portugal continued or adopted left-hand traffic. In Denmark, the keep-right rule was adopted in Copenhagen in 1758, and the rule was adopted for the rest of Denmark in 1793. In Belgium, before 1899 there was no uniform system, with some places driving on the left and others on the right. On 1 August 1899, Belgium changed to right-hand traffic throughout the country.[50]

There was a movement in the 20th century towards harmonisation of laws in Europe, and there has been a gradual shift from driving on the left to the right. Portugal changed to right-hand traffic in 1928, although the change did not apply to all its overseas territories. Those parts of Italy not already driving on the right changed over in the 1920s, after Benito Mussolini came to power. In Spain, there was no uniform national rule until the 1930s. Before then, some parts had driven on the right (e.g., Barcelona), others on the left (e.g., Madrid, which on 1 October 1924 changed to driving on the right). The Austro-Hungarian Empire drove on the left. Successor countries switched to the right separately. Austria did it in stages, beginning from the west: Vorarlberg in 1919, Tirol and western half of Salzburg in 1930, Carinthia and East Tirol in 1935, Upper Austria, Styria, eastern half of Salzburg on 1 June 1938, and Lower Austria plus Vienna on 19 September 1938. Poland's Galicia switched to the right around 1924. Czechoslovakia planned to start driving on the right on 1 May 1939, but the change in Bohemia and Moravia took place under German occupation: Bohemia: 17 March 1939, Prague: 26 March. (See switch to right-hand traffic in Czechoslovakia for details.) Hungary also acted later than planned: the government planned for a change in June 1939, but postponed it and finally introduced it on 6 July 1941 (outside Budapest), and on 9 November 1941 in Budapest. Sweden changed in 1967 and Iceland did the same in 1968. In Europe only four countries still drive on the left: the United Kingdom, Ireland, Malta, and Cyprus, as well as the British Crown Dependencies of Jersey, Guernsey, and the Isle of Man. All have their entire territory located on islands, and none are physically connected to states which drive on the right.

kompletan tekst na

https://en.wikipedia.org/wiki/Right-_an ... nd_traffic

.