Staro sajmiste 2037 | Novi beogradski ART & DIZAJN KAMPUS

[zexland]

Старо сајмиште - Нови београдски АРТ & ДИЗАЈН КАМПУС | ПОВРАТАК КРЕАТИВНОСТИ 2037

УВОД

Према новом идејном и урбанистичком решењу,
комплетна историјска целина Старог сајмишта је замишљена као велики стваралачки простор,
простор опште креативности и уметности, као
велики арт & дизајн кампус, посвећен младим ствараоцима и уметницима, студентима свих уметничких факултета и школа из читаве земље и региона.

Подарити јединствен простор за рад свим уметничким образовним институцијама и објединити их све на једном месту, је главна идеја водиља овог пројекта.

Цео пројекат је симболично смештен у 2037. годину када ће бити тачно јубиларних 100 година од отварања првог београдског сајма 1937. године.

Такође симболично велико отварање читавог комплекса у симулацији би било 1. септембра 2037. што се поклапа и са почетком нове школске године и скорог почетка новог јесењег семестра за будућу школску 2037/2038 годину.

Управо година 2037 је и дефинисала многе аспекте по питању уређења самог простора некадашњег велелепног сајма по питању примена нових технологија и технолошких иновација

Понајвише, у идејном архитектонском и урбанистичком решењу екстеријера доминирају у потпуности футуристика и high-tech иновације, те ново саобраћајно и хидро решење, нови модуларни системи, нови обновљиви извори енергије, употреба 100 разградивих еколошких материјала, и употреба еко олед расвете.

НОВИ СИТУАЦИОНИ ПЛАН

Цела историјска целина некадашњег велелепног сајма, заузима око 20 хектара, и урбанистички гледано цео комплекс је ситуационо дефинисан врло једноставном геометријом.

Од централне куле, и великог централног трга квадратног облика, османовски, зракасто се пружа осам оштрих продора (праваца) ка свим деловима новог кампуса. Зарад динамике простора у правцу запад-исток као и југ-северо/запад, радијално се пружа нова колско-пешачка стаза (у пројекту описана као фузиостаза) за особе са посебним потребама.

Главни улаз у нови кампус је дефинисан из правца запада и будуће саобраћајнице 13-13, из које се такође улази надземно и подземно у паркинг кампуса капацитета 550 возила. Такође, поред главног улаза, планирано је и пет мањих помоћних улаза из правца Бранковог моста, савског шеталишта, Старог савског моста, Земунског пута и из правца раскрснице Булевара Михаила Пупина и саобраћајнице 13-13.

За потребе доставе разних врста роба, хране, пића и других потребних ствари у новопланиране подземне магацине, планиран је посебан магацински улаз у северном делу кампуса.

У даљем опису зона новог кампуса, приметићемо и масовно употребу 3D и 6D технологија, холовизијских приказа, сазнања о електронској култури и роботици, нано технологији и такође доста о комуникацијама будућности, али и рецимо о последњим модним трендовима у fashion design зони.

Посебан део пројекта посвећен је зони Меморијалног центра жртвама холокауста и логора Старо сајмиште.

НОВЕ ЗОНЕ & СЕКТОРИ

Цео нови кампус је подељен на 4 уметничка сектора (источни, западни, северни и јужни) 20 креативних уметничких зона и посебну зону Меморијалног центра жртвама холокауста логора Сајмиште.

ИСТОЧНИ АРТ СЕКТОР

У склопу источног арт сектора се налазе:

1. Зона графичког дизајна ( 1434m2 )
2. Зона фотографије ( 1813m2 )
3. Зона сценографије ( 1426m2 )
4. Зона костимографије ( 1395m2 )
5. Мултимедијална зона ( 3537m2 )
6. High Tech зона ( 4129m2 )
(у склопу овог сектора се налази се и дечија креативна радионица (4256m2), као и велика спортско-рекреативна зелена зона, и зона спомен обележја жртвама логора Старо сајмиште).


ЗАПАДНИ АРТ СЕКТОР

У склопу западног арт сектора се налазе:

1. Зона архитектуре ( 3402m2 )
2. Зона пејзажне ахитектуре ( 2558m2 )
3. Зона конзервације и рестаурације ( 857m2 )
4. Street Art зона ( 1875m2 )
5. Зона керамике ( 1150m2 )
(у овом сектора је смештена и паркинг зона).

У западном арт сектору, предвиђена је потпуна обнова Југословенских павиљона бр. 4 и 5.


СЕВЕРНИ АРТ СЕКТОР

У склопу северног арт сектора се налазе:

1. Зона за сликарство ( 4065m2 )
2. Зона за вајарство ( 4065m2 )
3. Зона унутрашње архитектуре ( 3098m2 )
(у склопу овог сектора се налази и зона Меморијалног центра жртвама холокауста 1941-1944)


ЈУЖНИ АРТ СЕКТОР

У склопу јужног арт сектора се налазе:

1. Зона индустријског дизајна ( 3180m2 )
2. Зона за модни дизајн ( 4064m2 )
3. Археолошка зона ( 3854m2 )


ВИЗУЕЛИЗАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНИХ ПАВИЉОНА, И ЦЕЛОГ КАМПУСА

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР (СПАСИЋЕВА ЗАДУЖБИНА)

МУЛТИМЕДИЈА

[video]http://www.youtube.com/watch?v=s00d0nOFCag&feature=channel_video_title[/video]




Критике, савети, утисци...па да отворимо нову сезону у радионици - јесен-зима 2011/2012

 

[jlaki]

Šta 2037. ???
SUTRA!

 

[BOKI SMOKI]

Ovo kad se bude zavrsilo ima da bude najstariji tred u istoriji svih foruma. :shok:

Zex kako je bilo u Crnoj Gori?

 

[boca-ica]

@zexland
Uvek izmamljuješ uzdahe divljenja pa i sada
+ 1

Skoro sam razgovarao sa jednim stanarom mislim da je iz ,,Mađarskog paviljona,, Starog sajmišta
tom prilikom isti je izjavio da su ti paviljonski stanovi otkupljeni , te da je on na vreme postao vlasnik stana
te sam razumeo, da su sada u veeeelikom broju svi ti stanovi u privatnom vlasništvu

Ako je to tako padaju mi napamet kad pogledam tvoj projekat
njihovi ,, imovinski odnosi,,

 

[hazard]

Izgleda kao jedan vrlo lepo razradjen projekat. Bravo!

Nego, samo mi nije jasno, zasto je memorijalni centar zaduzbina Nikole Spasica? :/

 

[zexland]

Hvala boca-ica

Da, bice tu malo problema oko raseljavanja, jer ce morati da im daju stanove zbog privatnog vlasnistva.

@ hazard - Hvala ! Zato sto je od svih sacuvanih objekata jedini iole podesan sto lokacijski, sto gabaritno za prostor Memorijalnog centra, mada naravno mogao bi i novi objekat da se podigne, a da ovaj bude Muzej Nikole Spasica ili tako nesto...

@ Boki - Bilo je super

 

[hazard]

Nisi me shvatio, pitao sam kakve veze ta zgrada ima sa Nikolom Spasicem? To ne znam. Zar nije zaduzbina Nikole Spasica u centru? Knez Mihailova 33?

 

[vucko]

I Gradska bolnica na Zvezdari je zaduzbina Nikole Spasica.On je veliki zaduzbinar,verovatno ima jos zaduzbina pored ovih.

 

[zexland]

Aha izvini...ovo je isto njegova zaduzbina, on je bio sto kaze zaista Vucko veliki zaduzbinar !

Cao Vucko de si

Evo malo informacija izvucenih iz projekta :


СПАСИЋЕВ ПАВИЉОН

Спасићев павиљон је један од првих подигнутих павиљона 1937. године, по пројекту арх. Александра Ђорђевића. Подигла га је сопственим новцем Задужбина Николе Спасића, трговца београдског, уз учешће Народне банке, Београдске задруге и других предратних компанија, те га је поклонила Друштву за приређивање сајма.Спасићев павиљон је у време логора служио као логорска болница и по томе је запамћен као место страдања. Данас су у њему просторије разних фирми, а једно време био је претворен и у ноћни клуб. Павиљон је очуван у нешто измењеном облику (дозидан је). Предвиђен је за обнови рестаураторским поступком. За његову рестаурацију ће се израдити посебни конзерваторски услови.


ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ

Године 1923. је основано Друштво за земаљске изложбе у Београду. Друштво су водили представници оснивачких организација, Трговачке, Индустријске, Занатске Коморе, Савеза земљорадничких задруга, Српског пољопривредног друштва и Београдске трговачке омладине. Читавих 10 година се ово друштво борило за остварење свога циља – без успеха. Увидело се да је неопходно друштво поставити на колективну основу, те да се чланство пренесе на привредне организације Београда.
У том смислу су измењена правила друштва, те је септембра 1933. године друштво добило ново име : “Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду” , или краће “Београдски сајам и изложбе”.

Друштво се борило и са финансијским тешкоћама. Оно није имало новца за откуп великог комплекса земљишта, већ је очекивало да терен добије од београдске општине. Општинско веће је децембра 1935. године једногласно усвојило предлог да се Београдском сајму уступи на 50 годишње коришћење земљиште у површини од 36,33 хектара на левој обали Саве иза моста краља Александра (данас Бранковог моста).

Новчане потешкоће са изградњом сајмишта друштво је решило кредитом под повољним условима код Општинске штедионице и Заложног завода града Београда, за земљиште и објекте које ће саградити.

Поред тога финансирање сајмишта су потпомогле у готовом новцу привредне организације, као и Београдска задруга. Бродарско и багерско предузеће Завађил и Бранковић, предузеће ing. Бранка Недељковића и Бродарско-прометна банка дали су прилог у песку и шљунку, а Народна банка Краљевине Југославије дала је новчану помоћ за подизање павиљона на сајмишту. Поред тога Задужбина Николе Спасића је помогла друштво изградњом Спасићевог изложбеног павиљона.

 

[JohnnyLee]

пројекат је супер. само два питања: што не одмах, а не 2037? до тада има да крепамо сви и зашто баш италијански и француски павиљони?

 

[zexland]

Cao Johnny

Zbog jubilarne stogodisnjice otvaranja Sajma septembra 1937. god, a kako se stvari kod nas brzo odigravaju verovatno ce do tada prostor i biti sredjen

Italijanski paviljon je sagradjen italijanskim kapitalom pre rata (barem kako sam ja dosao do podataka) stoga bi on i trebao ostati Italijanski kao i pre rata s tim da bi mu se uradila prenamena, tj. u njemu bi se nalazile kancelarije svih prestiznijih ita univerziteta za arhitekturu i dizajn

Francuski paviljon nije postojao, postojali su Rumunski, Madjarski, Turski, Nemacki, Cehoslovacki, Ribarski, Filipsov i 5 jugoslovenskih paviljona

Medjutim drzava Francuska je prezentovala svoju ekonomiju u sklopu Spasiceve zaduzbine

 

[hazard]

Hm, samo neke stvari mi padaju na pamet:

1. Postoji i nemacki paviljon, zar ne? Video na slici svastike kako se vijore na predratnom sajmu. Mozda bi bilo bas onako simbolicno da memorijalni centar bude bas tu gde je nekada bio nemacki paviljon?

2. Mozda bi bilo dobro da sama kula bude nekako deo memorijalnog centra, neki spomenik zrtvama na neki nacin.

 

[JohnnyLee]

CItalijanski paviljon je sagradjen italijanskim kapitalom pre rata (barem kako sam ja dosao do podataka) stoga bi on i trebao ostati Italijanski kao i pre rata s tim da bi mu se uradila prenamena, tj. u njemu bi se nalazile kancelarije svih prestiznijih ita univerziteta za arhitekturu i dizajn

видео сам у видеу, хвала.

Francuski paviljon nije postojao, postojali su Rumunski, Madjarski, Turski, Nemacki, Cehoslovacki, Ribarski, Filipsov i 5 jugoslovenskih paviljona

Medjutim drzava Francuska je prezentovala svoju ekonomiju u sklopu Spasiceve zaduzbine

аха, ок. хвала за инфо

2. Mozda bi bilo dobro da sama kula bude nekako deo memorijalnog centra, neki spomenik zrtvama na neki nacin.

слажем се, некако је боље да кула буде меморијални центар

 

[zexland]

Hm, samo neke stvari mi padaju na pamet:

1. Postoji i nemacki paviljon, zar ne? Video na slici svastike kako se vijore na predratnom sajmu. Mozda bi bilo bas onako simbolicno da memorijalni centar bude bas tu gde je nekada bio nemacki paviljon?

2. Mozda bi bilo dobro da sama kula bude nekako deo memorijalnog centra, neki spomenik zrtvama na neki nacin.

Nemacki paviljon (barem ono sto je ostalo od njega) je u planu za rusenje, jer preko njega ide nova saobracajnica tzv. 13-13 koja ce spojiti Valdimira Popovica i bul. Nikole Tesle.

Sto se tice Centralne kule kao zgrade memorijala to je bila prva varijanta na pocetku, i mislim da je potpuno ok i simbolicno. U projektu, ona je kula vidikovac sa panoramskim liftom, a prve dve etaze zauzima velika studentska biblioteka sa kafeom i restoranom.

Zasto sam odustao od toga da kula ne bude memorijal, iz prostog razloga jer se nalazi na centralnom trgu gde bi se odrzavale razne manifestacije i dogadjaji unutae kampusa, a Spasiceva zaduzbina se nalazi "po strani" u mnogo mirnijem delu kompleksa, gde ne bi bilo mnogo ljudi u prolazu.

Jednostavno trazio sam centralno mesto okupljanja studenata, i kula je bila idealna za to.

 

[zexland]

Evo koga interesuje, ovde je situacioni plan iz 1938.

 

[hazard]

Nemacki paviljon (barem ono sto je ostalo od njega) je u planu za rusenje, jer preko njega ide nova saobracajnica tzv. 13-13 koja ce spojiti Valdimira Popovica i bul. Nikole Tesle.

Sto se tice Centralne kule kao zgrade memorijala to je bila prva varijanta na pocetku, i mislim da je potpuno ok i simbolicno. U projektu, ona je kula vidikovac sa panoramskim liftom, a prve dve etaze zauzima velika studentska biblioteka sa kafeom i restoranom.

Zasto sam odustao od toga da kula ne bude memorijal, iz prostog razloga jer se nalazi na centralnom trgu gde bi se odrzavale razne manifestacije i dogadjaji unutae kampusa, a Spasiceva zaduzbina se nalazi "po strani" u mnogo mirnijem delu kompleksa, gde ne bi bilo mnogo ljudi u prolazu.

Jednostavno trazio sam centralno mesto okupljanja studenata, i kula je bila idealna za to.

Pa da, ali ja mislim da memorijalni centar upravo treba da bude "u zizi" a ne nekako po strani. Ipak su se strasne stvari dogadjale tamo i treba da postoji nekakav dnevni podsetnik za to ljudima koji tu prolaze. I to je ono sto sam hteo da kazem, treba paziti da ne ispadne memorijalni deo kompleksa samo nekako "cusnut" sa strane i zaboravljen, vec treba da bude jasno istaknut i vidljiv. Inace je projekat super, bravo i za trud i za ideje jos jedanput. I hvala za info o zaduzbini, pojma nisam imao

 

[JohnyBgood]

I meni se cini da bi memorijalni deo mogao da bude centralniji, mada je sve stvarno pitanje perspektive. Ako je neki id*** TU mogao da drzi nocni klub (nisam ni sanjao da je tako nesto moglo da se desi cak i u "sjajnim" 90-tim, ta me informacija bas dotukla) onda je povratak memorijalnog centra, pa makar i sa strane, veliki napredak.

Druga zamerka mi je preliteralno pravljenje nakakvih stampanih elektronskih ploca od povrsine parka, to mi je flertovanje sa kicom.

Na kraju, zasto neki ovakav kampus ne bi mogao da sluzi za popularizaciju nauke? Propadaju nam vredna istorisjka dela arhitekture pod nosom a mi dizemo kredite za neke ekstravagantne zgrade na stulama, a onda cemo i njih za 30-40 godina da ovako zapustimo... Arcibald Rajs se prevrce u grobu jer Srbi nikako da uslise neke jako rezonske i jednostavne savete.

 

[Wile E. Coyote]

Auh, Zeks, pa ovo je sjajno!!!

 

[jovanovm]

Svidja mi se Zex, posebno cela ideja lepote negde gde je vladalo ruzno. Doduse - mislim da bi trebalo ukljuciti i sve drzave "vlasnice" paviljona (spomenuo si ih gore). Mislim da bi neki tip medjunarodne saradnje funkcionisao vrlo dobro, a da sredstva za izgradnju memorijalnog paviljona se mogu dobiti i od priloga vlada Nemacke i Izraela.

Nazalost, nemam vremena detaljnije da pogledam - ovo ti je diplomski?

 

[spatiotecte]

+1 Zex, drago mi je sto sam ucestvovao na tvom projektu

 

[zexland]

@ spatiotecte - Pa jel smo tim ili nismo spatiotecte mi je pomagao oko planske dokumentacije.

@ hazard - Slazem se, ali tu ljudi ne bi samo prolazili vec bi se (pod pretpostavkom) organizovale razno-razne centrale manifestacije, sto je i logicno jer je centralni trg i centralna tacka kompleksa sto u prevodu znaci igranje i pevanje usred memorijalne zone, sto nije bas najpozeljnije

@ JohnyBgood - Jedan deo kampusa je predvidjen delimicno za popularizaciju nauke (high tech zona), a iskoriscena je samo forma mirkocip ploce za zonu industrijskog dizajna, ovde je zona prikazana bez zelenila, samo sa travnatom povrsinom

@ Njile - Hvala !

@ jovanovm - Jeste diplomski Izrael u ovom slucaju prednjaci sto se tice donacije, mislim da bi najvise investirali u ovaj prostor.

 

[relja]

Критике, савети, утисци...

Nema, nema, i - fenomenalno!

Ako bi se ovo i na kraju izvelo, to bi bilo fenomenalno!

 

[spatiotecte]

@ spatiotecte - Pa jel smo tim ili nismo spatiotecte mi je pomagao oko planske dokumentacije.

Naravno da smo tim, znas i sam, posle Beton hale, Staro sajmiste. Sta cemo sledece da radimo?

 

[JohnyBgood]

Svejedno mi bode oci to "stampano kolo", previse literalno za moj ukus. Ostatak mi se svidja... mada me malo deprimiraju i naslov i ideja "povratak kreativnosti 2037". Kakve smo srece mozda nam se kreativnost a ni normalnost ne povrate ni do tada...

 

[direktor]

Zeks fenomenalno posto si vjerovatno obilazio sajmiste znas li kome vlasnicki pripada i po kom osnovu su ljudi koji zive tamo bespravno i slicno.Cisto da vidim koliko bi vremena trebalo da se to rijesi A sto se tice para za projekat mislim da su Izaelci vec par puta nudili pare