Šta je novo?

Spomenici

Crkva na Oplencu tj grobnica Karadjordjevica.
 
Izvini, ipak sam ja pomešao. Nije crkvu glavnu oslikao (koja je izgradjena u vreme kralja Petra) već jednu manju takodje na Oplencu.

“Unutar Karađorđevog grada je od neobične važnosti crkva posvećena Rodjenju Presvete Bogorodice, koju je 1811. sagradio Karađorđe Petrović. Ova jednostavna, jednobrodna bogomolja sa visokom kulom na pročelju dokaz je duboke svesti vođe ustanka o važnoj tradiciji ktitorstva kroz srpsku istoriju. Vladar nije vladar ako ne podigne hram, nepisano je pravilo u Srba. Prvi put je ova crkva, za koju je ikonostas oslikao čuveni ustanik i zograf Petar Nikolajević Moler, stradala već 1813.”

 

Усвојено решење будућег споменика Милошу Црњанском


У Старом двору данас је одржана седница Одбора за подизање споменика књижевнику Милошу Црњанском на којој је приказана макета будућег споменика, рад вајара Милоша Комада. Седници, којој је председавала књижевница и председница Одбора Ивана Димић, присуствовали су заменик градоначелника Београда Горан Весић, главни урбаниста града Београда Марко Стојчић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, подсекретарка за културу Гордана Гонцић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић, директорка Урбанистичког завода Београда Весна Тахов и историчарка уметности Оливера Вукотић.

Весић је указао на величину и значај књижевног дела Милоша Црњанског и нагласио да је Одбор прихватио предложено решење.

– Веома је важно да Београд има споменик Милошу Црњанском, јер је он наш најзначајнији писац 20. века и срамота је да га до сада већ није добио. Споменике ће добити и Александар Дероко, Бранко Пешић, Васко Попа, Јован Јовановић Змај јер на тај начин показујемо да нам је важно да се одужимо људима који су од изузетног значаја за културу нашег народа – истакао је Горан Весић.

У образложењу решења каже се да макета скулптуре Милоша Црњанског, рад академског вајара Милоша Комада, рефлектује пишчеву комплексну личност, док у скулптуралној форми одражава високе уметничке домете који се могу пратити у неколико аспеката. Израђена макета указује на развијен естетски поредак у којем сваки елемент има свој карактер, своју изражајну непосредност и сугестивност, а сугестивност облика и површина је једна од главних особина које треба да красе монументалну скулптуралну форму.

– Скупштина Града Београда je на седници одржаној 30. јула 2020. године донела Одлуку о подизању споменика Милошу Црњанском у главној алеји парка Ташмајдан – истакла је председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда Андреа Радуловић и додала да чланови Одбора имају предлоге о још неким потенцијалним локацијама о којима ће се дискутовати на наредним седницама.

Милош Црњански је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Био је песник, приповедач, романсијер, публициста, бавио се ликовном критиком, радио је у дипломатији и новинарству. Подизањем споменика Милошу Црњанском негује се култура сећања на знамените личности нашег времена и средине.

49accc66f4ab86fb015ebd94ca648730_8728333662.jpg


 

Одржана седница Одбора за подизање споменика Бранку Пешићу


Заменик градоначелника Горан Весић присуствовао је данас седници Одбора за подизање споменика бившем градоначелнику Београда Бранку Пешићу у атељеу аутора споменика, вајара Марка Кратохвила.

Седници су присуствовали помоћник градоначелника Андреја Младеновић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић, вајар Марко Кратохвил, као и чланови Одбора за подизање споменика.

Весић је истакао да је данас дато зелено светло аутору Кратохвилу да настави са израдом споменика.

– Споменик ће у наредних неколико месеци бити постављен у центру Земуна и тако ће се Бранко поново вратити у свој Београд, мада он из града никад није ни отишао. Ту је Газела, Београђанка, Теразијски тунел и све оно што је Бранко урадио за Београд. Наше је било да му овим спомеником кажемо хвала, што баш и није често код нас, али време је да научимо да треба да захвалимо људима који су нешто учинили за наш народ – поручио је Весић.

Никола Кусовац, председник Одбора за подизање споменика Бранку Пешићу, истакао је да је крајње време било да се Београд одужи једном од својих најзначајнијих градоначелника.

– Бранко Пешић је знао да око себе ангажује људе, поготово младе особе, и да их научи да буду добри Београђани, а ми му се као добром Београђанину сада одужујемо овим спомеником. То је начин да му кажемо једно велико хвала – рекао је Кусовац.

9e2bc599e7f04d89a2bb3ca0f90abd37_1704593794.jpg


b6ce10326dc204af9d6e5ff984ccca26_1675216735.jpg


44175c66ad1d8600b30524c3dad5272f_4480436938.jpg


 
Звездарка, да ли су те цркве које је живопосао Молер још у функцији? Можеш ли да наведеш неку?
За детаљније упознавање с личношћу и делом Петра Николајевића Молера препоручујем ову књигу:
VELIBOR-BERKO-SAVIC-VOJVODA-PETAR-NIKOLAJEVIC-MOLER_slika_O_125120405.jpg
 

Усвојено решење будућег споменика Милошу Црњанском


У Старом двору данас је одржана седница Одбора за подизање споменика књижевнику Милошу Црњанском на којој је приказана макета будућег споменика, рад вајара Милоша Комада. Седници, којој је председавала књижевница и председница Одбора Ивана Димић, присуствовали су заменик градоначелника Београда Горан Весић, главни урбаниста града Београда Марко Стојчић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, подсекретарка за културу Гордана Гонцић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић, директорка Урбанистичког завода Београда Весна Тахов и историчарка уметности Оливера Вукотић.

Весић је указао на величину и значај књижевног дела Милоша Црњанског и нагласио да је Одбор прихватио предложено решење.

– Веома је важно да Београд има споменик Милошу Црњанском, јер је он наш најзначајнији писац 20. века и срамота је да га до сада већ није добио. Споменике ће добити и Александар Дероко, Бранко Пешић, Васко Попа, Јован Јовановић Змај јер на тај начин показујемо да нам је важно да се одужимо људима који су од изузетног значаја за културу нашег народа – истакао је Горан Весић.

У образложењу решења каже се да макета скулптуре Милоша Црњанског, рад академског вајара Милоша Комада, рефлектује пишчеву комплексну личност, док у скулптуралној форми одражава високе уметничке домете који се могу пратити у неколико аспеката. Израђена макета указује на развијен естетски поредак у којем сваки елемент има свој карактер, своју изражајну непосредност и сугестивност, а сугестивност облика и површина је једна од главних особина које треба да красе монументалну скулптуралну форму.

– Скупштина Града Београда je на седници одржаној 30. јула 2020. године донела Одлуку о подизању споменика Милошу Црњанском у главној алеји парка Ташмајдан – истакла је председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда Андреа Радуловић и додала да чланови Одбора имају предлоге о још неким потенцијалним локацијама о којима ће се дискутовати на наредним седницама.

Милош Црњански је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Био је песник, приповедач, романсијер, публициста, бавио се ликовном критиком, радио је у дипломатији и новинарству. Подизањем споменика Милошу Црњанском негује се култура сећања на знамените личности нашег времена и средине.

49accc66f4ab86fb015ebd94ca648730_8728333662.jpg


Ако уистину буде овакав, онда, сачувај Боже...
На споменику Црњанском у парку Калемегдан фамозна Дринка Радовановић је барем успела да му погоди лик. Али, ово...

Зна се да се иначе изузетно уздржавам од коментарисања самог изгледа неког споменика, баш зато што сам их се нагледала и забележила их толико, и зато што ми је историографско - меморијални аспект важнији но уметничко-скулпторски. Али, у неким случајевима, ето, не могу а да не коментаришем.
 
Полако почиње пренатрпавање без икаквог смисла, код доношења одлука о подизању споменика морају се консултовати урбанисти, уметници, историчари и да се донесе стратегија на кога, где и на који начин треба гајити културу сећања.

Што се Дерока тиче, да живео је на Т. Венцу, али је саградио кућу на Дедињу, која је пре неколико година срушена и направљен модеран објекат, а у њој је било могућности за презентацију његовог живота и рада, па и споменик у дворишту..

Deroko_Sl_13-sopstvena-kuca-na-Dedinju.jpg
 
Spomenik nekadašnjem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću biće postavljen u narednih nekoliko meseci na mestu stare fontane na Velikom trgu u Zemunu, a fontana će biti premeštena u neko od zemunskih naselja. To je za Tanjug najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić i dodao da će, osim spomenika, biti urađeno kompletno parterno uređenje koje će u umanjenoj verziji predstavljati ono što je Pešić gradio, sa klupama i česmama.

„Školjka fontane biće premeštena u neko od zemunskih naselja, ali će se instalacije iskoristiti tako da će tu biti nekoliko česama, parterna voda“, pojasnio je Vesić. Naveo je da parterno uređenje počinje već sutra i dodao da se spomenik završava, te da očekuje da će biti postavljen u narednih nekoliko meseci.

Vesić je rekao da je lokaciju na kojoj će biti postavljen spomenik Pešiću danas obišao u društvu predsednika opštine Zemun Gavrila Kovačevića i članova Odbora za podizanje tog spomenika, te da je tom prilikom obišao i zgradu u blizini koju je projektovao jedan od najvećih srpskih arhitekata Milan Zloković, a skulpture na fasadi vajar Sreten Stojanović.

 
Земун примера ради нема споменик ослобођењу у Великом рату.
 
Споменик Александру Дероку, дело Зорана Кузмановића, јуче подигнут, снимих га данас. Њему први, мени 2010. којег сам забележила у Београду. На углу је Чубрине, и Топличиног венца, где је у згради на броју 6 Дероко једно време живео. На тој згради је и спомен плоча, коју сам уврстила у Књигу четврту БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА - Личности у спомен плочама, с текстом, који преносим и овде: Александар Дероко (Београд, 1894-Београд, 1988), архитекта, писац, сликар, академик САНУ, професор на Архитектонском факултету у Београду, илустратор и писац. Конструисао и израдио једну од првих ваздушних једрилица и 1910-12. У Великом рату ђак добровољац, међу 1300 каплара. Један од првих српских ратних пилота. Дероков пројекат за храм Светог Саве откупљен је на конкурсу 1926. заједно с пројектом Богдана Несторовића, и на основу њих је почела градња, 1941. прекинута ратом. Остали важнији архитектонски пројекти: Интернат студената Богословског факултета, с Петром Анагностијем, Споменик Косовским јунацима на Косову пољу, Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву, Капела Видовданских јунака у којој је сахрањен Гаврило Принцип, многе цркве, кућа пук. Елезовића у Београду. Написао књиге: Народно неимарство“, “Средњовековни градови у Србији, Македонији и Црној Гори“, “Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“, “Римски споменици у Ђердапу“ ,“Архитектура старог века“, „Средњовековни градови на Дунаву“ ,“Света Гора”, “Атос”, “А ондак је летијо јероплан над Београдом“, “Мангуплуци око Калемегдана“.
 

Prilozi

  • Spomenik Aleksandar Deroko (24) wm.JPG
    Spomenik Aleksandar Deroko (24) wm.JPG
    128,8 KB · Pregleda: 68
Споменици

Нови споменик Александру Дероку на Топличином венцу:

IMG-20220312-155235.jpg


IMG-20220313-102354.jpg


IMG-20220312-164038.jpg


IMG-20220312-164117.jpg


IMG-20220312-164016.jpg


На овом месту би боље пристала мања фонтана - попут оне у Страхињића Бана према Скадарлији, а споменик Дероку нешто даље од споменика Војводи Вуку.
 
Poslednja izmena:
Spomenik Jerneju Kopitaru koji je otkriven danas. Nije mi preterano jasan doduše, je l zna neko da objasni?
B7C9F73D-9CC4-4784-A985-391DDB2776DA.jpeg
 
A mi njima pokazujemo da smo dugo na nivou drugog osnovne.. Mada, kada bacim pogled na Sibinjanin Janka, ne znam šta tačno da kažem, pošto nam ni prvi ne ide na ruku. :ROFLMAO:

954248.jpg


2016-07-09-20.34.35-768x576.jpg


92187_vuk-stefanovic-karadzic-bista-3_f.jpg



EAg2Z9mWkAA7Nq-


 
Vrh