И врапци на грани знају да се прича у вези са приватизацијом фудбалских клубова врти око земљишта, а у игри је, барем кад је у питању 12 суперлигаша – 70,25 хектара. Земљишта су, углавном, на скупим локацијама, а укупна њихова површина једнака је површини 105 главних терена Партизановог стадиона (105 х 68 м).
У намери да „снимимо” тренутно стање, питали смо клубове ко су власници њихових стадиона и земљишта, као и с колико хектара располажу. Шампион Партизан, по речима својих људи, има прилично чисту ситуацију.
Земљиште, рачунајући и стадион „црно-белих”, налази се на 10,4 хектара, изнад стадиона је још 1,8 хектара парка на градској земљи.
Стадион Партизана је власништво Спортског друштва Партизан. До 1990. власник је била војска, односно држава која је пре 18 година пренела власништво на спортско друштво које је власник и целог комплекса око стадиона. Фудбалски клуб је власник Спортског центра „Телеоптик”.
Генерални секретар Партизана Дарко Грубор, један од најагилнијих чланова радне групе за израду нацрта новог закона о спорту, напомиње да је сво земљиште у Београду градско грађевинско земљиште, а да њега у случају фудбалских клубова имају право да користе власници или корисници стадиона.
– Ствар је проста: ако имате кућу, имате право коришћења парцеле на којој се налази. Онај ко купи кућу од вас, стиче право коришћења парцеле – каже Грубор.
Даље наглашава, што се тиче београдских фудбалских клубова, да сви они користе градско грађевинско земљиште, а да је оно власништво Републике Србије.
Мишковић већ купио све до стадиона
Црвена звезда се, барем на папиру, „распростире” на 16 хектара. Али, није тајна да је најбогатији човек на Балкану Мирослав Мишковић већ купио комплетно земљиште на којем је некада била млекара ПКБ-а (од кружног тока на Аутокоманди па до ограде Звездиног стадиона).
Директор стадиона Црвене звезде Милорад Ћоровић за „Политику” каже да неке ствари неће бити јасније док се не дефинишу законом:
– Власник земљишта од око 16 хектара, чији је корисник ФК Црвена звезда, јесте Република Србија. Дакле, у постојећим околностима само смо корисници тог земљишта, јер не постоји закон по коме бисмо могли да будемо и власници. Док то питање не буде законски решено, а то је нашој држави постављено и као један од кључних услова за приближавање Европској унији, нећемо имати чисту ситуацију. Рецимо, у Црној Гори су то одавно решили, па је зато у њој последњих година дошло до огромних страних инвестиција, поготово на приморју, јер нису постојала никаква ограничења по питању власништва над земљиштем.
Када је у питању клуб „романтичара”, ОФК Београд, град Београд је власник земљишта и инфраструктуре на Омладинском стадиону, а њихово коришћење је, по речима председника Управног одбора и скупштине клуба Момчила Минића, дато, како дословце пише, спортском друштву и фудбалском клубу. Површина је 67.000 квадратних метара, или 6,7 хектара. До сада, град није улагао у спортске објекте, већ су то чинили клуб и Фудбалски савез Србије, уз помоћ Уефе и Фифе.
„Грађевинари” с Бањице, како називају фудбалере Рада, на земљишту су Републике Србије. Све у свему – око шест хектара. Право на коришћење дато је грађевинском предузећу „Рад”, које је у стечају, а који је оснивач суперлигаша из Црнотравске улице, речено нам је на Бањици.
Генерални директор ФК Чукарички Станком Драгољуб Спасеновић каже да је стадион власништво општине Чукарица која га је дала на управљање и коришћење Спортском друштву Чукарички, а оно то право пренело на фудбалски клуб пре 15 година.
Саша Милосављевић, генерални секретар СД Чукарички, каже да је стадион на земљишту општине Чукарица. Држава је власник земљишта које је дала на управљање општини а она клубу. Површина је око 3,5 хектара.
Јагодинци улажу пет милиона евра
Према званичним наводима из руководства ФК Јагодина, овај клуб је у власништву града, односно њених грађана, и финансира се из буџетских средстава намењених спорту. У истом власничком статусу је и јагодински стадион који се гради на темељима старе градске фудбалске арене подно Ђурђевог брда и на коме се већ играју прволигашке утакмице. Гради се по свим прописима Уефе, и по завршетку биће један од најлепших и најфункционалнијих спортских објеката у Србији. Са помоћним теренима простире се на 5,7 хектара, на такође градском земљишту, а у његову изградњу укупно ће бити уложено око пет милиона евра.
Градоначелник Драган Марковић Палма није ни потенцијални купац ФК Јагодина
О могућој приватизацији овог клуба, помоћних терена и стадионског објеката, у овој средини се уопште не размишља. Нико се о томе није ни „са стране” распитивао, а понајмање би могући купац могао да буде актуелни градоначелник Драган Марковић Палма, који је само редовни гледалац и навијач ФК Јагодина, децидирано наводе за „Политику” из управе овог суперлигаша.
У катастру у Чачку, фудбалски клуб Борац уписан је као корисник земљишта поред Мораве где је сазидан и градски стадион. Реч је о три парцеле укупне површине четири хектара, 69 ари и 73 квадратна метра, а власник земљишта је Република Србија. Стадион и помоћни терени подигнути су на месту где је и пре Другог светског рата било фудбалско игралиште. Од градског подручја одвојени су бедемом којим се Чачак брани од поплава и у Јавном предузећу „Србијаводе” рекли су нам да се те парцеле карактеришу као „корито за велику воду”, па се не издају дозволе за градњу.
Од 1992. делатност Борца финансирају спонзори, уз делимичну помоћ градске управе, али још нема јавно објављених планова да неко од финансијера купи клуб у будућој приватизацији. То није учинио ни Миленко Костић, власник „Ауто Чачка”, који 13 последњих година финансира клуб.
Стадион кулског Хајдука је власништво клуба. Међутим, пословни простор испод трибина су својевремено закупила правна и физичка лица и тај део је у њиховом власништву. Поред стадиона, фудбалери користе игралиште за тренинге и одигравање пријатељских утакмица на „Вашаришту”. Будући да се овде налази велики простор, предвиђено је да се подигне спортски центар. Зато је и почела изградња зграде у којој ће се налазити свлачионице и остале неопходне просторије. Директор клуба Александар Влашкалић каже да је то земљиште својина општине која га је уступила клубу на коришћење на 99 година.
Стадион и остали простор, поред свлачионица и управне зграде, налазе се на површини од око два хектара. Директор Хајдука Влашкалић каже да се пажљиво прате сва збивања у вези са приватизацијом клубова.
МН: Напредак има само покретну имовину
У Фудбалском клубу Напредак готово да нико не размишља о приватизацији. По речима председника управног одбора Радојице Милосављевића, основна преокупација свих у клубу, па и Градској управи, јесу мере за опстанак у суперлиги.
Напредак има само покретну имовину. Стадион „Младост” је градски. За прву лигу СФРЈ дограђен је и модернизован лета 1976, после победе над београдским Радом, односно пласмана у најелитније фудбалско друштво СФРЈ. Стадион „Младост” је изграђен у енглеском стилу, без атлетске стазе, са 18.000 места. Данас има 10.500 места за седење и све пратеће објекте и испуњава све прописе за прволигашке мечеве и сусрете државних репрезентација.
Град Крушевац, како незванично сазнајемо, у овој фудбалској сезони издваја из буџета око три милиона динара и, сходно улогу, партиципира у управљачкој структури клуба. Приватизација никада није била тема ни Градске скупштине, највећег финансијера клуба. Председник Радојица Милосављевић каже да се о томе и неће разговарати док се за то не стекну законски услови, односно док се не догоди измена Закона о спорту.
Градски стадион у зрењанинском Карађорђевом парку сада користи фудбалски клуб Банат, следбеник Будућности из Банатског Двора. Наиме, када су се Дворчани пласирали у прву лигу некадашњи Пролетер је био пред гашењем и у тешкој финансијској кризи. Да нови прволигаш из Двора не би играо у селу, а и пошто се у Зрењанину налазио адекватан фудбалски стадион, одлучено је да се у граду на Бегеју региструје нови клуб под називом Банат, који треба да баштини традицију и Пролетера и Будућности.
Новом клубу иза кога, као и иза оног у Двору, стоји бизнисмен Мирко Вучуревић, дат је на кориштење Градски стадион на 20 година. У градском Спортском савезу кажу да ФК Банат има исти третман као и остали спортски клубови, односно да сви градске спортске објекте користе без накнаде. У Карађорђевом парку, на површини од око десетак хектара, налазе се и помоћни терени, али и стара и нова спортска хала која је у изградњи и чији се завршетак очекује на пролеће.
Фудбалски клуб Јавор је организован као удружење грађана ивањичке општине. Располаже с хектаром и 40 ари (игралиште, управна зграда, салон за прес-конференције...) у власништву општине. Десетак година на челу Јавора је тим предвођен председником клуба Душаном Секулићем, који улаже у инфраструктуру. Под закуп је узета парцела у Јелића пољу за тренинге.
С. Р.
[објављено: 29/11/2008]
