Šta je novo?

Spomenici

Karadjordje Spomenik u OS wm.jpg

Сретан Вам празник, Сретење Господње! Сретан спомен на Вожда Карађорђа! Сретно сећање на Први српски устанак, којег је он тако храбро повео, чинећи да буде што бити не може. На фотографији је један од шест споменика Карађорђу у Београду, за које ја до сад знам, из основне школе која носи Вождово име.
 
Не знам број, један од атељеа ка Петра Лековића, колски улаз у колонију је овде..


Па интерном саобраћајницом скроз десно.
 
Наравно, то су уметнички атељеи..



Попут оних у булевару Војводе Путника..
 
Ponovo je ukradena bista Milice Rakić, spomenik koji je posvećen svoj deci koja su stradala za vreme NATO bombordovanja. Spomenik "Bili smo deca" u Tašmajdanskom parku u više navrata je oskrnavljen.


Bista Milice Rakić, za koju se utvrdilo da nije na svom mestu, pronađena je u blizini na travnjaku i trenutno se nalazi u prostorijama "Zelenila". Sledeće nedelje biće vraćena na Tašmajdan. Srećom, bista nije oštećena.

Ovo je, inače, treći put da se skrnavi ovaj spomenik od 2000. godine kad je postavljen, javlja RTS.

 

Одржана конститутивна седница Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају


Конститутивна седница Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају одржана је данас у Старом двору. Председник Покрајинске владе Игор Мировић је председавао седници којој су присуствовали заменик градоначелника Београда Горан Весић, заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић, градски урбаниста Марко Стојчић, директорка Завода за заштиту споменика културе Београд Оливера Вучковић, директорка Урбанистичког завода Града Београда Весна Тахов, вајар Зоран Кузмановић, директорка Службе главног урбанисте Града Београда Даниела Корица и шефица кабинета председника Покрајинске владе Тања Ђукановић.

Весић је овом приликом изразио задовољство што ће Београд добити споменик Јовану Јовановићу Змају, који је иначе десет година живео у Београду и радио као дечји лекар.

– Споменик Јовану Јовановићу Змају није обичан споменик. То је споменик једном од најзначајнијих личности српске културе и нашег друштва. Споменик који говори о повезаности Војводине и овог дела Србије, које заједно чине целину у оквиру српског народа – рекао је Весић.

Он је нагласио да Град Београд велики значај придаје неговању културе сећања, као и то да је Змај само један од књижевника који ће добити споменик у наредном периоду у Београду.

– Осим Змаја, споменике ће добити и Васко Попа, Милош Црњански и Меша Селимовић, за чију израду смо већ расписали конкурс. Током фебруара споменик ће добити Александр Дероко, Петар Николајевич Молер, први председник Српске владе – војвода из Првог и Другог српског устанка. Споменик ће такође добити Дијана Будисављевић, Бранко Пешић и Душко Радовић – рекао је Весић.

Како је рекао, на овај начин показујемо да поштујемо своју историју и да ценимо оне људе који су допринели развоју наше културе.

– Трудимо се да их не заборавимо јер тако показујемо колико нам је важно постојање наше историје, културе и очување наше традиције – рекао је Весић.

Игор Мировић је овом приликом истакао да је почаствован што су га Горан Весић и Скупштина Града Београда одредили за председника Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају у Београду.

– Уз сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, одређена је локација на углу Змај Јовине и Обилићевог венца. Осим што смо конституисали одбор, на седници смо анализирали и остала питања. Донели смо одлуку да се у позивном конкурсу дефинишу услови и позову аутори који ће у наредних шест месеци доставити своја решења. Након тога ће жири одабрати најуспешније решење, чиме ћемо и окончати прву фазу – рекао је Мировић.

Он је нагласио да је Јован Јовановић Змај био један од најугледнијих Срба из Војводине у 19. веку.

– Многе генерације га познају као дечјег песника, али он је био и национални делатник и кум Светозара Милетића. Одржали смо седницу одбора на дан када је 1826. године рођен Светозар Милетић. Био је национални борац и српски посланик у Угарском сабору и једна врста просветитеља тог времена. Човек који је ширио не само српску националну идеју у Војводини него и дух књижевности, писмености и традиције. Потпуно ћемо бити на трагу заједништва, јединства, окупљања и сећања на велику улогу коју је Јован Јовановић Змај имао у нашем народу. Поносан сам што сам председавао седници Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају и захвалан сам Горану Весићу и Граду Београду на овом свечаном и мени важном чину – закључио је Мировић.

 

Пронађена украдена статуа Милице Ракић


Статуу Милице Ракић, настрадале девојчице у НАТО бомбардовању, која је нестала пре неколико дана из Ташмајданског парка, пронашли су јутрос у једном београдском парку радници из „Зеленила – Београд”. На сву срећу, вандали који су уклонили статуу нису успели да је униште.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић јутрос је обавестио председника Републике Александра Вучића да је статуа пронађена. Наиме, председник је био посебно заинтересован за обнављање споменика и рестаурацију статуе како би била враћена на споменик деци убијеној у НАТО бомбардовању.

Председник Вучић рекао је да ће лично од своје плате финансирати рестаурацију статуе и њено враћање на постамент. Статуу ће рестаурирати „Ливница Јеремић”, која је и првобитно излила статуу, тако да се у наредним данима очекује да статуа буде рестаурирана и враћена на своје место.

Горан Весић је у име Града Београда захвалио председнику који је одлучио да свој новац донира за рестаурацију споменика. Весић је истакао да је споменик Милици Ракић сведочење о најстрашнијим догађајима који су се десили током бомбардовања, због којег је настрадало више хиљада људи, међу којима је, нажалост, и неколико десетина деце.

Милица Ракић је симбол безумности тог чина, као и страдања друге деце и због тога овај споменик има посебну тежину.

 

Апел за чување споменичког наслеђа​


Наш град има велики број споменичких биста и споменика који представљају лепу слику нашег града и зато ми је драго што је статуа Милице Ракић пронађена, рекао је помоћник градоначелника Андреја Младеновић за ТВ К1.

– Споменик деци која су страдала у НАТО агресији 1999. године је специфичан а биста Милице Ракић представља сву невину децу која су страдала. Споменик је до сада три пута оштећиван и драго ми је што је статуа пронађена. Парк је покривен камерама, снимци су предати полицији и надам се да ће починиоци брзо бити пронађени и кажњени, како се овакве ствари више не би понављале – рекао је Младеновић.

Он је истакао да оштећивање оваквих споменика представља скрнављење успомене на страдалу децу.

– Онај ко то чини, мора заиста да се запита зашто то ради, наиме највећи број споменика је заштићен надзорним камерама. На све грађане апелујем да чувамо споменике и да имамо пијетет према ономе што они представљају. То је најмање што можемо да урадимо за своју историју и наше културно наслеђе – истакао је Младеновић.

 

Одржана конститутивна седница Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају


Конститутивна седница Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају одржана је данас у Старом двору. Председник Покрајинске владе Игор Мировић је председавао седници којој су присуствовали заменик градоначелника Београда Горан Весић, заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић, градски урбаниста Марко Стојчић, директорка Завода за заштиту споменика културе Београд Оливера Вучковић, директорка Урбанистичког завода Града Београда Весна Тахов, вајар Зоран Кузмановић, директорка Службе главног урбанисте Града Београда Даниела Корица и шефица кабинета председника Покрајинске владе Тања Ђукановић.

Весић је овом приликом изразио задовољство што ће Београд добити споменик Јовану Јовановићу Змају, који је иначе десет година живео у Београду и радио као дечји лекар.

– Споменик Јовану Јовановићу Змају није обичан споменик. То је споменик једном од најзначајнијих личности српске културе и нашег друштва. Споменик који говори о повезаности Војводине и овог дела Србије, које заједно чине целину у оквиру српског народа – рекао је Весић.

Он је нагласио да Град Београд велики значај придаје неговању културе сећања, као и то да је Змај само један од књижевника који ће добити споменик у наредном периоду у Београду.

– Осим Змаја, споменике ће добити и Васко Попа, Милош Црњански и Меша Селимовић, за чију израду смо већ расписали конкурс. Током фебруара споменик ће добити Александр Дероко, Петар Николајевич Молер, први председник Српске владе – војвода из Првог и Другог српског устанка. Споменик ће такође добити Дијана Будисављевић, Бранко Пешић и Душко Радовић – рекао је Весић.

Како је рекао, на овај начин показујемо да поштујемо своју историју и да ценимо оне људе који су допринели развоју наше културе.

– Трудимо се да их не заборавимо јер тако показујемо колико нам је важно постојање наше историје, културе и очување наше традиције – рекао је Весић.

Игор Мировић је овом приликом истакао да је почаствован што су га Горан Весић и Скупштина Града Београда одредили за председника Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају у Београду.

– Уз сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, одређена је локација на углу Змај Јовине и Обилићевог венца. Осим што смо конституисали одбор, на седници смо анализирали и остала питања. Донели смо одлуку да се у позивном конкурсу дефинишу услови и позову аутори који ће у наредних шест месеци доставити своја решења. Након тога ће жири одабрати најуспешније решење, чиме ћемо и окончати прву фазу – рекао је Мировић.

Он је нагласио да је Јован Јовановић Змај био један од најугледнијих Срба из Војводине у 19. веку.

– Многе генерације га познају као дечјег песника, али он је био и национални делатник и кум Светозара Милетића. Одржали смо седницу одбора на дан када је 1826. године рођен Светозар Милетић. Био је национални борац и српски посланик у Угарском сабору и једна врста просветитеља тог времена. Човек који је ширио не само српску националну идеју у Војводини него и дух књижевности, писмености и традиције. Потпуно ћемо бити на трагу заједништва, јединства, окупљања и сећања на велику улогу коју је Јован Јовановић Змај имао у нашем народу. Поносан сам што сам председавао седници Одбора за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају и захвалан сам Горану Весићу и Граду Београду на овом свечаном и мени важном чину – закључио је Мировић.

Змај, Црњански и Душко Радовић већ имају споменике у Београду.
Шта би са споменицима Михајлу Пупину, краљу Александру Карађорђевићу, краљу Милутину, кнегињи Зорки Карађорђевић, Ксенији Атанасијевић...? И, највећем српском писцу Григорију Божовићу, на пример.
 
Можда ће мање споменике у мања места?
 
Ova trenutna gradska postavka će biti upamćena po duplikatima naziva ulica i spomenika, kao i brisanju naziva ulica po hrvatskim mestima u kojima su živeli Srbi ili su na neki način povezani sa nama.
Ништа чудно кад Андреа руководи тим питањима. Класичан аматеризам и популизам.
 
апликацијa „Белгрејд моњументал“. :)
 
Ништа чудно кад Андреа руководи тим питањима. Класичан аматеризам и популизам.
Што се Андрее тиче, директни сам сведок да је она својевремено, пре пар година, имала најбоље намере, с идејом да оформи стручни тим за ова питања, споменика и именовања улица. Била ме је позвала на разговор као једног од могућих у том тиму. Али потом су неки друге интересне групе наметнуле своју екипу и од тога њеног плана не би ништа. Ал тако је то у таквом систему.
 

Откривен споменик Петру Николајевићу Молеру


Заменик градоначелника Горан Весић и председник Удружења завичајног друштва „Хаџи Рувим” из Бабине Луке Никола Спасојевић открили су данас споменик Петру Николајевићу Молеру у Парку српско-грчког пријатељства у истоименој улици.

Догађају су између осталих присуствовали помоћник градоначелника Андреја Младеновић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, градски секретар за културу Иван Карл, председник општине Врачар проф. др Милан Недељковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић, као и даљи потомак Петра Николајевића Молера Стефан Стефановић.

Весић је истакао да је прича о Петру Николајевићу Молеру прича о судбини Србије, напоменувши да је он као први председник владе у модерној Србији после ослобођења од Турака заправо био сликар.

– Петар Николајевић Молер је важна личност у историји Србије и једна од ретких која повезује Први и Други српски устанак уз кнеза Милоша. Он је приликом опсаде Лознице због недостатка мастила писао писма својом крвљу. Убијен је, нажалост, од формално турске, а суштински српске руке, и то је такође судбина Србије. Десило му се нешто слично што се догодило његовом првом вожду Карађорђу. Данас је време да се сећамо свих оних који су заслужни за Србију, Карађорђевићеваца и Обреновићеваца, као и свих оних који су на различите начине желели добро Србији. Петар Николајевић Молер свакако заслужује да га се сећамо, а подизање споменика њему само је део културе сећања коју спроводимо последњих осам година – рекао је Весић.

Према Весићевим речима, многи српски владари су у протеклом периоду добили споменик у Београду, попут Стефана Немање, којим се враћа сећање на средњи век и Немањиће. У наредном периоду, како је истакао, још неколико споменика ће бити подигнуто.

– У наредним данима биће подигнут споменик Александру Дероку, који је на много начина задужио наш град. Током пролећа биће подигнут споменик Бранку Пешићу, једном од двојице најбољих градоначелника Београда у 20. веку, а потом ће бити објављен конкурс за подизање споменика Дијани Будисављевић. Споменике ће добити и Васко Попа, Меша Селимовић, Милош Црњански и краљ Александар Карађорђевић. На овај начин показујемо колико нам је важно да чувамо своју историју, јер ако се не сећамо своје историје и ако је не поштујемо, онда нећемо моћи да доносимо правилне одлуке у будућности – поручио је Весић.

Стефан Стефановић је захвалио Граду Београду на подизању споменика његовом претку и још једном напоменуо да је Молер био и сликар и председник Народне канцеларије тада прве владе у ослобођеној Србији.

Никола Спасојевић је такође захвалио Граду на велелепном споменику војводи Петру Николајевићу Молеру.​

4748bee240a5d09749e96a777c6f9dce_6283135701.jpg


dd2ae0aa334c102f60873163b33d2593_2467728918.jpg


9a4ce1444640129b34b6552f4f077177_7986016180.jpg


 
Молер...
Ево му коначно споменика у Београду! Сместио се фино у Парку српско-грчког пријатељства, и улици која носи његово име. Скулпуру је израдио вајар Ранко Ђанковић. Мени је ово 2009. споменик који сам до сад светлописала и пописала у овоме граду, а Молеру први. Заслужује га одавно. Изузимајући Карађорђа, Петар Николајевић Молер (1775-1816) најважнији је Србин свога времена. А заправо, свију времена. Због тога што он у својој личности сједињује разноврсне дарове. Пре свега, то беше дар сликарски, којег је искористио на најбољи могући начин: иконописао је и осликао низ цркви по Србији. Био је, затим, и способан, вешт ратник, у многим биткама оба српска устанка, чиме је заслужио и статус војводе, био и својеврсни војни иноватор (смислио неку врсту прве импровизоване ручне бомбе), и најзад, изабран беше за председника Народне канцеларије (нека врста претече извршне власти)... Марљив, храбар, Богу посвећен, честит човек. Но, беше Молер и прва жртва монтираног судског процеса у нас, прва жртва политичких интрига, и неслоге српских војвода, и прва у низу жртава кнеза Милоша Обреновића, који га је уз клевете и лажне оптужбе и предао Турцима, који га потом уморише у кули Небојши.
Нек је вечни помен и слава Петру Николајевићу Молеру!
Moler Spomenik wm.JPG
 
Звездарка, да ли су те цркве које је живопосао Молер још у функцији? Можеш ли да наведеш неку?
 
Vrh